Ponekad su politi\u010dko-ekonomska analiza i predvi\u0111anje dru\u0161tvenih trendova vrlo jednostavna stvar. Samo treba pro\u010ditati \u0161to o svemu ka\u017eu sami kapitalisti. Upravo je to, da vi ne biste morali, napravio Vladimir Simovi\u0107 i pro\u010ditao novo izdanje “Bele knjige”, knjigu koju izdaje Savet stranih investitora u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Strani investitori. Termin koji besomu\u010dno odzvanja perifernom privredom kakva je Srbija. To je privreda uni\u0161tenih kapaciteta, onemo\u0107ala da se brzo i uspe\u0161no razvija na sopstveni pogon.
Na tome se temeljno radilo, bezmalo \u010detiri decenije. I vi\u0161e od \u010detiri.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111unarodni monetarni fond se ovde nije pojavio ni 1990-ih ni 2000-ih godina. Pojavio se krajem 1970-ih. Mere \u0161tednje u na\u0161em kontekstu nisu nikakva novina koju je iznedrila kriza iz 2008. godine. “Previ\u0161e smo dugo bili zavedeni i zaneseni ideologijom pravljenja sopstvenog ekonomskog sveta,” govorilo se dosta pre petooktobarskih promena za koje se neretko tvrdi da predstavljaju kraj socijalisti\u010dke epohe u Srbiji i po\u010detak privatizacije. O tome kako je “ekonomska likvidacija preduze\u0107a” potpuno normalna stvar slu\u0161ali smo mnogo ranije, jo\u0161 1980-ih godina. “Da sve \u0161to smo stvorili mora da opstane, da je postignuta privredna struktura nepromenjiva, da bi promene bile pogubne za ‘\u0161iri dru\u0161tveni interes’, da bismo se u budu\u0107nosti kajali itd. \u2013 sve to \u0161to smo dugo slu\u0161ali vi\u0161e ne va\u017ei a promene su najizrazitija zakonitost vremena u kome \u017eivimo”, ube\u0111ivani smo tada, dok smo jo\u0161 uvek, barem zvani\u010dno, bili u socijalizmu.<\/p>\n\n\n\n
Naravno, kapitalisti\u010dki lakeji, kakav je bio i Slobodan Milo\u0161evi\u0107, autor re\u010di koje se nalaze u citatima iznad, jedno govore kada vam prodaju pri\u010du o tome kako treba da se odreknete svojih resursa ukoliko \u017eelite da napredujete. Oni se svojih resursa ne odri\u010du. Videli smo to 1990-ih godina. Kada su zgrabili dru\u0161tvenu svojinu Milo\u0161evi\u0107 i njegovi kadrovi nisu bili spremni da je puste. Da “ne\u0161to \u0161to je stvoreno (ipak) mora da opstane” i da je “postignuta privredna struktura (ipak) nepromenjiva” \u2013 onda kada to kapitalu odgovara \u2013 videli smo i u globalnom kontekstu, neposredno nakon 2008. godine, kada su se kapitalisti\u010dki privredni subjekti ispostavili “prevelikim da bi propali”.<\/p>\n\n\n\n
Kakve sve to ima veze sa stranim investitorima sa po\u010detka teksta? Pa ima. “Kapital iz sveta, osim sopstvene oplodnje, doprineo bi pove\u0107anju na\u0161e produktivnosti i efikasnosti”, uveravao nas je pre gotovo \u010detrdeset godina upravo Slobodan Milo\u0161evi\u0107. “Me\u0111utim, neosnovan i iracionalan, rekao bih, \u010dak, i primitivan strah od ‘eksploatacije’ u\u010dinio je da smo se klonili onih oblika anga\u017eovanja inostranog kapitala koji je svojim aktivnim dejstvom mogao bitno uticati na kvalitet na\u0161eg privre\u0111ivanja i visok tehnolo\u0161ki nivo”, nastavljao je u istom maniru.<\/p>\n\n\n\n
