{"id":43746,"date":"2022-12-26T11:00:00","date_gmt":"2022-12-26T10:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43746"},"modified":"2022-12-27T10:09:38","modified_gmt":"2022-12-27T09:09:38","slug":"bauk-drustveno-odgovornog-stanovanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43746","title":{"rendered":"Bauk dru\u0161tveno odgovornog stanovanja"},"content":{"rendered":"\n

Stanje na stambenom tr\u017ei\u0161tu u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, bilo je jedva izdr\u017eivo za podstanare i prije dolaska bolje stoje\u0107ih izbjeglica iz Rusije i Ukrajine. Kirije su sada potpuno podivljale, a na prijedlog minimalne regulacije iz redova Zeleno-levog kluba, o\u0161tro i histeri\u010dno su reagirale i vlast i ostatak opozicije i tako pokazali da je liberalna ideologija duboko ukorijenjena u Srbiji i da jasno ve\u017ee navodne politi\u010dke konkurente.<\/p>\n\n\n\n

Stanovanje je jedno od zna\u010dajnijih mesta gde se reprodukuju dru\u0161tvene nejednakosti u Srbiji. Ukoliko ste osoba srednjih godina sa prose\u010dnim ili \u010dak natprose\u010dnim primanjima, mala je verovatno\u0107a da \u0107ete mo\u0107i sebi tokom \u017eivota da kupite stan. Preostaje vam da se nadate nasle\u0111ivanju nekretnina od roditelja ili mogu\u0107no\u0161\u0107u da u nekom \u017eivotnom trenutku imate dovoljno stabilan i dobro pla\u0107en posao, a da istovremeno budete dovoljno mladi, kako biste mogli da podignete kredit na 25-30 godina.<\/p>\n\n\n\n

U ve\u0107im gradovima, a posebno u Beogradu u kojem se prema procjenama stvara 40% BDP-a Srbije , ve\u0107a je ekonomska aktivnost i zna\u010dajan deo stanovni\u0161tva grada \u010dine podstanari. Prema istra\u017eivanju Ministarstva prostora<\/a>, 25% stanovnika Beograda iznajmljuje stanove. 1<\/a><\/sup> Isto istra\u017eivanje sa po\u010detka 2022. godine pokazuje da je 64% podstanara smatralo da su tro\u0161kovi stanovanja previsoki, a da njih 68% smatra da stanovanje nije priu\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

Rat u Ukrajini i kirije u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n

Rat u Ukrajini i dolazak ve\u0107eg broja izbeglica iz Rusije i Ukrajine dodatno je uticao na cenu zakupa. Ako su podstanari do izbijanja rata uspevali nekako da sastave kraj sa krajem, sada je situacija eksplodirala. Prema podacima Ministarstva unutra\u0161njih poslova<\/a> od kraja februara, pa do po\u010detka novembra 2022. u Srbiju je do\u0161lo 140.000 ljudi iz Rusije, 22.000 iz Ukrajine i 5500 iz Belorusije. Uglavnom je re\u010d o bolje stoje\u0107im gra\u0111anima koji su imali mogu\u0107nosti da napuste svoje dr\u017eave. Uglavnom je re\u010d o programerima, konsultantima i trgovcima na veliko<\/a>. Osim toga, veliki broj ruskih firmi, prete\u017eno iz IT industrije, je svoje poslovanje prebacio u Srbiju, pre svega kako bi uspeli da izbegnu sankcije i odr\u017ee poslovne odnose za zapadnim dr\u017eavama. Naj\u010de\u0161\u0107a destinacija dolaska je Beograd, a deo ljudi se odlu\u010dio i za druge ve\u0107e gradove poput Novog Sada ili Kragujevca.<\/p>\n\n\n\n

Iako je te\u0161ko prona\u0107i precizne podatke o tome koliko su ta\u010dno sko\u010dile kirije u ve\u0107im gradovima, s obzirom na to da se gotovo svi stanovi izdaju bez ugovora, procene su da je od izbijanja rata visina kirija u Beogradu sko\u010dila za oko 45%, mada ima i daleko ekstremnijih primera. Mnogi podstanari su se tokom proteklog perioda suo\u010dili sa ultimatumom: ili \u0107ete od narednog meseca umesto 280 evra pla\u0107ati 420 evra ili potra\u017eite novi stan.<\/p>\n\n\n\n

