{"id":43318,"date":"2022-11-17T11:08:45","date_gmt":"2022-11-17T10:08:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43318"},"modified":"2022-11-21T09:26:50","modified_gmt":"2022-11-21T08:26:50","slug":"kad-sila-preplavi-pobuna-je-duznost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43318","title":{"rendered":"Kad sila preplavi, pobuna je du\u017enost"},"content":{"rendered":"\n

Najpoznatiji novosadski investitor, firma Galens, namjerava sagraditi luksuzno stambeno naselje na mjestu posljednjeg autohtonog \u0161umarka u gradu, kolokvijalno Novi Sad na vodi. Vojvo\u0111anske vlasti su spremne da na gra\u0111ane koji se protive izgradnji Novog Sada na vodi po\u0161alju privatno obezbe\u0111enje, interventnu i \u017eandarmeriju, \u010dime je spre\u010davanje gra\u0111anske participacije i aktivizma u Srbiji dostiglo novi nivo. <\/p>\n\n\n\n

Da li ste jo\u0161 u julu videli kako privatno obezbe\u0111enje u civilu ispred Skup\u0161tine Vojvodine kle\u010di na onesve\u0161\u0107enom demonstrantu ba\u0161 kao \u0161to su na vratu kle\u010dali D\u017eord\u017eu Flojdu? Da li ste u oktobru gledali kako kordoni policajaca u opremi za razbijanje demonstracija od gra\u0111ana “\u0161tite” nelegalno gradili\u0161te u Novom Sadu? Otkud tu\u010da u stalo\u017eenoj Vojvodini? Ko je za \u0161ta kriv, a ko \u0107e kome odgovarati?<\/p>\n\n\n\n

Gra\u0111ani su ove jeseni stali pred policiju u protestnim okupljanjima i poslednjem poku\u0161aju da sa\u010duvaju jedinu autohtonu zelenu oazu u gradu, predlo\u017eenu za Spomenik prirode. Podru\u010dje planirano za \u017ertveni oltar Napretka obuhvata tri poluostrva na levoj obali Dunava: \u0160odro\u0161, Ribarsko ostrvo i Kameni\u010dku adu, sa rukavcem-Dunavcem, njihovim plavnim \u0161umama i stotinama (formalno) za\u0161ti\u0107enih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta. Od kada se 2021. zao\u0161trio sukob interesa u vezi sa njihovom sudbinom, posta\u0107e javnosti zajedno poznati kao \u0160odro\u0161.<\/p>\n\n\n\n

Telima su ga prethodno \u0161titili puna \u010detiri meseca. Od kada je ovde 11. juna do\u0161lo do bespravne se\u010de drve\u0107a, tridesetak ljudi smenjivalo se danono\u0107no u aktivisti\u010dkom \u0160odro\u0161 Survivor kampu uz podr\u0161ku ekolo\u0161kih inicijativa iz zemlje i regiona. Prirodi preti nestanak pred luksuznim stambenim naseljem koga zovu “Novi Sad na vodi\u201c i mostom za koji aktivisti ocenjuju da je “\u2018trojanski konj\u2018 koji nas uvodi u kompletnu urbanizaciju levog priobalja Dunava u Novom Sadu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Da li uop\u0161te treba naglasiti da su gra\u0111ani prethodno “iscrpeli sve institucionalne mehanizme u\u010de\u0161\u0107a u dono\u0161enju odluka\u201c? “Postavili smo kamp na mestu se\u010de jer nijedna druga opcija odbrane jedine \u0161ume koju Novi Sad ima nam nije ostala na raspolaganju. Institucije su nam sve gvozdenim katancem svoja vrata zaklju\u010dale”, poru\u010dili su iz gra\u0111anskog udru\u017eenja Ekolo\u0161ki front Novi Sad u oktobru. <\/p>\n\n\n\n

