{"id":43134,"date":"2022-10-21T10:01:22","date_gmt":"2022-10-21T09:01:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43134"},"modified":"2022-10-24T11:31:08","modified_gmt":"2022-10-24T10:31:08","slug":"rudarski-grad-majdanpek-simbol-destrukcije-okolisa-ali-i-otpora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=43134","title":{"rendered":"Rudarski grad Majdanpek: simbol destrukcije okoli\u0161a, ali i otpora"},"content":{"rendered":"\n

Grad Majdanpek, jedno od najzaga\u0111enijih mjesta u Srbiji, ove jeseni je bio \u017eari\u0161te borbe protiv uni\u0161tavanja \u017eivotne sredine. Otpor ru\u0161enju stenskog masiva koji Majdanpek razdvaja od rudnika bakra nasilno je savladan nakon \u0161to su aktivisti proveli tri i po meseca u nepristupa\u010dnom kampu na vrhu planine Starice.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom juna kamenje i pra\u0161ina neo\u010dekivano su zasuli grad Majdanpek na istoku Srbije. Bez upozorenja su detonirane stene jednog od vrhova planine Starice. Napad na simbol grada gra\u0111ani nisu pre\u0107utali: ulogorili su se na susednom grebenu, organizovav\u0161i aktivisti\u010dki kamp.<\/p>\n\n\n\n

Predstavnici rudarskog giganta i doma\u0107ih vlasti sinhronizovano tvrde kako su stene takozvanog osmog grebena bile van stabilnosti, da detonacijom nisu ugro\u017eavani \u017eivoti niti imovina Majdanpe\u010dana, kao i da sve dozvole postoje. Gra\u0111anski aktivisti i levo-liberalni deo opozicije to osporavaju, dodaju\u0107i da je ru\u0161enje sprovedeno radi \u0161irenja rudnika za koje se ne zna da li je zakonski osnovano, te da su tokom meseci tvrdoglavog otpora protiv navodne \u201esanacije\u201c lokalni borci protiv ru\u0161enja planine dobijali samo batine, ali ni jednu od dozvola koje su zahtevali na uvid.<\/p>\n\n\n\n

Industrijsko zaga\u0111enje u Majdanpeku: izvor kancerogenih oboljenja i nepoverenja u institucije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Rudnik pored reke Pek traje kojih 7 hiljada godina 1<\/a><\/sup>. Iako svaki dugo naseljeni kraj, a naro\u010dito rudarski, nosi duboke o\u017eiljke eksploatacije, tek \u0107e \u201ezlatno doba\u201c vladavine SNS-a od Majdan-peka, rudnika na zlatonosnoj reci Pek, napraviti ono \u0161to poslanici opozicije nazivaju<\/a> \u201e\u010dekaonicom za smrt\u201c. Izve\u0161taj republi\u010dkog Instituta za javno zdravlje iz 2019. godine, naime, dokumentuje da je zaga\u0111enje na ovom podru\u010dju \u017eivotno ugro\u017eavaju\u0107e. Preciznije, publikacija \u201eUnapre\u0111enje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji\u201c defini\u0161e Majdanpek kao ekolo\u0161ku crnu ta\u010dku, a na primeru susednog grada Bora, koji sme\u0161ta u istu kategoriju, utvr\u0111uje da “za sve maligne tumore osim tumora ko\u017ee, postoji zna\u010dajno ve\u0107i rizik u obolevanju i kod mu\u0161karaca i kod \u017eena\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Region koji obiluje prirodnim lepotama je do te mere \u017ertvovan preradi obojenih metala da predstavnici opozicije koji \u017eele da motivi\u0161u civilno dru\u0161tvo da bude aktivnije u kontrolisanju stotina dozvola za rudarska istra\u017eivanja i desetina planova za nove rudnike koji va\u017ee u Srbiji upozoravaju gra\u0111ane da “ne dozvole da cela Srbija bude kao Majdanpek\u201c. Ekolozi su zabrinuti jer je Srbija stranim kompanijama, osim zbog radne snage koja se nudi u bescenje, sve atraktivnija i zbog izuzetno niske rudne rente i “fleksibilnog\u201c zakonodavstva u domenu ljudskih i radnih prava i za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i pojedina\u010dni zaga\u0111iva\u010d je svakako najve\u0107a lokalna industrija, nekada\u0161nji dr\u017eavni Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor (RTB), koji je 2018. preuzela kompanija Zijin Copper. Zijin je i najakumulativnija<\/a> firma u Srbiji koja je tokom 2021. ostvarila profit od oko pola milijarde<\/a> evra, odnosno zaradu u odnosu na 2020. uve\u0107ala 17 puta. Dok predstavnici lokalnih i republi\u010dkih vlasti isti\u010du da sa rastom produkcije raste i broj zaposlenih, s pravom nagla\u0161avaju\u0107i da Majdanpek zavisi od rudnika, nekada\u0161nji zaposleni u RTB-u kao i opozicija upozoravaju na to da se ne zna koliko i kuda rudnici u Majdanpeku smeju da se \u0161ire, jer javnosti nisu dostupna klju\u010dna dokumenta, a nema ni prostornog plana podru\u010dja posebne namene.<\/p>\n\n\n\n

