Srbiji se sprema zakon o policiji koji dio opozicije smatra formalnim uvodom u diktaturu. Svakome ko je upu\u0107en u odredbe novog zakona ledi se krv u \u017eilama, ali otpor njegovom dono\u0161enju zasad je disproporcionalan ozbiljnosti situacije.<\/p>\n\n\n\n
Ako po\u010detkom naredne godine pro\u0111e Nacrt Zakona o unutra\u0161njim poslovima policija \u0107e mo\u0107i da zabranjuje okupljanja, ispoljava silu nad pasivnim demonstrantima, koristi gumene metke, nekakve zvu\u010dne topove, primenjuje elektro\u0161okere na sr\u010danim bolesnicima i trudnicama, vr\u0161i pretres stanova bez sudskog naloga, prisustva vlasnika i svedoka, anga\u017euje “pomo\u0107nu policiju\u201c i nesputano vr\u0161i biometrijski nadzor. Policija se, uz to, zna\u010dajno centralizuje i politizuje, odnosno ovla\u0161\u0107enja ministra pro\u0161iruju nau\u0161trb ovla\u0161\u0107enja republi\u010dkog parlamenta i organa ministarstva.<\/p>\n\n\n\n
Svakome ko je upu\u0107en u odredbe novog zakona ledi se krv u \u017eilama. Takvih je zasad nedovoljno za jasan i odlu\u010dan gest otpora, jer su dometi nezavisnih medija u Srbiji ograni\u010deni, drugih goru\u0107ih problema i previ\u0161e, a javna rasprava o spornom Nacrtu<\/a> kao kukavi\u010dje jaje podmetnuta na kraj godine, u doba bo\u017ei\u0107nih i novogodi\u0161njih praznika, te paralelno sa raspravama o jo\u0161 nekoliko va\u017enih akata iz domena pravosu\u0111a i unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n\n\n\n Ovakav predlog zakona nije sasvim nov. Vrlo sli\u010dan nacrt vlasti su poku\u0161ale da prog<\/a>uraju<\/a> u jesen 2021. godine. I tada je, primera radi, bilo planirano da gra\u0111ani postanu izlo\u017eeniji svevide\u0107em oku MUP-a, a policija bude manje podlo\u017ena kontroli od strane dru\u0161tva, ali zato kao lutka na koncu ministra. Dok bi MUP smeo da vas snima, pa te snimke \u010duva i analizira, vi policajce ne biste smeli da fotografi\u0161ete ni snimate; a ne biste od toga ni imali mnogo vajde jer policajci vi\u0161e ne bi nosili zna\u010dke sa imenima i prezimenima. No, iako vi slu\u017ebenike MUP-a ne biste imali na\u010dina da pozovete na odgovornost, ministar bi mogao da ih proverava i smenjuje li\u010dno, zaobilaze\u0107i du\u017ee procedure i Sektor unutra\u0161nje kontrole; kao \u0161to, budimo realni, radi i sada, samo ubudu\u0107e jo\u0161 temeljnije i po zakonu.<\/p>\n\n\n\n Civilno dru\u0161tvo je pro\u0161le godine uspelo da digne pristojnu galamu, pa je nacrt povu\u010den. Okolnosti su bile druga\u010dije. Rasprava se odvijala u momentu kada su protesti protiv rudnika litijuma u Loznici, odnosno kompanije Rio Tinto, bili u zaletu, i samo nekoliko meseci pred izbore. Vu\u010di\u0107 je u septembru 2021. li\u010dno “zamolio\u201c tada\u0161njeg ministra unutra\u0161njih poslova, svog imenjaka Vulina, da nacrt vrati na doradu, \u010dak i ne kriju\u0107i da to radi u sklopu predizborne kampanje, odnosno uz opasku<\/a> da ne \u017eeli da se tako va\u017eni zakoni donose “u poslednjih \u0161est meseci\u201d. Vulin je istom prigodom objavio saop\u0161tenje u kom, po oprobanom receptu, civilno dru\u0161tvo optu\u017euje za ulogu “stranih pla\u0107enika\u201c zapadnih sila koje, navodno, kuju zaveru da protestima destabilizuju dr\u017eavu. Nacrt je krajem meseca povu\u010den, ali uz jasan znak da se ostaje \u010dvrsto na kursu koncentrisanja vlasti i njene samovolje oli\u010den u Vulinovoj izjavi da se “predsedni\u010dka ne pori\u010de\u201c.