Iz dana\u0161nje vizure mo\u017eemo videti je inostrani kapital zaista i uticao na kvalitet na\u0161eg privre\u0111ivanja. Na koji na\u010din? “Pove\u0107anje produktivnosti i efikasnosti” preko le\u0111a radnika i radnica koji rade i po 12 sati dnevno za plate koje nisu dovoljne ni da se skrpi kraj sa krajem. “Visok tehnolo\u0161ki nivo” u vidu bespu\u0107a fabrika, mahom onih za proizvodnju automobilskih kablova, koje zapo\u0161ljavaju nisko kvalifikovanu radnu snagu. Bi\u0107e da je od svega jedino izvesna eksploatacija<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Srbija danas ima 15 zona slobodne trgovine u kojima stranim investitorima garantuje oslobo\u0111enje od pla\u0107anja PDV-a na energente, gra\u0111evinski materijal, transport, kao i osloba\u0111anje od carina na sirovine, opremu i gra\u0111evinski materijal. Ukoliko zaposli vi\u0161e od 100 ljudi i ulo\u017ei vi\u0161e od 8,5 miliona evra, investitor ne pla\u0107a porez na korporativnu dobit deset godina od trenutka kada krene da ostvaruje profit. Povlastice postoje i za pla\u0107anje doprinosa zaposlenih. Lokalne samouprave nude besplatne priklju\u010dke za struju, vodu i kanalizaciju, a ponekad i besplatno ili veoma jeftino zemlji\u0161te. Povrh toga, strani investitori imaju pravo i na subvencije koje u nekim slu\u010dajevima idu i do visine od 50.000 evra po zaposlenom radniku ili radnici. Naravno, najve\u0107a subvencija ostaje izrazito niska minimalna zarada od 300 evra za puno radno vreme. Kako navodi Razvojna agencija Srbije, prednost investiranja u Srbiju su niske zarade, koje \u0107e investitorima u\u0161tedeti 79% u odnosu na prosek zarada u zemljama Evropske unije, ali i 52% ni\u017ei tro\u0161kovi struje i 38% ni\u017ei tro\u0161kovi transporta u odnosu na prosek EU. U Srbiji je, dakle, sve jeftino, uklju\u010duju\u0107i i ljude.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ni to izgleda nije dovoljno. Pa je tako Savet stranih investitora nedavno objavio novo izdanje svoje “Bele knjige<\/a>” koja sadr\u017ei predloge kako “pobolj\u0161ati poslovno okru\u017eenje u Srbiji”. Dobro, u Srbiji generalno treba dosta stvari pobolj\u0161ati. Ako polovina ljudi zara\u0111uje manje od 450 evra, a tek 10% stanovni\u0161tva zara\u0111uje vi\u0161e od 1000 evra, onda to i nije neko okru\u017eenje za podi\u010diti se.<\/p>\n\n\n\n Ali strani investitori \u017eivotni standard stanovni\u0161tva ne vide kao problem. U svojoj publikaciji se \u010dak usputno i po\u017eale kako \u0107e minimalna cena rada ponovo<\/em> biti uve\u0107ana “uprkos ekonomskoj krizi koja je pogodila \u010ditav svet”. Minimalna zarada jeste uve\u0107ana u 2022. godini za 11%, \u0161to je daleko manje od 80% za koliko je uve\u0107an profit privatnih kompanija u Srbiji 2021. godine. Naime, privatne kompanije su tokom pro\u0161le godine, prema podacima koje je objavila<\/u><\/a> Agencija za privredne registre, ostvarile \u010dist profit u visini od gotovo 6 milijardi evra, \u0161to je vi\u0161e od 10% godi\u0161njeg BDP-a Srbije.<\/p>\n\n\n\n Iz “Bele knjige” se jasno vidi da kompanije zarade isklju\u010divo vide kao tro\u0161ak, pa u dokumentu re\u010d “zarada” stoji mahom u kontekstu pote\u0161ko\u0107a u poslovanju. Iz njihove vizure potrebno je za\u0161tititi “poslodavca od visokog tro\u0161ka koji se javlja prilikom obra\u010duna naknade zarade”. U redu, ukoliko je mogu\u0107e pojednostaviti neke procedure, to bi svima i\u0161lo u korist. Me\u0111utim, u svojoj publikaciji strani investitori se ne zaustavljaju samo na tome. Oni tra\u017ee smanjenje poreza i doprinosa na zarade kako bi se “podstaklo zapo\u0161ljavanje”, iako su strane kompanije u ovom aspektu na neki na\u010din ve\u0107 povla\u0161\u0107ene. Ipak, donekle kontradiktorno tezi o potrebi da se podstakne zapo\u0161ljavanje, konstatuju i da je rezervoar raspolo\u017eive radne snage smanjen. Navode da je nedostatak radne snage uticao i na bolju pregovara\u010dku mo\u0107 radnika i radnica, a posledi\u010dno i na trend rasta zarada, \u0161to se u “Beloj knjizi” ne vidi kao pozitivan trend ve\u0107 kao \u2013 problem.