Nedavno je saop\u0161tenje o opasnostima joge na zvani\u010dnoj stranici Srpske pravoslavne crkve izazvalo veliki broj medijskih odjeka, a tema je smesta postala hit na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ispod povr\u0161ine tog doga\u0111aja kriju se manje zabavni okr\u0161aji istaknutih episkopa \u010dije djelovanje prevazilazi crkvene okvire u prividno sekularnoj dr\u017eavi. <\/p>\n\n\n\n
Januar je mesec sa gustim rasporedom velikih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi: Bo\u017ei\u0107 po julijanskom kalendaru, pa po istom kalendaru Nova godina, posle nje dolaze Krstovdan i Bogojavljenje, za njima veoma masovna slava sveti Jovan, proslava dana svetog Save i tako dalje. Pomalo neo\u010dekivano, 18. januara, na jedan od tih praznika \u2013 Krstovdan, pojavilo se jedno za\u010dudno saop\u0161tenje na zvani\u010dnoj stranici Srpske pravoslavne crkve. Ono je smesta izazvalo vrlo sna\u017ene reakcije i veliki broj medijskih odjeka, a tema je smesta postala hit na dru\u0161tvenim mre\u017eama inspiri\u0161u\u0107i medije, komi\u010dare i mim-mejkere da se razmahnu u danima koji su usledili. Centralna tema tog saop\u0161tenja jeste \u2013 odnos prema jogi. <\/p>\n\n\n\n
Iako se ve\u0107 godinama unazad mo\u017ee pratiti jedna linija, naizgled tanka, koja je za metu svoje pravovernosti uzela jogu nazivaju\u0107i je stranom, pa i satanisti\u010dkom, ta struja nikako nije delovala dovoljno masovno i mo\u0107no da neki od njenih stavova do\u0111e na mesto na koje je do\u0161lo ovo saop\u0161tenje. Pod naslovom “Ne \u0161iriti smutnju promocijom joge” u tekstu saop\u0161tenja otkriva se da je ono nastalo iz razloga “pastirske revnosti” koja je sa\u017eeta u pet ta\u010daka. Iz njega mo\u017eemo saznati da se ve\u0107 odre\u0111eni broj pravoslavnih teologa i crkava bavio ovim pitanjem, naro\u010dito otkada su u junu mesecu 2015. godine UN proglasile Svetski dan joge; tada se prvi oglasio Sveti Sinod atinske arhiepiskopije \u010diji je stav da je kod joge re\u010d o “fundamentalnom u\u010denju religije hinduizma” i da je kao takva “apsolutno nespojiva sa pravoslavnom hri\u0161\u0107anskom verom”. 1<\/a><\/sup> U drugoj ta\u010dki citirano je mi\u0161ljenje nekih od teologa koji su se prethodnih decenija bavili ovom temom koji su do\u0161li do sli\u010dnog zaklju\u010dka \u2013 da se ispod “maske” fizi\u010dkih ve\u017ebi zapravo duhovno podvaljuje hinduizam, naro\u010dito ideja o reinkarnaciji.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107a ta\u010dka je zanimljiva pre svega po tome \u0161to se sa teologa prelazi na autora NY Timesa (NYT), Vilijema Broda (William Broad) kome je u sklopu najave njegove knjige “Nauka joge: rizici i dobrobiti” (The Science of Yoga: The Risks and the Rewards) NYT objavio \u010dlanak koji je, po njegovim re\u010dima, redakcija naslovila sa “How Yoga Can Wreck Your Body”, odnosno kako joga mo\u017ee uni\u0161titi va\u0161e telo. U intervjuima koji su usledili on se ogradio od tog naslova nazivaju\u0107i ga edgy<\/em>, po\u0161to ionako nije njegov, a sam naslov protuma\u010dio je kao uredni\u010dku stvar koja je trebalo da donese klikove i \u010ditanost. \u0160tavi\u0161e, nije re\u010d ni o pravom \u010dlanku, ve\u0107 o jednom od poglavlja koje je redakcija NYT odabrala i objavila odlomak iz njega. To su re\u010di Vilijema Broda koje postoje na YouTube servisu i lako ih je na\u0107i, kao uostalom i pdf dokument \u010ditave knjige koja uop\u0161te nema karakter koji joj se daje u ovom saop\u0161tenju. Umesto nau\u010dne potvrde o \u0161tetnosti joge, ova ta\u010dka saop\u0161tenja predstavlja tipi\u010dno “usmeravanje istine”.<\/p>\n\n\n\n Zato se do kraja saop\u0161tenja uglavnom dr\u017ei teolo\u0161ke argumentacije, najve\u0107u pa\u017enju od \u010ditavog teksta privuklo je pitanje: “za\u0161to najve\u0107i broj jogi ve\u017eba\u010da odbija da zameni joga ve\u017ebe sa alternativnim sistemima telesnih ve\u017ebi (poput pilatesa) koji po nekim istra\u017eivanjima imaju daleko ve\u0107u u\u010dinkovitost na telesno zdravlje?” Uglavnom, tekst saop\u0161tenja napisan je o\u010dito polemi\u010dki sa dozom pridike, iako je za ve\u0107i deo javnosti bilo nejasno kome je ta\u010dno upu\u0107ena ta pridika, niti ko je njen autor. Na prvo pitanje odgovor je stigao ubrzo: ispostavilo se da je Grigorije (Duri\u0107), episkop diseldorfski i nema\u010dki, na svom instagram-nalogu objavio video u kome se oglasio na temu joge rekav\u0161i da ako je neko “duhovno utemeljen”, mo\u017ee da ve\u017eba