Civilno dru\u0161tvo upozorava da se dr\u017eava pravi slepa na probleme ugro\u017eavanja \u017eivotne sredine, a da kineskom investitoru u tom smislu naro\u010dito gleda kroz prste. Dokazuju to razli\u010ditim argumentima. Primera radi, do pomenute studije o uticaju zaga\u0111enja na zdravlje gra\u0111ana Asocijacija za razvoj grada Bora je uspela da do\u0111e tek podno\u0161enjem zahteva za pristup podacima od javnog zna\u010daja, nakon \u0161to su ih institucije dugo i ve\u0161to “vrtele u krug\u201c. Nakon \u0161to je Zijin ove godine simboli\u010dno ka\u017enjen zbog zaga\u0111ivanja reke Pek, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i \u017eivotnu sredinu \u2013 RERI, je ukazao na to da su Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine i Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede propustila da sami podnesu tu\u017ebe iako su raspolagali informacijama o zaga\u0111enju.<\/p>\n\n\n\n

Pravna analiza<\/a> koju su sproveli RERI i danski Sustainable Energy “ukazuje na postepeno slabljenje primene zakonskih obaveza na kineske investicije u Srbiji po\u010dev od 2014. godine\u201c i niz novih zakona i procedura koji su olak\u0161ali uaganja, a gra\u0111anima ote\u017eali pristup informacijama od javnog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n

Ne dam Staricu!<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Zbog utemeljenog nepoverenja u lokalnu industriju i institucije gra\u0111ani Majdanpeka su se, iako navikli na uobi\u010dajenu buku iz rudnika, po\u010detkom juna, kada se kamenje bez najave prvi put razletelo po gradu, na\u0161li u panici. Srbija Zijin Copper je dan nakon prvog miniranja zvani\u010dno saop\u0161tio<\/a> da je svrha miniranja sanacija stenske mase za koju su rudarska i geolo\u0161ka inspekcija utvrdile da preti da se obru\u0161i. Skepti\u010dniji gra\u0111ani i aktivisti, su, me\u0111utim, odmah izrazili podozrenje da je pravi razlog za ru\u0161enje vrha \u0161irenje rudnika i protuma\u010dili to kao izraz nezaja\u017eljivosti “zlog d\u017eina\u201c.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Foto: Udru\u017eenje gra\u0111ana Ne dam<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Predstavnici lokalnog udru\u017eenja gra\u0111ana Ne dam, koje ima tri predstavnika u gradskoj skup\u0161tini, su miniranje prethodno neuspe\u0161no poku\u0161ali da spre\u010de na dve sednice ovog tela odr\u017eane u maju. Podr\u0161ku im je ve\u0107 tada pru\u017eio Ekolo\u0161ki ustanak, jedna od tri \u010dlanice u me\u0111uvremenu konstituisane stranke Zajedno, \u010diji je predsednik, Aleksandar Jovanovi\u0107 \u0106uta, prisustvovao sednici i upozorio lokalne odbornike na bezbednosne rizike koje miniranje nosi. Nakon prvog miniranja Ne dam je gra\u0111ane okupio na dva protesta u centru grada (koja tako\u0111e nisu preterano potresla vlasti ni Zijin), da bi sredinom meseca \u010dlanovi i simpatizeri ovog udru\u017eenja na samoj planini formirali aktivisti\u010dki kamp. Izabrali su poziciju iz koje mogu da nadziru radove, a dovoljno blizu grebenu namenjenom za ru\u0161enje da izla\u017eu\u0107i se opasnosti onemogu\u0107e miniranje.<\/p>\n\n\n\n

