Nakon prvotne najave da \u0107e Sve\u010dana akademija kojom \u0107e se obilje\u017eiti 120 godina sindikalizma u Srbiji zamijeniti prvomajski skup, sindikati su ipak promijenili stav i obznanili doga\u0111anje samog skupa. Me\u0111utim, nitko ne zna kako \u0107e skup izgledati i tko je uop\u0107e obavije\u0161ten. Ova prvomajska pomutnja prili\u010dno vjerno do\u010darava stanje sindikalizma u Srbiji na ovu okruglu obljetnicu.<\/p>\n\n\n\n
Godine 1903. u Srbiji je stvoren Radni\u010dki savez od predstavnika \u0161est sindikata i radni\u010dkih organizacija – Saveza metalskih radnika, Saveza gra\u0111evinskih radnika, Udru\u017eenja trgova\u010dkih pomo\u0107nika, Dru\u017eine tipografskih radnika, Saveza drvodeljskih radnika i Beogradskog radni\u010dkog dru\u0161tva. Ovaj \u010din uzet je za nultu ta\u010dku sindikalnog pokreta u Srbiji, pa se teku\u0107a godina smatra jubilarnom \u2013 120 godina postojanja sindikata.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga je najve\u0107i sindikat u zemlji \u2013 Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) odlu\u010dio da taj jubilej obele\u017ei Sve\u010danom akademijom koja bi bila odr\u017eana u nekada\u0161njem Domu sindikata. Predsednicima podru\u017enica i drugim nadle\u017enim licima u organizaciji nalo\u017eeno je da organizuju zainteresovane \u010dlanice i \u010dlanove da prisustvuju tom doga\u0111aju. Tada je saop\u0161tavano da tradicionalnog prvomajskog skupa ne\u0107e biti, ve\u0107 \u0107e tu ulogu imati Sve\u010dana akademija.<\/p>\n\n\n\n
U novijoj istoriji radni\u010dkog pokreta u Srbiji, prvomajski skupovi su se tek po\u010detkom XXI veka iskristalisali kao manifestacije sindikalne snage i postojanja radni\u010dkih organizacija uop\u0161te. Jer, na samom kraju postojanja Jugoslavije u XX veku postepeno su se smanjivale nekada velike manifestacije. Tako je do\u0161lo do odre\u0111enog diskontinuiteta u obele\u017eavanju Prvog maja.<\/p>\n\n\n\n
Ono se vratilo tako \u0161to su odre\u0111ene komunisti\u010dke i leve grupe po\u010dele sa svojim obele\u017eavanjima, zatim se uklju\u010dio sindikat Nezavisnost, koji je devedesetih va\u017eio za opozicioni<\/em> sa svojim akcijama spremanja pasulja. Tako je, tokom devedesetih Prvi maj obele\u017eavan javno bez prisustva najve\u0107eg sindikata koji je tada smatran i nazivan re\u017eimskim<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Savez samostalnih sindikata Srbije, taj najve\u0107i i biv\u0161i “re\u017eimski” pokrenuo je skupa sa UGS Nezavisnost skupove koji su uskoro do\u017eivljeni kao tradicionalni i \u010dija masovnost je, sticao se utisak, isprva pomalo iznenadila i same organizatore. Ovi skupovi i\u0161li su uzlaznom linijom sve do dono\u0161enja Zakona o radu 2014. godine. Tada je okupljena zaista velika masa na protestu protiv usvajanja Zakona koji je skr\u0161io najve\u0107i deo ostataka za\u0161tite radnog naroda. Tom prilikom lideri dva najve\u0107a sindikata amortizovali su izliveno nezadovoljstvo izri\u010du\u0107i pretnje koje su zazvu\u010dale neuverljivo u trenutku izgovaranja, a u stvarnosti nikada nisu nisu ni poku\u0161ane da budu realizovane.<\/p>\n\n\n\n Uprkos tome, prvomajski skupovi su polako po\u010dinjali da razbijaju sliku o prazniku za ro\u0161tiljanje na bilo kakvoj zelenoj povr\u0161ini uz obilje alkohola kao krajnje izokrenuta ideja nekada\u0161njih “uranaka”. Iako su se rukovodstva velikih sindikata kompromitovala svojim taktizerstvom i oportunizmom, prvomajski skupovi bili su jedino mesto na kome je jedan deo aktivne levice u Srbiji po\u010deo da pokazuje svoje prisustvo.<\/p>\n\n\n\n Jednom godi\u0161nje, nekada\u0161nji Trg Marksa i Engelsa bio je mesto na kome je mogla da se vidi potencijalna snaga radni\u010dke klase, koja je ne samo politi\u010dki razbijena i marginalizovana, nego joj se odri\u010de i postojanje, \u010dak i od samih sindikata poput UGS Nezavisnost koja usvaja podelu na “svet rada” i “svet kapitala” umeto klasne podele. Takva situacija je potrajala do progla\u0161enja antipandemijskih mera poletkom 2020. godine. Te, kao ni naredne godine, prvomajski skupovi nisu odr\u017eavani u skladu sa epidemiolo\u0161kom situacijom.