Slu\u010daj u\u010deni\u010dkog nasilja nad profesoricom u srednjoj \u0161koli u Trsteniku rasplamsao je rasprave u Srbiji. One idu od zami\u0161ljanja oblika progona nad nasilnicima do nijansiranja procedura. Rijetko se, me\u0111utim, postavlja pitanja ima li dru\u0161tvo kapaciteta za no\u0161enje s takvim problemima i ako nema – gdje ga je izgubilo?<\/p>\n\n\n\n
Svedoci smo da se, povremeno, doga\u0111aju stvari koje otkriju neuralgi\u010dne ta\u010dke dru\u0161tva, koje se dese van visokih politi\u010dkih krugova. To su stvari kojima se ne upravlja a koje dotaknu savest dru\u0161tva i provetre letargiju. Jedan od takvih slu\u010dajeva nedavno se dogodio u BiH, gde je mladi Mladen Duli\u0107 iz Lakta\u0161a izvr\u0161io samoubistvo posle javnog poni\u017eavanja i zlostavljanja na internetu.<\/p>\n\n\n\n
Samo nekoliko nedelja kasnije, 9. novembra ove godine, u srednjoj Tehni\u010dkoj \u0161koli u Trsteniku, trojica srednjo\u0161kolaca zlostavljala je svoju profesorku, prvo verbalno, da bi joj na kraju srednjo\u0161kolac krupne telesne gra\u0111e, koji je stajao iza njenih le\u0111a, izmakao stolicu. Nesre\u0107na \u017eena je pala, a kamera sa telefona nekog od pristunih zabele\u017eila je smeh posle njenog pada. Profesorku niko nije poku\u0161ao da za\u0161titi.<\/p>\n\n\n\n
Sve je preno\u0161eno u\u017eivo na dru\u0161tvenim mre\u017eama, a za svaki slu\u010daj, snimak je prosle\u0111en jednom od njenih sinova, u\u010deniku iste \u0161kole koji je u tom trenutku bio u drugoj u\u010dionici iste zgrade. Ina\u010de je re\u010d o starijim maloletnicima ili mla\u0111im punoletnicima od 17 i 18 godina.<\/p>\n\n\n\n
Javnost je eksplodirala; pored medijski forsirane pri\u010de o sukobima povodom pitanja ko \u0107e izdavati registarske tablice Srbima sa severa Kosova, odnosno ko \u0107e napla\u0107ivati registraciju vozila, pored rata u Ukrajini i svakodnevnih poskupljenja, pored zaga\u0111enog vazduha i svakodnevnih protesta protiv uni\u0161tavanja \u017eivotne sredine zbog rudne rente, upla\u0161eni pogled jedne fizi\u010dki krhke \u017eene bio je dovoljan da otvori Pandorinu kutiju do te mere, da je nemogu\u0107e odmah pobrojati sva zla koja su iz nje utekla.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to to sve \u010de\u0161\u0107e biva, proklju\u010dale su dru\u0161tvene mre\u017ee, forumi i komentari u medijima; jedni tra\u017ee krivce i osvetu predla\u017eu\u0107i kazne, drugi okrivljuju zakon koji previ\u0161e \u0161titi u\u010denike, tre\u0107i iznose svoja iskustva, \u010detvrti poku\u0161avaju da na\u0111u smisao… Mnoge su kolumne napisane za samo tri dana, a teme su se neprestano otvarale. Jedan od najviralnijih tekstova napisao je znameniti pesnik za decu jo\u0161 iz jugoslovenske ere \u2013 Ljubivoje R\u0161umovi\u0107, pod naslovom “Ko je kome izmakao stolicu”.<\/p>\n\n\n\n
Sa nevoljnom centralnom akterkom lako se identifikovati: ona je fizi\u010dki slabija od svojih napada\u010da, opkoljena, je, upla\u0161ena i suo\u010dena sa besmislom obesnog nasilja. Naspram nje su tri mlada mu\u0161karca, za mnoge, pa i za zakon, bar deo njih, jo\u0161 uvek deca, ali ipak u fizi\u010dkom smislu nepotcenjuju\u0107e snage. Ona, iako u nekakvom simboli\u010dkom poretku stvari zbog svog zvanja bi trebalo da predstavlja nekakvu mo\u0107 u u\u010dionici, u konkretnoj situaciji je sve osim toga. Ona je slaba, upla\u0161ena i potpuno opkoljena. Sama.<\/p>\n\n\n\n
