Krajem juna u beogradskom Narodnom pozori\u0161tu premijerno je izvedena predstava “Gospo\u0111a Ajn\u0161tajn”, po tekstu Sne\u017eane Gnjidi\u0107 i u re\u017eiji Karin Rosin\u010dek. Predstava se bavi intimnim odnosom Alberta Einsteina i Mileve Mari\u0107 koji samom svojom dinamikom i naknadnim interpretacijama otvara cijeli niz dru\u0161tvenih i politi\u010dkih pitanja. Donosimo prikaz predstave iz pera Du\u0161ana Maljkovi\u0107a. <\/p>\n\n\n\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn predmet je sve ve\u0107eg interesovanja dve razli\u010dite grupe. S jedne strane, to su njeni zemljaci, gra\u0111anke i gra\u0111ani Srbije koji su, u razumljivom rodoljubivom veli\u010danju Milevinog doprinosa teoriji relativiteta, katkad skloni neumesnim preterivanjima o tome kako je ona “re\u0161ila Ajn\u0161tajnu svu matematiku”. S druge strane, sve ve\u0107i broj feministkinja interesuje se za \u017eivot i stvarni Milevin udeo u najpopularnijoj nau\u010dnoj teoriji XX veka, te\u017ee\u0107i rehabilitaciji nau\u010dnice ostavljene da tavori u neporoznoj senci pop-ikone moderne fizike i simbola “\u0161a\u0161avog genija” s crtom detinjaste samozaljubljenosti. <\/p>\n\n\n\n
Na potonjem tragu, predstava “Gospo\u0111a <\/em>Ajn\u0161tajn” zasnovana<\/a> je na “knjizi prof. dr Milana Popovi\u0107a \u2019Jedno prijateljstvo\u2019, napisanoj na osnovu pisama koje je ovaj psihoanaliti\u010dar na\u0161ao u svojoj ku\u0107i na tavanu. [\u2026] A pisali su ih Mileva i Albert njegovoj babi Heleni Savi\u0107, bliskoj Milevinoj prijateljici sa studija u Cirihu. Knjiga je psihoistorijska studija odnosa Mileve i Alberta, u njoj vidimo i nove dokaze [\u2026] da je ona zajedno sa Albertom bila autor teorije relativiteta.” Kako je epistolarna razmena donelo nove uvide u odnose nau\u010dnika i nau\u010dnice, dramska spisateljica Sne\u017eana Gnjidi\u0107 \u017eelela je da prika\u017ee svoje vi\u0111enje braka iz koga se, pored rano preminule Ljubice, rodila i teorija relativiteta \u2013 u izmi\u0161ljenom limbu gde sre\u0107u se nakon smrti kako bi poku\u0161ali da razre\u0161e svoju pro\u0161lost prepletenu kreativno\u0161\u0107u, stra\u0161\u0107u nau\u010dnom koliko i telesnom, i raznolikim ushi\u0107enjima, ridanjima i eurekama.<\/p>\n\n\n\n Mileva Mari\u0107 bila je peta \u017eena primljena na Dr\u017eavnu politehni\u010dku \u0161kolu u Cirihu, a na studijama matematike i fizike bila je 1896. godine najstarija \u2013 i jednina studentkinja. Tu je upoznala tri i po godine mla\u0111eg Alberta Ajn\u0161tajna i tako je zapo\u010deo njihov burni odnos kojim se predstava bavi od te vremenske ta\u010dke, pa sve do kraja Mileninog \u017eivota. Na po\u010detku, re\u010d je o mladala\u010dkom zaljubljivanju dve osobe koje slabo mare za mi\u0161ljenje sveta o razlici u godinama ili Milevinom hendikepu \u2013 imala je problema sa hodanjem \u2013 i pre svega koje spaja strast ka saznanju kako fizi\u010dki svet funkcioni\u0161e. Me\u0111utim, kako vreme odmi\u010de, Mileva postepeno \u017ertvuje svoju nau\u010dnu karijeru za Alberta sa kojim intenzivno sara\u0111uje na razvoju novih teorija o relativnosti vremena i kvantnoj prirodi fotoelektri\u010dnog efekta. Ajn\u0161tajn je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za obja\u0161njenje potonjeg, a po novijim \u2013 jo\u0161 uvek kontroverznim! \u2013 saznanjima, nov\u010dani iznos, tada\u0161njih cca<\/em> 32.000 ameri\u010dkih dolara (\u0161to bi danas, pore\u0111enjem kupovne mo\u0107i, bilo oko pola miliona), predao je Milevi, na osnovu brakorazvodnog dogovora postignutog1919. godine, \u0161to je, pored ranih nau\u010dnih radova koje su potpisivali zajedno, jo\u0161 jedan dokaz-priznanje Milevinog nau\u010dnog