<\/p>\n\n\n\n Tada\u0161nji nacrt bio je jedan od nekoliko zakonskih predloga od kojih je vlast pro\u0161le i pretpro\u0161le godine odustala pod pritiskom ja\u010daju\u0107eg anga\u017emana gra\u0111ana, \u0161to je za opoziciju bilo ohrabruju\u0107e. Uprkos tome \u2013 ili ba\u0161 zbog toga \u2013 Nacrt zakona o unutra\u0161njim poslovima vratio se u proceduru po\u010detkom decembra 2022, nedugo nakon \u0161to su Vulin i Ga\u0161i\u0107 zamenili mesta kao \u0161efovi MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).<\/p>\n\n\n\n U nizu problemati\u010dnih odredbi ovogodi\u0161njeg Nacrta tri su se grupe su se nametnule kao teme javne debate: biometrijski nadzor, \u0161irenje spektra opipljivih sredstava represije i ja\u010danje uticaja ministra na operativni rad policije. Doma\u0107e civilno dru\u0161tvo, a pre svega Beogradski centar za bezbednosne politike, odavno apeluje na MUP da zakonski ograni\u010di me\u0161anje ministra u operativni rad policije, podse\u0107aju\u0107i i da je to od Srbije zahtevala Evropska komisija. Predlaga\u010d zakona je na to ove godine reagovao dosetkom, dopunjuju\u0107i odredbu o posebnim ovla\u0161\u0107enjima ministra tekstom da on time “ne sme da uti\u010de na nezavisnost\u201c MUP-a, odnosno odlukom da re\u010d “crno\u201c od sad po zakonu glasi “belo\u201c. Nekada\u0161nji poverenik za informacije od javnog zna\u010daja, Rodoljub \u0160abi\u0107, je zato ocenio da je na delu “pretvaranje policije u partijsku policiju a zemlje u policijsku dr\u017eavu\u201c.<\/p>\n\n\n\n Javnosti najpoznatije je pitanje biometrijskog nadzora. Takav status tema duguje sli\u010dnosti sa atraktivnim filmovanim SF distopijama, ali i stabilnom radu Share fondacije, koja je posvetila \u010detiri godine analiziranju rizika i alarmiranju gra\u0111ana. Zahvaljuju\u0107i njima, petnaestak hiljada gra\u0111ana je potpisalo peticiju “Ne snimaj mi lice\u201d. MUP se, sa svoje strane, proteklih godina pona\u0161ao kao da je ovakav zakon ve\u0107 donesen: potpisani su memorandumi o strate\u0161kom partnerstvu i ugovori sa kineskim partnerima u okviru projekata “Sigurno dru\u0161tvo\u201d i “Siguran grad\u201c i nabavljeno i postavljeno 8.000 kamera i sli\u010dnih ure\u0111aja. Postoje indicije da je u februaru 2022. nabavljen i softver za masovni nadzor, koje MUP zasad nije potvrdio.<\/p>\n\n\n\n U Share fondaciji dele probleme koji se ti\u010du biometrije na dva tipa: jedni se ti\u010du kr\u0161enja prava gra\u0111ana u slu\u010daju zloupotrebe nehumane tehnologije, dok se drugi ti\u010du njihovih kr\u0161enja u slu\u010daju da zloupotreba uop\u0161te ne bude. Kako, naime, radi biometrijski nadzor? Kamere snimaju sve osobe koje se zateknu u njihovom opsegu, dok softver od njihovih lica pravi takozvane \u0161ablone. \u0160abloni se po predlogu zakona \u010duvaju 72 sata (a u praksi mo\u017eda zauvek). Ista tehnologija “pamti\u201c i kako hodate i \u0161ta obla\u010dite, a pokrivanje dela lica ne ometa prepoznavanje. Da bi prepoznao osobu za kojom se traga, bilo da je to terorista ili izgubljeno dete, softver mora da uporedi njen sa \u0161ablonima kojima raspola\u017ee. Takav softver po svojoj “prirodi\u201c ne mo\u017ee biti nemasovan i selektivan, a masovnost i neselektivnost onemogu\u0107avaju da on bude bezbedan i po\u017eeljan.