{"id":43749,"date":"2022-12-26T12:12:00","date_gmt":"2022-12-26T11:12:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43749"},"modified":"2022-12-26T12:10:17","modified_gmt":"2022-12-26T11:10:17","slug":"oni-bi-kao-da-privatizuju-a-mi-im-kao-ne-damo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43749","title":{"rendered":"Oni bi kao da privatizuju, a mi im kao ne damo"},"content":{"rendered":"\n

Naslovna parafraza precizno opisuje proces beskona\u010dne privatizacije Elektroprivrede Srbije. Tro\u0161kove stalne tenzije izme\u0111u privatizacijskih naloga zapadnih financijskih institucija i nevoljkosti vlasti da se odrekne va\u017enog klijentelisti\u010dkog resursa pla\u0107a narod koji se svakom novom rundom poskupljenja uvjerava da Srbija ima najjeftiniju struju u Europi.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji \u0107e nova cena elektri\u010dne energije stupiti na snagu prvog dana Nove godine. Aktuelna cena uspela je da potraje \u010ditava \u010detiri meseca. Prethodno, septembarsko poskupljenje bilo je u visini od 8,3 odsto (poskupljenje od 6,5 odsto plus porezi i akcize), a tom prilikom pove\u0107ana je i cena naknade za obnovljive izvore energije.<\/p>\n\n\n\n

Novogodi\u0161nja cena struje bi\u0107e ve\u0107a za novih osam odsto, a nazivaju je “korekcijom”, \u0161to je uobi\u010dajeni eufemizam za poskupljenje, jer niko ne pamti “korekcije” u obrnutom smeru. Kao i prethodno poskupljenje, kao i mnoga druga poskupljenja struje prethodnih godina, i ovo je pra\u0107eno naslovima koji ponavljaju mantru vlasti: U Srbiji je cena me\u0111u najjeftinijim u Evropi.<\/p>\n\n\n\n

“Najjeftinija struja ili me\u0111u najjeftinijim”<\/h2>\n\n\n\n

Ako pogledamo unazad tekstove koji su pratili ova poskupljenja, uo\u010di\u0107emo zapanjuju\u0107u sli\u010dnost; uvek se insistira na tome da, uprkos “korekcijama”, gra\u0111anke i gra\u0111ani Srbije imaju najjeftiniju struju. Iako jo\u0161 uvek postoje politi\u010dari iz vlasti koji koriste ovu formulaciju, deo medija je morao malo da je modifikuje: sada je me\u0111u najjeftinijim.<\/p>\n\n\n\n

U skladu sa uobi\u010dajenim pravljenjem dimne zavese, postoje i oni tre\u0107i koji tvrde da su obe te tvrdnje ta\u010dne i to zato \u0161to sama cena struje, ako se ne ra\u010dunaju PDV i akcize jeste najni\u017ea, ali kada se na to dodaju nameti za bud\u017eet, a onda stanovnici Srbije pla\u0107aju vi\u0161e od stanovnika Turske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Ma\u0111arske, a uz to i Kosova, \u0161to mediji u Srbiji redovno pre\u0107utkuju.<\/p>\n\n\n\n

Bez obzira na to, argument komparativne jeftino\u0107e ne\u0107e tako lako nestati iz propagandnog korpusa sistema, ma koliko prose\u010dni stanovnici prednosti niske cene ne ose\u0107aju, zbog svog nezavidnog standarda pre svega.<\/p>\n\n\n\n

Socijalna kategorija<\/h2>\n\n\n\n

Cena struje je u Srbiji zvani\u010dno spadala u socijalne kategorije. To je, pre svega bilo mogu\u0107e i infrastrukturno, jer je kori\u0161\u0107enjem ogromnog hidropotencijala Dunava u dva sistema hidroelektrana \u0110erdap I i \u0110erdap II Srbija proizvodila dovoljno struje za pokrivanje svojih potreba kao i za izvoz, \u010dak i tokom mra\u010dnih devedesetih XX veka kada Srbija zbog me\u0111unarodnih sankcija, raspada zemlje i rata nije ulagala ni\u0161ta u infrastukturu.<\/p>\n\n\n\n

U prethodnim decenijama, termoelektrane su tako\u0111e imale ogroman udeo u proizvodnji struje, ali to je, u skladu sa novom ekolo\u0161kom politikom, resusrs na koji se ne mo\u017ee jo\u0161 dugo ra\u010dunati. Na ovom mestu moramo se osvrnuti na pro\u0161logodi\u0161nji skandal koji je izazvan nesrazmernim zaga\u0111enjem koje je izazvala Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu.<\/p>\n\n\n\n

