SMK je Nacionalna galerija umjetnosti, \u0161to zna\u010di da je najve\u0107a dr\u017eavna institucija tog tipa \u2013 najve\u0107i danski muzej s najve\u0107om zbirkom. Ne radi se isklju\u010divo o zbirci savremene umjetnosti, zastupljeni su razni periodi, kao i internacionalni radovi. Osim stalnog postava radova iz zbirke, SMK odr\u017eava privremene izlo\u017ebe i ovo je jedna od njih. Renome institucije je jako bitan za shvatanje ove izlo\u017ebe po\u0161to je jako interesantno da nacionalna <\/em>galerija \u017eeli da ispita \u0161ta je to ustvari nacionalna umjetnost<\/em>, nacionalna i kulturolo\u0161ka pripadnost, tko su to ustvari danski umjetnici<\/em>. U samom naslovu izlo\u017ebe, “Connections \u2013 Danish artists from former Yugoslavia”, nagla\u0161eno je da to jesu<\/em> danski umjetnici iako oni u svom prtljagu nose neka druga iskustva; podvla\u010di se to da biti danski umjetnik mo\u017ee zna\u010diti puno razli\u010ditih stvari. To je meni bilo interesantno i bitno. Na taj na\u010din se ova izlo\u017eba mo\u017ee vidjeti i u kontekstu kulturnog nasljedstva: tragovi izlo\u017ebe \u0107e na neki na\u010din ostati u svijesti danske kulture zbog toga \u0161to je izlo\u017eba prikazana upravo ovde, a ne negde drugo, u nekom manjem, alternativnom prostoru. Da se razumijemo, to bi isto bilo interesantno na svoj na\u010din i ve\u0107 se \u010dinilo u nekim drugim konstelacijama, ali nikad se nije postavila izlo\u017eba sa svim ovim umjetnicima skupa, i nikad se nije napravila na ovom nivou \u2013 \u010disto u smislu kulturolo\u0161kog zna\u010daja institucije.<\/p>\n\n\n\n Spomenula si da su neki radovi i prije izlo\u017ebe \u010dinili dio zbirke muzeja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da, to je jako bitno da se podvu\u010de. Kada se radovi otkupe u zbirci, oni ostaju u muzeju i kao dio kulturnog nasledstva, a to je velika stvar za kulturnu integraciju. I to je ne\u0161to \u0161ta je neminovno. Ako ne po\u010dnemo kao muzeji da kupujemo radove, onda je to sve prolazno. Mo\u017eemo napraviti ne znam koliko ovakvih izlo\u017ebi, ali ako ni\u0161ta ne ostavi traga u zbirkama, publikacijama ili ud\u017ebenicima, onda kao da nije postojalo. Zna\u010di, zbirka je, po meni, jedan od na\u010dina institucionalne integracije. Jako sam zadovoljna \u0161to postoji nekoliko radova iz zbirke na ovoj izlo\u017ebi, i \u0161ta je muzej sada otkupio jo\u0161 neke radove s izlo\u017ebe. Bitno je da \u0107e se ti radovi u budu\u0107nosti prikazivati kao dio zbirke i ulaziti u dijalog s drugim radovima koji nemaju veze s ratom u Jugoslaviji nego nekim drugim kontekstima. Na taj na\u010din \u017eive dalje i stvaraju nove pri\u010de \u2013 dobri radovi to \u010dine. Koliko god je ovo bila izlo\u017eba pod jednom temom koja je precizna i definisana, svi ti radovi otvaraju mogu\u0107nosti za druge interpretacije, u drugim pravcima, jer to umetnost \u010dini \u2013 ne zatvara, nego otvara.<\/p>\n\n\n\n Godina otvaranja izlo\u017ebe, 2022., ujedno ozna\u010dava i trideset godina otkad je Danska primila preko 20.000 izbjeglica iz biv\u0161e Jugoslavije, ponajprije Bosne i Hercegovine, \u0161to je najve\u0107a skupina izbjeglica koju je Danska primila od Drugog svjetskog rata. Koliko je taj neki kontekstualni okvir bitan za tuma\u010denje izlo\u017ebe?