Trenutno se dvosobni stanovi u \u0161irem centru Beograda izdaju za 500-600 evra mese\u010dno, dok je cena jednosobnih stanova izme\u0111u 350 i 400 evra. Ako imamo u vidu da \u010detvrtinu stanovnika Beograda \u010dine podstanari, i to uglavnom ljudi srednjih godina (60% podstanara ima izme\u0111u 25 i 44 godine) koji iz svojih primanja pla\u0107aju zakup stanova iz meseca u mesec, te da je prose\u010dna plata u Beogradu u avgustu 2022. iznosila oko 800e 2<\/a><\/sup> , jasno je kolike su razmere dru\u0161tvene krize. Najve\u0107i deo podstanara prima zaradu ispod prose\u010dne, pa nam prosta matematika govori da, u najboljem slu\u010daju, oko polovina mese\u010dnih prihoda podstanara odlazi samo na kiriju. Da su u mogu\u0107nosti, ovi ljudi bi podigli kredit za stan, ali ih njihova primanja, sigurnost zaposlenja i niz drugih faktora ne \u010dine dobrim klijentima za banke. Imaju\u0107i u vidu da godi\u0161nja inflacija iznosi 15%<\/a>, a da je najvi\u0161e poskupela hrana, jasno je koliko podizanje kirije udara na ku\u0107ni bud\u017eet zakupaca.<\/p>\n\n\n\n

Mnogi rentijeri su se odlu\u010dili za krajnje nefer postupke prema zakupcima, znatno podi\u017eu\u0107i kirije za naredni mesec. Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, iako postoji zakonska obaveza, u Srbiji se gotovo svi stanovi izdaju bez ugovora. 3<\/a><\/sup> Obema stranama je do sada nedostajalo motiva za potpisivanjem ugovora \u2013 zakupci su, koliko-toliko bili u prilici da prona\u0111u adekvatnu alternativu, ukoliko bi rentijer zatra\u017eio odlazak, dok je rentijerima bilo u interesu da im zakupci du\u017ee ostaju u stanu. Potpisivanje ugovora zna\u010dilo bi da bi rentijeri platili dodatni porez koji bi verovatno bio ura\u010dunat u cenu kirije.<\/p>\n\n\n\n

Sada se situacija znatno izmenila i jednoj od dve strane je u interesu da ima ugovor kojim bi bila garantovano da kirija bar godinu-dve ne\u0107e rasti, te da u tom periodu rentijer nema pravo da zakupca izbaci na ulicu. Mnogi rentijeri su \u010dak bez obja\u0161njenja ili zahteva za pove\u0107anjem kirija izbacivali podstanare iz stanova, znaju\u0107i da \u0107e se na njihove oglase na raznim sajtovima brzo javiti Rusi koji ne pitaju za cenu. Danas je gotovo nemogu\u0107e prona\u0107i relativno sre\u0111en stan u Beogradu po ceni koju mo\u017ee da priu\u0161ti prose\u010dni lokalni podstanar. Na oglasima, \u010dak i oni stanovi koji se izdaju po paprenim cenama, ostaju u ponudi na svega par sati. Ukratko, dolaskom znatnog broja ljudi koji imaju primanja daleko ve\u0107a od lokalnog stanovni\u0161tva i pove\u0107anjem tra\u017enje za stanovima, tr\u017ei\u0161te je reagovalo i cene kirija su sko\u010dila.<\/p>\n\n\n\n

Stambene zavrzlame<\/h2>\n\n\n\n

Aktuelna situacija na tr\u017ei\u0161tu izdavanja stanova deo strukturnih problema sa kojima se Srbija suo\u010dava nakon raspada socijalizma. Javni stambeni fond gotovo da ne postoji, s obzirom na to da je ve\u0107ina stanova u Srbiji privatizovana tokom 90-ih godina. Naravno, deo stanova je pripao partijskoj nomenklaturi SPS-a koja je na taj na\u010din u\u010dvrstila svoju klijentelisti\u010dku mre\u017eu. 4<\/a><\/sup> Nepoznato je i koliko ta\u010dno Grad Beograd ima stanova u svom vlasni\u0161tvu. Na zahteve za dostavljanjem informacija od javnog zna\u010daja nije bilo odgovora. Dakle, dr\u017eava i lokalne samouprave nemaju mogu\u0107nost da diktiranjem cena stanova u javnom vlasni\u0161tvu uti\u010du na stanje na tr\u017ei\u0161tu nekretnina, kako je to slu\u010daj u mnogim evropskim gradovima.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, u proteklih nekoliko godina do\u0161lo je do naglog razvoja gra\u0111evinske industrije koja \u010dini ne\u0161to vi\u0161e od 6% srpskog BDP-a<\/a>. Broj stanova na tr\u017ei\u0161tu i njihova cena daleko prema\u0161uju tra\u017enju, \u0161to je indikator nekoliko negativnih trendova. Radi ilustracije, u odnosu na 2011. ove godine je u Beogradu popisano 5<\/a><\/sup> 136.000 stanova vi\u0161e, dok je broj stanovnika sko\u010dio za oko 35.000 u prethodnih jedanaest godina. 6<\/a><\/sup> Osim toga, trebalo bi imati na umu jo\u0161 neke specifi\u010dnosti kada je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu nekretnina. Naglo pove\u0107anje broja stanova i rast gra\u0111evinskog sektora naj\u010de\u0161\u0107e se obja\u0161njava pranjem para<\/a>, u \u010demu u Evropi prednja\u010de Srbija i Albanija. Broj izgra\u0111enih stanova i cene kvadrata<\/a> ne odgovaraju kupovnoj mo\u0107i stanovni\u0161tva, ve\u0107 novac sa crnog tr\u017ei\u0161ta diktira cene nekretnina. 7<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n

