Ve\u0107 dva mjeseca po mrazu i nepogodi mje\u0161tani sela Dadince od tre\u0107e minihidroelektrane barikadama brane reku iz koje pije bar 15.000 ljudi. Lokalna samouprava i nadle\u017ena ministarstva se dobacuju odgovorno\u0161\u0107u za poni\u0161tavanje na sumnjiv na\u010din izdate gra\u0111evinske dozvole.<\/p>\n\n\n\n
Do pre nekoliko godina ratove za vodu su u na\u0161im krajevima pominjali samo depresivni politikolozi i ljubitelji nau\u010dne fantastike, kad ho\u0107e da vam upropaste dan ili porodi\u010dnu sve\u010danost. Sukobi oko izvora i reka bili su prividno rezervisani za Ju\u017enu Ameriku, Severnu Afriku i Bliski Istok, gde “i onako nikad nema mira”, i distopijske vizije udaljene budu\u0107nosti i udaljenih planeta.<\/p>\n\n\n\n
Procena UN da \u0107e se do 2025. dve tre\u0107ine \u010dove\u010danstva suo\u010diti sa nesta\u0161icom vode nije vest u udarnom terminu, pa je i ideja da bi neko mogao da vam prepre\u010di pristup pija\u0107oj vodi do skora delovala zaumno. Pre Kru\u0161\u010dice. Pre Bara Kraljskih. Pre Rakite i Toplog dola. Danas, deceniju nakon \u0161to su se zakotrljali planovi za izgradnju preko 3.000 malih derivacionih hidroelektrana po Balkanu, isu\u0161uju\u0107i stotine kilometara reka, a sa njima sela, \u0161ume i njive, mo\u017eemo re\u0107i da i u na\u0161im krajevima tinja jedan pravi-pravcati rat za vodu.<\/p>\n\n\n\n
Njegova \u017eari\u0161ta, buktinje otpora privatizaciji osnovnih uslova za opstanak, svetlo su u tami. Njihov sjaj je, ipak, uglavnom nezanimljiv komercijalnim medijima, pa te\u0161ko da ste \u010duli za to da me\u0161tani jednog zaba\u010denog sela u jugoisto\u010dnoj Srbiji ve\u0107 dva meseca logoruju na stra\u017ei pored vatre. Odlu\u010dni su u tome da zaustave izgradnju tre\u0107e male derivacione hidroelektrane na reci koja \u017eivot zna\u010di.<\/p>\n\n\n\n
“Me\u0161tani Dadinca i okolnih sela \u0107e istrajati u odbrani Rupske reke po svaku cenu”, ka\u017ee za Bilten Petar Ili\u0107 iz udru\u017eenja Bitka za Vlasinu, koje se bori protiv MHE u op\u0161tinama Vlasotince i Crna Trava.<\/p>\n\n\n\n
Reka za \u010diji opstanak se bore izvire na planini \u010cemernik, na 1300 metara nadmorske visine. Ovaj od davnine sto\u010darski kraj mahom su zaobi\u0161li i industrijalizacija i turizam, po\u0161tedev\u0161i prirodu, pa je i zato voda Rupske reke, filtrirana kroz \u0161kriljce i granit, bila jedna od najkvalitetnijih u Jugoslaviji. Po ukusu je nalik na Vlasinsku Rosu, koja se fla\u0161ira<\/a> sa druge strane iste planine. 1<\/a><\/sup> <\/p>\n\n\n\n Vodna tela ovog kraja su bogata. Zato su na Rupskoj reci pre “epidemije” MHE izgra\u0111ena dva pozama\u0161na hidrotehni\u010dka objekta: vodozahvat za vodovod iz kog se snabdeva oko 15.000 \u017eitelja gradi\u0107a Grdelica i ribnjak. Sela u vi\u0161im delovima toka koristila su se vodom iz reke \u0161to direktno, \u0161to iz bunara, a nekada davno i zahvati-sam izvorima. Naime, boomeri <\/em>me\u0111u me\u0161tanima tvrde da je \u010cemernik \u0161ezdesetih bio toliko bogat vodom da je \u017eednom putniku bilo dovoljno da sa tla razgrne mahovinu i sloj zemlje-pesku\u0161e<\/em>, pa da uroni dlan u meku, vla\u017enu zemlju i iz nje isto\u010di spasonosnih gutljaj-dva.