{"id":4347,"date":"2015-02-02T08:00:04","date_gmt":"2015-02-02T07:00:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=4347"},"modified":"2015-02-01T20:39:16","modified_gmt":"2015-02-01T19:39:16","slug":"mjere-stednje-dva-obrasca-legitimiranja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=4347","title":{"rendered":"Mjere \u0161tednje: dva obrasca legitimiranja"},"content":{"rendered":"

Iako se sve vi\u0161e preispituju i u mejnstrim krugovima, mjere \u0161tednje i dalje predstavljaju dominantno i gotovo samorazumljivo rje\u0161enje izlaska iz krize. Me\u0111u raznim aspektima legitimiranja njihova provo\u0111enja ideolo\u0161ki se isti\u010du: suspenzija demokracije radi efikasnosti i kolektivizacija odgovornosti. Ta dva obrasca legitimiranja se na interesantan na\u010din prelamaju i u srpskom politi\u010dkom kontekstu.<\/strong><\/p>\n

Ne mora niko dodatno poja\u0161njavati koji su socijalni efekti mera \u0161tednje, oni su o\u010digledni na nivou svakodnevice. Ako bismo sve te socijalne efekte koji se javili u zemlji u kojoj se sprovode mere \u0161tednje pak morali nekako da uop\u0161timo, \u010dini mi se da se priroda tih efekata podudara sa prirodom posledica neoklasi\u010dne ekonomije, kao \u0161ireg opsega ekonomskog mi\u0161ljenja koje je izrazio Kostas Duzinas: “Neoklasi\u010dna ekonomija je jaka ideologija sa toksi\u010dnim efektima.” Iza tih (toksi\u010dnih) socijalnih efekata i ekonomskih modela koje ih izazivaju, stoji dakle \u010ditava institucionalna i ideolo\u0161ka ma\u0161inerija. Bez osvrtanja na socijalne efekte mera \u0161tednje jer je svima od radnika i penzionera do trudnica i roditelja dece u vrti\u0107ima jasno kakvi su ti efekti, u ovom tekstu pozabavi\u0107u se politi\u010dkim, odnosno ideolo\u0161kim poljima na kojima se, ideolo\u0161kim manevrima, legitimi\u0161e sprovo\u0111enje mera \u0161tednje i sofisticirano univerzalizuje interes profita.<\/p>\n

Politi\u010dki teren na kom se pripremaju setovi zakona kojima se sprovodi politika \u0161tednje ovde \u0107e biti (ograni\u010deno) analiziran kao dvodimenzionalan. Prva dimenzija ti\u010de se odsustva demokratske prakse i vladavine procedura, odnosno “jezi\u010dke igre” sa terminom “demokratski deficit”. Druga dimenzija ti\u010de se identitetskog pitanja i jake uloge kolektivnog i “nacionalnog” u procesu (poku\u0161aja) legitimizacije mera \u0161tednje. Obe dimenzije bi\u0107e promatrane najpre u sklopu \u0161ireg konteksta, a onda i konteksta Srbije.<\/p>\n

Demokratski deficit<\/strong><\/p>\n

\u010cesto se u javnim raspravma mo\u017ee \u010duti, \u010dak i iz birokratskih krugova, iz Brisela ali i ostalih centara evropskog “projektnog predloga”, da se u \u010ditavoj Evropi naselio “demokratski deficit”. Ve\u0107 desetak godina, a pogotovo od 2008. godine naovamo traje proces medijskog plasiranja smiruju\u0107h informacija da su radovi na saniranju demokratskog deficita u toku. Me\u0111utim, sindromi koji su se pojavili sa vladama Papademosa u Gr\u010dkoj ili Montija u Italiji predstavljaju su\u0161tinski deo evropskog projekta, pre nego li njegovu anomaliju. Naime, ekspertske vlade u dvema pomenutim dr\u017eavama za cilj su imale “privremenu suspenziju demokratije” kako bi se ponele odlu\u010dno, pa sprovele “\u0161to se sprovesti mora”. Pokazan je zavidan stepen decizionisti\u010dke vrline u tom trenutku. Ipak, ono \u0161to se zapravo dogodilo jeste suspenzija vladavine jedne vrste procedura, zarad podupiranja nove vrste procedura. Zajedni\u010dko obema erama dominacije proceduralnog delovanja je stanje odsustva demokratije i svo\u0111enje demokratije na ono \u0161to se \u010desto o\u010ditava kao “demokratska procedura”.<\/p>\n