u\u010de\u0161\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Na po\u010deku, dakle, behu Mileva i Albert Ein Stein<\/em> \u2013 jedan kamen, celina. Taj kamen postepeno \u0107e se kruniti kada Milevine \u017eenske kakvo\u0107e dolaze do izra\u017eaja, pre svega neplanirana trudno\u0107a i ro\u0111enje prvog deteta na koje Ajn\u0161tajn, kako nam re\u017eiserka saop\u0161tava, ne obra\u0107a previ\u0161e pa\u017enje. Tako\u0111e, Albert je do\u010daran bez umanjenja njegove mizoginije kao op\u0161teg duha vremena u kome je \u017eiveo. Njegovo odu\u0161evljenje \u0160openhauerom mo\u017eda bismo mogli shvatiti i kao usputnu pomodnost, ali kada lik Ajn\u0161tajna pokazuje o\u010daranost time \u0161to nema\u010dki pesimista dr\u017ei pse umesto \u017eena, jasno je da jevrejski fizi\u010dar nije imun na poglede koje \u0160openhauer zastupa u radu “O \u017eenama”: “Ve\u0107 sam pogled na stas \u017eenin ka\u017ee nam, da \u017eena nije odre\u0111ena ni za velika du\u0161evna, ni telesna dela. [\u2026] Najve\u0107i bolovi, radosti i isticanja snage njoj nisu dati; njen \u017eivot treba da proti\u010de mirnije, bezna\u010dajnije i slabije, nego \u010dovekov\u2026” \u010cini se da je ovakvo o\u0161tro razotkrivanje Ajn\u0161tajna jedan od najva\u017enijih aspekata predstave, jer re\u017eiserka ne dozvoljava da nas korona nau\u010dnikove slave zaslepi kada treba da uvidimo i njegove negativne strane, kao i odgovornost za mnoga lo\u0161a stanja u kojima se Mileva nalazila, \u0161to je “krunisano” nizom pravila iz brakorazvodnog dogovora, koja se zavr\u0161avaju<\/a> nalogom: “[N]e\u0107e\u0161 o\u010dekivati nikakvu intimnost od mene, niti \u0107e\u0161 mi bilo \u0161ta prigovarati; presta\u0107e\u0161 da razgovara\u0161 sa mnom ako to budem zahtevao; napusti\u0107e\u0161 moju spava\u0107u i radnu sobu ako to budem zahtevao istog trena i bez protesta.”<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, re\u017eiserka, po sopstvenom razumevanju, nije dozvolila da Mileva postane \u017ertva li\u0161ena delotvornosti, jer je imala snage da izdr\u017ei i bolni udarac izazvan Ajn\u0161tajnovim zahtevom za razvod i probleme sa psihi\u010dki obolelim sinom Eduardom, paralelno slikaju\u0107i raspon njenih du\u0161evnih stanja: od divljenja velikom fizi\u010daru, ljubavi, postepenog razo\u010daranja sve do besa i gneva, pro\u017eetog i lepim se\u0107anjima na zajedni\u010dki \u017eivot. Ose\u0107ajno izra\u017eajna gluma Du\u0161anke Stojanovi\u0107 Gild, koja je u sredi\u0161te predstave stavila upravo Milevin lik \u2013 dok Albert donekle sedi na “pomo\u0107noj klupi”, na trenutke isuvi\u0161e detinjasto i neozbiljno prikazan osrednjom ulogom Gorana Jevti\u0107a \u2013 do\u010darava nam stvarala\u010dka zbivanja onkraj snovi\u0111enja, pokazuju\u0107i da je estetski hvaljena postavka relativiteta kao “najlep\u0161a teorija u fizici” mo\u017ee biti shva\u0107ena i umetni\u010dki, a nadahnu\u0107e za nju mo\u017ee biti i poetsko: istorija nauke i istorija umetnosti stoje u slo\u017eenoj vezi. Tako, pomi\u010dni geometrijski prikaz zakrivljenog prostora, projektovan na zid pozornice, odli\u010dno se vizuelno uklapa u ostatak minimalisti\u010dke scenografije, dok formule infinitezimalnog ra\u010duna \u2013 \u0161to lebde mesto zvezda-\u010dioda pobodenih po vasionskim pustopoljima \u2013 potvr\u0111uju vezu izme\u0111u matematike i fizike u koju su jo\u0161 starogr\u010dki filozofi verovali: da je geometrija organon prirode, da Svedr\u017eitelj stvara svet \u0161estarom, kao na grafici Bog<\/em> (Antient of Days<\/em>) Vilijama Blejka, \u010dije tajanstvena raspolo\u017eenje neodoljivo podse\u0107a na sumra\u010dni nimbus duodrame u \u010distili\u0161tu. Svetlo i muzika, retko odgovaraju\u0107e