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mislim da je jako bitno da se poka\u017ee koliko se neke stvari ponavljaju. Dolazi novi talas izbjeglica, do\u0161ao je vi\u0161e puta otkad smo mi do\u0161li. Bitno je ista\u0107i te sli\u010dnosti prosto iz razloga da bi se moglo sagledati u nekoj \u0161iroj perspektivi \u0161to je to ustvari dolazak migranata, kakvo je do\u010dekivanje, i da se mo\u017ee usporediti i vidjeti \u0161to se de\u0161ava s politikom Danske \u2013 koliko se ta politika menja, u kojem pravcu. To je sve ne\u0161to \u0161to mi mo\u017eda nismo eksplicitno formulisali u opisu izlo\u017ebe, ali je ne\u0161to \u0161to o\u010dekujemo da publika sama protuma\u010di, da stvori odre\u0111ene komparacije.<\/p>\n\n\n Koja je neka generalna percepcija imigranata iz biv\u0161e Jugoslavije u Danskoj danas? \u010cesto se spominje da se radi o skupini koja je dobro integrirana u dru\u0161tvo.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Naravno, kada govorimo o izbjeglicama koje dolaze iz rata, govorimo o grupi ljudi koji dolaze iz raznih socijalnih slojeva. Generalno, mislim da su ljudi koji su iz biv\u0161e Jugoslavije do\u0161li u velikom broju tada 1992., ali i ranije i kasnije, donijeli sa sobom jedan kulturni prtljag koji je bio prili\u010dno bitan za njih u momentu integracije. Bile su statistike pre nekoliko godina prema kojima se pokazalo da je skupina izbjeglica koje su tada do\u0161le vi\u0161e edukovana od drugih imigrantskih grupa \u2013 pogotovo \u017eene \u2013 i \u010dak da su imigranti iz BiH izabirali vi\u0161u edukaciju u odnosu na Dance. Ima vi\u0161e teorija za\u0161to je to tako, a jedna od njih je ta da smo dolaze\u0107i iz Jugoslavije bili na neki na\u010din “dobro potkovani” i videli edukaciju kao bitnu.<\/p>\n\n\n\n Odra\u017eava li se to na neki na\u010din i u praksama umjetnika\/ca zastupljenih na izlo\u017ebi? Koliko oni propituju i kritiziraju tu vlastitu poziciju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 dok sam studirala na likovnoj akademiji, po\u010dela sam da prime\u0107ujem da sve vi\u0161e umetnika na\u0161eg porekla dolazi na akademiju. Bilo mi je interesantno, kakav je to fenomen, za\u0161to nas je tako puno? (Nije, na primjer, bilo toliko studenata iz Turske, a ima ih vi\u0161e u Danskoj.) Svi su ovi umjetnici \u0161kolovani na akademijama u Danskoj \u2013 u Kopenhagenu, Odenseu itd. U biv\u0161oj Jugoslaviji, gdje su umjetnici bili prepoznati i imali odre\u0111eni status u dru\u0161tvu, podrazumijevalo se da ide\u0161 u \u0161kolu, da akademije \u0161koluju umjetnike. Dolaze\u0107i iz takve kulture, to je bio za ove umjetnike jedini put: ako \u0107e\u0161 biti umjetnik, onda \u0107e\u0161 biti umjetnik na najvi\u0161em nivou, na likovnoj akademiji jer kod nas si mogao da bude\u0161 avangardan, da bude\u0161 \u010dak i kriti\u010dan prema dru\u0161tvu, ali da i dalje bude\u0161 dio dru\u0161tva. Vi\u0161e radova je direktno kriti\u010dno prema danskom dru\u0161tvu. Uzmimo, recimo, Durakovi\u0107ev plakat sa sloganom \u201cMULTICULTURALISTS, PLEASE DEAL WITH THE DANISH RACISM AND LEAVE US FOREIGNERS ALONE\u201d \u2013 umjetnik se nimalo ne uzdr\u017eava iako je \u0161kolovan na Danskoj kraljevskoj akademiji, a danas i radi tamo. To je jedna od stvari koja je bila specifi\u010dna za na\u0161u vrstu socijalizma, tako da su ovi umjetnici odrastali sa shvatanjem da mogu biti kriti\u010dni iako su stasali u vode\u0107im institucijama, i to se vidi po ovim radovima. Mislim da to shvatanje pozicije umjetnika u dru\u0161tvu dolazi otada.