Pro\u0161log tjedna Biblioteka grada Beograda odlu\u010dila je da zabrani doga\u0111aj organizacije \u017denska solidarnost, koji je predstavljen kao debata o trans pitanju u okviru feminizma, jer je doga\u0111aj potencijalno mogao dovesti do kr\u0161enja Zakona o zabrani diskriminacije. Nesu\u0111ena debata najsvje\u017eiji je primjer ideolo\u0161ke bliskosti i me\u0111usobnog podr\u017eavanja desni\u010darskih i TERF (trans-iskklju\u010divih radikalno feministi\u010dkih) struja. <\/p>\n\n\n\n
Novi talas mr\u017enje prema trans osobama je ponovo tema u Srbiji. Na\u017ealost vrlo su nam dobro poznate taktike i strategije desni\u010darskih i TERF (trans-iskklju\u010divih radikalno feministi\u010dkih) struja, i znamo kako se politike isklju\u010divanja i transfobije brzo \u0161ire, jer ovi krugovi stalno inspiri\u0161u jedni druge i sada su ve\u0107 eksplicitni u tome da se me\u0111usobno podr\u017eavaju. Kao primer ideolo\u0161ke bliskosti izdvojila bih politi\u010dku partiju Dveri i kontroverznu organizaciju \u017denska solidarnost, poznatu po organizovanju protesta protiv lista Informer i nasilja nad \u017eenama. Konzervativni deo nau\u010dne zajednice je podr\u017eao njihove inicijative \u0161to je u krajnjoj liniji dovelo <\/a>do cenzure delova ud\u017ebenika za biologiju za 8.razred. Neki ideolo\u0161ki savezi se brzo zaborave ali evo, sada je prilika da se javnost podseti doga\u0111aja u proteklih godinu-dve. Krenimo od najsve\u017eijeg primera.<\/p>\n\n\n\n Pro\u0161le nedelje je javna ustanova kulture, Biblioteka grada Beograda odlu\u010dila da zabrani doga\u0111aj organizacije \u017denska solidarnost, koji je trebao da bude neka vrsta \u010ditala\u010dke debate o trans pitanju u okviru feminizma. Debata je predstavljena kao razgovor o rodno-kriti\u010dkom feminizmu. Kad god \u010dujem ovu sintagmu, iz iskustva znam da je ovo drugo ime za TERF. Me\u0111utim, dogodilo se neo\u010dekivano, a to je da je direktorka te ustanove otkazala doga\u0111aj, usled konsultacija sa poznatom LGBTIQ organizacijom u Srbiji, “Da se zna”. U toj organizaciji su dobro procenili <\/a>da \u0107e doga\u0111aj sa najavljenim tekstovima nau\u010dnog karaktera, potencijalno dovesti do kr\u0161enja Zakona o zabrani diskriminacije, tj. da je doga\u0111aj u startu opasan i problemati\u010dan, jer jedan od dva teksta najavljenih nau\u010dnica, sadr\u017ei brojne diskriminatorne izraze upu\u0107ene trans osobama, a pre svega trans \u017eenama. U toj organizaciji navode i ovo: “Mi smatramo, kao i mnoge\/i koje dele na\u0161a ube\u0111enja, da ne postoji rodno-kriti\u010dki feminizam, pre svega zato \u0161to feminizam ne mo\u017ee da bude protiv neke grupe ljudi. Rodno-kriti\u010dki feminizam vidi trans osobe a pre svega trans \u017eene kao nekog tj. neke ko ugro\u017eava <\/a>prava ostalih \u017eena\u201c. Rodno-kriti\u010dki feminizam gura trans \u017eene u izolaciju i nevidljivost, negira njihov identitet, na sli\u010dan na\u010din na koji desni\u010dari negiraju npr. lezbejski ili gej identitet. Su\u0161tinska veza izme\u0111u transfobije, homofobije i mizoginije, nije deo razmatranja radikalnih feministkinja u na\u0161oj zemlji, \u010dime one, paradoksalno izdaju i lezbejke i gejeve u svojim redovima.<\/p>\n\n\n\n Na najavu zabrane doga\u0111aja radovali smo se svega jedan dan, jer je retkost da jedna poznata ustanova tog tipa donese odluku koja predstavlja eksplicitnu podr\u0161ku za trans zajednicu \u0161to uklju\u010duje i sve one koji se ne defini\u0161u u okviru binarne podele mu\u0161karac\/\u017eena (rodno nebirni, fluidni ili kvir). To je na sre\u0107u pokazatelj da postoje saveznici\/e u ovoj pri\u010di i da su spremni da reaguju. I dobro je da imamo nevladine organizacije koje su aktivisti\u010dki dosledne u za\u0161titi prava manjina.