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e nije tako \u2013 sad presu\u0161uju i bunari. Klimatske promene su u\u010dinile svoje, nekontrolisana se\u010da autohtone \u0161ume i sadnja vrsta drveta koje isu\u0161uju<\/a> zemlji\u0161te svakako nije pomogla, ali najve\u0107u \u0161tetu vodotoku Rupske reke, smatraju pobunjeni me\u0161tani, nanose MHE. 2<\/a><\/sup> A dve MHE ve\u0107 dave reku. Ako se izgradi i tre\u0107a, vodotehni\u010dki objekti \u0107e po proceni Zavoda za za\u0161titu prirode zarobiti \u010dak tri \u010detvrtine vode iz Rupske reke.<\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dki otpor gra\u0111evinskim ma\u0161inama i privatnom obezbe\u0111enju koje anga\u017euje koncesionar poslednji je branik. Za formulaciju “uzalud su poku\u0161avali da izgradnju i pu\u0161tanje u pogon MHE spre\u010de institucionalnim sredstvima, uklju\u010duju\u0107i i proteste” u tekstovima poput ovog ve\u0107 treba da postoji neka skra\u0107enica.<\/p>\n\n\n\n Otpor <\/a>je izazvala jo\u0161 prva MHE na Rupskoj reci, gra\u0111ena daleke 2014. na teritoriji op\u0161tine Leskovac. Leskovac je glatko ignorisao protest <\/a>Grdeli\u010dana, koji su tokom izgradnje MHE Pore\u010dje na ivici strogog rezervata prirode Zeleni\u010dje i iznad vodozahvata za vodovod iskusili vi\u0161emese\u010dne probleme <\/a>u vodosnabdevanju. Dodajmo da je privatno obezbe\u0111enje anga\u017eovano na ovoj MHE 2015. zarobilo<\/a> nekoliko gra\u0111ana i predstavnika medija koji su poku\u0161avali da snime prilog o posledicama izgradnje MHE, odnosno suvo, be\u017eivotno korito reke, ozlogla\u0161eni “biolo\u0161ki minimum” u praksi. Isti koncesionar je 2016. izgradio narednu,<\/a> MHE Lani\u0161te, a 2019. dobio gra\u0111evinsku dozvolu za tre\u0107u, MHE Besko, obe u Vlasotincu. Godi\u0161nji prihod od Pore\u010dja i Lani\u0161ta je, po podacima CINS<\/a>-a, 1.6 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani godinama poku\u0161avaju da spre\u010de izgradnju svih MHE u op\u0161tini Vlasotince. U junu 2019. se (na kratko) u\u010dinilo da su za to pridobili lokalnu samoupravu. Uz dobrobit prirode na umu rekli bismo \u2013 urazumili. Odbornici op\u0161tine Vlasotince tada su doneli Odluku da se MHE bri\u0161u iz Prostornog plana i uva\u017eili da derivacione MHE uzrokuju “presu\u0161ivanje vodotoka nizvodno od vodozahvata, ugro\u017eavanje izvora zdrave pija\u0107e vode,<\/a> destrukciju korita i priobalja, smanjenje populacije biljnog i \u017eivotinjskog sveta”, te da smanjuju kvalitet \u017eivota lokalnog stanovni\u0161tva. 3<\/a><\/sup> Odluka je, me\u0111utim, tiho trunula u fioci do isteka roka, a da u Prostornom planu nije izmenjeno ni slovce.<\/p>\n\n\n\n Aktivisti udru\u017eenja Bitka za Vlasinu uzalud su na obe\u0107anu zabranu izgradnje MHE podse\u0107ali aktuelnog predsednika op\u0161tine i druge op\u0161tinske \u010dinovnike od kad su potonji u avgustu 2020. formirali vlast. Na ovim sastancima, nagla\u0161ava Ili\u0107, nadle\u017enima su eksplicitno skrenuli pa\u017enju i na problem MHE Besko. Ali, umesto da zaustavi dalju devastaciju, op\u0161tina je na pravno vi\u0161estruko neutemeljen na\u010din investitoru krajem 2021. produ\u017eila gra\u0111evinsku dozvolu iz 2019.