{"id":43266,"date":"2022-11-11T09:18:00","date_gmt":"2022-11-11T08:18:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43266"},"modified":"2022-11-14T10:31:34","modified_gmt":"2022-11-14T09:31:34","slug":"disemo-li-svi-isti-vazduh","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43266","title":{"rendered":"Di\u0161emo li svi isti vazduh?"},"content":{"rendered":"\n

\u010cesto se kao svojevrsna nada kad je zaga\u0111enje zraka u pitanju isti\u010de da svi, bez obzira na klasnu pripadnost i dru\u0161tveni status, di\u0161emo isti zrak i da samim tim, za razliku od ostalih dru\u0161tvenih problema, i vladaju\u0107e elite imaju interes u rje\u0161avanju tog pitanja na op\u0107oj razini. Politi\u010dki tretman tog problema u Srbiji pokazuje da ne di\u0161emo svi isti zrak i da ekonomske nejednakosti itekako utje\u010du na “distribuciju” posljedica.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji je ve\u0107 postala ustaljena praksa da ruku pod ruku sa hladnijim danima dolazi i zaga\u0111enje vazduha. Ove sezone prose\u010dne dnevne temperature nisu pale ni ispod deset stepeni, a kvalitet vazduha je ve\u0107 u crvenoj zoni. Nadle\u017eno ministarstvo se ovog puta oglasilo ali umesto predloga mera za spre\u010davanje i ubla\u017eavanje zaga\u0111enja \u010duli smo apel u kome se pozivaju gra\u0111ani da krenu da koriste ekolo\u0161ki prihvatljivije energente. Ovakvim reakcijama pitanje upotrebe energenata se predstavlja kao stvar individualnog izbora, a ne klasne pozicije, gde su najsiroma\u0161niji primorani da koriste najlo\u0161ije energente kako bi barem malo zagrejali svoj \u017eivotni prostor. Uz to se prenebegava \u010dinjenica da su energenti koje dominantno koristi siroma\u0161niji deo populacije poskupeli u nekim slu\u010dajevima i duplo u odnosu na pro\u0161lu godinu.<\/p>\n\n\n\n

Energetsko siroma\u0161tvo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Anketa o potro\u0161nji doma\u0107instava koju jednom godi\u0161nje objavljuje Republi\u010dki zavod za statistiku Republike Srbije ukazuje na to da 55.9% doma\u0107instava u Srbiji za grejanje koristi \u010dvrsta goriva. U \u010dvrsta goriva uglavnom spadaju ogrevno drvo i ugalj male kalori\u010dne vrednosti. Naj\u010de\u0161\u0107e se koriste pe\u0107i za grejanje individualnih prostorija i ve\u0107ina ovakvih doma\u0107instava ne zagreva sve prostorije u svom domu. Gledano po decilima udeo kori\u0161\u0107enja \u010dvrstih goriva je zna\u010dajno vi\u0161i me\u0111u siroma\u0161nijim stanovnicima, pa za prvi decil, odnosno za najsiroma\u0161nije iznosi 78.6%, ali \u010dak i za \u010detvrti decil koji bi tebao da bude blizu proseka iznosi 63%.<\/p>\n\n\n\n