<\/p>\n\n\n\n Na konferenciji za medije koje su udru\u017eenja civilnog dru\u0161tva 20. decembra organizovala sa namerom da iska\u017eu zabrinutost i podstaknu \u0161iru dru\u0161tvenu debatu o Nacrtu postavljeno je pitanje \u0161ta je motivacija za pro\u0161irivanje spektra instrumenata nadzora i prinude u rukama policije, naro\u010dito u kontekstu \u010dinjenice da se policija ina\u010de hvali rezultatima u odr\u017eavanju bezbednosti dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Tokom prvog okruglog stola o Nacrtu, odr\u017eanog 21. dvanaestog u Novom Sadu, predstavnici policije su poku\u0161ali da umanje bojazan gra\u0111ana i relativizuju izmene standarda koje predla\u017ee novi nacrt isti\u010du\u0107i sli\u010dnosti sa va\u017ee\u0107om doma\u0107om legislativom i onom koja se primenjuje drugde. To \u0161to su neke od spornih mera postojale i ranije, nego se dosad niko nije udubljivao ih, valjda, \u010dini valjanim. Eto, uslovi za upotrebu elektro\u0161okera mirno le\u017ee neometani u Pravilniku iz 2019.<\/p>\n\n\n\n Saznali smo i da je policajce za ulazak u stan bez naloga u posebnim slu\u010dajevima i do sada ovla\u0161\u0107ivao Zakon o krivi\u010dnom postupku (ZKP). U tom obja\u0161njenju je zanemareno da su se pravnici ovih dana bunili <\/a>i protiv “curenja\u201c normi iz ZKP-a u zakon o policiji (kojim se potonji stavlja iznad prvog), te okolnost da po ZKP-u policija ipak o takvom postupanju mora da se o\u010dituje pred sudom.<\/p>\n\n\n\n Kada su gumeni meci u pitanju, jedan pukovnik je podsetio okupljene na to da su ta sredstva bila dozvoljena u Srbiji sve do 2008. godine, kada su zabranjena pod pritiskom javnosti. “Ali, videli smo policiju u \u0160paniji i Francuskoj da koriste te gumene metke i pokazali su se kao efikasni kada su u pitanju veliki uli\u010dni nemiri i smatrali smo da nije lo\u0161e da i mi to vratimo, ali i tu smo otvoreni\u201c, njegove su re\u010di.<\/a> A, pa onda ok. Kome bi moglo da zasmeta \u0161to su \u017duti prsluci ostajali bez o\u010diju.<\/p>\n\n\n\n Pozivanje na tekovine razvijenijih zemalja predstavnici MUP-a su nastavili obja\u0161njavaju\u0107i u Novom Sadu razloge za uvo\u0111enje pomo\u0107ne policije, civila koji pro\u0111u kratak kurs, a koji \u0107e biti anga\u017eovani “po potrebi\u201c. Ugledali smo se, ka\u017eu, na Hrvatsku i Sloveniju, kao i na Ma\u0111arsku, koja “zbog migrantske krize\u201c na ovaj na\u010din privremeno i povremeno anga\u017euje desetine hiljada ljudi. Znaju\u0107i sa kakvom okrutno\u0161\u0107u policije ovih zemalja postupaju prema izbeglicama i onima koji poku\u0161aju da im pomognu, predlaga\u010d se mogao i suzdr\u017eati od takvog uskla\u0111ivanja normi sa susedima.