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107e iznena\u0111enje dogodilo se pro\u0161le, 2022. godine. U poslednjem \u010dasu, javnosti je obznanjen plan da \u0107e prvomajski skup biti organizovan u Leskovcu. Nije bilo najave iz sindikalnih organizacija, za sve se saznalo iz medija i taj skup je pro\u0161ao potpuno nezapa\u017eeno, o njemu jedva da ima nekakvih medijskih tragova.<\/p>\n\n\n\n Na taj na\u010din, slika protesta i mogu\u0107e snage u slu\u010daju stvaranja ozbiljne organizacije u toj masi, sklonjena je iz centra zbivanja. Upravo zbog toga, najava o spajanju Sve\u010dane akademije sa formalnim odr\u017eavanjem prvomajskog skupa time \u0161to bi neko od govornika \u010destitao Prvi maj \u2013 nije delovala nimalo nerealno.<\/p>\n\n\n\n U ovom trenutku ne mo\u017eemo da se bavimo motivima za promenu plana. Ni sami sindikalni funkcioneri nemaju jasnu sliku kako \u0107e sve te\u0107i, sa obzirom na to da je prekratak rok za organizaciju. Istina je da Savez samostalnih sindikata sa obzirom na broj \u010dlanova koji pla\u0107aju \u010dlanarinu ima dovoljnu finansijsku mo\u0107 da plati dovoljan broj autobusa koji dovoze \u010dlanice i \u010dlanove sindikata iz unutra\u0161nosti u Beograd, ali se postavlja pitanje ko \u0107e u tim autobusima sedeti.<\/p>\n\n\n\n Treba re\u0107i da u trenutku nastajanja ovog teksta, pet dana pred Prvi maj, na internet stranici Saveza samostalnih sindikata nema ni re\u010di o prvomajskom skupu, za razliku od najave za Sve\u010danu akademiju. Ta\u010dno je da autor ovih redova nema iskustvo organizovanja skupova sa autobusima iz \u010ditave Srbije, ali verovatno je da bi skup za koji se o\u010dekuje da okupi vi\u0161e hiljada ljudi bude malo ozbiljnije najavljen.<\/p>\n\n\n\n Osim toga, zar je cilj tog skupa da ne komunicira sa gra\u0111ankama i gra\u0111anima koji nisu u sindikatima? Zar ne bi bilo o\u010dekivano da skup tih razmera bude najavljen ne\u0161to ozbiljnije i na ne\u0161to du\u017ei rok od \u0161est dana?<\/p>\n\n\n\n Sindikati u Srbiji od svog osnivanja imali su ogromnu ulogu u razvoju radni\u010dkog pokreta, a od svog samog po\u010detka sindikalni aktivisti\/kinje i lideri bili su pod udarom monarhije. Sindikat se razvijao paralelno sa Socijaldemokratskom strankom i taj period je prekinut izbijanjem Prvog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n Stvaranjem Kraljevine SHS i njenom politikom represije prema radni\u010dkom pokretu u uslovima me\u0111unarodne zastra\u0161enosti revolucionarnim doga\u0111ajima u mladoj sovjetskoj republici, represija se poo\u0161trava. Tako\u0111e, u Kraljevini SHS prvi put istorijski se javlja ono \u0161to je kasnije postalo poznato kao “re\u017eimski <\/em>sindikat”, ali tek po ukidanju \u0160estojanuarske diktature kojom je bio zabranjen rad svim sindikatima.<\/p>\n\n\n\n Period SFRJ imao je svoje specifi\u010dnosti. Za sam vrh tada\u0161njih sindikata nikada nije dovo\u0111eno u pitanje da spada u aparat dr\u017eave. Me\u0111utim, broj \u0161trajkova koji se de\u0161avao u Jugoslaviji, naro\u010dito u periodu posle ekonomskih reformi \u0161ezdesetih godina XX stole\u0107a ukazivao je na jo\u0161 uvek \u017eivi radni\u010dki pokret. Na \u010delu tih \u0161trajkova \u010desto su stajali lokalni sindikalni rukovodioci najni\u017eeg nivoa, oni koji su jo\u0161 uvek bili u \u017eivoj vezi sa proizvodnim linijama, za razliku od vi\u0161eg koje je bilo striktno birokratizovano i profesionalizovano.<\/p>\n\n\n\n Istorijski uslovi raspada dr\u017eave i globalni politi\u010dki procesi u\u010dinili su da radni\u010dka klasa bude politi\u010dki devastirana, dok se sindikalnoj birokratiji nije dogodilo ni\u0161ta neugodno. Danas, na primer, po nekim izvorima, plata predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije iznosi nominalno vrlo blizu, ako ne i vi\u0161e, od nominalne plate predsednika Republike Srbije.