Dominantno kori\u0161\u0107enje \u010dvrstih goriva nije stvar izbora pojedinaca ve\u0107 odraz sveop\u0161teg, a samim tim i energetskog siroma\u0161tva. U Srbiji je 2021. godine stopa rizika od siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti iznosila 28,5%, dok je \u010dak 51.9% doma\u0107instava optere\u0107eno tro\u0161kovima stanovanja, a dodatnih 43.3% je u izvesnoj meri optere\u0107eno. U 2020. godini 35,1% doma\u0107instava nije moglo da priu\u0161ti neo\u010dekivane tro\u0161kove u iznosu od 16.600 dinara koji bi bili pla\u0107eni iz ku\u0107nog bud\u017eeta, a 9.5% doma\u0107instava nije moglo da priu\u0161ti adekvatno zagrevanje stana. Procenat broja doma\u0107instava koja se nalaze u energetskom siroma\u0161tvu jo\u0161 uvek nije poznat ali uzev\u0161i u obzir navedene podatke o ukupnom siroma\u0161tvu stvari ne izgledaju ni najmanje ohrabruju\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Energetska kriza i rast cene energenata tokom 2022. godine gurnuli su u energetsko siroma\u0161tvo dodatni broj ljudi. Cene gotovo svih energenata su porasle, a najve\u0107i rast bele\u017ee ba\u0161 cene onih energenata koje koriste siroma\u0161nija doma\u0107instva. Vladinim merama cene odre\u0111enih tipova grejanja poput grejanja na gas, elektri\u010dnu energiju i centralno grejanje ostale su regulisane, a upravo ovakve vidove grejanja \u010de\u0161\u0107e koristi stanovni\u0161tvo sa ve\u0107im prihodima. Dok je cena ogrevnog drveta koje naj\u010de\u0161\u0107e koristi stanovni\u0161tvo sa ni\u017eim prihodima potpuno prepu\u0161tena tr\u017ei\u0161tu, \u0161to je uzrokovalo rast od gotovo 100% u odnosu na period od pre godinu dana. Cena peleta, efikasnijeg biogoriva koje se dobija od drveta ograni\u010dena je na 38.000 dinara po toni ali je ovakva mera dovela do toga da su magacini navodno prazni, dok se ovaj ogrev prodaje na crnom tr\u017ei\u0161tu po znatno vi\u0161oj ceni.<\/p>\n\n\n\n

Kada se stvari sagledaju u ovakvom kontekstu o\u010digledno je da na\u010din grejanja za ve\u0107inu stanovni\u0161tva nije stvar izbora i da ekolo\u0161ki prihvatljiviji energenti ostaju misaona imenica za dobar deo stanovni\u0161tva. Uz to se u pomenutom saop\u0161tenju<\/a> Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine navode i podaci koji preuveli\u010davaju uticaj emisije \u010destica iz individualnih lo\u017ei\u0161ta na kvalitet vazduha. U saop\u0161tenju se navodi da na godi\u0161njem nivou 65% emisija suspendovanih PM10 \u010destica i 80% emisija PM2.5 \u010destica dolaze iz individualnih lo\u017ei\u0161ta i malih toplana, a podaci Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine za 2020. godinu govore da zapravo 51% emisija PM10 i 67% emisija PM2.5 dolaze iz ovih izvora, tako. Ostaje upitno odakle je ministarstvo izvuklo te preuveli\u010dane podatke koji se do sada nisu pojavljivali.<\/p>\n\n\n\n

Izve\u0161tavanje o kvalitetu vazduha<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Dok su se gra\u0111ani gu\u0161ili u zaga\u0111enju, a na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u0161erovale distopijske slike gradova u smogu, do najgledanijih televizija i onih sa nacionalnom frekfencijom zaga\u0111enje je jedva dopiralo. Pojedine televizije vi\u0161e vremena su posvetile zaga\u0111enju vazduha u Indiji i merama koje se primenjuju u Nju Delhiju, nego zaga\u0111enju vazduha u Beogradu i drugim gradovima \u0161irom Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi se problem zaga\u0111enja vazduha relativizovao nova-stara premijerka Ana Brnabi\u0107 se silno potrudila da sa jednog sajta za pra\u0107enje kvaliteta vazduha izvu\u010de parcijalni podataka prema kome je tokom 2021. godine vazduh u Zagrebu navodno bio zaga\u0111eniji od vazduha u Beogradu. Premijerka nagla\u0161ava kako u Zagrebu niko ne pri\u010da o tome, dok u Beogradu “la\u017eni ekolozi” politizuju pitanje kvaliteta vazduha. Tabloidi su odmah preneli vest uz komentar kako su oni koji kritikuju zaga\u0111enje vazduha u Srbiji licemerni. Premijerka, nadle\u017eni i tabloidi zaboravljaju da su do ju\u010de ube\u0111ivali gra\u0111ane da zaga\u0111enje ne postoji i da nikako ne veruju sajtovima i aplikacijama koji prate kvalitet vazduha, a onda iskoriste jedan podatak sa takvog sajta.<\/p>\n\n\n\n