<\/p>\n\n\n\n Predstavnici MUP-a su odbili da odgovore na pitanje da li uvo\u0111enje pomo\u0107ne policije zna\u010di da \u0107e u njoj mo\u0107i da se anga\u017euju i batina\u0161i koji su “pu\u0161teni<\/a>\u201c na demonstrante u julu, upravo u Novom Sadu, izgovaraju\u0107i se tehnikalijom, odnosno govore\u0107i da nisu tu da komentari\u0161u konkretne primere nego pravne odredbe. I ovaj okrugli sto, kao i konferencija za medije koju je MUP odr\u017eao dva dana ranije, obele\u017eeni su sli\u010dnim manevrima i citiranjem teksta odredbi u krug. Naredni okrugli sto odr\u017eava se u petak, 23. decembra u Ni\u0161u, a poslednji tik pred Novu Godinu, 27. decembra u Beogradu. \u010citava javna rasprava trebalo je da bude zavr\u0161ena 31. decembra, ali je pod pritiskom javnosti ipak produ\u017eena do 22. januara.<\/p>\n\n\n\n Deo opozicije i aktivista smatra da je nacrt motivisan namerom vlasti da se obra\u010duna sa lokalnim i nacionalnim pokretima otpora, a naro\u010dito sa ekolo\u0161kim aktivizmom, koji je dobio maha u protekle tri godine. Podsetimo, pro\u0161logodi\u0161nji \u017eilavi protesti protiv Rio Tinta rezultirali su bar privremenim stopiranjem projekta rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji i doveli predstavnike pokreta za za\u0161titu \u017eivotne sredine u beogradski i republi\u010dki parlament. U Srbiji su u ovom trenutku barikade i stra\u017ee samoorganizovanih za\u0161titara na vi\u0161e mesta: na \u0160odro\u0161u (5 meseci), u Rekovcu u \u0160umadiji (tri meseca), kod Vlasotinca, na jugu zemlje… Dodatno umre\u017eavanje takvih pokreta, olak\u0161ano fleksibilno\u0161\u0107u njihove politi\u010dke artikulacije, odnosno njihovim patriotskim i populisti\u010dkim karakterom, predstavlja veliki rizik za aktuelnu vlast. Tezu da je zakon usmeren protiv aktivista potkrepljuje \u010dinjenica da je vlast prema sli\u010dnim inicijativama i gra\u0111anskim udru\u017eenjima sve netrpeljivija. Dobri primeri za to su Novi Sad<\/a> i Majdanpek<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Nije nezastupljena ni teza da je pro\u0161irivanje ovla\u0161\u0107enja policije preventivna priprema za nemire koji bi mogli uslediti ako aktuelna vlast prizna Kosovo. Uzev\u0161i u obzir da se Rusija poziva na slu\u010daj Kosova, “Zapadu\u201d bi takav razvoj okolnosti barem i\u0161ao na ruku, a nije isklju\u010deno ni da bi bili raspolo\u017eeni da ga olak\u0161aju, ako ni\u010dim drugim drugim \u2013 bar \u017emure\u0107i na ne\u0161to malo kr\u0161uckanja ljudskih prava tokom nekih tamo demonstracija.<\/p>\n\n\n\n Ne treba zanemariti ni druge interese, konkretno one Tvr\u0111ave Evrope, odnosno Evropske unije. Na Samitu lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, odr\u017eanom po\u010detkom decembra (upravo u vreme kada je isplivao sporni Nacrt) ve\u010diti kandidati za EU su upoznati sa akcionim planom koji sadr\u017ei dvadeset mera za “borbu protiv ilegalnih migracija\u201c. Kao \u0161to je za Ma\u0161inu<\/a> prokomentarisao Peter Schadt, “bez \u010dlanstva u EU ili bez izgleda da to postanu u bliskoj budu\u0107nosti, balkanske dr\u017eave treba da vide sebe kao spoljnu granicu EU i da se pona\u0161aju u skladu sa tim\u201c a “Zapadni Balkan treba da ponese teret rada evropskog upravljanja granicama, uklju\u010duju\u0107i njegove politi\u010dke i ekonomske tro\u0161kove\u201c.