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta se desilo dalje, o tome svedo\u010dimo na svim mogu\u0107im mre\u017eama od fejsa, instagrama preko tvitera, a to je vi\u0161ednevna poplava mr\u017enje i verbalnog nasilja upu\u0107enog trans osobama, kao i organizacijama koje zastupaju njihova prava. Od koga dolaze ti napadi? Ukratko, od svih onih koji su dobili vetar u le\u0111a i koji se ose\u0107aju da imaju sada i podr\u0161ku nau\u010dne zajednice da \u0161ire transfobiju i uvrede na ra\u010dun najugro\u017eenjeg dela kvir zajednice.<\/p>\n\n\n\n Zvu\u010di sve jasno i poznato, zar ne? Ali ovo nije jasno ni dobrom delu feministi\u010dke scene a ni akademske zajednice u Srbiji. To se najbolje vidi po tome \u0161to se mnogi brane od toga kako se stvar previ\u0161e ispolitizovala i kako je sve to verovatno deo nekih internih sukoba unutar LGBTIQ pokreta. Da ne bude nejasno\u0107a, ova stvar je politi\u010dka od starta, pa i nau\u010dne tekstove pi\u0161u ljudi koji imaju politi\u010dke interese, kalkulacije i sklonost ideolo\u0161kom razmi\u0161ljanju. To smo najbolje mogli da vidimo na primeru uklju\u010divanja konzervativnih sociologa i drugih, u radnu grupu Zavoda za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) koja je dovela do cenzurisanja ud\u017ebenika. Dakle, ovde je vi\u0161e pitanje da li je nauka u slu\u017ebi homo\/transfobije i diskriminacije ili se trudi biti progresivna.<\/p>\n\n\n\n Na primeru otkazanog doga\u0111aja i borbe za diskurzivnu mo\u0107 koja danima traje vidimo kako razli\u010dite struje \u017eele da nas ubede kako je to stvar cenzure, a ne transfobije i kako je ugu\u0161en glas nau\u010dnica da govore o jednoj zna\u010dajnoj temi. Na to se recimo poziva i izrazito transfobi\u010dan tekst <\/a>koji je iza\u0161ao u listu Danas<\/em>, liberalnom mediju, u kome autor prebrojava krvna zrnca tj.hromozome i nabraja redom dominantne stereotipe o tome kako trans \u017eene predstavljaju opasnost jer svi znamo da je njihov cilj da se podvrgnu dugotrajnim hormonskim i\/ili hirur\u0161kim intervencijama kako bi navodno silovali cis \u017eene u \u017eenskim toaletima, zatvorima i sl. I tu je poznati argument baziran na utisku odre\u0111enih radikalnih feministkinja, da trans \u017eene ugro\u017eavaju vekovnu borbu za prava \u017eena, jer su se usudile da se ose\u0107aju, imenuju, \u017eive kao \u017eene. Ne zaboravimo da su nekada i lezbejke dovodile u pitanje subjekt \u017eenskog pokreta, pa su pro\u0161le decenije dok se njihov subjekt nije priznao u politi\u010dkom smislu.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta svoju transfobiju ubacuje u diskurs odbrane nau\u010dnog mi\u0161ljenja i borbe protiv cenzure. To pomeranje fokusa sa transfobije na problem cenzure i neke navodno objektivne nauke je tipi\u010dna retori\u010dka strategija, na koju posebno padaju oni \u0161to veruju u demokratski dijalog sa krajnje ksenofobnim i rigidnim stavovima koji negiraju pravo na egzistenciju nekih grupa u dru\u0161tvu. Da stvar bude zamr\u0161enija, na doga\u0111aju je trebalo da bude predstavljen jedan afirmativni tekst i jedan koji je transfobi\u010dan, tako da delu javnosti sad nije jasno, za\u0161to je ta vrsta “debate”, “nau\u010dnog spora” ili “demokratskog dijaloga”, zabranjena, kao da jedan tolerantan tekst mo\u017ee da niveli\u0161e diskriminaciju drugog. Ako \u010dak zanemarimo taj nivo arogancije da nau\u010dnici mogu bez ikakve odgovornosti i krivice da dovode u pitanje tu\u0111e pravo na slobodan \u017eivot, ostaje otvoreno pitanje \u2013 kakva je to debata u kojoj dajete platformu i legitimitet desni\u010darskoj ideologiji, postavljaju\u0107i desne “feministkinje” za autoritet koji govori i prosu\u0111uje u ime trans zajednice? Za\u0161to nikom nije palo na pamet da se pobuni u ime nauke i struke, jer na doga\u0111aj niti su pozvane da govore trans \u017eene koje su glavna meta debate, niti bi im bilo prijatno da sede u publici dok neko raspravlja o njihovim telima, osnovnim pravima i dok ih patologizuje. Ovo radikalno u\u0107utkivanje margine onih koji su ve\u0107 na margini, govori o toj bahatosti dela nauke da se stavi iznad obi\u010dnih ljudi i njihovih egzistencijalnih problema. To \u010dak nije ni stvar esencijalizma, ve\u0107 eti\u010dki proma\u0161aj i ube\u0111ivanje javnosti da je Ok pri\u010dati o tome da su neki ljudi bi\u0107a ni\u017eeg reda (ba\u0161 tako se danas tretira trans zajednica).