U srpskoj je javnosti u posljednjih mjesec dana Kosovo ponovo postalo sredi\u0161nje politi\u010dko pitanje. Prema svemu sude\u0107i, zapadne su ambasade, pogotovo ameri\u010dka, naumile u novim geopoliti\u010dkim okolnostima \u0161to prije rije\u0161iti tzv. kosovsko pitanje. O dinamici recentnih odnosa, kriza i pregovora, stavovima u srpskoj javnosti i polo\u017eaju i taktici Aleksandra Vu\u010di\u0107a pi\u0161e Luka Petrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detak februara obele\u017eila je jo\u0161 jedna posebna sednica Narodne skup\u0161tine Srbije posve\u0107ena pitanju Kosova, druga o ovoj temi otkako je formiran novi saziv parlamenta. Sednici je prethodilo objavljivanje u medijima jedne verzije tzv. francusko-nema\u010dkog plana<\/a>, koji je kasnije prerastao u plan Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dno kao i na prvoj posebnoj sednici<\/a>, pred parlamentom se formalno pojavio Izve\u0161taj Vlade o pregovorima sa Pri\u0161tinom, dok sam tekst plana, ono \u0161to je zapravo trebalo da bude tema, nije dostavljen ni na uvid narodnim poslanicima. Aleksandar Vu\u010di\u0107 1<\/a><\/sup> je prvobitno najavio da \u0107e plan dati na uvid \u0161efovima poslani\u010dkih klubova, verovatno o\u010dekuju\u0107i da \u0107e sve poslani\u010dke grupe odbiti takav na\u010din prezentacije sporazuma. Ipak, kada su pojedine poslani\u010dke grupe javno rekle da bi prisustvovale sastanku, Vu\u010di\u0107 je odustao od svoje najave.<\/p>\n\n\n\n Celovit tekst plana je do danas ostao skriven od javnosti. O njegovoj sadr\u017eini se naslu\u0107uje na osnovu onoga \u0161to se pojavilo u medijima, Vu\u010di\u0107eve interpretacije sporazuma koji je video, te njegove interpretacije onoga \u0161to se pojavilo u medijima. Ukratko \u2013 samo je on imao uvid u celovit tekst, za ono \u0161to se pojavilo u medijima ne znamo u kojoj se meri podudara sa originalnim tekstom, dok se taj plan koji se pojavio u medijima, opet, prema njegovim re\u010dima, razlikuje za oko deset proceneta u odnosu na originalni tekst. Naravno, nije poznato koje odredbe teksta iz medija nisu originalne.<\/p>\n\n\n\n Za ovu situaciju sigurno va\u017ei izreka da “\u0111avo je u detaljima”. Gotovo svaka re\u010d i formulacija u tekstu su va\u017eni, pa je kona\u010dan stav prema dokumentu, samo na osnovu onoga \u0161to je dostupno javnosti, dobrim delom lov u mutnom.<\/p>\n\n\n\n O francusko-nema\u010dkom planu se \u0161u\u0161ka ve\u0107 gotovo \u0161est meseci u srpskoj javnosti, ali sve do kraja januara, jedini izvor informacija i tuma\u010d plana bio je Aleksndar Vu\u010di\u0107. Od samog po\u010detka plan je ozna\u010dio<\/a> kao nepovoljan po Srbiju, posebno u kontekstu aktuelnih geopoliti\u010dkih de\u0161avanja 2<\/a><\/sup> i rata u Ukrajini, kada je zapadnim dr\u017eavama potrebno da zatvore goru\u0107a pitanja na Balkanu. 3<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Ipak, u kasnijim javnim nastupima Vu\u010di\u0107 se vi\u0161e bavio ra\u010dunanjem<\/a> koliko bi neprihvatanje plana ekonomski ko\u0161talo Srbiju, nagove\u0161tavaju\u0107i da je \u0161teta od eventualnog povla\u010denja investicija i posrednih ekonomskih sankcija cena koju bi Srbija te\u0161ko mogla da plati. U me\u0111uvremenu, do objavljivanja jedne verzije u listu Danas, na Kosovu se de\u0161avalo nekoliko kriza koje su dodatno zao\u0161trile postoje\u0107e odnose.