<\/p>\n\n\n\n Problem je, ka\u017eu strani investitori, i to \u0161to poslodavcima nije omogu\u0107eno “vi\u0161e fleksibilnosti u odlu\u010divanju o uvo\u0111enju prekovremenog rada i na\u010dinu kompenzovanja prekovremenog rada”. Ovde treba podsetiti na slu\u010daj kompanije Aptiv<\/a> koja je primoravala svoje zaposlene da potpisuju izjavu kojom se odri\u010du prava na ograni\u010deno radno vreme, dok su sindikalni aktivisti iznosili informacije da su radnice i radnici u leskova\u010dkom postrojenju Aptiva radili i po 72 sata nedeljno, \u010dime je daleko prevazi\u0111eno zakonom garantovano pravo na maksimalnih 48 sati rada u toku jedne nedelje. Aptiv je od dr\u017eave dobio barem 15 miliona evra subvencija, dok je dr\u017eava ulo\u017eila veliki novac i u izgradnju same fabrike.<\/p>\n\n\n\n U predgovoru “Beloj knjizi”, Majk Mi\u0161el, predsednik Saveta stranih investitora, pi\u0161e da sama knjiga treba “da bude platforma za aktivan dijalog sa svim relevantnim donosiocima odluka”. Me\u0111utim, postavlja se pitanje i za\u0161to strani investitori nisu uklju\u010deni u rad Socijalno-ekonomskog saveta (SES), ako im je ve\u0107 stalo do dijaloga. Dodu\u0161e, jasno je da SES ima ograni\u010deni prostor za istinski dijalog, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da su sindikati prakti\u010dno uvek nadglasani od strane predstavnika vlasti i Unije poslodavaca koja okuplja samo doma\u0107e kompanije. Ali opet, izostanak stranih investitora i iz takvog SES-a nesumnjivo pokazuje da je njihova pregovara\u010dka mo\u0107 negde drugo i da dijalog za njih ostaje puka fraza. O tome slikovito govori i \u010dinjenica da se u “Beloj knjizi” re\u010d sindikat nalazi na svega dva mesta i to sa zahtevom da se fleksibilnije reguli\u0161u uslovi i procedure prestanka radnog odnosa, odnosno, da se preciznije defini\u0161e da li je poslodavac u obavezi da se obrati reprezentativnom sindikatu u preduze\u0107u u slu\u010daju da po\u017eeli da otpu\u0161ta radnike i radnice “usled tehnolo\u0161kih, ekonomskih ili organizacionih promena”.<\/p>\n\n\n\n Dodatno, Savet stranih investitora navodi da su “izmene radno-pravnih propisa, zapo\u010dete 2014. godine, dovele do zna\u010dajnog pomaka u unapre\u0111enju radnopravne regulative” te da je u datom periodu usvojeno “preko 65% preporuka iz prethodnih izdanja Bele knjige”. Tim pre postaje jasno da su pregovara\u010dka pozicija stranih kompanija i njihov pritisak na vlast takve prirode da im formalne institucije dru\u0161tvenog pregovaranja i dogovaranja nisu ni potrebne. Dok su se sindikati i progresivni dru\u0161tveni akteri aktivno protivili i kritikovali sve promene u radnopravnoj sferi koje su nametane prethodnih desetak godina, strane kompanije su zadovoljno trljale ruke zadatim pravcem delovanja vlasti. Uostalom, i sama predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabi\u0107, izjavila<\/a> je da ima istu viziju toga gde treba da idemo kao i strani investitori te da \u201esamo treba da nastavimo tim putem\u201c.<\/p>\n\n\n\n Verovatno ne treba da \u010dudi i to \u0161to je autor “Bele knjige” Miroljub Labus. Njegovo u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkom \u017eivotu ovog dru\u0161tva prote\u017ee se na gotovo \u010detiri decenije. \u010cetiri klju\u010dne decenije tokom kojih je aktivno ra\u0111eno na uru\u0161avanju doma\u0107ih proizvodnih kapaciteta. Isprva je bio savetnik u Vladi koju je predvodio Ante Markovi\u0107. Devedesetih je bio poslanik Demokratske stranke, ali je radio i u Narodnoj banci Srbije. Posle 5. oktobra 2000. godine bio je potpredsednik vlade i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom. Bio je \u010dlan famozne G-17 plus.<\/p>\n\n\n\nZaobilia\u017eenje institucija<\/h2>\n\n\n\n