U dana\u0161njim se analizama i ocjenama takozvanog realnog socijalizma uglavnom pribjegava usporedbi s nadmo\u0107nim takmacom: parlamentarnim kapitalizmom. Ono \u0161to se zaboravlja jest da su oba sistema 70-ih bila suo\u010dena s istim ekonomskim problemom koji je iziskivao kr\u0161enje dru\u0161tvenih i politi\u010dkih obe\u0107anja i \u017eivotnog standarda. Zapad je u tome uspio, prvenstveno zbog politi\u010dkog ure\u0111enja, dok komunizam na Istoku nije imao otvoren manevarski prostor za takve poteze. Takva perspektiva koju nudi ameri\u010dki znanstvenik Fritz Bartel, a ovdje “prevodi” Darko Vesi\u0107, vrlo je plodna i za razumijevanje kraja Jugoslavije kao projekta.<\/p>\n\n\n\n
Galopiraju\u0107a inflacija, energetska i finansijska kriza, pad \u017eivotnog standarda, porast globalne politi\u010dke i ekonomske nestabilnosti, evropska zavisnost od ruskih energenata, isto\u010dnoevropska zavisnost od zapadnih finansija, sve ve\u0107a javno zadu\u017eivanje, vojna napetost izme\u0111u globalnih supersila, neodr\u017eivost postoje\u0107eg ekonomskog modela razvoja itd, itd. Iako zvu\u010di kao spisak tema koje ovih dana pune novinske stupce i okupiraju prime time <\/em>termine informativnih emisija, ovo nije opis savremenog istorijskog trenutka, ve\u0107 situacije u kojoj se svet, a pre svega evropski politi\u010dki prostor, na\u0161ao u drugoj polovini hladnoratovskog perioda, tj. tokom dekada 1970-ih i 1980-ih. Svaka sli\u010dnost sa dana\u0161njim de\u0161avanjima ipak nije slu\u010dajna.<\/p>\n\n\n\n Sedamdesete godine dvadesetog veka predstavljaju prekretnicu u globalnoj ekonomiji i politici. Svet koji je do tada postojao – zlatno doba kapitalizma i uspon dr\u017eave blagostanja na zapadu, uz paralelno ja\u010danje politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i dr\u017eavnog socijalizma iza gvozdene zavese – vi\u0161e nikada ne\u0107e biti isti. Decenija koja je po\u010dela padom bretonvudskog sistema i ukidanjem dolar-zlatnog standarda, zatim ostala upam\u0107ena po ekonomskim potresima i nafnim krizama, a na svom kraju izrodila perjanice neoliberalne ideologije kao \u0161to su Margaret Ta\u010der i Ronald Regan, u potpunosti je promenila okvir i pravila igre u kojima se globalna ekonomija i politika de\u0161avaju. I dok je projekat socijalizma u isto\u010dnoj Evropi kao posledica svega ovoga propao, kapitalizam je pre\u017eiveo – ali nikada nije uspeo da omogu\u0107i visoke \u017eivotne standarde svojim gra\u0111anima kao tokom Les Trente Glorieuses<\/em>, ere koja i dan danas u kolektivnom imaginarijumu odre\u0111uje kakve sve mogu\u0107nosti kapitalisti\u010dki razvoj mo\u017ee da ponudi obi\u010dnom \u010doveku – samo kada se jednom kona\u010dno izvu\u010demo iz tranzicije ili prebrodimo i ovu poslednju recesiju.<\/p>\n\n\n\n Okviri koji su tada uspostavljani umnogome i danas odre\u0111uju svet u kojem se nalazimo, a repetitivnost problema i kriza kojima smo izlo\u017eeni ukazuje na postojanje strukturnih uzroka. Glavni uzrok svakako jesu kontradikcije funkcionisanja tr\u017ei\u0161ne ekonomije. Me\u0111utim, kako su se one ispoljile u tom konkretnom istorijskom trenutku? Kako se svet koji je obe\u0107avao prosperitet za sve tako brzo preokrenuo u svet kojim dominira rastu\u0107a nejednakost? Ovo je upravo i tema knjige <\/a>Fritza Bartela The Triumph of Broken Promises: The End of the Cold War and the Rise of Neoliberalism<\/em>. U ovoj politi\u010dko-ekonomskoj studiji transformacije globalne ekonomije koja se \u010dita kao istorijski triler, autor nam nudi pregled istorijskih de\u0161avanja uz obja\u0161njenje kako su ekonomske snage oslobo\u0111ene krizom 1973. godine – kretanja cene nafte, finansijska tr\u017ei\u0161ta i ekonomska disciplina – na koncu dovele do mirnog zavr\u0161etka Hladnog rata i uzdizanja neoliberalne globalne ekonomije.