Reakcija i refleksija povodom smrti Latinke Perovi\u0107 bilo je izuzetno mnogo. One predstavljaju plodnu ulaznu to\u010dku za razmatranje lika, djela i prvenstveno statusa Latinke Perovi\u0107 u srpskom dru\u0161tvu. Tom se prigodom Stefan Gu\u017evica osvrnuo na sve kontradikcije srpskog liberalizma kojem je \u010desto upravo Latinka Perovi\u0107 funkcionirala kao sinonim, ali i na njene neprijeporne zasluge kao vrsne histori\u010darke.<\/p>\n\n\n\n
Smrt Latinke Perovi\u0107 bila je velika tragedija za “Prvu Srbiju” \u2013 izgubila je jo\u0161 jednog de\u017eurnog krivca za svoje proma\u0161aje i kratkovidosti. Iza zluradosti tabora koji 30 i kusur godina dr\u017ei vlast pritom \u010dekaju\u0107i da na vlast napokon vol\u0161ebno do\u0111u “prave patriote”, krije se nemo\u0107 ideologije koja se ve\u0107 dugo zasniva samo na gubitni\u010dkoj zavisti. U taboru “Druge Srbije”, sa kojom se Latinka identitikovala vi\u0161e od bilo koje druge javne li\u010dnosti, stvari ne stoje mnogo bolje. U ovom slu\u010daju iskren ose\u0107aj gubitka doveo je do nekih neugodnih hvalospeva, od kojih sigurno ni njoj samoj ne bi ba\u0161 bilo prijatno. Iako je Latinka Perovi\u0107 nesumnjivo pretendovala na ulogu javne intelektualke, neki posmrtni tekstovi o njoj neugodno podse\u0107aju na jedan kult li\u010dnosti protiv kojeg se ona u svojoj politi\u010dkoj karijeri borila i koji je kasnije krivila za neuspeh njene grupe unutar Saveza komunista Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n
Iako je Latinkin javni anga\u017eman izazivao duboke podele, bilo je i pomirljivijih tekstova. Istori\u010dar Predrag Markovi\u0107, recimo, poku\u0161ava da izbalansira ono \u0161to on percipira kao zablude Latinke i “srpskih liberala” sa onim \u0161to vidi kao njihovu prednost. Konkretno, Markovi\u0107 smatra<\/a> da su srpski liberali bili jedina politi\u010dka grupacija u dr\u017eavi od 1918. godine na ovamo koja je imala “srpski dr\u017eavni program”. Definicija “srpskog dr\u017eavnog programa” izostaje, jer se, izgleda, podrazumeva da je nacija nekakva organska zajednica sa identi\u010dnim, monolitnim interesima.<\/p>\n\n\n\n Markovi\u0107 ispravno prime\u0107uje da je vizija srpskih liberala bila “zasnovana na razvoju velikih korporacija, tehnolo\u0161ki i poslovno uskla\u0111enih sa svetom”, te kao primere navodi Geneks, JAT, Robne ku\u0107e Beograd i Beobanku. Teofil Pan\u010di\u0107 u svojem nekrologu<\/a> podse\u0107a da je oznaka “liberala” bila invektiva partijskog rukovodstva sa Titom na \u010delu, ali da je, ipak, bila ta\u010dna. Drugim re\u010dima, oni se jesu zalagali za tr\u017ei\u0161nu privredu umesto marksisti\u010dkog centralnog planiranja. Makar se ne slagali sa zaklju\u010dcima Markovi\u0107a i Pan\u010di\u0107a, bilo je lepo videti ekonomiju u njihovim \u010dlancima, naro\u010dito kada je toliko se\u0107anja na Latinku Perovi\u0107 obele\u017eeno stanovi\u0161tima o apstraktnim vrednostima, a ne konkretnim politikama.<\/p>\n\n\n\n Ekonomska snaga koja je stajala iza srpskih liberala, isto kao i iza Maspoka, bili su rukovodioci velikih i i uspe\u0161nih dr\u017eavnih preduze\u0107a. Svi oni, ili bar velika ve\u0107ina, bili su, naravno, i \u010dlanovi Saveza komunista. Kao \u0161to je primetila jo\u0161 Sheila Fitzpatrick<\/a> u svojim odli\u010dnim studijama staljinizma, staljinisti\u010dki re\u017eimi jesu ukidali proletarijat kao klasu. Samo, to nisu \u010dinili kroz ukidanje svih klasa, kao \u0161to je bila ideja izvorne marksisti\u010dke doktrine, nego kroz dru\u0161tvenu mobilnost, koja je mizerni \u017eivot selja\u0161tva pretvarala u malo manje mizerni \u017eivot proletera, a \u017eivot proletera u \u017eivot uspe\u0161nih i obrazovanih partijskih \u010dinovnika, intelektualaca i ekonomskih rukovodilaca.