TENT je najve\u0107a termoelektrana u Srbiji i jo\u0161 uvek je u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. To, u kontekstu strana\u010dkog upravljanja dru\u0161tvenim resursima zna\u010di postavljanje lojalnih i podobnih kadrova \u010dime se \u010desto vodi unutarstrana\u010dka politika i pravljenje ravnote\u017ee izme\u0111u razli\u010ditih interesnih grupa.<\/p>\n\n\n\n

Na taj na\u010din je na \u010delo najve\u0107e termoelektrane do\u0161ao ni po \u010demu kvalifikovani Milenko Gr\u010di\u0107 koji je uspeo da napravi takve skandale da je pod njegovom upravom do\u0161lo do rapidnog pove\u0107anja mikro\u010destica a sama termoelektrana je do\u017eivela svojevrsni kolaps. Njegovo upravljanje TENT-om je bilo toliko skandalozno, da je za razliku od nekih drugih funkcionera, ne samo smenjen, ve\u0107 i krivi\u010dno gonjen, jer ga je njemu nadre\u0111eno ministarstvo opteretilo sa dve krivi\u010dne prijave, koje je sud ipak odbacio.<\/p>\n\n\n\n

Srbiju u narednom periodu definitivno o\u010dekuju ozbiljnija ulaganja u infrastukturu, delom zbog njene dotrajalosti, delom zbog ekolo\u0161kih standarda, a delom zbog uni\u0161tavanja dela kapaciteta \u0161to je direktno uzrokovano lo\u0161om i klijentelisti\u010dkom upravom.<\/p>\n\n\n\n

Ko odre\u0111uje cenu<\/h2>\n\n\n\n

Ako ranije nije bilo jasno, poskupljenje iz 2015. godine, o kome je na ovom istom mestu ve\u0107 pisano<\/a> pokazalo je da je cena struje vi\u0161e ili manje u direktnoj nadle\u017enosti MMF-a. Prou\u010davaju\u0107i strukturu privrede i socijalnu situaciju u Srbiji, slu\u017ebenici MMF-a su zaklju\u010dili da je bud\u017eetske minuse i nedostatke najbolje popuniti kroz cenu struje. Tada su Vladi Srbije i njenom tada\u0161njem premijeru, a sada\u0161njem predsedniku, uru\u010dili program koji je uklju\u010divao i izmenu zakonske procesure da bi poskupljenje od 15 odsto bilo mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Struktura tog poskupljenja bila je zanimljiva: 7 odsto i\u0161lo bi Elektroprivredi, a 8 odsto pravo u bud\u017eet. Posle vi\u0161emese\u010dnog odugovla\u010denja i pregovora, struja nije poskupela za 15, nego za 12 odsto. Razlika od tri odsto je zapravo mera uticaja ovda\u0161njih faktora na trenutnu cenu struje.<\/p>\n\n\n\n

Taj trenutak je ozna\u010dio kraj tretiranja struje kao socijalne kategorije i njen prelazak u onu sferu u kojoj gra\u0111ani, preko postoje\u0107ih poreza, direktno pune bud\u017eet da bi zadovoljili kriterijume MMF-a, a ne da bi se ta sredstva vratila dru\u0161tvu kome su preko potrebna.<\/p>\n\n\n\n

U prethodnom, jo\u0161 uvek aktuelnom, septembarskom poskupljenju lako je uo\u010diti tragove druge me\u0111unarodne finansijske institucije, a to je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). U kontekstu aktuelne energetske, privredne i ratne krize, komandanti bankarskih jedinica aktivnih u Srbiji pozivaju na \u0161tednju i energentsku efikasnost, ali i velika ulaganja koja treba da prevazi\u0111u postojanje termoelektrana.<\/p>\n\n\n\n

Zapravo, izme\u0111u redova konferencije “Finansiranje OIE (obnovljivih izvora energije) iz ugla vode\u0107ih banaka i bankara” mo\u017ee se videti najava privatizacionih aktivnosti na ovom polju. Iznad svega, ono na \u010demu bankari insistiraju jeste da se shvati da je niska cena energenata iza nas. O tome bi mnogo bolje mogli da govore oni koji u Srbiji pla\u0107aju struju, a ne pripadaju tankom sloju privilegovanih.<\/p>\n\n\n\n