Uz to \u0161to je nadja\u010dana i ugro\u017eena, empatiji doprinose i \u010dinjenice koje su ubrzo isplivale na povr\u0161inu: ona je samohrana majka dvojice sinova, dok je dodatno poni\u017eenje u\u010dinjeno tako \u0161to je internet-lajv prosle\u0111en i njenom sinu, vr\u0161njaku i kolegi napada\u010da-u\u010denika. Pored trojice neposrednih izvr\u0161ilaca, u prostoriji je bio nepoznati broj pasivnih saizvr\u0161ilaca, zabavljenih situacijom.<\/p>\n\n\n\n
Trojica mladi\u0107a, kako ka\u017eu, do tog trenutka nisu smatrani za incidentne, mada je jednom od njih trojice stariji brat pripadao grupi takozvanih problemati\u010dnih u\u010denika. Njega je otac spasavao uz pomo\u0107 nekog advokata sa kojim je dolazio u \u0161kolu, ka\u017eu upu\u0107eni. Nije potrebno mnogo da se zaklju\u010di kako taj momak pripada bogatijem i bahatijem sloju koji poni\u017eenoj i uvre\u0111enoj ve\u0107ini tako \u010desto upada u o\u010di.<\/p>\n\n\n\n
Time je javna podr\u0161ka napadnutoj profesorki engleskog jezika u Tehni\u010dkoj \u0161koli u Trsteniku postala nesumnjiva. Iako je bilo i onih, istina malobrojnijih, koji su poku\u0161ali da na\u0111u nekakvu olak\u0161avaju\u0107u okolnost pozivaju\u0107i se pre svega na mladost aktera, simpatije prema napadnutoj su vrlo izrazite.<\/p>\n\n\n\n
Ova, uzavrela atmosfera stu\u0161tila se na jedan sistem koji je poslovi\u010dno trom; nasilje u \u0161kolama, bilo ono vr\u0161nja\u010dko ili ne, sa mukom je uvek izlazilo u javnost. Krajnje birokratizovanim procedurama optere\u0107eni profesori\/ke i direktori\/ke u \u0161kolama najvi\u0161e vole da se mnogo ne uzburkavaju strasti i da se, kako se to ka\u017ee, ne talasa. Priroda posla je takva da se prema mladim ljudima ina\u010de mora delikatno postupati, a uz to sve formalnije procedure traju sve du\u017ee i imaju sve manje rezultata.<\/p>\n\n\n\n
Tako se do sada de\u0161avalo u nekim slu\u010dajevima vr\u0161nja\u010dkog nasilja, da \u017ertve moraju da menjaju \u0161kolu, a ne nasilnici, te da iste \u017ertve nose\u0107i svoju stigmu to postaju i u novoj sredini, naro\u010dito u manjim gradovima. To je direktna posledica tromosti postupka i nejasnosti regula, a bogme \u010desto i duplih standarda nadle\u017enih. Ti dupli standardi su, dabome, \u010desto povezani sa ekonomskom ili dru\u0161tvenom mo\u0107i nekog od u\u010desnika, naro\u010dito ako je neko iz mo\u0107nije pozicije nasilnik. Do zainteresovane javnosti, pet dana nakon incidenta doprla je neproverena informacija da je otac jednog od u\u010denika odneo lekarsku potvrdu kojom dokazuje neura\u010dunljivost svog sina.<\/p>\n\n\n\n
Dosada\u0161nji rezultat svega je pokretanje disciplinskog postupka protiv trojice neposrednih u\u010desnika; profesorka je na bolovanju zbog povreda, ali i \u0161oka, zadobijenih prilikom incidenta, te, metafori\u010dno re\u010deno \u2013 svetla reflektora koji su sada upereni ka uslovima u kojima rade prosvetni radnici i radnice u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Policija, kao ni tu\u017eila\u0161tvo, jo\u0161 nisu preduzeli ni\u0161ta. Sve je na \u0161kolskim organima, odnosno na Nastavni\u010dkom ve\u0107u doti\u010dne \u0161kole. Za sada je re\u010deno da je slu\u010daj kvalifikovan kao “tre\u0107i nivo nasilja”, za \u0161ta je jedna od mogu\u0107ih sankcije ona najte\u017ea \u2013 isklju\u010denje iz \u0161kole. \u010clanice i \u010dlanovi Nastavni\u010dkog ve\u0107a, ako je verovati medijima koji slu\u010daj prate, izra\u017eavaju spremnost da svoju solidarnost sa koleginicom izraze i glasanjem za najo\u0161triju kaznu koja je u njihovoj nadle\u017enosti.<\/p>\n\n\n\n