U vremenu pre krize tim je demokratskim procedurama nedostajalo sadr\u017eaja demokratskog odlu\u010divanja, pa ono nije bilo vreme demokratskog deficita ve\u0107 odsustva demokratije i njeno svo\u0111enje na demokratske procedure. U dana\u0161njem vremenu kada ka\u017eu da vlada era “demokratskog deficita”, odnosno suspendovane demokratije zarad dono\u0161enja brzih i preko potrebnih mera za “ekonomsko ozdravljenje”, zapravo je na delu eksplicitniji vid odsustva demokratije<\/i>, odnosno eksplicitniji vid vladavine procedura. Te procedure kao i u prethodnom slu\u010daju, obezbe\u0111uju uslove reprodukcije odre\u0111enog klasnog interesa i dominacije. Ovakva “krizna” artikulacija klasne dominacije predstavlja se kao “demokratski deficit” kako bi bez otpora stvari bile vra\u0107ene na stari, manje eksplicitan vid te dominacije \u2013 \u0161to se o\u010ditava iz jezi\u010dke konstrukcije “izlazak iz krize”.<\/p>\n

Kada je re\u010d o Srbiji iz koje dolazim, situacija je preslikana. \u010citav set zakona kojima je obezbe\u0111en pravni okvir za implementaciju mera \u0161tednje donesen je u skladu sa fakti\u010dkim stanjem (eksplicitnog) odsustva prakse demokratskog odlu\u010divanja. \u0160to se ti\u010de parlamentanih rasprava izme\u0111u vladaju\u0107e strukture i one koja u performansu zvanom predstavni\u010dka demokratija glumi opoziciju, indikativno je to \u0161to se odsustvo demokratskog odlu\u010divanja pre vidi iz nastupa opozicije nego vladaju\u0107e ve\u0107ine. Ne sla\u017eu\u0107i se sa smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, poslanici opozicije pretplatili su se na pozivanje na vladavinu prava, ukazuju\u0107i pre i iznad svega na protivustavnost navedenih mera \u0161tednje. Drugim re\u010dima, mere \u0161tednje pogre\u0161ne su ne sa strane potpunog razila\u017eenja sa demokratskim odlu\u010divanjem, odnosno saglasjem narodne ve\u0107ine sa merama \u0161tednje (\u0161to zna\u010di jasnim odsustvom legitimiteta), ve\u0107 sa stanovi\u0161ta pravnih regulativa koje ve\u0107 po sebi, nisu uskla\u0111ene sa principom demokratskog odlu\u010divanja i potrebama ljudi.<\/p>\n