<\/p>\n\n\n\n Marksizam je uvek bio dru\u0161tvena teorija koja treba da, poput kapitalizma, sama sebi kopa grob \u2013 proletarijat je, ukidaju\u0107i sebe kao klasu, imao i istorijsku misiju da usput ukine i sve klase, a sa njima, i dovede do odumiranja dr\u017eave, kao aparata za vlast jedne klase nad drugom. Me\u0111utim, realsocijalizam dvadesetog veka bio je pre svega radikalno modernizacijski re\u017eim, koji je iz redova proletarijata zapravo stvarao svoju Vandeju, svoju sopstvenu kontra-revoluciju: intelektualce, partijske birokrate i rukovodioce preduze\u0107a. Za birokrate i rukovodioce (koji svakako nisu \u010dinili dve podeljene i suprotstavljene klase, nego su se me\u0111usobno pro\u017eimali) “socijalisti\u010dka” dr\u017eava je sve vi\u0161e stajala na putu sopstvenog napredovanja i boga\u0107enja. Uz me\u0111usobno ekonomsko nadmetanje izme\u0111u republika, intelektualci su ubrzo rado usko\u010dili da iz njega izvuku tobo\u017ee vekovna neprijateljstva me\u0111u Srbima, Hrvatima, Slovencima, Albancima i drugim jugoslovenskim narodima.<\/p>\n\n\n\n Ocene onih koji se danas percipiraju kao dogmatski marksisti\u010dki teoreti\u010dari \u2013 poput Vladimira Bakari\u0107a i Stipe \u0160uvara \u2013 bile su u su\u0161tini ispravne. Njihova re\u0161enja \u2013 i ne nu\u017eno. Izbegavaju\u0107i materijalisti\u010dku analizu, oni su ortodoksni partijski kadar, veran idejama Edvarda Kardelja, pretpostavili “tehnomenad\u017eerima”. Nada je bila da \u0107e se, uklanjanjem ovih potonjih, ukloniti i tendencije ka restauraciji kapitalizma. Zbog toga su morali da padnu i Perovi\u0107 i Nikezi\u0107 i Dab\u010devi\u0107 i Tripalo.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, kao \u0161to (bi) svaki marksista (trebao da) zna, dru\u0161tveni slojevi se ne pojavljuju kao proizvod apstraktnih ideja, nego odre\u0111enih dru\u0161tvenih kretanja. Kardelj i Bakari\u0107 mogli su da dovedu u pitanje ideologiju Perovi\u0107 i Tripala, ali nisu mogli da se zapitaju da ih nisu ipak oni sami i stvorili. Za to pitanje trebalo je preispitati ne radni\u010dko samoupravljanje, nego \u010ditav sistem, zasnovan na Staljinovim postulatima<\/a> iz tridesetih, koji izvla\u010denje vi\u0161ka vrednosti iz rada zarad ubrzane industrijalizacije izjedna\u010duje sa “socijalizmom”. Izvorna definicija socijalizma kao dru\u0161tva bez novca i robne proizvodnje zagubila se u poku\u0161ajima modernizacije zaostalih perifernih kapitalisti\u010dkih zemalja, jer je u onim razvijenim revolucija krvavo ugu\u0161ena na kraju Prvog svetskog rata. Menjanje rukovodilaca bez menjanja proizvodnih odnosa svakako nije moglo zaustaviti restauraciju kapitalizma. To bi svaki marksista trebao da zna: ali Kardelj i Bakari\u0107 u to vreme uveliko nisu puki teoreti\u010dari, nego i predstavnici vladaju\u0107e partije, \u010dije promi\u0161ljanje dru\u0161tva nu\u017eno mora opravdavati i sopstveni materijalni polo\u017eaj. Naravno, to ne zna\u010di da treba potcenjivati subjektivni faktor i emancipaciju koja je u Jugoslaviji postignuta pomo\u0107u radni\u010dkog samoupravljanja \u2013 ali je o\u010dito i taj subjektivni faktor bio suo\u010den sa mnogim te\u0161ko savladivim strukturnim preprekama.