Uz to, u prethodnih nekoliko godina kamate na \u0161tednju u Srbiji su bile izuzetno niske, pa su se mnogi bogatiji gra\u0111ani odlu\u010dili da svoj novac ulo\u017ee u najsigurnije mesto \u2013 nekretnine. U proteklih godinu dana vi\u0161e od 70% stanova u Srbiji<\/a> je kupljeno ke\u0161om, a ostatak je finansiran putem kredita. Zanimljivo je i da je tokom pandemije korona virusa u Srbiji procvetala prodaja stanova. Cene kvadrata su u 2021<\/a>. sko\u010dile za od 9% do 20%, a i tada je vi\u0161e od dve tre\u0107ine stanova kupljeno ke\u0161om. Podaci za 2022. pokazuju da je prose\u010dna cena kvadrata u Beogradu<\/a> preko 2.000 evra, dok u centralnim gradskim op\u0161tinama cene idu i preko 3.000 evra po kvadratnom metru. Iako ne postoje precizni podaci, mo\u017ee se naslutiti da mali broj bogatih ima i po nekoliko (ili vi\u0161e) stanova u svom vlasni\u0161tvu. Jednostavnije re\u010deno, do\u0161lo je do stvaranja rentijerske klase koja ne mora ni\u0161ta da radi osim da se bavi izdavanjem nekretnina.<\/p>\n\n\n\n

Pranje novca kroz izgradnju i kupovinu stanova, te sklanjanje novca bogatih iz banaka, u kojima su niske kamatne stope na \u0161tednju, u daleko sigurnije nekretnine doveli su do situacije u kojoj je jasno da potpuno deregulisana stambena politika i za\u010dajan rast ponude ne dovode<\/em> do smanjenja cena stanova. Zato je kupovina stana ve\u0107ini stanovnika nemogu\u0107a misija, a problem ne\u0107e re\u0161iti nevidljiva ruka tr\u017ei\u0161ta i beskona\u010dna gradnja novih kvadrata u uslovima \u0161pekulativnog delovanja dela najbogatijih. Pove\u0107anje broja stanova ne zna\u010di i pove\u0107anje broja priu\u0161tivih stanova za prose\u010dnu osobu obzirom na to da se ve\u0107ina stambenih kompleksa gradi za privilegovanu manjinu koja mo\u017ee odmah da ih kupi, a ne za obezbe\u0111enje stambene sigurnosti dru\u0161tva u celini.<\/p>\n\n\n\n

Politi\u010dki odgvor(i) na stambenu krizu<\/h2>\n\n\n\n

Tokom godine pojavilo se nekoliko odgovora na trenutno stanje na tr\u017ei\u0161tu nekretnina. Vredi ista\u0107i predlog grupe autora<\/a> koji je sredinom ove godine zapo\u010deta debata o priu\u0161tivosti stanovanja. Ovaj predlog kombinuje nekoliko mera kojima bi se uticalo na to da kupovina stanova za ljude koji nemaju nekretninu u svom vlasni\u0161tvu bude pristupa\u010dnija, te da se razli\u010ditim poreskim politikama destimuli\u0161e kupovina vi\u0161e stanova u vlasni\u0161tvu jednog lica. Pored dru\u0161tvenog cilja kojim bi trebalo uspostaviti pravednije stanovanje, cilj ovog predloga je i da se novac koji je prethodnih godina sklanjan u nekretnine usmeri ka realnoj privrednoj aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n

