Pobornici uloge i funkcije Ureda visokog predstavnika i samim tim polu-protektorata u BiH svoj stav argumentiraju strahovima od novog rata. No, ta argumentacija samo generira stanje pripravnosti, popularnost nacionalisti\u010dkih politi\u010dara kao \u010duvara etni\u010dkih skupina i daljnji opstanak ratnih narativa u politi\u010dkom \u017eivotu. O svim posljedicama po demokraciju da i ne govorimo.<\/p>\n\n\n\n
“Za me\u0111unarodne vlasti u BiH jasno je ko je za \u0161to kriv: svi osim njih samih. Me\u0111u krivima za neuspjehe u Bosni su opstrukcionisti\u010dki nastrojeni doma\u0107i politi\u010dari, nacionalisti\u010dki glasa\u010di koji su takvim politi\u010darima u vi\u0161e navrata davali mandat, te politi\u010dari izvan Bosne, posebno aktuelna vlast u Srbiji, kao i u Ruskoj Federaciji.”<\/p>\n\n\n\n
Iako zvu\u010di kao da je napisano ju\u010der, ovaj pasusje ustvari dio iz analize<\/a> koju je Europska inicijativa za stabilnost (ESI) objavila davne 2007. godine. Sli\u010dne zaklju\u010dke je ova think-thank grupa, a i mnogi drugi, ponavljala vi\u0161e puta tokom protekle dvije decenije koliko opstaje polu-protektorat u BiH, a trenutna situacija ne ukazuje da \u0107e se ne\u0161to ubrzo promijeniti.<\/p>\n\n\n\n Pi\u0161u\u0107i o onom \u0161to takvo stanje zna\u010di, istra\u017eiva\u010dice Gorana Mlinarevi\u0107 i Nela Porobi\u0107 u opse\u017enoj analizi<\/a> dr\u017eave nastale na mirovnom sporazumu, ukazuju da nejasno definisan mandat i prisustvo me\u0111unarodne zajednice do danas omogu\u0107ava beskrajne diskusije o njegovoj “pravilnoj” provedbi. “Etnonacionalisti se neprestano prepiru oko toga koje su odluke ili institucije u skladu sa mirovnim sporazumom, bez obzira da li je ta tema bila dio Sporazuma ili ne. Ovo dr\u017ei bh. dru\u0161tvo trajno zaglavljenjo u okviru mirovnog sporazuma, nikada ne izlaze\u0107i iz okvira ratnog narativa. Ove sva\u0111e dovode do rasprave o tome koga me\u0111unarodna zajednica ‘privileguje’, a koga ‘ka\u017enjava’.” Takva situacija, zaklju\u010duju, ide u korist jedino vladaju\u0107im elitama omogu\u0107avaju\u0107i im opstanak.<\/p>\n\n\n\n Ilustracije za ovu tvrdnju mogu se lako na\u0107i u u pro\u0161losti, ali i onom \u0161to se sada de\u0161ava. Dolazak novog visokog predstavnika, funkcije kojoj su date mo\u0107i kakve demokratija ne poznaje, i njegova odluka da se koristi alatima koji su mu dati, izaziva niz diskusija o tome \u201cko je privilegovan\u201d. Tako s jedne strane gledamo proteste ispred Ureda Visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu koje podr\u017eavaju pojedini bo\u0161nja\u010dki politi\u010dari sa kojih se poziva na smjenu trenutnog Predstavnika, dok u Banjaluci pozivaju na ukidanje ove institucije. I jedni i drugi se obavezuju na po\u0161tivanje Mirovnog sporazuma, koji je uveo ovu instituciju kao obavezu, i jedno bez drugog ne mo\u017ee postojati.<\/p>\n\n\n\n I tako skoro tri decenije.