<\/p>\n\n\n\n Indikativno je (i izrazito va\u017eno) \u0161to Predrag Markovi\u0107 pri nabrajanju “srpskih” firmi koje su podr\u017eavali srpski liberali spominje i Beobanku. Direktor Beobanke \u0107e, sedam godina nakon smenjivanja Latinke Perovi\u0107, postati niko drugi do Slobodan Milo\u0161evi\u0107. Na toj poziciji osta\u0107e do 1983. godine, kada po\u010dinje njegov politi\u010dki uspon. Svesno ili ne, Markovi\u0107 je napravio jako bitnu vezu izme\u0111u Latinke Perovi\u0107 i Slobodana Milo\u0161evi\u0107a: na kraju krajeva, i Milo\u0161evi\u0107 je bio ekonomski liberal<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Naravno, Latinka Perovi\u0107 bila je aktivna u\u010desnica otpora re\u017eimu Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Put srpskih liberala \u010desto se posmatra kao prevencija: da je njihova linija pobedila 1971. godine, Milo\u0161evi\u0107a ne bi ni bilo, a Jugoslavija kao me\u0111uetni\u010dka federacija zapravo bi bila mogu\u0107a. Moj interes ovde nije da poistovetim Perovi\u0107 sa Milo\u0161evi\u0107em, niti da umanjim njen hvale vredan anti-ratni aktivizam ili velike politi\u010dke razlike koje su postojale izme\u0111u njih dvoje. Ono na \u0161ta \u017eelim da uka\u017eem je da premise prema kojima bi pobeda liberala zna\u010dila o\u010duvanje Jugoslavije nisu nu\u017eno ta\u010dne.<\/p>\n\n\n\n Vladimir Unkovski-Korica je u svojoj ekonomskoj istoriji Jugoslavije<\/a> poprili\u010dno uspe\u0161no dokazao da je njena integracija u globalno tr\u017ei\u0161te bila jedan od glavnih faktora nestabilnosti: kao i uvek i svugde, kapitalizam je uz veliki prosperitet nosio i veliku nejednakost, koja se izra\u017eavala kroz me\u0111urepubli\u010dke sukobe ve\u0107 krajem pedesetih. Tu se krije jedan centralni paradoks: srpski liberali se danas slave kao projugoslovenska opcija, iako je tr\u017ei\u0161te, koje je bilo u osnovi njihovog ekonomskog programa, bilo glavna centrifugalna sila socijalisti\u010dke Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010dajevima hipoteti\u010dkog uspeha srpskih liberala, ovo se nikako ne bi smelo gubiti iz vida. Na kraju krajeva, iako su srpski liberali pora\u017eeni, (neo)liberalizam je svakako postao dominantna ekonomska ideologija osamdesetih, ne samo u zapadnoevropskim zemljama, nego i u Isto\u010dnom bloku<\/a>. Ekonomska liberalizacija u vreme Ante Markovi\u0107a bila je jedan od faktora destabilizacije jugoslovenske federacije, uprkos Markovi\u0107evom projugoslovenskom stanovi\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, ostaje nam i centralni paradoks ekonomskog i politi\u010dkog liberalizma: on za osnovu politi\u010dke zajednice, od Francuske Revolucije do danas, uzima naciju. Zapravo, nijedan veliki skup ideja nastao u zadnjih dvesta godina, osim socijalizma, nije prona\u0161ao nijednu drugu osnovu politi\u010dke zajednice osim nacije. Podela na Prvu i Drugu Srbiju su\u0161tinski je neta\u010dna \u2013 barem u smislu kako se ona kolokvijalno uzima u dana\u0161nje vreme. Antonim “gra\u0111anskog” nije “nacionalno”. Nacionalizam, bio on gra\u0111anski ili etni\u010dki, je svakako ideologija gra\u0111anskog dru\u0161tva, a dana\u0161nja podela na “dve Srbije” se svodi na to da li \u0107e osnova nacije biti njena gra\u0111anska ili etni\u010dka definicija. Klasna osnova vladavine, u oba slu\u010daja, ostaje nepromenjena. Iz marksisti\u010dke perspektive, jedina validna podela na dve Srbije je ona izvorna, koju je pre vi\u0161e od sto godina definisao Dimitrije Tucovi\u0107. To je podela na gra\u0111ansku i radni\u010dku, ili, ako to ne para previ\u0161e osetljive gra\u0111anske u\u0161i \u2013 bur\u017eoasku i proletersku.