\u0160ta \u0107e nam zelenilo?<\/strong><\/strong><\/h2>\n\n\n\n

\u0160odro\u0161, Ribarsko ostrvo i Kameni\u010dka ada spadaju u malobrojne zelene povr\u0161ine u Novom Sadu. Nekada\u0161nju periferiju, u susedstvu \u0160tranda, odavno je okru\u017eio grad. Ovaj vremeplov, ova scenografija za film pra\u0161ke \u0161kole, ova \u017eiva negacija banalne teze da javnog prostora nema ako on nije komercijalizovan do daske, \u0161titi zaljubljenike posmatranja ptica, tihe pecaro\u0161e, raspevane goste \u010dardi, pripite vlasnike ilegalnih vikendaja, de\u010durliju na vesla\u010dkom treningu, diskretne parove i opu\u0161tene vesele penzose. Dom je i sive i zelene \u017eune, vatroglavog kralji\u0107a, dugokljunog puzi\u0107a, brgljeza, mi\u0161ara i osi\u010dara \u2013 oko 150 vrsta ptica, od kojih je vi\u0161e od 100 strogo za\u0161ti\u0107eno. Lista za\u0161ti\u0107enih stvorenja nije kona\u010dna jer \u0160odro\u0161 nije temeljno istra\u017een. Aktivistima koji su poku\u0161ali da ga spasu sada preti preko 50 prekr\u0161ajnih i krivi\u010dnih prijava.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Foto: Ekolo\u0161ki front Novi Sad\/Facebook <\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u010darani prostor \u0160odro\u0161a \u0107emo vi\u0161e ceniti ako znamo da je u pitanju poslednji autohtoni \u0161umarak u gradu, a naro\u010dito da \u0161uma u Vojvodini gotovo da i nema. Naime, sa svega 7% teritorije pod \u0161umama Vojvodina je najmanje po\u0161umljena oblast u Evropi. Situacija postaje jo\u0161  dramati\u010dnija usled slabe za\u0161tite \u0161uma, neplanske \u2013 ali i planske \u2013 se\u010de (kojom se u Srbiji bave \u010dak i nacionalni parkovi) te ignorisanja planova o po\u0161umljavanju. <\/p>\n\n\n\n

Najugro\u017eenije su vodoplavne povr\u0161ine kakva je upravo \u0161odro\u0161ka. Plavne \u0161ume, neizmerno va\u017ene za ekosisteme, mahom su istrebljene i na ostatku kontinenta; ono malo \u0161to ih je preostalo u Vojvodini, do pre kog stole\u0107a bujnom mo\u010dvarnom predelu, desetkuje se zarad urbanizacije i planta\u017ea komercijalnog drveta. A upravo je kombinacija vodnih tela, rastresitog zemlji\u0161ta i drve\u0107a ono \u0161to ovakve predele \u010dini vi\u0161estruko korisnim u adaptaciji na klimatske promene. \u0160odro\u0161 ima kapacitet da vi\u0161ak vode upije kao sun\u0111er, da hladi vazduh i spre\u010dava pojavu urbanih toplotnih ostrva, pritajenih ubica. Zna\u010daj takvih prostora za \u017eivot (i vrlo doslovno opstanak) stanovni\u0161tva gradova sve je jasniji od kako je zelenila sve manje, gradovi sve mnogoljudniji, a klimatske promene sve neumoljivije. U opravdanoj panici od prekuvavanja u razvijenim zemljama nastaje niz novih planova i programa za ozelenjavanje i vra\u0107anje delova gradskih povr\u0161ina prirodi. <\/p>\n\n\n\n