kori\u0161\u0107eni u doma\u0107oj pozori\u0161noj proizvodnji, \u0161tavi\u0161e \u010desto izostavljana, u predstavi su izvanredno upotrebljeni \u2013 pogotovo u sceni Milevinog poro\u0111aja, te\u0161kog kao crna zemlja (potcrtavaju\u0107i i na taj na\u010din njenu \u017eenskost) i prikazu smrt Elze kao ose\u0107ajno razaraju\u0107eg doga\u0111aja koji Ajn\u0161tajna nije previ\u0161e pogodio. Kako je njegova slava postepeno rasla, \u010dini se da je Albert sve vi\u0161e obitavao u njenim orkanskim visovima i u\u017eicima koje samoljublje pru\u017ea, ne obaziru\u0107i se previ\u0161e na tok zemaljskih dana, u kojem sve vi\u0161e boravila Mileva, tako da se njihov “\u017eivot roda” postepeno saobra\u017eavao svojstvenim mu\u0161kim i \u017eenskim ulogama. Milevin doprinos vi\u0161e nije (nepriznati) teorijski, ve\u0107 postaje fizi\u010dki, nepla\u0107eni \u017eenski rad i briga o deci. The rest was HIStory, but \u2013 obviously and unfortunately \u2013 not HERstory.<\/em><\/p>\n\n\n\n Na kraju, ona zamera Ajn\u0161tajnu ne samo patrijarhalnu nazadnost, ve\u0107 i nau\u010dni\u010dku reakcionarnost. Optu\u017euje ga da je po\u010deo da gu\u0161i napore mla\u0111ih kolega i pojavu novih teorija na sli\u010dan na\u010din kako se svet visokou\u010dene fizike odnosio na po\u010detku prema njegovim otkri\u0107ima. Re\u010d je o sporu koji je Albert imao sa grupom nau\u010dnika koji su razvijali kvantnu mehaniku \u2013 Bor, \u0160redinger, Hajzenberg, Plank \u2013 sa \u010dijim indeterministi\u010dkim posledicama, te danas naj\u0161ire prihva\u0107enom Kopenhagen\u0161kom interpretacijom, nije mogao da se slo\u017ei. “Bog se ne igra kockicama”, rekao je Ajn\u0161tajn, da bi mu Bor uzvratio; “Prestani da govori\u0161 Bogu \u0161ta da radi!”. Svevi\u0161nji je izgleda znao ta\u010dno \u0161ta mu je \u010diniti kada je posthumno spojio Milevu i Alberta, jer je ona dobila priliku da iska\u017ee svoj bol i zamerke, a on da se pokaje \u2013 prvo je uspe\u0161no izvedeno, uz Milevinu snagu i odlu\u010dnost da to istera do kraja, dok je njegovo “posipanje pepelom” izostalo, prikazuju\u0107i ga manje-vi\u0161e ukotvljenim u sopstvenu stranu pri\u010de. Stoga se kraj predstave, gde nau\u010dni\u010dki par ponovo po\u010dinje sa stra\u0161\u0107u nezasitog radoznalca da istra\u017euje zagonetke univerzuma, mo\u017ee \u010diniti kao neutemeljen kvantni skok. Me\u0111utim, Mileva ga je volela do smrti, ka\u017ee<\/a> re\u017eiserka, tako da nije iznena\u0111enje \u0161to to nastavlja da \u010dini i posthumno. Tako\u0111e, budu\u0107i da su osu\u0111eni na ve\u010dnost, preostaje da efemernu pro\u0161lost ra\u0161\u010diste i prevazi\u0111u \u2013 ne mo\u017ee se putovati unazad u vremenu, ni\u0161ta nama poznato ne kre\u0107e se br\u017ee od svetla \u2013 te da se posvete onom nepropadljivom, doprinosu “tre\u0107em svetu ideja” koji po Poperu nastavlja da nezavisno od nas postoji, nad\u017eivljavaju\u0107i i smrt vaskolikog \u010dove\u010danstva.<\/p>\n\n\n\n Feministi\u010dka dimenzija predstave nije jedina: na samom po\u010detku, govori se i o preplitanjima teorije relativiteta sa velikom politi\u010dkom naracijom XX veka \u2013 socijalizmom. Ajn\u0161tajn se otvoreno deklari\u0161e<\/a> kao njegov pobornik: “Uvjeren sam da postoji samo jedan na\u010din da se uklone ova velika zla [kapitalizma], i to kroz uspostavu socijalisti\u010dke ekonomije\u2026 [\u2026] Planska ekonomija, koja prilago\u0111ava proizvodnju potrebama zajednice, raspodjeljivala bi posao koji treba obaviti me\u0111u svima onima sposobnim za rad i garantirala bi sredstva za \u017eivljenje svakom mu\u0161karcu, \u017eeni i djetetu.” Za razliku od popularno uvre\u017eenog mi\u0161ljenja da je dijalekti\u010dki