Kupovina vi\u0161e stanova bi se destimulisala dodatnim oporezivanjem svake naredne nekretnine u vlasni\u0161tvu jednog lica (prilikom kupovine drugog stana bi se platio PDV od 20%, tre\u0107eg 40%, \u010detvrtog 80%, a za kupca petog i svakog narednog stana 200%). Uz to bi reforma poreza na imovinu podrazumevala progresivno oporezivanje svake naredne nekretnine u vlasni\u0161tvu jednog lica, uz zadr\u017eavanje aktuelne mere da se umanjuje stopa poreza na stan u kome vlasnik ima prijavljeno prebivali\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, najve\u0107u pa\u017enju javnosti izazvao je predlog Zeleno-levog kluba<\/a> 8<\/a><\/sup> o uvo\u0111enju Zakona o zakupu stanova i ku\u0107a za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini 9<\/a><\/sup> kojim bi se ograni\u010dila visina maksimalnog iznosa kirija. Maksimalna visina kirije bi, prema predlogu, bila vezana za visinu prose\u010dne plate \u2013 maksimalna cena po kvadratnom metru iznosila bi najvi\u0161e 1% prose\u010dne plate. Uz to, cena bi zavisila i od nekoliko drugih faktora kao \u0161to su energetska efikasnost stana, lokacija, stanje samog stana i sl. Na ovaj na\u010din bi se osiguralo da jedna strana ima motiv da zahteva potpisavanje ugovora, i eventualno pokretanje spora protiv rentijera, kako pla\u0107ena kirija ne bi prevazilazila zakonom definisan maksimalni iznos. 10<\/a><\/sup> Naravno, ovaj predlog je kratkoro\u010dna mera i direktna intervencija u aktuelnu stambenu krizu, dok dugoro\u010dna politika podrazumevala izgradnju socijalnih stanova. Na taj na\u010din bi se diktiranjem cena socijalnih stanova uticalo na obaranje tr\u017ei\u0161nih cena. Zanimljivo je da se aktuelna vlast, kada ve\u0107 govorimo o stambenim politikama, odlu\u010dila samo za izgradnju socijalnih stanova za pripadnike slu\u017ebe bezbednosti<\/a>, \u0161to je jedan od na\u010dina kupovine lojalnosti ovog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Ubrzo su se javile reakcije na ovaj predlog, i to ne samo od \u010dlanova vladaju\u0107e stranke, ve\u0107 i od “ekspertske” opozicione javnosti. U jednom od opozicionih nedeljnika pojavio se tekst pod naslovom “Komunisti\u010dke mere: Opasne iluzije dr\u017eavnog odre\u0111ivanja zakupnina stanova<\/a>“. Tekst je pun krajnje pau\u0161alnih ocena, i navodi se da se ovim predlogom vra\u0107a komunisti\u010dki institut stanarskog prava. Autor \u010dak na jednom mestu navodi da “mo\u017eda iz NDBG planiraju da organizuju, po uzoru na komunisti\u010dke vlasti posle Drugog svetskog rata, patrole aktivista u ko\u017enim mantilima koji bi proveravali ko \u017eivi (neprijavljen) po stanovima u tu\u0111em vlasni\u0161tvu”. U narednom tekstu, nakon \u0161to je dobio odgovor od predlaga\u010da<\/a>, autor dodaje da je ovde re\u010d i o pravnom nasilju nad privatnom svojinom.<\/a><\/p>\n\n\n\n

Na sajtu Moja nekretnina<\/a> je ocenjeno da bi uvo\u0111enje ovakvog zakona uticalo i na prodajnu cenu stanova \u0161to bi moglo da dovede do toga da se “izgradnja stanova \u0107e se kompletno obustaviti jer ne bi bilo isplativo”. U sli\u010dnom maniru su na ovaj predlog odgovarali i iz vladaju\u0107e koalicije, jo\u0161 jednom pokazav\u0161i na kojim su politi\u010dkim pozicijama. Zanimljivo je i da je glavni ekonomista Socijaldemokratske stranke (!?) biv\u0161eg predsednika Borisa Tadi\u0107a istakao da je ovo kandidat za “najgluplji predlog decenije<\/a>“, te da umesto ovakvih mera treba stati na stranu zdravog razuma. 11<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n

Od op\u0161tih mesta na dru\u0161tvenim mre\u017eama valja izdvojiti komentare prema kojima ne mora svako da \u017eivi u Beogradu, do toga da se ovime napadaju po\u0161teni stanodavci koji su svojim radom stekli nekretnine.<\/p>\n\n\n\n