<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, nau\u010dno mi\u0161ljenje je u ovom slu\u010daju kompromitivano, jer je protiv broja \u010dasopisa Sociolo\u0161ki pregled<\/em> (jedan od tekstova bi bio predstavljen na otkazanom doga\u0111aju), ve\u0107 reagovalo preko 250 nau\u010dnika, nau\u010dnica, predava\u010da i studenata, kada su 2021. godine potpisali saop\u0161tenje <\/a>u kome kritikuju otvorenu diskriminaciju LGBTIQ osoba. Pitanje je da li bi recimo liberalni i levi deo akademske zajednice reagovao pre recimo 10 ili 15 godina, jer homofobija a tek transfobija dugo nisu bili uop\u0161te predmet pa\u017enje nau\u010dnika, to su bile prosto teme na margini, dok je nevladin sektor uveliko radio na za\u0161titi i promociji prava kvir osoba. Akademija donekle kaska za aktivizmom i kasno daje podr\u0161ku osetljivim grupama u dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n Pozadina ovih doga\u0111aja se mo\u017ee pratiti i kroz ekstremniji primer, a to je kada su Srpska pravoslavna crkva i politi\u010dka partija Dveri intenzivno mesecima uo\u010di poslednjeg Europrajda u Beogradu koji je jedva i odr\u017ean usled organizovanja desnice, javno zahtevali od Ministarstva prosvete i Zavoda za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), povla\u010denje odre\u0111enih delova iz ud\u017ebenika za biologiju za 8.razred osnovne \u0161kole pod parolom <\/a>zabrane “skandalozne propagande homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima”. Lider Dveri Bo\u0161ko Obradovi\u0107 vi\u0161e puta ukazuje na rodnu ideologiju, \u010dime izaziva moralnu paniku u dru\u0161tvu, jer ud\u017ebenici govore o razlici pola i roda, odnosno ukazuju da nam se ro\u0111enjem pripisuje mu\u0161ki ili \u017eenski pol koji uglavnom zavisi od biologije (ali i dru\u0161tva), a da se rod formira pod uticajem sociokulturnog i psiholo\u0161kog iskustva.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, Dverjane je upla\u0161ilo kako da tu razliku objasnimo deci i do\u0161lo im je kao super povod za gra\u0111enje politi\u010dki najmra\u010dnijih stavova. Problem sa ud\u017ebenicima nije bio samo sa rodom ve\u0107 sa svim delovima koji na \u010dak neutralan na\u010din obja\u0161njavaju da u dru\u0161tvu postoje gejevi, lezbejke, interseks i transrodne osobe, istopolna partnerstva kao i LGBT pokret kao dru\u0161tveni pokret, koji se spominje u ud\u017ebeniku istorije. Ukratko, ud\u017ebenici ni\u0161ta ne propagiraju ve\u0107 iznose \u010dinjenice, ono \u0161to znamo da ve\u0107 postoji u drustvu. Tada su neki nau\u010dnici\/e ukazivali da su ud\u017ebenici ve\u0107 odobreni u redovnoj zakonskoj proceduri \u0161to je potvrdilo i samo Ministarstvo prosvete, ali je na kraju, fakti\u010dkom cenzurom, podleglo <\/a>uticaju klerikalnih i konzervativnih struktura u zemlji. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, te iste zahteve koji su dolazili od crkve i desnice, uputila je na istu adresu organizacija \u017denska solidarnost jo\u0161 u martu 2021 apeluju\u0107i na ZUOV, kao i izdava\u010dke ku\u0107e ud\u017ebenika, da ne koriste opasne koncepte (kao \u0161to je “rodni identitet\u201c). Njihovo reagovanje na\u017ealost nije jedna nepromi\u0161ljena akcija ve\u0107 deo dugogodi\u0161nje kampanje i saveza izme\u0111u raznih konzervativnih trans isklju\u0107uju\u0107ih pojedinaca iz radikalno feministi\u010dkih i levih struja. Otkud, za\u0161to i kako to da jedna navodno feministi\u010dka grupa isklju\u010duje drugu manjinu, verovatno je potrebno jo\u0161 diskutovati, ali one su pozdravile cenzuru sadr\u017eaja ud\u017ebenika, dok su neki konverzativni biolozi potvrdili da se ova organizacija jo\u0161 pre dve godine uklju\u010dila <\/a>u inicijativu za brisanje delova ud\u017ebenika. <\/p>\n\n\n\n Posledice ovih doga\u0111aja su brojne, od toga da deca ne\u0107e, bar iz