Po svemu \u0161to mo\u017ee da se vidi, cena struje bi u Srbiji svakako rasla, bez obzira na krizu izazvanu ratom. Za to postoje dva razloga: prvi je zamena stare tehnologije koja je koristila fosilna goriva, \u0161to u Srbiji naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di ugalj, a drugi je taj \u0161to je evo ve\u0107 sedam proteklih godina struja postala neiscrpni izvor za punjenje dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n

Od profita do gubita\u0161a<\/h2>\n\n\n\n

Srbija je pre\u017eivela ve\u0107 nekoliko talasa najava i poku\u0161aja restruktuiranja elektroprivrednog sistema. Najve\u0107a zamerka, iz ugla vladaju\u0107e polit-ekonomske paradigme jeste to \u0161to je sistem jo\u0161 uvek glomazan i neprivatizovan. Pripadnici te \u0161kole razmi\u0161ljanja smtraju da vi\u0161edecenijski pozitivni bilans koji je taj sistem ostvarivao jeste posledica njegovog, kako oni smatraju, “monopolisti\u010dkog” <\/em>polo\u017eaja.<\/p>\n\n\n\n

Godinama ve\u0107 se razmatraju razni scenariji za privatizaciju, neki reorganizacioni koraci su ve\u0107 u\u010dinjeni 2014. godine, ali vi\u0161e kao pripremne radnje jer promene koje je trebalo da omogu\u0107e privatnim distributerima da otkupljuju struju od proizvo\u0111a\u010da, pa je kasnije preprodaju krajnjim korisnicima jo\u0161 nisu za\u017eivele.<\/p>\n\n\n\n

Najverovatniji razlog za to je upravo mogu\u0107e komplikovanje priliva ve\u0107 ura\u010dunatih sredstava u bud\u017eet. A, naravno da ne treba potceniti ni interes vladaju\u0107ih da imaju kompletnu kontrolu nad kadriranjem me\u0111u rukovodiocima elektroprivrede.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, bitna osobina koju ne treba potceniti jeste polo\u017eaj krave-muzare za razna sponzorstva koju EPS trenutno ima i o kojima se o\u010dito odlu\u010duje van kruga samog privrednog subjekta. Ideja o privatizaciji se povremeno javi u vidu podsetnika da ona jo\u0161 uvek nije izvr\u0161ena. Lo\u0161e upravljanje u \u0161ta spada i nebriga o stanju strukturnih elemenata sistema, beskona\u010dno rasipanje sredstava kroz poslove sa tajkunima i mo\u0107nicima poput Dragana Markovi\u0107a Palme koji ima eksluzivni ugovor za prevoz uglja unutar sistema EPS-a, doveli su do toga da jedini proizvo\u0111a\u010d i distributer struje u Srbiji po\u010dne da ostvaruje lo\u0161e poslovne bilanse. Uz to, poslednjih je godina Srbija pre\u0161la iz kategorije izvoznica u kategoriju uvoznica struje.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010de oko privatizacije<\/h2>\n\n\n\n

Sve u vezi sa pri\u010dom o privatizaciji li\u010di na neku koordinisanu kampanju dezinformisanja, koja se pritom i ne odvija pod najsjajnijim medijskim reflektorima, jer je to mesto rezervisano za beskona\u010dnu sagu o razra\u010dunavanju beogradskih sa pri\u0161tinskim vlastima. Nepotrebno je re\u0107i da je pri\u010da o privatizaciji otpo\u010dela posle dolaska “proevropskih” snaga na vlast.<\/p>\n\n\n\n

U trenutno uzavrelim doga\u0111ajima na severu Kosova, \u010dak je i informacija o novom poskupljenju pro\u0161la nezapa\u017eeno, jer u politici glavnog toka nema mesta za socijalna pitanja. Takozvana opozicija vi\u0161e voli da se bavi pitanjima koja odgovaraju i vlasti \u2013 Kosovom, zakonima i procedurama umesto \u017eivotnim potrebama dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Ne mo\u017ee se, dakle, re\u0107i da mediji i politi\u010dari dr\u017ee ovu temu skrivenom, ali ona se nalazi daleko iza Kosova, strana\u010dkih prepucavanja, pitanja “pete frekvencije” ili svetskog prvenstva u fudbalu i drugih velikih sportskih doga\u0111aja. Tako, me\u0111u drugorazrednim vestima mogu se pro\u010ditati razne vesti, najave, prognoze koje se menjaju po potrebi.<\/p>\n\n\n\n