“Naravno” da \u0107e premijerka iskoristiti podatak sa nekog sajta jer zvani\u010dnih podataka o tome kakav je vazduh u Srbiji bio 2021. godine jo\u0161 uvek nema. Ve\u0107 se pribli\u017eava 2023. godina, a Izve\u0161taj o kvalitetu vazduha za 2021. godinu jo\u0161 nije objavljen, naga\u0111a se za\u0161to se toliko kasni sa objavljivanjem ovog izve\u0161taja, ali najverovatniji je strah od reakcije, kada se i na dr\u017eavnim mernim stanicama poka\u017ee da je zaga\u0111enost prekomerna i da je situacija sve gora. A upravo je izve\u0161taj za 2020. godinu pokazao da gotovo svuda gde postoji kontinuirano merenje ima i prekora\u010denja zaga\u0111enja. Na sve 34 merne stanice za koje postoje raspolo\u017eivi podaci do\u0161lo je do prekora\u010denja dnevnih maksimalnih koncentracija od 50 \u03bcg\/m3 PM10 \u010destica. Na \u010dak 29 mernih stanica bilo je vi\u0161e od 35 dana sa prekora\u010denjem dnevnih vrednosti \u0161to je apsolutni maksimum dana koji ne bi smeo da se prelazi.<\/p>\n\n\n\n

Dominantni politi\u010dki narativ o kvalitetu vazduha pro\u0161ao je faze negiranja da zaga\u0111enje postoji, preko “Vazduh je lo\u0161iji onoliko koliko nam je standard vi\u0161i” do toga da je kvalitet vazduha je lo\u0161 ali za to su krivi gra\u0111ani jer lo\u017ee lo\u0161e energente i voze stare automobile. Uprkos kona\u010dnom prepoznavanju problema, izostaju \u0161ire mere, a one koje se preduzimaju ne doprinose pobolj\u0161anju kvaliteta vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Umesto da se fokus stavi na najsiroma\u0161nije i da se njima obezbedi potpuno subvencionisani prelazak na efikasnija goriva i ure\u0111aje za grejanje, za sada se ve\u0107inom primenjuju mere koje primarno targetiraju srednji i vi\u0161u klasu. Najvi\u0161e novca je izdvojeno za subvencionisanje za prelazak na elektri\u010dne i hibridne automobile. Programi energetske efikasnosti tako\u0111e nisu socijalno osetljivi pa su subvencije jednake i za one koji spadaju u prvi i za one koji spadaju u deseti decil, a po\u0161to ve\u0107ina stanovni\u0161tva ne mo\u017ee da obezbedi 50% sredstava koliko je potrebno za kofinansiranje ove subvencije uglavnom odlaze boljestoje\u0107im doma\u0107instvima.<\/p>\n\n\n\n

Klasne razlike<\/h2>\n\n\n\n

Problem zaga\u0111enja vazduha se \u010desto predstavlja kao nadideolo\u0161ki i ujedinjuju\u0107i jer zaboga svi di\u0161emo isti vazduh, i vazduh nije mogu\u0107e otu\u0111iti. Ovakav narativ doveo je do toga da se gra\u0111ani zapitaju za\u0161to oni koji zauzimaju va\u017ene politi\u010dke funkcije ne rade dovoljno na re\u0161avanju problema lo\u0161eg kvaliteta vazduha. Ali kada se zaga\u0111enje stavi pod mikroskop i detaljno sagleda dolazimo do zaklju\u010dka da su uzroci zaga\u0111enja vazduha strukturalni i utkani u dru\u0161tveni sistem koji je utemeljen na nejednakostima. Time pada u vodu i narativ da svi udi\u0161emo jednak kvalitet vazduha i da je ovo nadideolo\u0161ko pitanje.<\/p>\n\n\n\n