Delegiranje krivnje<\/strong><\/p>\n

U vreme eksplicitne manifestacije razila\u017eenja demokratije sa na\u010dinom na koji se u Srbiji vlada, opozicija kao da, strahuju\u0107i za polo\u017eaj \u010ditave klasne strukture kojoj zajedno sa pozicijom i sama pripada, zapoma\u017ee da se nove procedure antidemokratskog i usko-interesnog odlu\u010divanja ne uvode pre nego se stare (pravno-legalisti\u010dki) izmene. Srbijanska opozicija zna \u0161ta radi. Vreme krize je uvek ono vreme u kom dezintegrisani skup individualnih neposlu\u0161nosti mo\u017ee postati integrisanim otporom koji univerzalizuje partikularitete nekada\u0161njeg skupa individualnih neposlu\u0161nosti. Stoga i vlada i opozicija sa odu\u0161evljenjem gledaju na proteste zbog podignutih poreza na imovinu u Negotinu ili \u0161trajk advokata<\/a> zbog notara, pa \u010dak i na usamljene proteste prosvetnih radnika. Neposlu\u0161nost koja projektuje uske (privatne) interese postaje hipokriti\u010dna neposlu\u0161nost i kao takva je bezopasna po sistem. Ukoliko se pak desi da otpor dobije univerzalnije obrise, tu je dobar stari koncept “podeljenog suvereniteta” kojim se onda sav bes preusmerava izvan granica zadate teritorije. Ako ni to ne upali, onda se polako smanjuju efekti ideolo\u0161kih igrarija: od podeljene krivice izme\u0111u doma\u0107ih i struktura me\u0111unarodnih finansijskih institucija, prema promeni li\u010dnog opisa “neprijatelja”. Ako su do ju\u010de to bili doma\u0107i politi\u010dari, eksperti Me\u0111unarodnog monetarnog fonda ili strani politi\u010dari, “krivci” preko no\u0107i postaju imigranti ili neke od manjinskih skupina koje “li\u010de” na imigrante. Tako se umesto progresivne promene, dogodi uspon neofa\u0161isti\u010dkih tendencija. U tom scenariju, istorijski je potvr\u0111eno, sistem ostaje neokrnjen.<\/p>\n

Drugi politi\u010dki teren na kom se priprema set zakona kojima se sa jedne strane mere \u0161tednje legalizuju, dok se sa druge njihova nelegitimnost ve\u0161to prikriva, ti\u010de se kolektivizacije krivnje. \u010cudno je to, pogotovo na postsocijalisti\u010dkom prostoru na kom je ju\u010de transformisan socio-ekonomski sistem iz nekada socijalisti\u010dkog u liberalno-individualisti\u010dki. Da objasnim.<\/p>\n

Sr\u017e ideolo\u0161ke potpore slobodnom tr\u017ei\u0161tu je jedinka i njen privatni interes. Skup privatnih interesa trebalo bi da obezbedi optimalan ishod za \u010ditavo dru\u0161tvo. Nasuprot “uljuljkanoj” li\u010dnosti iz perioda socijalne dr\u017eave, na bu\u0111enje je pozvana “odgovorna” i preduzimljiva li\u010dnost. Bez te\u017enje ka jednakoj ili pravednijoj inicijalnoj distribuciji, ali i bez poku\u0161aja ubla\u017eavanja posledica nejednake distribucije putem re<\/i>distribucije, svaka od strukturnih pozicija unutar dru\u0161tveno-ekonomske hijerarhije smatrana je li\u010dnom odgovorno\u0161\u0107u. Zbog toga su se svi oni kojima strukturni pola\u017eaj ne dozvoljava pomicanje sa dna socijalne lestvice, osetili odgovornim za sopstveni polo\u017eaj. Individualizacija krivice za manjak benefita pratila je individualizaciju zasluga za sticanje bogatstva. Struktura kao ona koja svojim institucionalnim mehanizmima kao i zakonskim regulativama uti\u010de ne samo na fakti\u010dko stanje ve\u0107 i na stanje svesti jedinki unutar dru\u0161tva, precrtana je sa liste determinanti socio-ekonomske dinamike.<\/p>\n