<\/p>\n\n\n\n I, na posletku, nije neva\u017eno ni to \u0161to ekonomska kriza kojoj se kraj ne nazire navodi ve\u0107inu vlada da se ja\u010danjem represije osiguraju protiv ekonomski motivisanih nemira. U slu\u010daju Srbije, izvesna priprema za to je ve\u0107 na\u010dinjena, izme\u0111u ostalog i dugogodi\u0161njim preusmeravanjem <\/a>nov\u010danih sredstava iz bud\u017eeta za zdravstvo, \u0161kolstvo i socijalnu za\u0161titu u vojsku i policiju. I sve to u okolnostima kada je rat u Ukrajini pomerio granice zamislivog nasilja.<\/p>\n\n\n\n Koji god bio klju\u010dni motiv za uvo\u0111enje novog zakona, mogu\u0107i razlozi za to nisu me\u0111usobno isklju\u010divi. Iako je MUP vi\u0161ekratno ispoljavao spremnost da o pojedinim odredbama nacrta pregovara, na\u010din na koji se skicirane okolnosti sti\u010du sugeri\u0161e da \u0107e osnovni zahtev civilnog dru\u0161tva \u2013 povla\u010denje zakona \u2013 biti te\u0161ko posti\u0107i. Predlaga\u010d \u0107e se te\u0161ko odre\u0107i i duha zakona koji je zloslutno iskazan na njegovom samom po\u010detku. Naime, kako je zapazio<\/a> Slobodan Beljanski, dok je u sada\u0161njem Zakonu o policiji (ZP) policija “definisana kao skup poslova u za\u0161titi i unapre\u0111enju bezbednosti gra\u0111ana i imovine, s mogu\u0107no\u0161\u0107u upotrebe sredstava prinude u skladu sa Ustavom i zakonom, uz po\u0161tovanje zajem\u010denih ljudskih i manjinskih prava i sloboda i drugih za\u0161ti\u0107enih vrednosti u demokratskom dru\u0161tvu\u201c, aktuelni Nacrt je jednostavno odre\u0111uje kao \u2013 visoko organizovanu snagu prinude.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srbiji se sprema zakon o policiji koji dio opozicije smatra formalnim uvodom u diktaturu. Svakome ko je upu\u0107en u odredbe novog zakona ledi se krv u \u017eilama, ali otpor njegovom dono\u0161enju zasad je disproporcionalan ozbiljnosti situacije. Ako po\u010detkom naredne godine pro\u0111e Nacrt Zakona o unutra\u0161njim poslovima policija \u0107e mo\u0107i da zabranjuje okupljanja, ispoljava silu nad […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":43730,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1739,432,469,1740],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-43724","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-diktatura","tag-politika","tag-srbija","tag-zakon-o-unutrasnjim-poslovima","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43724","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43724"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43724\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43737,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43724\/revisions\/43737"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43730"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43724"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43724"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43724"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43724"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Predsedni\u010dka i ministarska “se ne pori\u010du\u201d: centralizacija mo\u0107i<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
“Crno\u201d zna\u010di “belo\u201d<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u010cemu \u0161irenje ovla\u0161\u0107enja policije, \u010demu gumeni meci?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta je pravi motiv?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n