Kakve su bile reakcije javnosti u Srbije na rezultate crnogorskih izbora i pobjedu Jakova Milatovi\u0107a? Odakle dolaze neutemeljeni regionalni alarmi koji u toj pobjedi vide \u0161irenje “srpskog sveta”? Kako zapadne geopoliti\u010dke preference oblikuju ovda\u0161nje politi\u010dke raskole? O tim i povezanim pitanjima pi\u0161e Luka Petrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Nedavno zavr\u0161eni predsedni\u010dki izbori u Crnoj Gori nesumnjivo \u0107e ostati upam\u0107eni kao va\u017ean datum novije crnogorske istorije. Vi\u0161e od trideset godina, odnosno otkako je su\u0161tinski nakon Antibirokratske revolucije 1989. godine preuzeo vlast u Crnoj Gori, Milo \u0110ukanovi\u0107 bio je gotovo nedodirljiv vladar ove dr\u017eave. Zajedno sa svojom Demokratskom partijom socijalista (DPS) pro\u0161ao je kroz razli\u010dite va\u017ene istorijske doga\u0111aje.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010dev od raspada socijalisti\u010dke Jugoslavije, preko ratova devedesetih, do formiranja Savezne Republika Jugoslavije, a kasnije i Dr\u017eavne zajednice Srbije i Crne Gore, \u0110ukanovi\u0107 je upravljao crnogorskim kormilom. Sigurno da je najzna\u010dajnija tekovina njegove vladavina uspostavljanje nezavisne dr\u017eave Crne Gore, nakon referenduma iz 2006. te kasniji ulazak ove dr\u017eave u NATO.<\/p>\n\n\n\n
Pored velikih dr\u017eavotvornih pitanja, njegovu vladavinu obele\u017eili su i \u0161iroko rasprostranjeni klijentelizam, korupcija i bliske sprege sa mafijom \u2013 \u0110ukanovi\u0107 svoju dr\u017eavni\u010dku karijeru zavr\u0161ava kao jedan od najbogatijih svetskih politi\u010dara. Njegovoj vladavini, nanesen je ozbiljan udarac na parlamentarnim izborima 2020. godine, dok je nakon ubedljivog poraza u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora 2023. podneo ostavku na sve strana\u010dke funkcije.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, fokus ovog teksta nije na analizi \u0110ukanovi\u0107eve vladavine, odnosima unutar crnogorske partijske scene, niti na prognozama kakvi \u0107e biti Milatovi\u0107evi potezi u ulozi novog predsednika u kontekstu polarizovanog crnogorskog dru\u0161tva. Bavi\u0107emo se pitanjem kako se javnost u Srbiji odnosila prema predsedni\u010dkim izborima u Crnoj Gori, te regionalnom percepcijom uloge Srbije u Milatovi\u0107evoj pobedi.<\/p>\n\n\n\n
\u0110ukanovi\u0107a je u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora pobedio Jakov Milatovi\u0107, novajlija na crnogorskoj politi\u010dkoj sceni. Oksfordski \u0111ak i kandidat pokreta Evropa sad, \u0161iroj javnost postao je poznat kao ministar ekonomskog razvoja u vladi Zdravka Krivokapi\u0107a, prvoj vladi formiranoj nakon pobede opozicije na parlamentarnim izborima 2020. Nakon raspada Krivokapi\u0107eve vlade, a usled unutra\u0161njih razmirica razli\u010ditih frakcija pobedni\u010dke koalicije, Milatovi\u0107 formira tehnokratsko-centristi\u010dki pokret Evropa sad, nazvan po programu ekonomskih reformi koje je zapo\u010deo kao ministar.<\/p>\n\n\n\n
Prilikom ocenjivanja rezultata predsedni\u010dkih izbora, deluje da su mnogi regionalni mediji i analiti\u010dari olako Milatovi\u0107a okarakterisali kao \u010doveka koji je imao podr\u0161ku aktuelnog re\u017eima u Srbiji, zagovornika “srpskog sveta” bliskog Srpske pravoslavne crkve. Iako \u010dak i njegove izjave govore suprotno. Milatovi\u0107 je, kako je sam istakao, na referendumu 2006. glasao za nezavisnost Crne Gore. Jasno je naveo da se ne zala\u017ee za povla\u010denje priznanja Kosova, da podr\u017eava \u010dlanstvo u NATO-u, te da po\u0161tuje odluku Me\u0111unarodnog suda pravde da se u Srebrenici desio genocid.<\/p>\n\n\n\n