<\/p>\n\n\n\n Bartel celu istoriju nakon Drugog svetskog rata deli na dva dela – period kada su se zemlje demokratskog kapitalizma i dr\u017eavnog socijalizma takmi\u010dile u obe\u0107anjima o boljem \u017eivotu za svoje gra\u0111ane, i eru kada je predmet nadmetanja postalo to ko \u0107e pre i uspe\u0161nije da ova obe\u0107anja prekr\u0161i. Istorijski nezapam\u0107eni ekonomski rast koji je postignut u posleratnom periodu predstavljao je osnovu dru\u0161tvenog ugovora na obe strane gvozdene zavese – bez obzira da li se model bazirao na parlamentarnoj demokratiji i slobodnom tr\u017ei\u0161tu ili jednopartijskom sistemu i petogodi\u0161njim planovima, preduslov opstanka na vlasti za politi\u010dke lidere je bio konstantno rastu\u0107i \u017eivotni standard. Jedan dobar deo radni\u010dke klase je iz ovoga uspeo da profitira. (Drugi deo, koji \u010desto nije bio odgovaraju\u0107e nijanse, pola ili na pravoj geografskoj du\u017eini i \u0161irini na\u017ealost nije osetio te boljitke. Ipak, to je tema nekog drugog teksta.)<\/p>\n\n\n\n Ekonomski rast je usporio ve\u0107 do po\u010detka 1970-ih dok je pravi \u0161ok za globalnu ekonomiju do\u0161ao u obliku skoka cene nafte 1973. a ubrzo i 1979, \u0161to je postoje\u0107u recesiju pretvorilo u krizu punih razmera, najve\u0107u u posleratnom periodu. Antiinflatorne mere zasnovane na do tada dominantnoj kejnzijanskoj doktrini samo su pogor\u0161ale stanje na Zapadu, a skok cene nafte je ogolio zastra\u0161uju\u0107e nisku produktivnost zemalja Isto\u010dnog bloka i SSSR se na\u0161ao pred te\u0161kim izborom – ili da poku\u0161a da odr\u017eava svoju imperiju dostavljanjem jeftine nafte svojim satelitima a na ra\u010dun \u017eivotnog standarda sopstvenih gra\u0111ana, ili da iskoristi skok cena kako bi o\u010duvao dru\u0161tveni ugovor kod ku\u0107e. Sovjeti su se ipak odlu\u010dili za drugu opciju, \u0161to \u0107e ostatak Isto\u010dnog bloka staviti u neugodnu situaciju potrage za novim na\u010dinom postizanja ekonomskog rasta.<\/p>\n\n\n\n Ovakav razvoj doga\u0111aja zahtevao je radikalan odgovor. Me\u0111utim, kakve su opcije stajale na raspolaganju tada\u0161njim globalnim liderima? Pad ekonomskih aktivnosti bi trebalo da bude propra\u0107en i prilago\u0111avanjem obima potro\u0161nje – \u010ditaj: merama \u0161tednje. Ovo bi zna\u010dilo potpuni raskid dotada\u0161njeg dru\u0161tvenog ugovora, za \u0161ta mnoge vlasti jo\u0161 nisu bile spremne da podnesu politi\u010dku cenu. Sre\u0107om, pred njima je stajala nova opcija. Nagomilane kontradikcije proistekle iz poku\u0161aja kontrolisanja svetske valute primorale su SAD da 1971. ukine razmenjivost dolara za zlato, a konkurencija na tr\u017ei\u0161tu evrodolara naterala ih je da tokom slede\u0107e decenije reformi\u0161u svoj finansijski sektor u smeru smanjenja kontrolnih mehanizama. Ova deregulacija finansijskih tr\u017ei\u0161ta, u kombinaciji sa narastaju\u0107im kapitalom kojem su bile potrebne investicione prilike, u\u010dini\u0107e da se bankarski i finansijski sektor od dosadne ekonomske grane sa niskim stopama prinosa pretvori u najunosniji biznis u savremenom kapitalizmu. Jedni od prvih klijenata koji su se okrenuli jeftninim kreditima kao na\u010dinu o\u010duvanja \u017eivotnih standarda svojih gra\u0111ana su bile nacionalne vlade, kako kapitalisti\u010dke tako i socijalisti\u010dke provenijencije. Pre svega zemlje u razvoju i sovjetski sateliti su u rekordnom roku nagomilali zabrinjavaju\u0107e koli\u010dine javnog duga, me\u0111utim svetska tr\u017ei\u0161ta kapitala u tom trenutku nisu pokazivala opadanje poverenja u njihovu kredibilnost.