Jedan od najja\u010dih efekata koji je izazvan ovim slu\u010dajem jeste skretanje pa\u017enje na polo\u017eaj prosvetnih radnika u Srbiji. Njihove legendarno niske plate nisu nepoznate u \u0161iroj javnosti, ali kao \u0161to to \u010desto biva, svi koji rade poslove koji se pla\u0107aju iz bud\u017eeta Republike Srbije, od onog drugog dela zaposlenih, a naro\u010dito od armije nezaposlenih, ne u\u017eivaju previ\u0161e simpatija.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, za razliku od drugih, radnicama i radnicima u prosveti postojanje raspusta i striktno po\u0161tovanje praznika, te uop\u0161te mogu\u0107nosti da u institucijama budu za\u0161ti\u0107eniji od kr\u0161enja radnih prava, \u0161to se u privatnim kompanijama \u010desto de\u0161ava, uzima se kao ote\u017eavaju\u0107i faktor kada je u pitanju ose\u0107anje solidarnosti sa njima. Me\u0111utim, upla\u0161eni pogled napadnute profesorke je u ovom slu\u010daju prevagnuo. Iako postoji svest u dru\u0161tvu o tome da su nastavnice, nastavnici, profesori i profesorke \u010desto pod pritiskom mo\u0107nih i\/ili bahatih, ni\u0161ta tako dobro nije taj pritisak dru\u0161tvu opisao od ovog prizora.<\/p>\n\n\n\n
Zbog svega ovoga, deo zaposlenih u prosveti pokrenuo je prosteste koji, pre svega, imaju za cilj da izraze solidarnost sa svojom koleginicom, ali su istovremeno izneli odre\u0111ene zahteve koji bi, po njima, mogli da preduprede doga\u0111aje sli\u010dne ovom. Zahtevi koje je formulisala Unija sindikata prosvetnih radnika odnose se na izmenu Pravilnika o bezbednosti zaposlenih u \u0161kolama sa idejom da se izbore za status slu\u017ebenih lica.<\/p>\n\n\n\n
Organizatori ovih skupova koji su odr\u017eani u vi\u0161e gradova Srbije, izjavili su da je u toku izja\u0161njavanje prosvetnih radnica\/ka o predlogu da se 1. decembra obustavi rad u svim osnovnim i srednjim \u0161kolama u \u010ditavoj zemlji. Znaju\u0107i kako su do sada funkcionisali protesti zaposlenica\/ka u prosveti, te\u0161ko je o\u010dekivati da se to zaista i dogodi, jer do sada kada je progla\u0161avan op\u0161ti \u0161trajk tek manji deo \u0161kola je zaista i obustavljao nastavu. Jedan deo \u0161kola je \u010desto skra\u0107ivao \u010dasove umesto da obustavi nastavu, a deo se nije obazirao na de\u0161avanja.<\/p>\n\n\n\n
Sva je prilika da \u0107e i sada tako biti.<\/p>\n\n\n\n
Neminovno je da kada se otvori tema polo\u017eaja prosvetnih radnica\/ka, na to nadove\u017ee i pitanje o polo\u017eaju prosvete u dru\u0161tvu. Na to se, isto tako prirodno nadovezuje pitanje sve vidljivijeg nasilja, vr\u0161nja\u010dkog, rodnog ili op\u0161teg, a naravno i pitanje adekvatnog dru\u0161tvenog odgovora na njega.<\/p>\n\n\n\n
Ni na jedno od postavljenih pitanja tranziciono dru\u0161tvo koje dodatno okru\u017euje op\u0161ta kriza, do sada nije smoglo snage da odgovori. Puls javnosti je takav da se i dalje traga putem poo\u0161travanja kazni. Me\u0111u komentatorima vesti u poslednje vreme vrlo je popularno dono\u0161enje presuda, odnosno predlaganje istih. Sve glasnije se \u010duju glasovi koji prizivaju povratak smrtne kazne.<\/p>\n\n\n\n
Sli\u010dno je i u ovom slu\u010daju, sre\u0107om pa makar ovde ne mora da se razmi\u0161lja o smrtnim kaznama, ali ovde, kao i u ve\u0107ini drugih slu\u010dajeva, provejava stav da su kazne preblage. Niko ne razmi\u0161lja o tome da su izlivi besa i otvoreni pozivi na lin\u010d tako\u0111e neka vrsta nasilja i da zapravo samo perpetuiraju dalje ovaj fenomen.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, do sada se jo\u0161 niko javno nije zapitao kako je mogu\u0107e da se sve ove decenije poo\u0161travaju kazne, od saobra\u0107ajnih, preko svih drugih (ne ra\u010dunaju\u0107i naravno ukidanje smrtne kazne), a da to do sada ne samo da nije dalo nikakve rezultate, nego ispada potpuno obratno.<\/p>\n\n\n\n
