Unato\u010d slu\u017ebenom moratoriju “podzemne radnje” u projektu eksploatacije litija u Srbiji itekako traju. Vlast se pravi luda, a Rio Tinto da nije Rio Tinto nego netko drugi. No, ne odustaju ni mje\u0161tani koji i dalje pru\u017eaju otpor projektu kojeg politi\u010dki guraju zapadne zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Pro\u0161le godine u ovo doba pokret koji se protivio po\u010detku radova najve\u0107e svetske rudarske kompanije Rio Tinto uzeo je zamah. A nakon dobijene bitke protiv investitora u mini hidroelektrane u jugoisto\u010dnoj Srbiji nastao je utisak da je ekologija tema koja mo\u017ee da generi\u0161e nekakav dublji politi\u010dki bunt i tako izmeni sliku politi\u010dke scene.<\/p>\n\n\n\n
Pokret protiv eksploatacije litijuma bio je najintenzivniji u delovima Srbije koji su bili predvi\u0111eni za rudarenje, a to je deo zapadne Srbije oko Loznice i doline reke Jadar, kao i deo centralne Srbije koji ubuhvata Leva\u010d i Pomoravlje. Pobuna se de\u0161avala u kontekstu priprema za po\u010detak predizborne kampanje, a trenutak kada je vlast u liku predsednika Srbije shvatila da je i dobar deo njene glasa\u010dke baze uklju\u010den u otpor, do\u0161lo je do preokreta; dotada\u0161nji narativ o onima “koji teraju investitore”, pretvorio se u gaf “ne mo\u017eemo dozvoliti da strada ve\u0107i broj ljudi od planiranog”, pa je donesena odluka o moratorijumu na sve aktivnosti kompanije. Napomena: nikada nismo saznali koliki broj ljudi je prihvatljiv za stradanje u ime 3 odsto rudne rente, koliko bi dobijala dr\u017eava Srbija po prvoj verziji dogovora.<\/p>\n\n\n\n
Odluka o moratorijumu bila je nesumnjiva pobeda novog pokreta. Upravo zbog njene brzine niko nije o\u010dekivao da se stvari prosto zaustave, jer svi podaci o ulo\u017eenim sredstvima i planiranoj dobiti ukazuju da se od ovakvih projekata ne odustaje tako lako, a naro\u010dito ne famozni Rio Tinto koji je u protekloj godini postao ozlogla\u0161eno ime. Sav novac koji su do sada ulo\u017eili u marketing ispostavio se kao ba\u010den.<\/p>\n\n\n\n
Reputacija kompanije Rio Tinto u \u010ditavom svetu je vrlo lo\u0161a, ali u Srbiji je u proteklih godinu dana to ime toliko potpuno kompromitovano, da bilo \u0161ta \u0161to asocira na to ime smesta biva odba\u010deno. Tako su prve lokalne podru\u017enice sa odrednicom Rio u imenu poput Rio Jadar, <\/em>Rio Sava i sli\u010dni napu\u0161teni, a u igru su uvedeni novi igra\u010di.<\/p>\n\n\n\n Pre svih, u javnosti je ove godine odjeknula vest da na mesto australijske kompanije dolazi ameri\u010dki Behtel (Bechtel), me\u0111utim, ispostavilo se da je svet rudarenja i javnih tendera u Srbiji manji nego \u0161to se misli pa su veze izme\u0111u ove dve kompanije lako isplivale na povr\u0161inu. Rio Tinto je za BIRN potvrdio da su 2018. godine sa “gra\u0111evinskom kompanijom” Behtel potpisali ugovor o upravljanju projektom (PMC) za Jadar. Tada se ispostavilo da dve kompanije sara\u0111uju ve\u0107 du\u017ee od 50 godina.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, jedna od glavnih lobistkinja projekta Jadar bila je biv\u0161a uposlenica Behtela, in\u017eenjerka Vesna Prodanovi\u0107 koja je bila postavljena za direktorku kompanije Rio Sava. Uz to, Behtelovi interesi u Srbiji imaju mnogo \u0161iru osnovu, jer su kao gra\u0111evinska firma ve\u0107 anga\u017eovani na izgradnji Moravskogkoridora, za koji je raspisan nekakav specijalni tender gde je samo jedna kompanija bila ponu\u0111a\u010d \u2013 Behtel naravno \u2013 a sve to je opravdala ministarka Zorana Mihajlovi\u0107 re\u010dima da “Srbija nema vremena za gubljenje”.<\/p>\n\n\n\n Pored navedene ameri\u010dke kompanije, u poslednje vreme javljaju se i neka na ovim prostorima manje poznata imena koja stvaraju nove konzorcijume \u010dime se doprinosi stvaranju svojevrsne konfuzije: pre svega govorimo o BMM \u2013 Balkan Mining and Minerals, australijskoj kompaniji formiranoj 2021. godine. Njeno ime jasno ukazuje da ta australijska kompanija ne namerava da kopa u Australiji, nego kao \u0161to na njihovom sajtu i pi\u0161e \u2013 u Rekovcu i Pranjanima. Zapravo, po tvrdnji organizacije SEOS (Savez ekolo\u0161kih organizacija Srbije) BMM nije ni\u0161ta drugo do preimenovani Jadar Lithium. Kao deo BMM javlja se jo\u0161 jedna australijska kompanija \u2013 Raiden resources. Ne treba sumnjati da \u0107e PR slu\u017ebe i ubudu\u0107e imati genijalne predloge ove vrste.<\/p>\n\n\n\n Tako preimenovani, uz pripadnike “struke” sa akademskim titulama naj\u010de\u0161\u0107e kriomice idu po selima i poku\u0161avaju da nastave svoja istra\u017eivanja uprkos moratorijumu. Vlasti kako dr\u017eavne, tako i lokalne, ovo toleri\u0161u, ali zato obi\u010dni ljudi spre\u010davaju.