<\/p>\n\n\n\n Prvo je do\u0161lo na red pitanja registarskih tablica. Kosovska vlada najavila mogu\u0107nost da \u0107e u jednom trenutku zapo\u010deti sa zaplenom vozila Srba sa severa \u010diji automobili nisu registrovani skladu sa kosovskim propisima, \u0161to je dovelo do napu\u0161tanja kosovskih institucija od strane politi\u010dara Srpske liste. Zatim, u decembru je uhap\u0161eno nekoliko osoba srpske nacionalnosti pod optu\u017ebom da su planirali teroristi\u010dki napad na zgradu Centralne izborne komisije (!?), da bi se situacija do krajnosti zao\u0161trila nakon etni\u010dki motivisanog nasilja, te ranjavanja dva de\u010daka na pravoslavni Bo\u017ei\u0107. U takvom kontekstu pojavila se u medijima jedna verzija plana \u2013 pitanje Kosova ponovo je postala tema broj jedan u srpskom politi\u010dkom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n Nije do kraja jasno odakle opoziciono nastrojenom Danasu tekst koji u objavili, ali ono \u0161to je iza\u0161lo u javnost je uzburkalo srpsku politi\u010dku scenu i dobrim delom podelilo dru\u0161tvo. Iako su svi bili svesni da ne mogu sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi da je re\u010d zvani\u010dnom dokumentu, malo je onih koji su ostali uzdr\u017eani spram teksta.<\/p>\n\n\n\n Reagovali su intelektualci svih provinijencija \u2013 jedni su izneli zahtev za prihvatanjem plana<\/u><\/a> radi stabilizacije Balkana i definitivnog okretanja Srbije ka evroatlantskim integracijama. Mo\u017eemo slobodno re\u0107i da mali deo javnosti, a jo\u0161 manji broj politi\u010dkih aktera stoji na ovim pozicijama. Drugi su pozvali<\/a> na “odbijanje ultimatuma” zahtevaju\u0107i politiku reintegracije Kosova u ustavni i pravni poredak Srbije. Uzgred, to je otprilike i pozicija svih desni\u010darskih (ali i pojedinih “gra\u0111anskih”) parlamentarnih politi\u010dkih stranaka. Osim pukih parola, te\u0161ko je re\u0107i kako se ta\u010dno reintegracija izvodi u praksi u trenutku kada preko milion Albanaca na Kosovu ne \u017eeli da \u017eivi u Srbiji. Debata o kosovskom pitanju pro\u0161irila se na sve mogu\u0107e forume, iako niko do kraja nije siguran \u0161ta zaista u planu pi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Odreba plana, makar od onoga \u0161to se pojavilo u medijima, koje je izvazvala najvi\u0161e u bure ti\u010de se \u010clana 4 kojim je definisano da se Srbija “ne\u0107e protiviti \u010dlanstvu Kosova u bilo kojoj me\u0111unarodnoj organizaciji”. Iz navedenog sledi da bi Kosovo moglo da postane punopravna \u010dlanica Ujedinjenih nacija, te da se od Srbije zahteva da ne blokira eventualno \u010dlanstvo. Va\u017eno je ista\u0107i da to verovatno ne bi podrazumevalo me\u0111usobno priznanje. Kada smo kod me\u0111usobnog priznanja, to je maksimalisti\u010dki zahtev Kurtijeve vlade, koji malo ko u me\u0111unarodnoj zajednici uzima za ozbiljno, \u0161to je razlog zbog kojeg je i kosovska strana u po\u010detku odbila da prihvati plan.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to je povratak Kosova u ustavno-pravni okvir Srbije zahtev koji je te\u0161ko ostvariv u praksi, sli\u010dno va\u017ei i za me\u0111usobno priznanje. Deluje da \u0107e se re\u0161enje tra\u017eiti izme\u0111u ove dve krajnosti. Zato je plan upore\u0111en sa ve\u0107 predlo\u017eenim I\u0161ingerovim planom iz 2007. godine kojim je predvi\u0111en model “dve Nema\u010dke” 4<\/a><\/sup> \u2013 bez me\u0111usobnog priznanje obe “strane”, kako stoji u tekstu, bi nesmetano bile deo svih me\u0111unarodnih organizacija, uklju\u010duju\u0107i i Ujedinjene nacije.