<\/p>\n\n\n\n I sve je ovo bilo OK dok su na svetskom tr\u017ei\u0161tu bili dostupni jeftini krediti tokom 1970-ih. Me\u0111utim, dalji razvoj doga\u0111aja \u0107e ovo da promeni iz korena. Naime, kako bi zauistavio deceniju neobuzdane inflacije, Pol Volker, tada\u0161nji predsednik ameri\u010dke centralne banke, Federalnih rezervi, podigao je referentnu kamatnu stopu na najvi\u0161i istorijski nivo i time izazavao novi \u0161ok na globalnim tr\u017ei\u0161tima. Posledica ovoga je bila da je zadu\u017eivanje sada postalo skuplje za sve one koji su kreditima poku\u0161avali da o\u010duvaju \u017eivotne standarde svojih gra\u0111ana a time i sopstvene politi\u010dke pozicije. Dodatno, nova situacija \u0107e dati novu unosnu priliku za ulaganje globalnim vlasnicima kapitala – ameri\u010dki javni dug. Po\u0161to je srozao realna primanja u doma\u0107oj ekonomiji, Volkerov \u0161ok je i uverio globalni kapital da \u0107e SAD interes kapitala uvek staviti ispred interesa radni\u010dke klase. Po prvi put u posleratnoj istoriji tok novca \u0107e okrenuti smer i po\u010deti da se sliva ka ameri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu. Obnova poverenja globalnog kapitala u ameri\u010dku politiku, uz privilegovani status dolara kao glavne rezervne valute, omogu\u0107i\u0107e svim ameri\u010dkim vladama sve do danas da u\u017eivaju povlastice vo\u0111enja ekonomije putem deficita dr\u017eavnog bud\u017eeta i teku\u0107eg ra\u010duna platne bilance. Reganovoj administraciji, koja se tada na\u0161la na vlasti, ovo je dalo idealnu pozornicu za sprovo\u0111enje svojih neoliberalnih mera – rezanje poreza uz ogromna ulaganja u vojni sektor – \u0161to \u0107e SAD-u omogu\u0107iti povratak kako ekonomske tako i vojne hegemenije na globalnom nivou.<\/p>\n\n\n\n Prilagodljivost politi\u010dkih ure\u0111enja<\/p>\n\n\n\n Za ostale zemlje ovo \u0107e zna\u010diti da \u0107e pre ili kasnije morati da pristupe strukturnom prilago\u0111avanju svojih ekonomija i dru\u0161tvenog ugovora, bez obzira da li to zvali neoliberalnom reformom ili socijalisti\u010dkom perestrojkom – ili, kako Bartel to naziva: politici kr\u0161enja obe\u0107anja. Ona zemlja koja se doka\u017ee kao br\u017ea i efikasnija u tome ima\u0107e i ve\u0107e \u0161anse da umilostivi bogove svetskog tr\u017ei\u0161ta kapitala. Pokaza\u0107e se da su u ovoj trci bolju startnu poziciju imale ekonomije kapitalisti\u010dkog zapada, pre svega zbog svojih politi\u010dkih ure\u0111enja. Naime, izborna demokratija je bila klju\u010dna u relativno brzom uzdizanju neoliberalne ideologije po\u0161to je omogu\u0107ila politi\u010dki izduvni ventil za te\u0161ke ekonomske \u017ertve koje su morale da se podnesu. Kako autor tvrdi, gorka pilula pada \u017eivotnog standarda je lak\u0161e mogla da se proguta na Zapadu gde su gra\u0111ani mogli svoje nezadovoljstvo da izraze na izborima. Neoliberalizam \u0107e se nametnuti kao ideologija koja \u0107e vrednovanje dru\u0161tvenog progresa i materijalne dobiti za sve zameniti \u017eeljom za individualnim postignu\u0107em. Iza retorike o politi\u010dkim i ekonomskim slobodama pojedinaca krilo se nametanja ekonomske discipline kao vrednosti po sebi.<\/p>\n\n\n\n Suprotno tome, ova politi\u010dka i ideolo\u0161ka sredstva nisu stajala na raspolaganju komunisti\u010dkim liderima na Istoku, i oni su toga bili vrlo svesni te stoga i spremni da \u0161to du\u017ee odla\u017eu poku\u0161aj ekonomskih reformi. Ostali su zaglavljeni izme\u0111u ekonomske neophodnost i politi\u010dke nemogu\u0107nost revidiranja dru\u0161tvenog ugovora. Me\u0111utim, kako je vreme prolazilo pritisak se samo poja\u010davao, a nevoljnost globalnog kapitala da ula\u017ee na Istok prebacio je poluge mo\u0107i u ruke Zapadnih sila i me\u0111unarodnih institucija kao \u0161to je MMF. U zamenu za olak\u0161avanje ekonomskih