<\/p>\n\n\n\n Po\u010detkom novembra 1995. godine, u Daytonu su po\u010deli mirovni pregovori koji su rezultirali potpisivanja Mirovnog sporazuma krajem iste godine, i kona\u010dnim prekidom rata. Ujedno je uspostavljen polu-protektorata u kojem postoje doma\u0107e institucije, ali mo\u0107 ostaje u rukama “me\u0111unarodne zajednice”. \u0160ta je ta\u010dno “me\u0111unarodna zajednica” u ovom slu\u010daju te\u0161ko je precizno definisati, ali se svodi na grupu organizacija i vlada koje imaju mo\u0107, i koje su i \u010dlanice Vije\u0107a za provedbu mira<\/a> (PIK), jo\u0161 jedne insatnce uspostavljene Sporazumom, sa namjerom da nadgleda i diktira rad OHR-a. No, \u010dlanice PIK-a \u010desto se ne mogu usaglasiti oko prioriteta i na\u010dina rada, \u0161to godinama dovodi do sukoba koji se reflektuju na cijelo dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n Od uspostave polu-protektorata do danas, BiH je imala osam visokih predstavnika, i svi su bili mu\u0161karci. Po dogovoru postignutom unutar me\u0111unarodne zajednice, visoki predstavnik je uvijek iz neke od europskih zemalja, a njegov prvi zamjenik je uvijek Amerikanac. Sam proces odabira visokih predstavnika nije transparentan, niti su poznati kriteriji, a javnost o tome biva obavije\u0161tena putem medija. Zvani\u010dno visokog predstavnika imenuje Vije\u0107e sigurnosti UN-a kojem je onda on du\u017ean podnositi polugodi\u0161nje izvje\u0161taje. Posljednji izvje\u0161taj<\/a> trenutni visoki predstavnik podnio je krajem oktobra, a ju\u010der je raspravljan u UN-u. Tu on konstatuje stanje u dr\u017eavi i ukazuje na \u010dinjenicu da nema zna\u010dajnog napretka. Na kraju izvje\u0161taja konstatuje da je OHR kao “sna\u017ean” i “efikasan” mehanizam i dalje nezamjenjiv.<\/p>\n\n\n\n Svaki visoki predstavnik, kao i ovaj trenutni, dolazi sa druga\u010dije definisanim prioritetima, koje opet javnost ne zna. Koliko je netransparentan rad ove institucije dokazuje i \u010dinjenica da ne postoji arhiva dostupna istra\u017eiva\u010dima ili javnosti o njihovom radu, osim onoga \u0161to je na njihovoj web stranici a \u0161to se svodi uglavnom na \u0161ture osnovne informacije i PR.<\/p>\n\n\n\n Sam mandat visokog predstavnika definisan je Mirovnim sporazumom i pokriva razli\u010dite aspekte onog \u0161to bi se moglo nazvati njegovim civilnom dijelom. Klju\u010dni trenutak u davanju ovlasti visokom predstavniku, ali ne i jasnom definisanju mandata, bila je konferencija u Bonnu 1999. godine na kojoj su predstavnici me\u0111unarodne zajednice visokom predstavniku dali skoro pa nelimitirana ovla\u0161tenja. Od tada visoki predstavnici mogu – i to su uradili vi\u0161e od 900 puta – nametati odluke koje se ti\u010du skoro svih sfera \u017eivota u BiH. To zna\u010di da mogu nametati zakone koje onda pod pritiskom parlamenti moraju usvojiti, smijenjivati izabrane politi\u010dare na bilo kojem nivou, uklju\u010duju\u0107i \u010dlanove tro\u010dlanog Predsjedni\u0161tva, ili nametnuti odluke koje se ti\u010du medija. Visoki predstavnici nametnuli su tako i krivi\u010dne zakone, izgled zastave, novca, himnu, registarske tablice, javni servis, i gotovo nikada uz konsultacije sa lokalnim stanovni\u0161tvom, ili ako da, obi\u010dno sa organizacijama i pojedincima koji su na neki na\u010din ovisni u svom radu od me\u0111unarodne zajednice, bilo da su uposlenici ili da primaju donacije. Neki od visokih predstavnika su bili aktivniji u tom nametanju odluka, a neki su mandat proveli gotovo neprimjetno i brzo su zaboravljeni kada su napustili BiH. Dio njih je iz BiH oti\u0161ao na zna\u010dajnije pozicije bilo u svojim zemljama, bilo raznim me\u0111unarodnim organizacijama ili EU institucijama, a neki u penziju.