Klasna i geografska nejednakost u samoj su sr\u017ei zaga\u0111enja vazduha. Jer bogati mogu na razli\u010dite na\u010dine da unaprede kvalitet vazduha koji di\u0161u, dok siroma\u0161ni bivaju ostavljeni na milost i nemilost zaga\u0111enju.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome \u0161to izgleda da se vazduh ne mo\u017ee otu\u0111iti i komodifikovati na njega je ipak stavljena cena. \u010cist vazduh se pla\u0107a izme\u0111u ostalog i neophodno\u0161\u0107u kupovine pre\u010di\u0161\u0107iva\u010da vazduha. Procvat prodaje pre\u010di\u0161\u0107iva\u010da vazduha pokazuje da ono \u0161to je za nekog katastrofa za nekog drugog predstavlja priliku za profit. Pa se ovih dana u medijima kao jedna od top ponuda reklamira kupovina pre\u010di\u0161\u0107iva\u010da vazduha. Uprkos dugom negiranju da zaga\u0111enje uop\u0161te postoji i u Narodnoj skup\u0161tini su postavljeni pre\u010di\u0161\u0107iva\u010di vazduha, koji su ubrzo sklonjeni nakon ukazivanja poslanika opozicije na licemerje vlasti kada je u pitanju kvalitet vazduha<\/p>\n\n\n\n

Lokacija mesta stanovanja tako\u0111e uti\u010de na to kakav vazduh di\u0161ete i nije isti kvalitet vazduha na Dedinju i u romskom naselju. Divljanje investitorskog urbanizma dodatno je pogor\u0161alo kvalitet vazduha, jer u jurnjavi za profitom nikoga vi\u0161e nije briga da sadi zelenilo ili da gleda ru\u017ee vetrova i to uzme u obzir pri gradnji. Mogu\u0107nost odlaska iz zaga\u0111enih gradova je tako\u0111e zna\u010dajno smanjena za siroma\u0161nije stanovnike koji nemaju tu privilegiju da barem za vikend pobegnu od zaga\u0111enja i odu na planinu.<\/p>\n\n\n\n

Tip radnog mesta tako\u0111e doprinosi tome kakav \u0107ete vazduh disati. Gra\u0111evinski radnici su primorani da po najrazli\u010ditijim vremenskim uslovima rade na terenu i time su vi\u0161e izlo\u017eeni lo\u0161em kvalitetu vazduha od programera koji ve\u0107inu svog vremena mogu da provedu u zatvorenom prostoru, donekle izolovani od zaga\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

Klasna i prostorna nejednakost samo dodatno pove\u0107avaju razliku u uticaju zaga\u0111enog vazduha na razli\u010dite dru\u0161tvene grupe. \u017divot na ivici rudarskog kopa nosi stalni rizik od oboljevanja od razli\u010ditih bolesti, ali tako\u0111e i \u017eivot u neformalnim naseljima ili delovima grada u kojima usled nedostatka infrastrukture i siroma\u0161tva svi moraju da koriste individualna lo\u017ei\u0161ta i automobile koji zaga\u0111uju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cesto se kao svojevrsna nada kad je zaga\u0111enje zraka u pitanju isti\u010de da svi, bez obzira na klasnu pripadnost i dru\u0161tveni status, di\u0161emo isti zrak i da samim tim, za razliku od ostalih dru\u0161tvenih problema, i vladaju\u0107e elite imaju interes u rje\u0161avanju tog pitanja na op\u0107oj razini. Politi\u010dki tretman tog problema u Srbiji pokazuje da […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":43270,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,612],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1503],"class_list":["post-43266","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-zagadenje","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43266","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43266"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43266\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43271,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43266\/revisions\/43271"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43270"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43266"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43266"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43266"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43266"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43266"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43266"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43266"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}