<\/p>\n\n\n\n Aktivisti su “uhvatili” op\u0161tinska tela u nekoliko pravnih propusta i prekr\u0161aja. Lokalna samouprava je za\u017emurila na zastarelost, neadekvatnost, pa \u010dak i nedostatak potrebnih dokumenata: za valjanu gra\u0111evinsku dozvolu iz 2021. nedostaju do tada ve\u0107 istekli lokacijski uslovi; prikazana je stara energetska dozvola, data za druga\u010diji objekat; nedostaje studija procene uticaja na \u017eivotnu sredinu, a javna rasprava je eskivirana <\/a>tokom pandemije koronavirusa.<\/p>\n\n\n\n Predsednik MZ Dadince je uz pomo\u0107 udru\u017eenja Bitka za Vlasinu i Korekt iz Crne Trave u decembru 2021. i februaru 2022. poslao prigovore na sva re\u0161enja i odluke lokalne samouprave Ministarstvu za za\u0161titu \u017eivotne sredine, Ministarstvu gra\u0111evinarstva, infrastrukture i saobra\u0107aja i Ministarstvu za lokalnu samoupravu, dok su Republi\u010dkom Zavodu za za\u0161titu prirode poslati prigovori na sve odluke op\u0161tinskog Odeljenja za urbanizam, privredu, za\u0161titu \u017eivotne sredine i imovinsko-pravne poslove.<\/p>\n\n\n\n Republi\u010dki organi su odabrali da se prave mrtvi godinu dana, a mirovao je i investitor. U Dadincu se nacrtao tik pred istek trajanja sporne gra\u0111evinske dozvole, da bi iskoristio prijavu radova. Gra\u0111evinske ma\u0161ine koje su se sredinom decembra pojavile u selu nisu stigle daleko: me\u0161tani su postavili <\/a>barikade na kojima su i danas.<\/p>\n\n\n\n Republi\u010dke institucije su se probudile iz hibernacije kad su stra\u017ee privukle medijsku pa\u017enju, a na odgovornost <\/a>ih ponovo pozvali iz MZ Dadince i inicijative Pravo na vodu. Pravo na vodu se krajem decembra obratilo ve\u0107 navedenim instancama, kao i Za\u0161titniku gra\u0111ana, arumentovano zahtevaju\u0107i poni\u0161tenje gra\u0111evinske dozvole za MHE Besko; pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, gra\u0111evinske i inspekcije za\u0161tite \u017eivotne sredine; zabranu daljeg uni\u0161tavanja prirode, zabranu daljih radova i pokretanje odgovaraju\u0107ih postupaka za privredni prestup; pokretanje ispitnog postupka i utvr\u0111enje postojanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa op\u0161tinske uprave te pokretanje krivi\u010dnih, disciplinskih i prekr\u0161ajnih postupaka protiv odgovornih lica.<\/p>\n\n\n\n Tek ovoliki pritisak naterao je Ministarstvo gra\u0111evinarstva da kona\u010dno u postupak uzme spornu gra\u0111evinsku dozvolu, \u010dije poni\u0161tavanje o\u010dekuju promrzli aktivisti, Dadin\u010dani i njihovi saborci iz ostalih sela. Predstavnici op\u0161tinskih tela se u me\u0111uvremenu ne daju uhvatiti ni za glavu ni za rep, dobacuju\u0107i se odgovorno\u0161\u0107u za izdavanje sumnjivih papira kao vru\u0107im krompirom. Ni protesti, ni desetak krivi\u010dnih prijava protiv op\u0161tinskih slu\u017ebenika nisu bili dovoljni da op\u0161tina po\u010dne da ispravlja sopstvene gre\u0161ke, odnosno poni\u0161tava neadekvatno izdatu dokumentaciju. Op\u0161tina je vi\u0161ekratno poku\u0161ala da odgovornost za to \u0161to bi investitor mogao da ponovo poku\u0161a da u\u0111e u posed svali i na MZ Dadince i na aktiviste uz Bitke za Vlasinu \u2013 kao da su aktivisti, a ne op\u0161tina, izdavali koncesije, lokacijske uslove i dozvole.<\/p>\n\n\n\n Predsednik op\u0161tine tvrdi da su Vlasotincu ruke vezane dok se o gra\u0111evinskoj dozvoli ne izjasni nadle\u017eno ministarstvo. Formalno, za to postoji rok od 60 dana. Ipak, Dadin\u010dani i aktivisti strahuju da \u0107e ministarstvo “prigodno” reaktivirati “sleep mode”.