Obilaznica u centar grada<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Kompradorske elite perifernih dr\u017eava spremne su da prihvate savremene trendove, ali samo ako su oni finansijski konkurentni postoje\u0107im. A malo \u0161ta u Srbiji mo\u017ee da po profitabilnosti parira stanogradnji 1<\/a><\/sup> Na dugoro\u010dnu profitabilnost stanogradnje ra\u010duna i najpoznatiji novosadski investitor, firma Galens, koja na Dunavcu, na lokaciji “pokojnog\u201c Brodogradili\u0161ta koju je ve\u0107 kupio, namerava da podigne luksuzno stambeno naselje, kolokvijalno Novi Sad na vodi. Na suprotnoj obali stambeno-poslovni kompleks \u0107e graditi Milenijum tim. Aktivisti smatraju da je upravo za potrebe ovih naselja sa China Road and Bridge Corporation (CRBC) ugovorena izgradnja mosta preko \u0160odro\u0161a.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Foto: Ekolo\u0161ki front Novi Sad<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kada je 28. decembra 2021. obelodanjen nacrt Generalnog urbanisti\u010dkog plana Novog Sada do 2030. godine  Novosa\u0111ani su saznali da su gradske vlasti odlu\u010dne da u delo sprovedu plan mosta u nastavku Bulevara Evrope. Sama ideja mosta na ovoj lokaciji stara je nekoliko decenija i poti\u010de iz 1951. \u010celnici ga nazivaju obilaznicom, \u0161to bi pedesetih i bio, a njegovu gradnju argumentiraju i \u010dinjenicom da na Dunavu od Novog Sada do granice sa Hrvatskom nema ni jednog mosta. Nezavisni stru\u010dnjaci i gra\u0111ani sla\u017eu se sa tim da je jo\u0161 jedan most na Dunavu potreban. Me\u0111utim: “Ovaj most u produ\u017eetku Bulevara Evrope ni po \u010demu nije obilaznica jer prolazi kroz sam grad, a i na svega je na oko 1 km od postoje\u0107eg Mosta Slobode”, kako su naveli iz Ekolo\u0161kog fronta. Najsporniji deo su hipertrofirani vijadukti za koje se govori da \u0107e stanovnicima Telepa i Limana prolaziti ispred prozora. <\/p>\n\n\n\n

Gra\u0111ani \u017eele da znaju i koliko \u0107e sve to da ko\u0161ta, pitaju\u0107i se da li je tako velika gra\u0111evinska i finansijska konstrukcija u vi\u0161estruko kriznim vremenima ba\u0161 neophodna. 2<\/a><\/sup> Me\u0111utim, ugovori sa CRBC-em su po pravilu nedostupni javnosti. “Ne treba zaboraviti da se nizvodno od grada ve\u0107 gradi jedan most, prava obilaznica, \u0161to samo uveli\u010dava cenu zadu\u017eivanja”, isticali su aktivisti. Zato su mesecima ponavljali \u2013 most da, ali ne na ovom mestu! <\/p>\n\n\n\n

“GUP je glup<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n

Nezavisni urbanisti su utvrdili niz mana novog generalnog urbanisti\u010dkog plana (GUP NS 2030), koje se mogu sa\u017eeto predstaviti kao napredna institucionalizacija investitorskog urbanizma. GUP-om je prostor Brodogradili\u0161ta i nekada\u0161nje Mornarice, koji je decenijama generalnim i prostornim planovima Novog Sada bio rezervisan za sportsko-rekreativne sadr\u017eaje i javnu namenu, dobio namenu op\u0161tegradskog centra, odnosno mesta na kom investitori mogu da grade \u0161ta im srce i\u0161te, bez jasno utvr\u0111enih parametara. Gra\u0111ani su sakupili i predali gotovo 13.000 primedbi na nacrt spornog GUP-a na sednici na kojoj ih je, kako su komentarisali, “do\u010dekalo privatno obezbe\u0111enje u crnom, bez legitimacije”, ali ne i otvorenost vlasti da ih makar saslu\u0161a, kako je zakonima garantovano. <\/p>\n\n\n\n

U prvoj polovini 2022. poku\u0161avalo se i sa demonstracijama i protestnim performansima, sve uzalud. GUP je usvojen 21. jula, a sukob interesa i namera vlasti i gra\u0111ana je eskalirao u fizi\u010dki sukob. Gra\u0111ani su, naime, za vreme sednice gradskog parlamenta protestovali ispred zgrade Skup\u0161tine Vojvodine, neuspe\u0161no zahtevaju\u0107i da se odbornicima u Banovini obrati samo jedan<\/em> njihov predstavnik. Od zgrade ih je odvajala ograda, policija i nabildovani mu\u0161karci u belim majicama. Potonji, za koje se naknadno ispostavilo da su pripadnici privatnog obezbe\u0111enja koje je anga\u017eovao Grad, su nad demonstrantima primenili brutalno nasilje. Simbol protesta ostala je fotografija aktiviste kome tri mu\u0161karca kle\u010de na le\u0111ima i vratu, dok on le\u017ei onesve\u0161\u0107en. <\/p>\n\n\n\n