Iz rudarske kompanije su tvrdili da rade po nalogu rudarske i geolo\u0161ke inspekcije i uz saglasnost javnog preduze\u0107a koje upravlja parcelom (“Srbija\u0161ume\u201c), kao i da se miniranje vr\u0161i po projektu sanacije koji potpisuje Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Ministarstvo rudarstva i energetike je po\u010detkom juna potvrdilo svoju podr\u0161ku. Iz udru\u017eenja Ne dam i Ekolo\u0161kog ustanka su sve vreme zahtevali pismene dokaze za ove usmene tvrdnje, ali ih nisu dobili. Izvo\u0111a\u010d \u010dak nije ispunio ni zakonsku obavezu da obele\u017ei i ogradi teritoriju rudnika.<\/p>\n\n\n\n

Od mirnih protesta do zlostavljanja aktivista<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Tenzije su narasle krajem avgusta, kad je na planinu pristigla novu tura dinamita, uz privatno obezbe\u0111enje u fantomkama koje je privremeno rasturilo aktivisti\u010dki kamp i optu\u017ebu ekolo\u0161kim aktivistima za uni\u0161tavanje opreme vredne 100.000 evra. Iz udru\u017eenja Ne dam i stranke Zajedno (\u010diji je deo Ekolo\u0161ki ustanak) tada negiraju odgovornost za \u0161tetu i podvla\u010de da gra\u0111ani imaju puno pravo da kampuju na dr\u017eavnom zemlji\u0161tu. Javnost su tada podsetili na \u010dinjenicu da su detalji ugovora izme\u0111u Republike Srbije i Zijin Mining nepoznati javnosti, skupa sa ta\u010dnim osnovom po kom ovo preduze\u0107e koristi dr\u017eavno zemlji\u0161te na osmom grebenu, na u me\u0111uvremenu proslavljenoj parceli 624\/1.<\/p>\n\n\n\n

U momentu narastanja tenzija Starica se iz simbola Majdanpeka transformi\u0161e u simbol otpora ugro\u017eavanju \u017eivotne sredine pod geslom ekonomskog progresa \u0161irom Srbije, koji hrabri aktivne i inspiri\u0161e razo\u010darane. Gra\u0111ani tada ve\u0107 “kampuju\u201c na novosadskom priobalju, a nastaju i nove danono\u0107ne stra\u017ee, protiv one koja se protivi formiranju istra\u017ene bu\u0161otine u Rekovcu<\/a> kod Kragujevca.<\/p>\n\n\n\n

Na rasturanje kampa i optu\u017ebe na ra\u010dun saboraca odgovoreno je protestnim okupljanjem ispred kineske ambasade u Beogradu, odr\u017eanim tre\u0107eg septembra. Jedan od kopredsednika stranke Zajedno, a ujedno i predsednik Odbora za za\u0161titu \u017eivotne sredine, zakazuje sednicu o opravdanosti miniranja za kraj meseca. Od vladaju\u0107e ve\u0107ine po ko zna koji put tra\u017eili su se odgovori na pitanja kakvi su planovi sa Staricom, i to upravo u Majdanpeku, kao presedan u odnosu na odr\u017eavanje sednica u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n

Narednih nedelja je dolazilo do sitnih \u010darki izme\u0111u zaposlenih u rudniku i aktivista, kao i aktivista i privatnog obezbe\u0111enja. Aktivisti i predstavnici Zijina su naizmeni\u010dno policiji prijavljivali nasilje suparni\u010dke strane, a sukob se prelio i na vi\u0161e instance, u formi optu\u017ebi za nepatriotsku delatnost i \u0161teto\u010dinstvo koje su me\u0111usobno razmenjivali ministarka rudarstva i energetike sa jedne i predsednik Odbora za za\u0161titu \u017eivotne sredine sa druge strane.<\/p>\n\n\n\n