Evo kako to u praksi izgleda, uzimaju\u0107i u obzir samo ovogodi\u0161nje vesti: prvo se u junu javljaju vesti o tome da vlast razmatra “mogu\u0107e modele privatizacije”. Zatim, slede\u0107eg dana tada\u0161nja ministarka to demantuje. Onda, ovog meseca premijerka Brnabi\u0107 iza\u0111e sa tvrdnjom da ne\u0107e biti privatizacije, ali da je reformisanje neophodno. Onda, slede\u0107e sedmice dolazi vest da EPS prelazi u akcionarsko dru\u0161tvo, ali se to jo\u0161 uvek ne smatra privatizacijom.<\/p>\n\n\n\n

Da je bilo mogu\u0107e da se EPS privatizuje prethodnih dvadeset godina, to bi se ve\u0107 dogodilo. Ali, otpor sindikata – a kako smo videli i \u010dinjenica da jedan ovakav veliki privredni subjekat mo\u017ee da bude zlatna koka za potrebe bud\u017eeta i njegovih upravlja\u010da – u\u010dinili su da do nje jo\u0161 nije do\u0161lo. Jo\u0161 uvek taj plan o privatizaciji nije realizovan u onoj meri u kojoj je to prvobitno zami\u0161ljeno, ali je o\u010dito da se od toga ne odustaje.<\/p>\n\n\n\n

Sama vlast kupuje vreme, kao i 2015. godine kada su dobili ukaz o poskupljenju od MMF-a. To je njihova jedina mo\u0107, a po mnogim pitanjima i jedina taktika. Za to vreme, njihovi nedobronamerni i strana\u010dki postavljeni kadrovi direktno uti\u010du na razaranje elektroprivrednog sistema, \u0161to se ve\u0107 javlja kao jo\u0161 jedan od argumenata za privatizaciju.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, po ovom pitanju imali smo svojevrsni kuriozitet: sam Nadzorni odbor EPS-a usvojio je predlog da se promeni zakonski status koji je do\u0161ao iz same kompanije. Takve stvari samo ukazuju na koordiniranu akciju koja je trebalo prvo da umiri javnost, a da u pravom \u010dasu sve izgleda lako, brzo i potrebno. Na \u017ealost, u srpskoj javnosti u ovom \u010dasu, zbog novog kruga kosovskog natezanja nema prostora za prou\u010davanje dubine i apsurda ovakvih epizoda poput ove odluke NO EPS-a.<\/p>\n\n\n\n

Kakvom god brzinom da ide privatizacija i u koliko god etapa, stanovnici i stanovnice Srbije u nastupaju\u0107em periodu mogu dalje o\u010dekivati frekventna poskupljenja sa razli\u010ditim izgovorima: ratom, reformama, tr\u017ei\u0161tem, op\u0161tim interesom. Samo jedno se zna \u2013 struja i njena cena su nejedna\u010dina u kojoj je poznato samo ko \u0107e da pla\u0107a za sve planove i poduhvate.<\/p>\n\n\n\n

Oni koji su predvi\u0111eni da pla\u0107aju \u0107e to i da rade kako se od njih tra\u017ei i dok budu mogli, sve dok ne shvate da nemaju saveznike ni u politi\u010dkim partijama, ni me\u0111u stranim silama na bilo kojoj strani sveta. Jedini saveznici svima koji svakodnevno grcaju u sve ve\u0107im tro\u0161kovima \u017eivota i njegovoj sve ve\u0107oj te\u017eini jesu njihovi bli\u017enji koji se nalaze u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, a takvih je najvi\u0161e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Naslovna parafraza precizno opisuje proces beskona\u010dne privatizacije Elektroprivrede Srbije. Tro\u0161kove stalne tenzije izme\u0111u privatizacijskih naloga zapadnih financijskih institucija i nevoljkosti vlasti da se odrekne va\u017enog klijentelisti\u010dkog resursa pla\u0107a narod koji se svakom novom rundom poskupljenja uvjerava da Srbija ima najjeftiniju struju u Europi. U Srbiji \u0107e nova cena elektri\u010dne energije stupiti na snagu prvog dana […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":43751,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[128,469],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-43749","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-energetika","tag-srbija","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43749"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43749\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43750,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43749\/revisions\/43750"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43749"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43749"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43749"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43749"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}