<\/p>\n\n\n\n Na vesti koja najavljuje odr\u017eavanje Sve\u010dane akademije mo\u017ee se uo\u010diti nekoliko zanimljivih stvari: pre svega na samom po\u010detku pi\u0161e da se dana\u0161nji SSSS smatra direktnim nastavlja\u010dem Radni\u010dkog saveza. To je, prakti\u010dno, jedina informacija koja se u tom \u010dlanku nalazi.<\/p>\n\n\n\n Geslo pod kojim se skup odr\u017eava je: “Istorija je putokaz, budu\u0107nost je put”, Akademija \u0107e biti odr\u017eana usred tmurne sada\u0161nosti za radni\u010dku klasu. Broj poginulih na radnim mestima svakodnevno raste, a anga\u017eman dru\u0161tvenih faktora po tom pitanju, ra\u010dunaju\u0107i i velike sindikate, je nevidljiv.<\/p>\n\n\n\n Za to vreme, sam vrh SSSS, kome je na jednom od Kongresa prisustvovao Vu\u010di\u0107, a sada moramo sa\u010dekati da vidimo ko od “partnera iz Vlade”, vodi svoje ra\u010dunice i nikako da nam stavi do znanja koliko zapravo vidi probleme nezaposlenih, kao i zaposlenih koji nisu \u010dlanovi sindikata, a bogme i \u010dlanove sindikata. Najvi\u0161e rukovovodstvo ve\u0107 decenijama deluje kao da je potpuno odse\u010deno od svakodnevnog \u017eivota radnog naroda.<\/p>\n\n\n\n Najsimptomati\u010dnija i najilustrativnija informacija nalazi se na samom kraju najave Akademije: u\u010desnici su pozvani da do\u0111u u MTS dvoranu, a onda je u zagradi poja\u0161njeno \u2013 Dom sindikata. Za neupu\u0107ene, ta zgrada na Trgu Marksa i Engelsa (nekima poznat i kao Trg Nikole Pa\u0161i\u0107a) decenijama se zvani\u010dno zvala Dom sindikata, dok se tr\u017ei\u0161ni principi nisu ume\u0161ali u sve sa svojim takozvanim “svojinskim transformacijama”, odnosno privatizovanje dru\u0161tvenog bogatstva.<\/p>\n\n\n\n Tako se dogodilo da zgrada koja je u gra\u0111anstvu jo\u0161 uvek poznata kao Dom sindikata, a ne po imenima sponzorima koja se redovno menjaju od strane tog istog sindikata bude titulisana po sponzoru. Pri \u010demu dve najve\u0107e sindikalne centrale zauzimaju najvi\u0161e spratove te iste zgrade. Ka\u017eem da je to najilustrativnije jer upravo daje dobar odgovor na pitanje \u2013 gde su veliki sindikati uo\u010di Prvog maja? Eto, gde je Dom, tu su i sindikati; neki bi rekli pod rentom ili svojinski transformisani, a neki bi rekli \u2013 izdati ili prodati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nakon prvotne najave da \u0107e Sve\u010dana akademija kojom \u0107e se obilje\u017eiti 120 godina sindikalizma u Srbiji zamijeniti prvomajski skup, sindikati su ipak promijenili stav i obznanili doga\u0111anje samog skupa. Me\u0111utim, nitko ne zna kako \u0107e skup izgledati i tko je uop\u0107e obavije\u0161ten. Ova prvomajska pomutnja prili\u010dno vjerno do\u010darava stanje sindikalizma u Srbiji na ovu okruglu […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":44566,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[85,460],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-44562","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-radnicki-pokret","tag-sindikati","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44562","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44562"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44562\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44565,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44562\/revisions\/44565"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44566"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44562"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44562"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44562"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44562"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Promena<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Najkra\u0107a istorija sindikalizma u Srbiji<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Gde je Dom sindikata<\/strong><\/h2>\n\n\n\n