materijalizam, vladaju\u0107a filozofska pozicija SSSR-a bila protivna teoriji relativiteta ili njenim filozofskim implikacijama, njoj su bili naklonjeni i sovjetski fizi\u010dari i ve\u0107ina filozofa, a sam Staljin ga je pozvao da radi u Rusiji, jer je kao socijalista bio pod prismotrom Federalnog istra\u017enog biroa. Tako\u0111e, Ajn\u0161tajn je potpisao, zajedno sa Frojdom, peticiju za ukidanje paragrafa 175 nema\u010dkog krivi\u010dnog zakona koji je, ostaju\u0107i na snazi 123 godine, kriminalizovao homoseksualnost. U prepisci<\/a> koju je pokrenula Liga naroda 1931. godine, kasnije objavljena pod nazivom “Za\u0161to rat?”, dva nau\u010dna revolucionara \u2013 Frojd je na po\u010detku XX veka stvorio psihoanalizu kao sistematsku teoriju u dvotomnom radu “Tuma\u010denje snova” i podrobno izmenio dotada\u0161nje razumevanje seksualnosti \u2013 poku\u0161avaju da razumeju uzroke rata i ponude u\u010dinkovita sredstva za njegovo spre\u010davanje. Ne ulaze\u0107i u detalje prepiske, zanimljivo je da Frojd, nakon okon\u010danja ove pisane razmene, konstatuje da Ajn\u0161tajn nije dobro razumeo psihoanalizu (dok je potonji bio Frojdov pobornik)! Ova konstatacija je od izvanredne va\u017enosti, jer dekonstrui\u0161e ideju “univerzalnog genija” koji nije imun na sopstvena umna ograni\u010denja, podudarno predstavi koja pokazuje da on nije bio nat\u010dovek, ve\u0107 da je kao li\u010dnost posedovao mnoge mane, okrutnost i patrijarhalnost, te da je u\u010destvovao u marginalizaciji \u2013 i \u017eivotnoj i nau\u010dnoj \u2013 Mileve Mari\u0107. Tako, Ajn\u0161tajnova teorija nije samo Albertova, a ni Milevina: i drugi nau\u010dnici, pre svih Lorenc i Poenkare, dali su neupitne doprinose<\/a> razvoju teorije relativiteta, \u0161to nas dovodi do teze teorijskog antihumanizma \u2013 koju je popularisao ponajvi\u0161e Fuko \u2013 o “smrti autora” ili, u ovom slu\u010daju, razgradnje figure superiornog pojedinca koji obdaren posebnom intuicijom, sam od sebe, iznedrava iz misaone onostranosti zna\u010dajni nau\u010dni i\/ili umetni\u010dki uvid (setimo se na ovom mestu i Rasnijerovih teza o demokratiji intelekta). Naprotiv, napreci ove vrste zbivaju se uvek u zajednici i ko-autorstvu sa drugima \u2013 \u017eivima i mrtvima \u2013 i sa celokupnom istorijom ideja, \u0161to nikako ne umanjuje Ajn\u0161tajnov zna\u010daj i doprinos, samo ga druga\u010dije kontekstualizuje i razumeva.<\/p>\n\n\n\n Feministi\u010dko-leva orijentacija prisutna je u savremenom pozori\u0161nom stvarala\u0161tvu u Srbiji. Kako ovaj svetonazor biva sve vi\u0161e potiskivan iz javne politike i obrazovnog sistema u sveobuhvatnom politi\u010dkom skretanju ka desnici, tako on nalazi mesto na marginama tzv. visoke kulture, u teatarskim izvedbama gde jo\u0161 uvek ima mesta za komunizam i “\u017eensko” pitanje koje se ne artikuli\u0161e u okvirima hegemonije liberalnog i\/ili pomodnog, novokomponovanog \u010ditanja radikalnog feminizma. Tako, predstava Bojana \u0110or\u0111eva “Seks-umetnost-komunizam<\/a>” donosi i lik Margerit Diras, koja kriti\u010dki preispituje mu\u0161ki pogled na socijalizam koji zapostavlja \u017eene i \u017eensko pitanje; plesna izvedba Isidore Stani\u0161i\u0107 “Prostor za revoluciju<\/a>” sagledava savremeni kapitalisti\u010dki trenutak i samo\u017eivog pojedinca kome je politi\u010dki vidokrug ograni\u010den kapitalizmom i dalje od njega ne mo\u017ee ili ne \u017eeli da dobaci; dramatur\u0161kinja Olga Dimitrijevi\u0107 nas podse\u0107a na Aleksandru Kolontaj, Lenjinovu saborkinju, u igrokazu “Crvena ljubav<\/a>“, i njene ideje o nu\u017enosti istovremenog osloba\u0111anja radnika, \u017eena i putenosti. Na ovom tragu i “Gospo\u0111a Ajn\u0161tajn” istra\u017euje