No, i pored toga, Milatovi\u0107 je okarakterisan kao “proevropski predsednik srpske sjene<\/a>“, ili pak kao neko ko \u0107e nakon predstoje\u0107ih parlamentarnih izbora poku\u0161ati da izmeni Ustav, a time i “identitet gra\u0111anske Crne Gore<\/a>“, \u0161to \u0107e u kona\u010dnici dovesti do “su\u0161tinske propasti crnogorske nacije, crnogorske dr\u017eave i crnogorskog jezika”. Ukratko, Milatovi\u0107 je, prema pojedinim analiti\u010darima, skriveni adut re\u017eima u Beogradu i neko ko \u0107e na mala vrata sprovoditi velikosrpske interese.<\/p>\n\n\n\n Ovako nenijansiran pristup ne uvi\u0111a va\u017ene razlike koje postoje u srpskom dru\u0161tvu spram Milatovi\u0107a i bez potrebe je doveo do podizanja moralne panike u regionalnoj javnosti. Ukratko, ljudi u Srbiji koji su bili sre\u0107ni zbog \u0110ukanovi\u0107eve smene ne moraju biti, a u ve\u0107ini slu\u010dajeva i nisu (veliko)srpski nacionalisti, klerikalci, negatori crnogorske dr\u017eavnosti, a posebno ne podr\u017eavaoci Vu\u010di\u0107evog re\u017eima.<\/p>\n\n\n\n Oni \u010dak ni ne moraju smatrati da je politika Evrope sad idealna \u2013 ve\u0107 samo mogu biti sre\u0107ni zbog toga \u0161to je jedan autoritarni politi\u010dar povezan sa kriminalnim krugovima smenjen na izborima u kom\u0161iluku. 1<\/a><\/sup>To ra\u0111a nadu da je sli\u010dna stvar mogu\u0107a i u Srbiji. \u010cak mo\u017eemo izneti tezu da je Vu\u010di\u0107 imao druge favorite na crnogorskoj politi\u010dkoj sceni, te da mu je pre odgovaralo odr\u017eanje statusa quo, nego promene kakve su zapo\u010dete jo\u0161 2020. godine.<\/p>\n\n\n\n Politi\u010dki zainteresovana javnost u Srbiji daleko od toga da je imala jedinstven pogled na politi\u010dka de\u0161avanja u Crnoj Gori. Jo\u0161 tokom krize izazvane najavom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i organizovanja litija \u0161irom Crne Gore, deo intelekutalaca iz Srbije podr\u017eao je tzv. Apel 88<\/a> kojim je pru\u017eena podr\u0161ka tada\u0161njem re\u017eimu. U pismu je istaknuto da je re\u010d o napadu “velikosrpskih nacionalista na Zakon o verskim zajednicama, koji je i povod za novi poku\u0161aj dr\u017eavnog udara”, te da su u Crnoj Gori ugro\u017eeni “mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost gra\u0111ana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica”.<\/p>\n\n\n\n Upravo se u ovome najjasnije ogleda teza dela “liberalne” i “proevropske” javnosti u Srbiji. \u0110ukanovi\u0107ev re\u017eim izjedna\u010den je sa proevropskim kursem Crne Gore, a gotovo svi oni akteri koji su bili protiv vladavine DPS-a ozna\u010deni su kao produ\u017eena ruka hegemonisti\u010dkog Beograda \u010diji je cilj da Crnu Goru vrati u svoj zagrljaj. \u0110ukanovi\u0107 je, navodno, na braniku “gra\u0111anske” dr\u017eave koja je ugro\u017eena delovanjem srpskih nacionalista, klerikalaca i neliberalnih snaga. Sve dok je Crna Gora na “ispravnim” geopoliti\u010dkim pozicijama, u redu je za\u017emuriti na negativne trendove na unutra\u0161njem planu.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, nesumnjivo je da deo crnogorske politi\u010dke scene neguje bliske veze za Vu\u010di\u0107evim re\u017eimom. Pre svega, re\u010d je o partijama okupljenim oko Demokratskog fronta (DF), odnosno predsedni\u010dkog kandidata Andrije Mandi\u0107a. No, DF te\u0161ko da ima \u0161iroke simpatije van krugova bliskih vladaju\u0107oj stranci u Srbiji i pojedinih marginalnih desni\u010darskih organizacija. Sigurno je i da ova opcija u Crnoj Gori ima \u010dvrsto, ali ograni\u010deno upori\u0161te, \u0161to rezultati izbora i pokazuju. Predizborne prognoze su jasno pokazivale da Milo \u0110ukanovi\u0107 gotovo izvesno gubi u drugom krugu, ukoliko protivkandidat bude neko od srednjih opcija (izme\u0111u crnogorskih i srpskih nacionalista), bilo da je re\u010d o Milatovi\u0107u ili Be\u010di\u0107u 2<\/a><\/sup> , dok \u0161anse zna\u010dajno opadaju ako u drugi drug u\u0111e Mandi\u0107. Mandi\u0107eva kandidatura i potencijalni ulazak u drugi krug su jedino mogli da koriste upravo \u0110ukanovi\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dno mo\u017eemo re\u0107i i za \u0160e\u0161eljevu podr\u0161ku Milatovi\u0107u<\/a> pred drugi krug, koja je \u010desto navo\u0111ena kao ultimativni dokaz velikosrpskih aspiracija novog predsednika. Dok je navodno Nenad \u010canak branio “gra\u0111anski” re\u017eim u Podgorici, \u0160e\u0161elj je uklju\u010denjem u jednu od emisija javno podr\u017eao Milatovi\u0107a, istakav\u0161i pri tom niz uvreda na ra\u010dun \u010canka. Svako ko letimi\u010dno prati politi\u010dku scenu Srbije zna da su i \u010canak 3<\/a><\/sup> i \u0160e\u0161elj dva politi\u010dara bez ikakve ozbiljnije podr\u0161ke u Srbiji, a obojica jako bliski aktuelnom re\u017eimu. Zavisno od toga u kom pravcu treba usmeriti javno mnjenje, jedan ili drugi dobijaju prostor na re\u017eimu bliskim televizijama.