U stvari, ovaj predlog je daleko od “komunisti\u010dkih mera” i predstavlja minimalnu regulaciju potpuno podivljalog tr\u017ei\u0161ta nekretnina u Srbiji. Reakcije su samo pokazatelj koliko je liberalna ideologija duboko ukorenjena u srpskom dru\u0161tvu.<\/p>\n

  1. Ako imamo u vidu da prema zvani\u010dnim rezultatima popisa u Beogradu \u017eivi skoro 1.700.000 ljudi dolazimo do cifre od oko 425.000 podstanara samo u jednom gradu. Naravno, ove cifre treba uzimati sa rezervom, ali makar ugrubo daju sliku dru\u0161tvenog stanja. Pomenuto istra\u017eivanje Ministarstva prostora sprovedeno je pre <\/em>rata u Ukrajini.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Prose\u010dna plata u Srbiji, usled izrazitno velikih nejednakosti u dohotku<\/a>, odavno nije dobar pokazatelj. Na nivou dr\u017eave medijalna plata je za ne\u0161to vi\u0161e od 25% manja od prose\u010dne. Verovatno je situacija sli\u010dna i u Beogradu.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Prema procenama u celoj Srbiji je svega 2.000 stanova izdato na osnovu ugovora<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Osim stanova, SPS je tokom 90-ih preuzeo gotovo celokupnu strana\u010dku infrastrukturu Saveza komunista. Gotovo sve prostorije, naj\u010de\u0161\u0107e u centrima gradova \u0161irom Srbije, je prisvojila ova stranka. SPS rentira zna\u010dajan deo ovih prostorija i od toga finansira svoj rad. Sli\u010dno va\u017ei i za sindikalnu imovinu koja je najve\u0107im delom pripala Savezu samostalnih sindikata Srbije.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. U Srbiji postoji veliko nepoverenje prema rezultatima nedavno zavr\u0161enog popisa.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. U Beogradu je 2011. popisano 1.659.440 ljudi, dok za 2022. ta cifra iznosi 1.685.563.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  7. Jedan od faktora koji nesmunjivo uti\u010de na rast cene stanova je i rast cene gra\u0111evinskog materijala.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  8. “Zeleno-levi klub” \u010dini pet poslanika iz redova pokreta Ne davimo Beograd. Ovaj pokret bio je deo predizborne koalicije Moramo<\/a> koja u Narodnoj skup\u0161tini deluje kroz dva poslani\u010dka kluba. Jedan je pomenuti “Zeleno-levi klub”, a drugi poslani\u010dki klub \u010dine osam poslanika iz stranke Zajedno i njoj bliskih organizacija i zove se “Moramo-Zajedno”.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  9. Ovo je jedan o \u010detiri zakonska predloga ovog poslani\u010dkog kluba kojim se reaguje na aktuelnu krizu. Predlo\u017eeni su i Zakon o vanrednom kriznom porezu na dobit pravnih lica, Dopuna Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana i Izmena Zakona o porezima na imovinu.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  10. Ovaj predlog na dva na\u010dina izlazi u susret “drugoj strani”. Predlo\u017eenim re\u0161enjima definisano je da se prva nekretnina koja se izdaje izuzima od pla\u0107anja poreza, \u010dime se izlazi u susret ljudima koji su npr. kupili nekretninu kako bi dopunjavali bud\u017eet nakon odlaska u penziju. Drugo, ne\u0161to kontroverznije re\u0161enje, podrazumeva da se izuzimaju od primene zakona nekretnine koje su izgra\u0111ene u poslednjih sedam godina od potencijalnog dono\u0161enje zakona. Na taj na\u010din bi se garantovala sigurnost investitorima koji nisu mogli da predvide da bi cena izdavanja njihovih nekretnina mogla da bude ograni\u010dena.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  11. Ovakvi stavovi najbolje ilustruju ideolo\u0161ke pozicije regionalnih “socijaldemokratskih” stranaka.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Stanje na stambenom tr\u017ei\u0161tu u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, bilo je jedva izdr\u017eivo za podstanare i prije dolaska bolje stoje\u0107ih izbjeglica iz Rusije i Ukrajine. Kirije su sada potpuno podivljale, a na prijedlog minimalne regulacije iz redova Zeleno-levog kluba, o\u0161tro i histeri\u010dno su reagirale i vlast i ostatak opozicije i tako pokazali da je […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":43748,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[786],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-43746","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-stambena-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43746","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43746"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43746\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43747,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43746\/revisions\/43747"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43748"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43746"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43746"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43746"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43746"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43746"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43746"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43746"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}