i jogu u smislu fizi\u010dkih ve\u017ebi, pozvav\u0161i se na druga sli\u010dna mi\u0161ljenja. Na drugo pitanje odgovor nije stigao, ali odre\u0111eni broj javnih li\u010dnosti uperio reflektore ka Irineju (Bulovi\u0107u), episkopu ba\u010dkom, ali do zvani\u010dne potvrde autorstva nije do\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n U tom trenutku, kada su strane ovako definisane, pitanje joge je zapravo prestalo da bude va\u017eno. Jer, u pitanju su dva imena \u010diji javni likovi i dela prelaze okvire striktno crkvenog delovanja. Grigorije (Duri\u0107) trenutno je episkop diseldorfsko-nema\u010dki, pre toga je bio episkop zahumsko-hercegova\u010dki. Objavio je pet knjiga \u010dlanaka i beseda, a verovatno je jedini vladika fotografisan u fudbalskoj opremi. Jednom prilikom, na novinarsko pitanje \u0161ta ima protiv Vu\u010di\u0107a on je odgovorio: “Nemam ni\u0161ta… efikasno.” Zbog te izjave, kao i drugih stavova iznesenih u tekstovima koje povremeno objavljuje, jedan deo opoziciono nastrojene javnosti po\u010deo je da ga do\u017eivljava kao potencijalnog vo\u0111u opozicije, od \u010dega se on kao crkveno lice ogradio. To mu je, me\u0111utim, donelo status neprijatelja od strane prore\u017eimskih tabloida kao i likova poput Vojislava \u0160e\u0161elja koji tvrde da vladika Grigorije ima \u017eenu i dete, \u0161to je protivno svim crkvenim pravilima. Me\u0111u nacional-klerikalcima ozlogla\u0161en je kao “ekumenista”, \u0161to vremenom postaje najcrnja psovka u konzervativnom delu SPC.<\/p>\n\n\n\n On je nesumnjivi u\u010desnik diskusije o jogi i onaj kome je namenjena pridika u kojoj je iznesena i o\u0161trija kvalifikacija od ekumenizma, a to je sinkretizam. U spekulacijama ko stoji iza saop\u0161tenja na internet stranici SPC je Irinej (Bulovi\u0107), koji je svoj medijski vrhunac imao tokom devedesetih. Episkop ba\u010dki, penzionisani dekan Bogoslovskog fakulteta, trenutno vr\u0161i du\u017enost portparola SPC. Ve\u0107 \u010ditave tri decenije deluje kao jedan od najmo\u0107nijih pojedinaca u vrhu crkve. Iako je poslednjih godina znatno manje medijski prisutan, ne samo u odnosu na svoj standard iz devedesetih, nego i u odnosu na vladiku Grigorija, u XXI veku najvi\u0161e se o njemu pisalo povodom privatne tu\u017ebe koju je podneo 2004. godine protiv antifa\u0161iste Zorana Petakova, a sve povodom izjave date na televiziji o vezama Eparhije ba\u010dke sa neonacisti\u010dkom organizacijom “Nacionalni stroj” kojom prilikom je Petakov \u010detvoricu episkopa opisao kao \u010detiri jaha\u010da apokalipse. Od njih \u010detvorice samo je Irinej bio uvre\u0111en, pa je podneo pomenutu tu\u017ebu.<\/p>\n\n\n\n Osim toga je zapretio anatemom organizatorima pihtijade u Rumenci i kobasicijade u Turiji. Zanimljivo je da ni on, takav kakav je \u2013 pola pop, pola zabrana \u2013 ne pripada najkonzervativnijem krilu SPC, jer postoje grupacije koje veruju da je on, sa sada\u0161njim patrijarhom Porfirijem koji va\u017ei za mla\u0111eg saradnika i proizvod Irinejev, godinama posve\u0107en dovo\u0111enju pape u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, u nekim drugim vremenima ili bar okolnostima, ova diskusija ostala bi unutar crkvenih krugova, me\u0111utim, dve su stvari koje to onemogu\u0107avaju: prva je dosada\u0161nja aktivnost pomenutih vladika, koji su svojim dosada\u0161njim – slobodno mo\u017eemo re\u0107i – dru\u0161tvenim aktivizmom postali dru\u0161tveni \u010dinioci vi\u0161e nego duhovnici, a drugi i mnogo zlokobniji razlog je taj \u0161to je Srbija prakti\u010dno samo formalno sekularna.<\/p>\n\n\n\n Takvo stanje je u dobroj meri normalizovano i samo povremeno re\u010denica: “Srbija je sekularna dr\u017eava!” izleti u formi vapaja u medijima kada je re\u010d o preteranom crkvenom prisustvu u dr\u017eavi, na medijima ili kada je re\u010d o nagomilanoj mo\u0107i i kapitalu unutar crkvenih struktura.<\/p>\n\n\n\n Zato ponekada, usred ozbiljnosti situacije, poneka bizarnost ume sve da nas zasmeje, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa raspravom o jogi. Ali, po\u0161to nas je skorija pro\u0161lost uglavnom nau\u010dila da smeh te vrste obi\u010dno zastane u grlu, onda treba zadr\u017eati odre\u0111enu vrstu opreznosti pre svega zato \u0161to je politizovana religioznost danas jedan od najdominatnijih oblika za manifestovanje desni\u010darske i \u0161ovinisti\u010dke politike.<\/p>\nPostavke – <\/strong>asane<\/strong><\/em><\/h2>\n\n\n\n
Meditacije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n