ud\u017ebenika biologije, ste\u0107i adekvatna znanja o polu, rodu i seksualnom identitetu. Ova zabrana se nadovezuje i na zabranu iz 2017. godine, kada su u \u0161kolama tako\u0111e konzervativne struje blokirale usvajanje obrazovnih paketa za u\u010denje o seksualnom nasilju nad decom, zato \u0161to navodno podsti\u010du decu da eksperimenti\u0161u u polju seksualnosti i propagiraju homoseksualnost. \u0160ire posledice ovakvih zabrana po LGBTIQ tinejd\u017eere mogu biti razne \u2013 oni mogu ose\u0107ati veliku stigmu i strah u okviru \u0161kole i vr\u0161nja\u010dkih grupa, iako bi taj sistem trebalo da ih podr\u017ei u osetljivom razvojnom periodu i bude okru\u017eenje gde \u0107e se ose\u0107ati fizi\u010dki i emotivno bezbedno. Strane studije pokazuju da deca mogu da trpe posledice diskriminacije i stigme i da homofobija, seksizam i transfobija, tj. odrastanje u netolerantnom okru\u017eenju mogu imati ozbiljne posledice po njihovo mentalno zdravlje. Ali bilo koju seksualnu orijentaciju ne\u0107e razviti na osnovu toga \u0161to nauka tvrdi da postoji distinkcija izme\u0111u pola i roda.<\/p>\n\n\n\n \u0160ire posledice ovakvih doga\u0111aja mo\u017eemo ve\u0107 videti na primeru Ma\u0111arske protiv koje je Evropska komisija pokrenula tu\u017ebu <\/a>zbog zakona koji diskrimini\u0161e LGBT osobe. 1<\/a><\/sup> U Srbiji, posledice nepriznavanja postojanja trans osoba, kroz negiranje njihovog prava na imenovanje i slobodan \u017eivot, mogu imati uticaja na mentalno zdravlje ove zajednice, jer je harasment i klima na dru\u0161tvenim mre\u017eama vrlo neprijateljska<\/a>. <\/sup><\/a>Savezi desnice i tzv. feministi\u010dkih organizacija su o\u010digledni, nemaju su\u0161tinski veze sa feministi\u010dkom idejom pravde i solidarnosti koja ne bi trebalo da isklju\u010duje neke kategorije ljudi niti ih zlostavlja putem diskursa 2<\/a><\/sup>, dok nauka ponovo mo\u017ee do\u0107i u opasnost da bude zloupotrebljena u pravcu su\u017eavanja prava svih u okviru kvir zajednice, ne samo trans osoba.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n Pro\u0161log tjedna Biblioteka grada Beograda odlu\u010dila je da zabrani doga\u0111aj organizacije \u017denska solidarnost, koji je predstavljen kao debata o trans pitanju u okviru feminizma, jer je doga\u0111aj potencijalno mogao dovesti do kr\u0161enja Zakona o zabrani diskriminacije. Nesu\u0111ena debata najsvje\u017eiji je primjer ideolo\u0161ke bliskosti i me\u0111usobnog podr\u017eavanja desni\u010darskih i TERF (trans-iskklju\u010divih radikalno feministi\u010dkih) struja. Novi talas […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":44493,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[469,1109,1108,916],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[122],"class_list":["post-44482","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-srbija","tag-trans-zene","tag-transfobija","tag-transrodnost","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44482","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44482"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44482\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44503,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44482\/revisions\/44503"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44493"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44482"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44482"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44482"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44482"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44482"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44482"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44482"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Od biblioteke…<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Diskurzivne peripetije tj. problem eti\u010dnosti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
….do ud\u017ebenika<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Opasni savezi<\/h2>\n\n\n\n