mogu\u0107nost da se stvaranje nauke razume i kroz rodnu perspektivu, jer su njome tisu\u0107lje\u0107ima vladali mu\u0161karci, kao i da se ponovo preispita u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u kulturnoj nadgradnji koje \u010desto bivaju \u2013 svojim radom na odr\u017eavanju doma\u0107instva koliko i svojim misaonim radino\u0161\u0107u \u2013 materijalna baza mu\u0161kog uspeha. Odatle, verovatno, poti\u010de i ime predstave \u2013 jer je Mileva Mari\u0107 i dan-danas svedena na gospo\u0111u Ajn\u0161tajn \u2013 a sigurno nam sti\u017ee naziv ovog prikaza, “Drugarica Mileva”, koji, zajedno sa predstavom, nastoji da joj vrati ime i autorstvo.<\/p>\n\n\n\n Kona\u010dno, \u017eenski trojac Rosin\u010dek-Gnjidi\u0107-Gild ne upada, prilikom izvo\u0111enju feministi\u010dke kritike, u otrcano optu\u017eivanje Alberta da se tako ophodio prema Milevi zato \u0161to je bio (biolo\u0161ki) mu\u0161karac. “Gospo\u0111a Ajn\u0161tajn” jasno ukazuje na izvore Ajn\u0161tajnovog odno\u0161enja prema prvoj \u017eeni \u2013 od rasprostranjenog \u017eenomrstva poduprtog ideolo\u0161kom prevla\u0161\u0107u filozofije pesimizma u kontinentalnoj Evropi u periodu fin de si\u00e8cle<\/em>, do li\u010dnih ose\u0107anja koja su se nu\u017eno menjala i o kojima jo\u0161 uvek ne znamo dovoljno. Hrabro i bez ustezanja i slatkore\u010divosti, optu\u017enica Milevina se izri\u010de i temeljno dokumentuje, ne bi li se i ona predstavila u novom svetlu, puna ljubavi prema znanju, ma\u0161tovita i stvarala\u010dki nastrojena, izvrsna nau\u010dnica koliko i majka. Delimi\u010dno i sama patrijarhalna, ipak je bila izrazito napredna \u2013 ne samo po shvatanjima, ve\u0107 i po sopstvenom \u017eivotu \u2013 \u017eena koja je otvarala put drugim \u017eenama da u\u0111u u prirodne i tehni\u010dke nauke navodno vi\u0161e u skladu sa “mu\u0161kom prirodom” i koja je platila skupu cenu tog poduhvata, kao i mnogi drugi pioniri i pionirke koji razgr\u0107u nove misaone i dru\u0161tvene obzore u okeanskoj tami neznanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Krajem juna u beogradskom Narodnom pozori\u0161tu premijerno je izvedena predstava “Gospo\u0111a Ajn\u0161tajn”, po tekstu Sne\u017eane Gnjidi\u0107 i u re\u017eiji Karin Rosin\u010dek. Predstava se bavi intimnim odnosom Alberta Einsteina i Mileve Mari\u0107 koji samom svojom dinamikom i naknadnim interpretacijama otvara cijeli niz dru\u0161tvenih i politi\u010dkih pitanja. Donosimo prikaz predstave iz pera Du\u0161ana Maljkovi\u0107a. Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":42792,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[174,1471,74],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1708],"class_list":["post-42789","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-feminizam","tag-kazaliste","tag-kultura","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42789","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42789"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42789\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42790,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42789\/revisions\/42790"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42792"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42789"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42789"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42789"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=42789"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=42789"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=42789"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=42789"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Nauka i rod<\/h2>\n\n\n\n
Uloga socijalizma<\/h2>\n\n\n\n