<\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o radovima na izlo\u017ebi, bi li se moglo re\u0107i da teme migracije \u010dine bitan dio generalne prakse ve\u0107ine predstavljenih umjetnika, ili se svatko od njih bavi mnogim razli\u010ditim temama, od kojih su ovdje probrani radovi zajedni\u010dke tematike? Bi li se moglo re\u0107i da predstavljeni\/e umjetnici\/e \u010dine svojevrsnu mikro-scenu u okviru danske umjetni\u010dke scene iako \u2013 kada bi danas djelovali u mati\u010dnim zemljama, ne bi svi bili dio iste scene?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rekla bih da su ove teme dio njihove generalne prakse i da su odabrani radovi prili\u010dno reprezentativni za njihove prakse. Mislim da postoji puno sli\u010dnosti u na\u010dinu na koji oni rade, kao i to da se razlikuju od ostatka danske umjetni\u010dke scene. Tako da iz te ta\u010dke gledi\u0161ta, kao kustosica, ja mogu da vidim tu grupu kao malo druga\u010diju. Ako govorimo o nekoj grupi na umjetni\u010dkoj sceni, ta grupa nije organizovana \u2013 ovo je prvi put da se njihovi radovi prikazuju skupa. Neki od njih su mo\u017eda izlagali u odre\u0111enim kombinacijama i manjim skupinama, ali ne na ovaj na\u010din. I nisu svi voljni da budu prepoznati kao dio te grupe! To je isto jako interestantno, umjetnici iz biv\u0161e Jugoslavije nemaju nu\u017eno volje da budu definisani kao ta grupa i ni\u0161ta vi\u0161e, oni su umjetnici na puno druga\u010dijih na\u010dina iako, po meni, dijele neke sli\u010dnosti, kao \u0161to je taj neki opipljivi nagon, potreba da se izraze. Ona se manifestira na razli\u010dite na\u010dine: neki vi\u0161e unose sebe i li\u010dnu pri\u010du, dok neki govore o kritici politike ili dru\u0161tva bez da nu\u017eno unose sebe. Na\u010dini izra\u017eavanja jako su razli\u010diti, ali kod svih njih potreba da se stvori taj rad dolazi iz ne\u010deg dubljeg od pukog promatranja svoje umjetni\u010dke prakse kao profesije. Tako\u0111er, interesantno je \u0161to se u dijaspori neke granice bri\u0161u \u2013 mi ovdje nismo dio tih granica tamo; ne samo \u0161to se ti\u010de nacionalnosti i etniciteta, nego i \u0161to se ti\u010de razli\u010ditih vremena i razloga migracija. Ja sam namjerno htela da se prika\u017ee, naravno, ta grupa migranata iz BiH koji su do\u0161li kao izbjeglice zbog rata, ali isto tako sam uklju\u010dila radove nekih druge umjetnica koje su do\u0161le kasnije, kao \u0161to su Ana Pavlovi\u0107 i Suada Demirovi\u0107. Htela sam da uklju\u010dim i to, po\u0161to to dodatno otvara pri\u010du o iskustvu imigracije.