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ne treba zaboraviti ni da je upravo \u0110ukanovi\u0107 bio jedan od najva\u017enijih Vu\u010di\u0107evih partnera i to mnogo vi\u0161e na poslovnom planu<\/a>. Sve dok su njihovi li\u010dni odnosi bili dobri, odnosno dok su im se interesi poklapali i odnosi Srbije i Crne Gore su bili na visokom nivou. Kada su se li\u010dni odnosi dva vladara promenili (\u0161to slikovito govori o unutra\u0161njim prilikama u dve dr\u017eave), do\u0161lo je i do zatezanja dr\u017eavnih odnosa, a tada je najlak\u0161e zaigrati na nacionalisti\u010dke karte. U mnogo manjoj meri je sukob \u0110ukanovi\u0107-Vu\u010di\u0107 izbio zbog politi\u010dkih nasuglasica \u2013 u trenucima kada je regionalno mafija\u0161ko klupko po\u010delo da se odmotava 4<\/a><\/sup> do\u0161lo je do zahla\u0111enja odnosa.<\/p>\n\n\n\n Uslovno re\u010deno, tre\u0107a grupacija u Srbiji je bila blagonaklona prema nekome od kandidata na srednjim pozicijama, jer je u \u0110ukanovi\u0107evoj politici videla niz sli\u010dnosti sa Vu\u010di\u0107evim re\u017eimom u Srbiji. Ovde je uglavnom re\u010d o opoziciono nastrojenoj javnosti u Srbiji koja se nalazi progresivnoj strani politi\u010dkog spektra. Pore\u0111enje stoji zato \u0161to je re\u010d o dve duboko korumpirane dr\u017eave gde su interesi vladaju\u0107ih partija bili duboko isprepletani sa kriminalnim krugovima, \u0161to uz \u0161iroko rasprostranjeni klijentelizam, ro\u0111a\u010dku raspodelu funkcija i sinekura, te spoljnopoliti\u010dku legitimizaciju \u010dini re\u017eime dugotrajnim i te\u0161ko smenjivim. U neku ruku, napravljena je paralela izme\u0111u \u0110ukanovi\u0107eve i Vu\u010di\u0107eve politike, dok je smena vlasti na izborima kod kom\u0161ija ulila nadu da je takav scenario mogu\u0107 i kod ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Podr\u0161ka zapadnih dr\u017eava stabilokratiji na Balkanu u prethodnih desetak godina je obojila regionalne odnose. Sve dok je ispunjen osnovni uslov \u2013 okrenutost Zapadu i u dovoljnoj meri zadovoljenje geopoliti\u010dkih interesa ovih dr\u017eava na Balkanu 5<\/a><\/sup> \u2013 druge teme, kao \u0161to su stanje demokratije unutar dr\u017eave i korupcija su u drugom planu. Na kraju krajeva, i sam Vu\u010di\u0107 je, na rezultate crnogorskih izbora rekao<\/a>: “Taj film ne\u0107ete gledati u ovoj zemlji”. Milatovi\u0107eva pobeda ulila je nadu u druga\u010diji scenario.<\/p>\n Kakve su bile reakcije javnosti u Srbije na rezultate crnogorskih izbora i pobjedu Jakova Milatovi\u0107a? Odakle dolaze neutemeljeni regionalni alarmi koji u toj pobjedi vide \u0161irenje “srpskog sveta”? Kako zapadne geopoliti\u010dke preference oblikuju ovda\u0161nje politi\u010dke raskole? O tim i povezanim pitanjima pi\u0161e Luka Petrovi\u0107. Nedavno zavr\u0161eni predsedni\u010dki izbori u Crnoj Gori nesumnjivo \u0107e ostati upam\u0107eni […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":44534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[751,12],"theme":[456],"country":[77,11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-44532","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-crna-gora","tag-izbori","theme-politika","country-crna-gora","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44532","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44532"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44532\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44533,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44532\/revisions\/44533"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44534"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44532"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44532"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44532"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44532"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44532"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44532"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44532"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Pogled preko plota: Milo ili Velika Srbija<\/h2>\n\n\n\n
Pogled preko plota: Ni Milo ni Velika Srbija<\/h2>\n\n\n\n