pote\u0161ko\u0107a, Zapad je sada mogao da od Isto\u010dnog bloka tra\u017ei ekonomske i politi\u010dke reforme kao i diplomatske ustupke, a komunisti\u010dki lideri su vremenom bili sve skloniji da na njih pristanu. Prihvatanje dru\u0161tvene uloge Solidarnosti u Poljskoj, uklanjanje ograde sa granice sa Austrijom u Ma\u0111arskoj, otvaranje Berlinskog zida u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj i mirno pristajanje na nema\u010dko ujedinjenja od strane SSSR-a su direktna posledica su\u017eavanja manevarskog prostora socijalisti\u010dkih vlasti.<\/p>\n\n\n\n \u201cDobro pona\u0161anje\u201d u vidu primene mera \u201cekonomske stabilizacije\u201d i \u201cpoliti\u010dke demokratizacije\u201d nagra\u0111ivano je finansijskom pomo\u0107u koja je omogu\u0107avala odlaganje najte\u017eih privrednih reformi. Me\u0111utim, ni\u0161ta od ovoga nije moglo trajno da spasi socijalizam u Isto\u010dnoj Evropi. Reformulacija dru\u0161tvenog ugovora morala je da bude legitimizovana od strane gra\u0111ana, ali, kako Bartel zaklju\u010duje, komunizam nije imao smisla u eri kr\u0161enja obe\u0107anja. Ideologija \u010diji je raison d’etre<\/em> bio poku\u0161aj postizanja dru\u0161tvene jednakosti za sve nije mogla da pre\u017eivi salto mortale<\/em> u poku\u0161aju da se transformi\u0161e u ideologiju koja zastupa samo jednake \u0161anse uz tolerisanje ogromnih nejednakosti. Na istorijskoj sceni je ve\u0107 postojala doktrina koja je ovo bolje artikulisala i koja je uz nejednakost barem nudila (privid) politi\u010dkog izbora. Narodi Isto\u010dnog bloka su tako bili akter koji \u0107e doneti prevagu ka kona\u010dnom slomu komunisti\u010dkog eksperimenta u Evropi. Ako ve\u0107 nisu imali izbora u vezi sprovo\u0111enja ekonomskih reformi, barem \u0107e izabrati vlast koja \u0107e ih implementirati. Ono \u0161to ne\u0107e razumeti jesta da ni ta vlast nije bila zaista njihova, ve\u0107 da je morala da zastupa pre svega interese globalnog kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta ova studija zna\u010di nama danas i ovde? Za po\u010detak, mo\u017ee nam pomo\u0107i da bolje razumemo uzroke sloma socijalizma i u SFRJ. Jugoslovenska ekonomija je bila daleko otvorenija u pore\u0111enju sa zemljama Isto\u010dnog bloka i pritom je imala te\u017ei pristup jeftinim energentima, \u0161to ju je svakako \u010dinilo podlo\u017enijom efektima navedenih kriza i \u0161okova. Iz te vizure nam porast njene zadu\u017eenosti mo\u017ee postati mnogo jasniji. Tako\u0111e, potezi jugoslovenskog rukovodstva tokom 1980-ih u pogledu ja\u010danja uloge tr\u017ei\u0161ta, ali i politi\u010dki ustupci koji su \u010dinjeni republikama a koji \u0107e se u slede\u0107oj fazi prevesti u me\u0111uetni\u010dke tenzije, mogu delovati smislenije ako se gledaju kroz prizmu prinude na sprovo\u0111enje \u201cpolitika kr\u0161enja obe\u0107anja\u201d. U kombinaciji sa studijama kao \u0161to je Economic Reform and the \u201cDouble Movement\u201d in Yugoslavia: An Analysis of Labour Unrest and Ethno-Nationalism in the 1980s<\/em> Jakea Lowingera, koja nam upravo osvetljava<\/a> reakciju jugoslovenskog naroda na poku\u0161aj sprovo\u0111enja mera ekonomske stabilizacije, i tekstovima<\/a> poput “Teorija i praksa radni\u010dkog samoupravljanja u Jugoslaviji: kriti\u010dki pogled” Kre\u0161imira Zovaka, koji nam poma\u017ee da arazumemo kakve posledice proizvodi tr\u017ei\u0161te kao glavni regulator ekonomskih aktivnosti u jednom socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu, knjiga Fritza Bartela mo\u017ee predstavljati bazu za materijalisti\u010dko tuma\u010denje kraja Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e ona nam nudi strukturno obja\u0161njenje za rastu\u0107u zavisnost dr\u017eava \u0161irom sveta o finansijskim tr\u017ei\u0161tima nakon naftne krize iz 1973. Posledica toga je bila uspostavljanje dominacije neoliberalnog dru\u0161tvenog okvira u kojem pristup energentima, globalnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima i prinuda na ekonomsku disciplinu kao preduslov konkurentnosti predstavlja crvene linije koje i danas odre\u0111uju na\u0161 manevarski prostor. Glavna posledica ovoga je odustajanje dr\u017eava od za\u0161tite interesa radni\u010dke klase i njena nova posve\u0107enost za\u0161titi interesa kapitala.