<\/p>\n\n\n\n Po podacima Svetskog fonda za prirodu WWF Adria <\/a>u Srbiji je izgra\u0111eno oko 350 od planiranih 850 MHE. Za bezna\u010dajnih 2.9% struje, sa koliko godi\u0161nje doprinose elektroenergetskom sistemu, \u017ertvovano je \u010dak 300 kilometara reka. Katastar MHE koji propisuje njihov broj i lokacije izra\u0111en je davne 1987. godine, u njemu, kako je odavno utvr\u0111eno, “nisu uzeti u obzir <\/a>upravljanje re\u017eimom voda, vodosnabdevanje, kanalisanje i sanitarna za\u0161tita voda, kao i za\u0161tita prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti (\u0161to je delom posledica na\u010dina izrade Katastra, po\u0161to je njegov zna\u010dajan deo izra\u0111en po osnovu geografskih karata, a ne terenskih istra\u017eivanja)”. \u0160tetnost MHE po ekosisteme i lokalne zajednice proteklih godina je nepobitno dokazana.<\/p>\n\n\n\n Uprkos svemu tome, i \u010dinjenici da je nekoliko me\u0111unarodnih organizacija apelovalo na Srbiju da po\u010detkom 2020. ne produ\u017eava feed-in tarife za povla\u0161\u0107ene proizvo\u0111a\u010de elektri\u010dne energije, Srbija ih je ne samo produ\u017eila, ve\u0107 i vi\u0161estruko pove\u0107ala. Svim koncesionarima koji profitiraju od stavke na ra\u010dunu za struju, koje kao gra\u0111anin nemate na\u010dina da se oslobodite, tako je vi\u0161estruko uve\u0107ana finansijska motivacija za bavljenje ovim poslom.<\/p>\n\n\n\n \u010cuvare Rupske reke \u0107e krajem sedmice posetiti delegacije aktivista iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, hrabre \u017eene Kru\u0161\u010dice i borci za opstanak Komarnice.<\/a> Ja\u010danje organizovanosti, obave\u0161tenosti i umre\u017eenosti aktivista za za\u0161titu \u017eivotne sredine u regionu donelo je zasad sporadi\u010dne uspehe, neprijateljsku selektivnost tu\u017eila\u0161tva \u2013 ali i pobudilo mnogo nade. Ako ratove za vodu ve\u0107 moramo prihvatiti, ono \u0161to ostaje nezamislivo je da se oni izgube.<\/p>\n Ve\u0107 dva mjeseca po mrazu i nepogodi mje\u0161tani sela Dadince od tre\u0107e minihidroelektrane barikadama brane reku iz koje pije bar 15.000 ljudi. Lokalna samouprava i nadle\u017ena ministarstva se dobacuju odgovorno\u0161\u0107u za poni\u0161tavanje na sumnjiv na\u010din izdate gra\u0111evinske dozvole. Do pre nekoliko godina ratove za vodu su u na\u0161im krajevima pominjali samo depresivni politikolozi i ljubitelji […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":44001,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[509],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-43994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-prosvjedi","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43994"}],"version-history":[{"count":29,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44042,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43994\/revisions\/44042"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44001"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43994"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43994"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43994"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43994"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Deset godina gra\u0111anske borbe<\/h2>\n\n\n\n
Pravna igra bez granica<\/h2>\n\n\n\n
300 km reka za 3% struje<\/h2>\n\n\n\n