<\/p>\n\n\n\n Ponekad se \u010dini da na umjetni\u010dkim scenama “doma” \u010dak ni ne postoji osobiti interes za umjetnike\/ce iz dijaspore, posebno one koji se bave migracijama i raspadom biv\u0161e dr\u017eave. Kao da postoji odre\u0111eni sentiment da je ve\u0107 poznato sve \u0161to se mo\u017ee re\u0107i na tu temu, da ona nije vi\u0161e aktualna. Me\u0111utim, ono \u0161to nedostaje u takvom vi\u0111enju jest razumijevanje specifi\u010dnosti pozicije dijaspore u odnosu na nekog tko je pro\u017eivio sli\u010dno iskustvo, ali ostao u danom kontekstu, bez cijele te komponente izmje\u0161tanja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ne\u0161to se de\u0161ava interesantno kad se napravi izlo\u017eba s puno razli\u010ditih radova koji se ti\u010du donekle sli\u010dnih tema. Kako otvara\u0161 tu temu sve vi\u0161e i vi\u0161e, uo\u010dava\u0161 neke uzorke, i tema se otvara jo\u0161 \u0161ire. Ne radi se o pukoj terapiji niti autobiografiji svakog li\u010dnog umetnika. Tako\u0111er, neki od ovih radova ne ti\u010du se samo rata u BiH, nego svih ratova, \u0161to otvara pri\u010du i za budu\u0107nost. Interesantni su mi neki susreti koji su mogu\u0107i ovde<\/u><\/em>, a koji mo\u017eda ne bi bili mogu\u0107i tamo<\/u><\/em>. Kao i promena stavova \u2013 mislim da bi se neki politi\u010dki stavovi promenili, treba da se stvore ti susreti. Ako svi rade za sebe i nitko nije zainteresovan da uklju\u010di ove druge, nikad ne\u0107e do\u0107i do nekog razumevanja strana koje su bile u konfliktu. Neophodno je da se uklju\u010de svi.<\/p>\n\n\n\n Spomenula si jednom u razgovoru da je izlo\u017eba zapravo na neki na\u010din za\u010deta u Zagrebu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da, rad Ismara \u010cirkinagi\u0107a “The House in the Forest by the Sea” smo hteli da izlo\u017eimo u Zagrebu i uspeli smo da se to organizuje kao solo izlo\u017eba, zami\u0161ljena bez drugih radova. Nakon toga sam dobila ideju da tu izlo\u017ebu prika\u017eem i u Danskoj negde budu\u0107i da je Ismar ipak danski umjetnik. Predlo\u017eila sam je SMK-u \u2013 iz muzeja su rekli da bi to mo\u017eda moglo pro\u0107i, ali da bi trebalo da uklju\u010dimo i druge radove, da napravimo grupnu izlo\u017ebu na tu temu. Tako smo po\u010deli da gradimo izlo\u017ebu, kasnije su do\u0161li jo\u0161 neki novci pa smo mogli jo\u0161 vi\u0161e da izgradimo, da neke radove pozajmimo, a ne da koristimo samo radove iz zbirke\u2026 Sve je to bio proces, koji sam zapo\u010dela jo\u0161 2019., kada sam organizirala seminar “Looking for Another Space of Belonging” u Kunsthalu Charlottenborg, koji se ticao istih stvari i bio inspirisan umjetnicima koji \u017eive ovde, a koji su iz biv\u0161e Jugoslavije, i pitanjima koja se povla\u010de vezano za pripadnost. Nakon toga, SMK je otkupio dva video rada prikazana na seminaru, radove Ane Pavlovi\u0107 i Vladimira Tomi\u0107a. To je bilo neo\u010dekivano, ali ispostavilo se da su u publici bile neke osobe iz muzeja. Kada sam kasnije tra\u017eila doktorat na tu istu temu, dobila sam SMK kao krovnu instituciju. Onda se dogodila ova izlo\u017eba. Bila je tako\u0111er jedna izlo\u017eba sa sli\u010dnom grupom u Biha\u0107u<\/u><\/a> koju je organizovao Irfan Ho\u0161i\u0107. To je proces, jedno vu\u010de drugo. Kroz to putovanje ljudi se susre\u0107u i stvaraju nova prijateljstva, \u0161to je za mene jako bitno kad govorimo o dijaspori i odvojenosti \u2013 bitno je da se stvaraju te veze.<\/p>\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/ana_nova-e1677143404609.jpg\")
<\/a>