<\/p>\n\n\n\n Po priznanju samog autora ova studija nije poku\u0161aj istorijskog revizionizma ve\u0107 ponovo otkrivanje postoje\u0107eg istorijskog znanja. Akterima kojima se bavi, pre svega socijalisti\u010dkim liderima kao gubitni\u010dkoj strani, izneti uvidi su ve\u0107 bili poznati: posledice energetske krize na ekonomske pote\u0161ko\u0107e i pribegavanje jeftinim kreditima i nafti kao sredstvima za izbegavanje te\u0161kih privrednih reformi (\u201c\u017eivot preko granica mogu\u0107nosti\u201d); uticaj izborne demokratije kao bitnog sredstva za pronala\u017eenje ideolo\u0161ke osnovice neophodne za prevazila\u017eenje dru\u0161tvene krize koja je i na istoku i na zapadu imala su\u0161tinski iste korene; fundamentalne sli\u010dnosti izme\u0111u neoliberalne politike i socijalisti\u010dke perestrojke. Negde na putu ovi uvidi su ostali zagubljeni za savremena mejnstrim tuma\u010denja uzroka sloma komunizma i uspona neoliberalizma. Ve\u0107ina teoreti\u010dara se fokusirala na izuzetne istorijske li\u010dnosti i njihove bitne politi\u010dke odluke, \u010dime je izbegla bavljenje \u0161irim politi\u010dko-ekonomskim strukturama. Me\u0111utim, tek fokus na njih nam mo\u017ee pomo\u0107i da razumemo kako su su\u017eavale izbor aktera i postavljale te\u0161ko promenljive trajektorije dru\u0161tvenog razvoja. Kako bismo uop\u0161te mogli da razmi\u0161ljamo o prevazila\u017eenju granica ovog dominantnog modela ekonomskog razvoja, moramo da razumemo gde se one nalaze.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U dana\u0161njim se analizama i ocjenama takozvanog realnog socijalizma uglavnom pribjegava usporedbi s nadmo\u0107nim takmacom: parlamentarnim kapitalizmom. Ono \u0161to se zaboravlja jest da su oba sistema 70-ih bila suo\u010dena s istim ekonomskim problemom koji je iziskivao kr\u0161enje dru\u0161tvenih i politi\u010dkih obe\u0107anja i \u017eivotnog standarda. Zapad je u tome uspio, prvenstveno zbog politi\u010dkog ure\u0111enja, dok komunizam […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":43522,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[64,690],"theme":[455],"country":[459],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-43520","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kriza","tag-socijalizam-2","theme-rad","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43520","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43520"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43520\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43523,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43520\/revisions\/43523"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43522"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43520"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43520"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43520"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43520"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43520"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43520"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43520"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Prekr\u0161ena obe\u0107anja<\/h2>\n\n\n\n
\u0160to zna\u010di nama?<\/h2>\n\n\n\n