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je razo\u010daralo deo “proevropske” javnosti u Srbiji je \u010dinjenica da nije ponu\u0111ena adekvatna nadoknada za punopravno \u010dlanstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Ukratko, prema svim prilikama, Srbija ne bira izme\u0111u o\u010duvanja Kosova i \u010dlanstva u Evropskoj uniji. Ovde nije re\u010d o tome da li \u0107e Srbija ostati zaglavljena u pro\u0161losti ili \u0107e se okrenuti budu\u0107nosti. Iako je ova (la\u017ena) dilema obojila politi\u010dki \u017eivot Srbije u proteklih dvadesetak godina 5<\/a><\/sup> je prilika da se od Srbije zahteva da ne blokira \u010dlanstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, bez da zauzvrat postane \u010dlan Evropske unije u bliskoj budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n Druga tema koja interesuje javnost u Srbiji, ali i sve one aktere koji ne misle da je reintergracija Kosova ustavni okvir Srbije ostvariva u praksi, jeste pitanje polo\u017eaja srpske ve\u0107ine na severu Kosova, te pitanje statusa srpskih enklava i kulturne ba\u0161tine ju\u017eno od reke Ibar. Briselskim sporazumom iz 2013. godine predvi\u0111eno je formiranje Zajednice srpskih op\u0161tina (ZSO), koja bi trebalo da Srbima sa severa garantuje odre\u0111eni stepen autonomije, zavisno od konkretnih re\u0161enja budu\u0107eg Statuta ZSO. Do danas, ZSO nije formirana, iako su Srbi po\u010deli da u\u010destvuju u politi\u010dkim i pravnim institucijama Kosova, ukinuv\u0161i tzv. paralelne institucije na severu. Tekstom koji se pojavio u javnosti nije eksplicitno spomenuta ZSO, tako da se i to pitanje za sada ostavlja nere\u0161enim. Zvani\u010dni stav aktuelne kosovske vlade je da je garantovanje autonomije na etni\u010dkom principu nesaglasno sa kosovskim ustavom. Ipak, deluje da su u ovom trenutku zapadne ambasade, pre svega ameri\u010dka<\/a>, re\u0161ene da zapo\u010dnu proces formiranja ZSO i da su prihvatanje i implementacija plana blisko vezani za pitanje autonomije Srba sa severa.<\/p>\n\n\n\n Skup\u0161tinsko zasedanje obele\u017eio je poku\u0161aj tu\u010de<\/a> izme\u0111u poslanika desni\u010darskih stranaka i SNS-a, tokom kojeg je Vu\u010di\u0107 sa govornice komentarisao politi\u010dku pro\u0161lost svojih protivnika. Malo je bilo supstantivnih rasprava, \u0161to je i o\u010dekivano jer nikome nije bio poznat ceo tekst plana. Zanimljivo je da je Vu\u010di\u0107 svoje izlaganje zapo\u010deo prepri\u010davanjem dijaloga Atinjana i Meljana za vreme Peloponeskog rata. Metafori\u010dki, Srbi su u ovoj pri\u010di Meljani koji se nalaze pred dilemom da li da prihvate volju mo\u0107nijih i ja\u010dih ili ostanu na verni principima po cenu sopstvene propasti. Mo\u017ee se naslutiti da je Vu\u010di\u0107eva poruka da bi u ovoj situaciju ipak trebalo izbe\u0107i sudbinu Meljana.<\/p>\n\n\n\n Nakon toga, izlo\u017eio je svoj plan<\/a>, koji se odnosi na o\u010duvanje mira i stabilnosti, insistiranju na pregovorima i daljem ekonomskom rastu. Kao i na prvoj posebnoj sednici, vreme za izlaganje poslani\u010dkih grupa bilo je ograni\u010deno, dok je Vu\u010di\u0107 mogao da govori koliko je \u017eeleo. Desni\u010darska opozicija je ponovo zahtevala odbacivanje bilo kakvog predloga koji ne garantuje o\u010duvanje Kosova u sastavu Srbije.