Stvari su eskalirale krajem septembra, pred sednicu odbora za ekologiju. Zijin je tada objavio da su tri maskirana lica na Starici povredila jednog od njihovih zaposlenih i zapalila bu\u0161ilicu, da bi u narednim danima lokalna policija u gradu sprovela raciju koju je Jovanovi\u0107-\u0106uta uporedio sa aktivnostima Gestapoa. Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlovi\u0107, nije mu ostala du\u017ena, izjaviv\u0161i: “\u0106utini protestanti i tzv. aktivisti ugro\u017eavaju nedeljama bezbednost radnika i prete oru\u017ejem, zbog \u010dega ve\u0107 60 ljudi ne radi, a posle napada koji se dogodio sino\u0107, mo\u017ee se desiti da stotine ljudi ostane bez posla, \u0161to dokazuje da je cilj da se zaustavi rudarstvo u Majdanpeku. To nije nikakav aktivizam, niti borba za \u017eivotnu sredinu, ve\u0107 vandalizam i kr\u0161enje zakona.\u201c<\/p>\n\n\n\n

No, glavni odgovor dr\u017eave na delovanje aktivista bilo je nasilje nad pritvorenima. Policijski slu\u017ebenici su satima udarali neke od privedenih, a jednom od aktivista je i pre\u0107eno smr\u0107u. Narodna poslanica iz stranke Zajedno, advokatica Danijela Nestorovi\u0107, je kasnije podnela protiv trojice policajaca prijavu zbog krivi\u010dnog dela iznu\u0111ivanja iskaza i krivi\u010dnog dela zlostavljanja i mu\u010denja. Deo opozicije je privo\u0111enje, batinanje i vi\u0161enedeljni pritvor odre\u0111en nekolicini aktivista javno osudio kao vid zastra\u0161ivanja gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n

Iako je \u0161estog oktobra u Majdanpeku odr\u017ean protest protiv miniranja planine i policijske torture, na kome je zahtevano da se hitno obustave radovi, uradi studija o proceni uticaja projekta na \u017eivotnu sredinu, ispitaju okolnosti hap\u0161enja i prebijanja aktivista, vlasti na ove zahteve nisu ni trepnule. Uhap\u0161eni su ostali da \u010dame u pritvoru, a simbol Majdanpeka je sru\u0161en. Ovog puta su vlasti te koje svim silama \u017eele da spre\u010de “da cela Srbija bude kao Majdanpek\u201c.<\/p>\n

  1. I samo ime grada se, u pone\u0161to romantizovanom tuma\u010denju, pored turske re\u010di majdan (rudnik) vezuje i za slovensku re\u010d za bakar (med), kao i za gr\u010dki naziv za ov\u010dije runo (pekos). Majdanpe\u010dani vole da pripovedaju da su upravo ovde, na reci Pek iz koje se zlato u antici zaista ispiralo upotrebom jagnje\u0107ih ko\u017ea, bila granica kosmopoliteje na kojoj su Argonauti tra\u017eili ono<\/em> zlatno runo[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Grad Majdanpek, jedno od najzaga\u0111enijih mjesta u Srbiji, ove jeseni je bio \u017eari\u0161te borbe protiv uni\u0161tavanja \u017eivotne sredine. Otpor ru\u0161enju stenskog masiva koji Majdanpek razdvaja od rudnika bakra nasilno je savladan nakon \u0161to su aktivisti proveli tri i po meseca u nepristupa\u010dnom kampu na vrhu planine Starice. Po\u010detkom juna kamenje i pra\u0161ina neo\u010dekivano su zasuli […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":43138,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,1719,182],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-43134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-majdanpek","tag-okolis","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=43134"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43134\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43145,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/43134\/revisions\/43145"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/43138"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=43134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=43134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=43134"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=43134"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=43134"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=43134"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=43134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}