Iako su se vlasti svojski potrudile da izguraju GUP, cela konstrukcija je ostala puna rupa. Tek primera radi, sam GUP donet je u neskladu sa procedurom propisanom Zakonom o planiranju i izgradnji, (sic!) tragikomi\u010dnih deset godina nakon isticanja roka za dono\u0161enje (po odluci iz 2009.) i bez ranog javnog uvida, zbog \u010dega je civilno dru\u0161tvo zahte<\/a>valo<\/a> da se o svemu oglasi Ustavni sud.<\/p>\n\n\n\n

Borci za za\u0161titu \u017eivotne sredine su se u me\u0111uvremenu obratili i komitetu Bernske komisije, koji je usvojio podnesak. Me\u0111utim, istog dana kada je komitet otvorio proces na temu \u0160odro\u0161a i od Srbije zahtevao da do januara odgovori na upu\u0107ena pitanja, radovi na \u0160odro\u0161u su, umesto da time budu zaustavljeni \u2013 nastavljeni. Naime, 18. oktobra je po\u010delo ogra\u0111ivanje gradili\u0161ta za pripremne radove na pristupnim saobra\u0107ajnicama za vijadukte. Postavljali su ih radnici bez oznaka preduze\u0107a i bez gradili\u0161ne table, te bez pratnje stru\u010dnog lica sa odgovaraju\u0107om licencom, a aktivisti su uzalud zvali gra\u0111evinsku inspekciju. Pozivu “kampera\u201c se odazvala policijska patrola, ali je ona, umesto radnika, legitimisala aktiviste. <\/p>\n\n\n\n

To \u0107e biti tek uvod u nekoliko nedelja tenzija izme\u0111u okupljenih gra\u0111ana i stotina policajaca u opremi za razbijanje demonstracija, ali i (protivzakonito, po ve\u0107 utvr\u0111enoj matrici) bez oznaka, koji su nastavili da obezbe\u0111uju neometano postavljanje gradili\u0161ne ograde, dopremanje i rad gra\u0111evinskih ma\u0161ina koje su krajem oktobra po\u010dele da melju vrbak. <\/p>\n\n\n\n

Niz protesta odr\u017eanih na \u0160odro\u0161u u oktobru nije pokolebao vlasti, koje su odgovorile slanjem stotina pripadnika interventne i \u017eandarmerije da \u010duvaju “red\u201c na licu mesta i poka\u017eu gra\u0111anima ko je ja\u010di. Nije ih omelo ni to \u0161to su gra\u0111ani i opozicioni akteri ukazivali na nove legislativne propuste. U upadljivije gafove, naime, spada to \u0161to je izgradnja mosta, izgleda, po\u010dela bez gra\u0111evinske dozvole, kojoj bi morao da prethodi arhitektonski projekat mosta \u2013 a koga tako\u0111e, po saznanju javnosti, nema. Nema ni Strate\u0161ke procene uticaja na \u017eivotnu sredinu. Gra\u0111ani su postavili zdravorazumsko pitanje: “Na osnovu \u010dega onda rade pripremne radove i (pristupne) mostove kada ne znaju ni kako \u0107e izgledati trajni most?\u201c, i na osnovu \u010dega su za njih dobijene dozvole.<\/p>\n\n\n\n

Kriminalizacija aktivizma<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Iako je vi\u0161e udru\u017eenja gra\u0111ana<\/a>, nevladinih organizacija i opozicionih stranaka<\/a> u me\u0111uvremenu na razli\u010dite na\u010dine tra\u017eilo da se utvrdi identitet i kazne odgovorni za nasilje nad gra\u0111anima iz redova policije i privatnog obezbe\u0111enja, a po osnovi kr\u0161enja nekoliko zakona, ni tu\u017eila\u0161tvo ni za\u0161titnici gra\u0111ana na to nisu odgovorili.<\/p>\n\n\n\n