Kolektivizacija odgovornosti<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, sa eksplozijom uzrokovanom unutra\u0161njim kontradiktornostima same strukture, polako je napu\u0161tena i logika self-made<\/em> \u010doveka, odnosno logika individualizma i individualne odgovornosti. Preko no\u0107i, za ekonomsko stanje nisu krivi oni koji ekonomskim procesom upravljaju, ve\u0107 su krivci postali svi<\/i>. Za stanje u Gr\u010dkoj nisu krivi samo PASOK i Nova Demokratija i klasa koja se o njihovoj \u010detrdesetogodi\u0161njoj vlasti okoristila, kriv je ceo gr\u010dki narod. Eksterno, svi Grci su vi\u0111eni kao lenji, a vrlo brzo je Gr\u010dka elita internalizovala ovakvu spoljnu projekciju. Dok sistem radi uspe\u0161no za one za koje je ina\u010de i ustrojen, svako je odgovoran za sebe. Svako je zaslu\u017ean individualno, svako je za sebe kriv za neuspeh. Me\u0111utim, kada se sistem uru\u0161i pod te\u017einom sopstvenih kontradikcija, odgovornost postaje kolektivna. “Svi smo mi u ovome” postaje novim vode\u0107im sloganom u vremenu krize. Shodno tome, mere \u0161tednje koje najvi\u0161e poga\u0111aju one na socijalnom dnu, opravdane su jer je njihovom \u201cneuspehu\u201dpridodat neuspeh bur\u017eoaske klase. Oni snose teret krize za koju nisu odgovorni jer je uspeh ostao individualan, ali je krivica (elite) kolektivizovana. Legitimizacija kolektivizovane krivice za krah neoliberalne ekonomske agende tako se oslanja na stari liberalni oslonac, odnosno na naciju. Iz perspektive nacije, svaka je \u017ertva opravdana, s tim \u0161to je interes nacije zapravo sinonim za interes samo jedne klase.<\/p>\n

Kao i u prethodnom slu\u010daju, Srbija u potpunosti odgovara op\u0161tem opisu stanja, samo \u0161to pomalo naginje i ka parodiji na to stanje. Uzmimo u razmatranje samo poslednjih nekoliko dana protekle godine. Najpre je potpredsednica vlade Kori Udovi\u010dki<\/a> na konferenciji za novinare rekla da “svi moramo da zbijemo redove u 2015. godini”. To je ista ona ministarka koja je 2002.godine kada je bila zadu\u017eena za sektor energetike u vladi Zorana \u0110in\u0111i\u0107a svoju podr\u0161ku poskupljenju struje potkrepila izjavom da “penzioneri koji ne mogu da pla\u0107aju struju mogu da prodaju svoje velike stanove”.\u00a0Tokom prvog ministarskog mandata ona je bila uklopljena u sistem individualne krivice (ako nemate da platite, \u0161ta \u0107u vam ja), dok je ve\u0107 u svom drugom ministrovanju u vreme krize, odgovornost “odozgo” prelila na socijalno dno poru\u010div\u0161i implicitno: “svi smo mi u ovome”. Da \u0161izofrenija srbijanskog politi\u010dkog \u017eivota dosegne granice parodije na tu\u017enu stvarnost pobrinuo se premijer Vu\u010di\u0107, koji je na prednovogodi\u0161njoj konferenciji za \u0161tampu izjavio ni manje ni vi\u0161e, nego da je Srbija “zvezda u usponu”. Kad prose\u010dna radnica ili radnik pogleda oko sebe, ova izjava nalikuje nekakvoj zvu\u010dnoj fatamorgani. Sa druge strane, ona vrlo eksplicitno demonstrira mehanizam legitimizacije mera \u0161tednje kroz ideologiju “pozitivnog razmi\u0161ljanja”. Njena poruka je jasna: jo\u0161 malo zbijanja redova deli nas od toga da “zvezda u usponu” postane \u0161ampion. Da se poslu\u017eim citatom iz jednog doma\u0107eg filma, “Srbija nezadr\u017eivo srlja u progres…”<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne mora niko dodatno poja\u0161njavati koji su socijalni efekti mera \u0161tednje, oni su o\u010digledni na nivou svakodnevice. Ako bismo sve te socijalne efekte koji se javili u zemlji u kojoj se sprovode mere \u0161tednje…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4351,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[201],"class_list":["post-4347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4347"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4359,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4347\/revisions\/4359"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4351"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4347"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=4347"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=4347"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=4347"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=4347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}