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o “proevropskoj opoziciji” 6<\/a><\/sup> , pozicije su razli\u010dite. Ponovo se postavilo pitanje taktike delovanja, te da li je i koliko potrebno podr\u017eati eventualni zaokret ka Evropskoj uniji. Stranka slobode i pravde se me\u0111u prvima oglasila povodom plana istakav\u0161i da “evropski put ne sme biti ugro\u017een<\/a>“. Utisak je da je bilo najmanje verbalnih sukoba izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i poslanika iz ove stranke iz “proevropske opozicije” tokom rasprave u parlamentu, \u0161to je ponovo ra\u0161irilo kuloarske pri\u010de o mogu\u0107oj budu\u0107oj saradnji ove dve opcije. Neboj\u0161a Zelenovi\u0107 iz stranke Zajedno je tako\u0111e bio bli\u017ei ideji da bi ipak trebalo napraviti odlu\u010dniji korak ka prihvatanju re\u0161enja<\/a> i jasnijem politi\u010dkom svrstavanja u zapadni blok. Zeleno-levi klub je zahtevao transparentnost pregovora uz jasno isticanje da nema saradnje sa re\u017eimom<\/a> po bilo kojem pitanju, te da deo problema le\u017ei i u me\u0111unarodnoj zajednici koja pristaje na tajne pregovore sa re\u017eimom.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, par dana nakon odr\u017eavanja skup\u0161tinske sednice, Kurti je javno prihvatio plan<\/a>. To je Vu\u010di\u0107a stavilo u nezgodnu poziciju, zato \u0161to je on ostao jedina strana u pregovorima koja se nije jasno izjasnila o predlogu. A kada se na\u0111e u tako nezgodnoj situaciji, najlak\u0161i odgovor je pretnja novim izborima \u0161to bi zna\u010dilo dalje odlaganje postizanja dogovora.<\/p>\n\n\n\n Koalicioni partner SPS je optu\u017een da nije dovoljno agilno branio predsednika tokom skup\u0161tinskog zasedanja, pa je od strane nekoliko visokih funkcionera SNS-a zatra\u017eeno<\/a> raspisivanje novih izbora. Izgleda da ovoga puta Vu\u010di\u0107 ne sme da se odlu\u010di na takav manevar jer u ovom trenutku deluje da su zapadne dr\u017eave odlu\u010dne da se ceo proces privedu kraju. Ostaje da se vidi koliko \u0107e institirati na brzom prihvatanju plana \u2013 ve\u0107 27. februara<\/a> bi trebalo da se Kurti i Vu\u010di\u0107 sastanu u Briselu radi nastavka pregovora, a tema je upravo predlo\u017eeni plan i nastavak “normalizacije odnosa”.<\/p>\n U srpskoj je javnosti u posljednjih mjesec dana Kosovo ponovo postalo sredi\u0161nje politi\u010dko pitanje. Prema svemu sude\u0107i, zapadne su ambasade, pogotovo ameri\u010dka, naumile u novim geopoliti\u010dkim okolnostima \u0161to prije rije\u0161iti tzv. kosovsko pitanje. O dinamici recentnih odnosa, kriza i pregovora, stavovima u srpskoj javnosti i polo\u017eaju i taktici Aleksandra Vu\u010di\u0107a pi\u0161e Luka Petrovi\u0107. Po\u010detak februara […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":44121,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[497,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-44118","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kosovo","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44118","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44118"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44118\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44123,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44118\/revisions\/44123"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44121"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44118"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44118"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44118"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44118"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44118"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44118"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44118"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Kriza pre plana<\/h2>\n\n\n\n
Plan?<\/h2>\n\n\n\n
Od izbora do izbora<\/h2>\n\n\n\n