Tu\u017eila\u0161tvo jeste reagovalo \u2013 ali protiv gra\u0111ana. Dvanaest aktivista je, naime, po\u010detkom oktobra dobilo krivi\u010dne prijave u kojima se terete za nasilno pona\u0161anje i napade na slu\u017ebena lica tokom protesta za vreme usvajanja GUP-a. U pitanju su dela za koja su predvi\u0111ene kazne od 3-12 godina zatvora! Ukupni broj prekr\u0161ajnih i krivi\u010dnih projava sa kojima se suo\u010davaju najaktivniji gra\u0111ani time se popeo na 50. Da stvari budu gore, me\u0111u svedocima optu\u017ebe su isti oni pripadnici privatnog obezbe\u0111enja koji su u prenesenom i doslovnom zna\u010denju gu\u0161ili aktivizam.<\/p>\n\n\n\n

Nerazumnu surovost gradskih vlasti u urbanom razvoju Novi Sad trpi ve\u0107 barem desetak godina. Tek ove godine je, ipak, konflikt “gradskih oca\u201c i ozlogla\u0161enih “investitora\u201c sa jedne i civilnog dru\u0161tva sa druge strane narastao do toga da prvi anga\u017euju policiju i privatno obezbe\u0111enje da bi se fizi\u010dki “branili” od gra\u0111anske participacije, dok se aktivisti za za\u0161titu \u017eivotne sredine suo\u010davaju sa desetinama prekr\u0161ajnih i krivi\u010dnih prijava. Takav razvoj situacije pokazatelj je zna\u010daja koji \u0160odro\u0161 ima za Novi Sad, rasta netrpeljivosti vlasti kao odgovora na naglo ja\u010danje ekolo\u0161kog pokreta u Srbiji u protekle dve godine, ali verovatno i pomeranja granica zamislivog delovanja u kontekstu aktuelnih geopoliti\u010dkih de\u0161avanja.<\/p>\n\n\n\n

Aktivisti su vi\u0161ekratno insistirali na tome da se pored doma\u0107ih zakona uni\u0161tavanjem \u0160odro\u0161a i u\u0107utkivanjem aktivista kr\u0161e me\u0111unarodne konvencije, uklju\u010duju\u0107i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (\u010dlanovi 19, 20, 21), Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima i Arhusku konvenciju. Da odustanu ne nameravaju: “Gra\u0111ani ove zemlje progla\u0161eni su neprijateljima dr\u017eave, jer \u017eelimo svoju zemlju da sa\u010duvamo. U zemlji u kojoj se na goloruk narod \u0161alje sila, pobuna je du\u017enost.” <\/p>\n

  1. Pucanje balona cena nekretnina, koji se naduvava preko decenije, po ocenama finansijskih stru\u010dnjaka nije ni na vi\u0161egodi\u0161njem vidiku. Aktuelni skok potra\u017enje uzrokovan ratom u Ukrajini samo je vrh ledenog brega, dok je ispod povr\u0161ine masa novca koja se kroz stanogradnju pere, o \u010demu svedo\u010de ne samo istra\u017eivanja nezavisnih organizacija, ve\u0107 i vladinih tela.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Doma\u0107e, ali i me\u0111unarodne organizacije vi\u0161ekratno su kritikovale to \u0161to Srbija sa kineskim partnerom poslove sklapa van sistema javnih nabavki, ali to nije mnogo potreslo doma\u0107e vlasti. Odgovor koji aktivisti po pravilu dobiju na takva pitanja su ad hominem opaske da su sinofobi, pla\u0107enici konkurentskih firmi sa zapada, ili samo ko\u010dni\u010dari razvoja.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Najpoznatiji novosadski investitor, firma Galens, namjerava sagraditi luksuzno stambeno naselje na mjestu posljednjeg autohtonog \u0161umarka u gradu, kolokvijalno Novi Sad na vodi. Vojvo\u0111anske vlasti su spremne da na gra\u0111ane koji se protive izgradnji Novog Sada na vodi po\u0161alju privatno obezbe\u0111enje, interventnu i \u017eandarmeriju, \u010dime je spre\u010davanje gra\u0111anske participacije i aktivizma u Srbiji dostiglo novi nivo. […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":43343,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,1724,1723],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-43318","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-novi-sad-na-vodi","tag-sodros","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43318","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43318"}],"version-history":[{"count":26,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43318\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43351,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43318\/revisions\/43351"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43343"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43318"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43318"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43318"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43318"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43318"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43318"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43318"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}