Opisani slu\u010daj napadnute nastavnice iz srednje \u0161kole u Trsteniku u\u010dinio je vi\u0161e za ukazivanje na katastrofalni polo\u017eaj zaposlenih u prosveti vi\u0161e nego \u0161to su to u\u010dinili neubedljivi poku\u0161aji sindikalne borbe u ovoj grani.<\/p>\n\n\n\n
To je najve\u0107a promena koju on sa sobom nosi. Manje od dve nedelje posle tog doga\u0111aja, ve\u0107 se dogodio slu\u010daj vr\u0161nja\u010dkog nasilja u Subotici kojom prilikom su u\u010deniku osmog razreda polomljena rebra i o\u0161te\u0107ena je slezina (koju su lekari morali da odstrane) tokom napada od strane tri (opet isti broj!) vr\u0161njaka \u2013 sa le\u0111a. Ovaj slu\u010daj tako\u0111e pripada famoznom tre\u0107em nivou, a roditelji napadnutog trinaestogodi\u0161njaka imaju prigovore na pona\u0161anje zvani\u010dnika \u0161kole koji, po njihovom mi\u0161ljenju, nisu preduzeli dovoljno, pa su sami podneli krivi\u010dne prijave protiv roditelja napada\u010da, ali i protiv \u0161kole iz koje odgovaraju da oni postupaju po predvi\u0111enim protokolima.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko, kao ni u drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, same izmene zakona kakve god one bile, ne\u0107e biti u stanju da naprave bilo kakvu su\u0161tinsku promenu u odnosima. Tome nas je \u017eivot u tranziciji nau\u010dio. Pravna dr\u017eava \u2013 to su ove procedure na kojima se insistira \u2013 spore i sve komplikovanije, dok je \u017eivot neuporedivo br\u017ei. Kapitalisti\u010dki sistem ima svoj zlatni zakon \u2013 iznad svih pisanih zakona \u2013 a to je da bogatiji, mo\u0107niji, ja\u010di uvek imaju vi\u0161e mogu\u0107nosti da stave i zakon i sud na svoju stranu.<\/p>\n\n\n\n
U takvom jednom sistemu, potpla\u0107eni i poni\u017eeni prosvetni radnici nemaju nikakvu \u0161ansu, kao ni svi drugi potpla\u0107eni i poni\u017eeni, bez obzira na eventualni status slu\u017ebenog lica ili bilo koju drugu vrstu zakonski za\u0161ti\u0107ene kategorije. Pogledajmo, uostalom broj kitova u okeanima ili slonova u Africi, koji su za\u0161ti\u0107eni tako\u0111e.<\/p>\n\n\n\n
Jedina prava za\u0161tita za prosvetne radnice\/ke, kao i za sve druge, jeste stvaranje jakih sindikalnih i stru\u010dnih udru\u017eenja i mnogo vi\u0161i stepen solidarnosti i klasne svesti nego do sada.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Slu\u010daj u\u010deni\u010dkog nasilja nad profesoricom u srednjoj \u0161koli u Trsteniku rasplamsao je rasprave u Srbiji. One idu od zami\u0161ljanja oblika progona nad nasilnicima do nijansiranja procedura. Rijetko se, me\u0111utim, postavlja pitanja ima li dru\u0161tvo kapaciteta za no\u0161enje s takvim problemima i ako nema – gdje ga je izgubilo? Svedoci smo da se, povremeno, doga\u0111aju stvari […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":43386,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-43384","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43384","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43384"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43384\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43385,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43384\/revisions\/43385"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43384"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43384"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43384"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43384"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}