<\/p>\n\n\n\n Floskule i formule<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svaki visoki predstavnik – kao i ve\u0107ina uposlenika me\u0111unarodne zajednice u BiH – ima imunitet i ne pla\u0107a poreze nigdje. Prakti\u010dno to zna\u010di da za ono \u0161to urade u BiH nikada nikome ne\u0107e zaista odgovarati, a eventualno mogu biti smijenjeni sa funkcije, \u0161to se tako\u0111er de\u0161avalo. Koliko su pla\u0107eni za svoj rad, javnosti je nepoznanica. Doma\u0107i mediji su pisali da je plata visokog predstavnika jednaka plati evropskih komesara, \u0161to je vi\u0161e od 20.000 eura mjese\u010dno, ali nema potvrde o tim navodima. Iz posljednjeg izvje\u0161taja Vije\u0107u sigurnosti saznajemo da je trenutni godi\u0161nji bud\u017eet OHR-a 5,3 miliona eura, koje pla\u0107aju zemlje \u010dlanice PIK-a, izuzev Rusije koja je prestala pla\u0107ati u februaru ove godine tra\u017ee\u0107i kraj mandata. U Uredu trenutno rade 93 uposlenika. Nije jasno kako je ovaj bud\u017eet raspore\u0111en.<\/p>\n\n\n\n Na odluke koje donese visoki predstavnici nije se mogu\u0107e \u017ealiti nijednoj instituciji, a mo\u017ee ih promijeniti ponovo samo visoki predstavnik. Na taj na\u010din je recimo u javni \u017eivot, \u010dak i na javne funkcije, vra\u0107en niz politi\u010dara koji su smijenjeni u pro\u0161losti zbog opstruiranja provedbe Mirovnog sporazuma. \u0160tura, birokratska, poja\u0161njenja takvih odluka je mogu\u0107e na\u0107i na web stranici OHR-a.<\/p>\n\n\n\n Kada je 2008. godine me\u0111unarodna zajednica odlu\u010dila da obe\u0107a BiH mogu\u0107nost \u010dlanstva u EU, donijeli su i agendu \u010desto predstavljenu floskulom “od Daytona do Brisela” ili formulom “5 + 2 program<\/a>“. Izvr\u0161enje ovog programa ozna\u010dit \u0107e kraj mandata OHR-a, no do sada skoro ni\u0161ta nije postignuto, uklju\u010duju\u0107i sna\u017enu vladavinu zakona od koje je BiH daleko.<\/p>\n\n\n\n Netransparentan rad i mo\u0107 nametanja odluka analiti\u010dari i istra\u017eiva\u010di, a i neki od biv\u0161ih visokih predstavnika, godinama glasno kritikuju tvrde\u0107i da \u0161alje poruke ovda\u0161njim elitama da transparentnost i odgovornost nisu bitne kategorije, a da demokratija ustvari ni ne postoji. Poku\u0161aj kriti\u010dkog sagledavanja rada me\u0111unarodne zajednice, naro\u010dito kada dolazi od “subjekata polu-protektorata”, dakle gra\u0111ana i gra\u0111anki BiH, nerijetko biva ignorisan i do sada nikada ustvari nije otvorena diskusija na tu temu. Samo jedan od primjera iz pro\u0161losti je kriti\u010dko pisanje nekada\u0161njeg sedmi\u010dnika Slobodna Bosna o djelovanju visokog predstavnika Paddy Ashdowna zbog \u010dega su do\u0161li na crne liste me\u0111unarodne zajednice, \u0161to su doma\u0107e elite shvatile kao mogu\u0107nost za neprestani pritisak na ovaj list koji se na kraju pod pritiskom i ugasio.<\/p>\n\n\n\nNelimitirana mo\u0107<\/strong><\/h2>\n\n\n\n