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda najbolji primer srodnosti dana\u0161nje “dve Srbije” jeste Srpska radikalna stranka, kroz \u010dije politi\u010dke programe se ve\u0107 trideset godina, pored ekstremnog nacionalizma, provla\u010di konstantan tr\u017ei\u0161ni fundamentalizam<\/a>. Postoji \u010dak i \u0161aljiva kompilacija YouTube videa Vojislava \u0160e\u0161elja pod nazivom “Srpski jakobinac<\/a>“. Iako se radi o mimu, Vojislav \u0160e\u0161elj sasvim ozbiljno, u vi\u0161e situacija, sebe naziva liberalom i naslednikom ideja Francuske Revolucije. Ovo nije preterivanje i \u0160e\u0161elj dobro zna o \u010demu govori. Njegova ideologija nije perverzija klasi\u010dnog liberalizma, nego njegov logi\u010dni zaklju\u010dak. Ovo je u najrazvijenijim kapitalisti\u010dkim zemljama dovelo do raskida izme\u0111u liberalizma i nacionalizma jo\u0161 krajem 19. veka, ali liberalizam “pro\u010di\u0161\u0107en” od nacionalizma i dalje nema drugog izvora politi\u010dke legitimnosti od nacije.<\/p>\n\n\n\n Nerazumevanje istinske podele na dve Srbije, odnosno odsustvo klasne perspektive, uzrok je ve\u0107ine zabluda Latinke Perovi\u0107, poput one da je kolektivizam odlika retrogradnih snaga kroz zadnjih dvesto godina srpske istorije. Retrogradne snage svakako su koristile kolektivne dru\u0161tvene strukture za sopstvene ciljeve \u2013 ono \u0161to je Latinka jednom prilikom nazvala<\/a> “shvatanje dr\u017eave kao op\u0161tine, kao zadruge”. Me\u0111utim, kori\u0161\u0107enje kolektivnih struktura za li\u010dno boga\u0107enje nije odlika kolektivizma, nego individualizma. Jo\u0161 bitnije, ovakav pristup dr\u017eavi generalna je odlika kapitalizma na periferiji, gde je vezivanje lokalne sitne bur\u017eoazije za dr\u017eavni aparat njen jedini na\u010din da ostane kompetitivna pred monopolisti\u010dkim tendencijama inostranog kapitala, kao \u0161to je to pokazao ma\u0111arski sociolog Andrew C. Janos u svojoj knjizi “East Central Europe in the Modern World<\/a>“. Istovremeno, Latinkino izjedna\u010davanje modernizacije sa prozapadnom ekonomskom i politi\u010dkom orijentacijom nije mogu\u0107e bez stvaranja kompradorske bur\u017eoazije i ekonomske zavisnosti<\/a>. Na kraju krajeva, nije slu\u010dajno da je jedini modernizatorski re\u017eim koji je ostvario kakvu-takvu nezavisnost i mogu\u0107nost za bekstvo iz perifernog polo\u017eaja u me\u0111unarodnoj podeli rada bio upravo jugoslovenski socijalizam.<\/p>\n\n\n\n Uprkos svemu, marksistkinje i marksisti mogu u\u010diti iz Latinkine percepcije Jugoslavije \u2013 mnogo od onoga \u0161to ona vidi kao pozitivno u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji je zapravo predstavljalo bur\u017eoasku restauraciju. Ovo svakako ne treba i ne sme biti li\u010dni napad: mi\u0161ljenja Latinke Perovi\u0107 bile su proizvod istorijskog perioda i dru\u0161tvenog polo\u017eaja u kojima se na\u0161la. Me\u0111utim, uprkos svim gore iznetim kritikama i politi\u010dkim neslaganjima, Latinka Perovi\u0107 je bila vrhunska istori\u010darka, i upravo u tome \u0107e potrajati njen zna\u010daj na ovim prostorima. Pokazivala je izrazito visoku svest o sopstvenoj subjektivnosti i ograni\u010denosti individualne perspektive, naro\u010dito za nekoga ko nije bio samo svedok, nego i aktivni u\u010desnik istorijskih doga\u0111anja. Latinka je proizvela niz zna\u010dajnih istoriografskih dela i u velikoj meri unapredila na\u0161u istoriografiju.<\/p>\n\n\n\nPoliti\u010dka ekonomija srpskih liberala<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Gra\u0111ansko i nacionalno, dva oka u glavi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Latinka Perovi\u0107 kao istori\u010darka<\/strong><\/h2>\n\n\n\n