<\/p>\n\n\n\n Pre svega, da bi se shvatilo koliko je zapo\u010deta operacija velika i sa \u010dim se suo\u010davaju pobunjeni me\u0161tani u zapadnoj i centralnoj Srbiji, treba videti koji su me\u0111unarodni faktori uklju\u010deni u lobiranje i mre\u017eu podr\u0161ke ovom projektu. Do sada je u javnosti naj\u010de\u0161\u0107e spominjana uloga Velike Britanije, \u010diji je jedan od ministara, Alan Dankan, imao sastanak sa predstavnicima projekta, kao i SAD. \u0160to se ti\u010de Amerikanaca, oni su sugerisali liderima opozicije da Rio Tinto nije tema na kojoj treba napadati vladu.<\/p>\n\n\n\n Naravno da \u010ditava stvar ne mo\u017ee da pro\u0111e bez predstavnika Australije, mati\u010dne zemlje ove multinacionalne kompanije. U radnoj grupi za implementaciju projakta Jadar, po dokumentu potpisanom sa Vladom Republike Srbije nalazi drugi sekretar ambasade ove dr\u017eave, a sa njim i direktor Svetske banke u Srbiji. Neprestano lobiranje ambasada zapadnih zemalja, kompanija je u jednom od obra\u0107anja javnosti objasnila re\u010dima: “…ova vrsta podr\u0161ke kompanijama na tr\u017ei\u0161tu zemlje doma\u0107ina uobi\u010dajena za diplomatska predstavni\u0161tva.”<\/p>\n\n\n\n Ipak, najznakovitije mogu biti re\u010di Angele Merkel koje je uputila na svojoj opro\u0161tajnoj turneji po Balkanu: “Nije samo re\u010d o nema\u010dkim interesima, to je pitanje kojim \u0107e se baviti dr\u017eave \u010dlanice EU, jer je o\u010duvanje \u017eivotne sredine u Evropi zaista va\u017eno pitanje.<\/em>” Naravno, re\u010d je o eksploataciji litijuma, za kojeg lobisti tvrde da ga ima najvi\u0161e u Srbiji, a oni profesori sa Rudarsko-geolo\u0161kog fakulteta koji nisu lobisti ovog projekta ka\u017eu da ga ima najvi\u0161e ba\u0161 u Nema\u010dkoj i Velikoj Britaniji. U svakom slu\u010daju, interesantna tema za razmi\u0161ljanje.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, postoje dokazi da je kompanija Rio Tinto ve\u0107 kontaktirao sa tri nema\u010dka automobilska giganta \u2013 Dajmler-Mercedesom, Folksvagenom i BMW-om. Ostaje nejasno za\u0161to niko ne poku\u0161ava da eksploati\u0161e litijum u samoj Nema\u010dkoj. Ili se, pak, odgovor name\u0107e sam od sebe? U svakom slu\u010daju, ve\u0107 po akterima uklju\u010denim u mre\u017eu pomo\u0107i ovom projektu jasno je da se poku\u0161aji ne\u0107e tako lako zaustaviti pred protestima. Oko toga niko i nikada nije imao dilemu, a naro\u010dito ne pobunjeni stanovnici Srbije.<\/p>\n\n\n\n Uprkos moratorijumu, kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, kompanije pod razli\u010ditim imenima i izgovorima poku\u0161avaju da vr\u0161e istra\u017eivanja i u tome imaju vrlo malo uspeha za sada. Dr\u017eava daje svoj doprinos slanjem prekr\u0161ajnih kazni pojedinim u\u010desnicima u blokadi puteva. Kada se predstavnici kompanije pozivaju na autoritet pojedinih ministarstva, pa i dr\u017eavu samu ili njene institucije \u2013 oni na to ne reaguju.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se dosada\u0161nje takti\u010dke pobede svojevrsnog grassroots<\/em> pokreta, od prvog \u010dasa je tuma\u010dena kao takti\u010dka kupovina dok se zavr\u0161e ovogodi\u0161nji izbori. Ali ni pet meseci nakon zavr\u0161enih izbora Srbija jo\u0161 uvek nema formiranu Vladu. Razlog za to bi mogla da bude te\u017eina krize koja nesumnjivo o\u010dekuje \u010ditav kontinent, a u kojoj bi opet, imanentno logici sistema, najo\u010dekivanije bilo da manje i periferne zemlje podnesu njen najve\u0107i teret, kao i obi\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Zaziranje koje imaju vlasti od socijalnog bunta jeste o\u010dekivano i logi\u010dno, me\u0111utim najve\u0107i domet toga jeste da se \u010ditav proces obavlja \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e ispod radara, da ne ka\u017eemo \u2013 ispod povr\u0161ine. O\u010digledna je strategija da se svaki korak, ma koliko on trenutno nelegalan bio, priznaje kao fakti\u010dko stanje i tako korak po korak do\u0111e do ta\u010dke bez povratka, odnosno po\u010detka eksploatacije.<\/p>\n\n\n\n Klju\u010d dosada\u0161njih dometa pokreta protiv eksploatacije litijuma u Srbiji jeste njegova autenti\u010dnost i uklju\u010denost lokalnih zajednica. Poljoprivrednici, p\u010delari, ljubitelji prirode raznih vrsta, pre svega stanovnici sela na kojima se vr\u0161e ispitivanja formirali su barikade, blokirali puteve, spre\u010davali istra\u017eivanja. Njegova \u0161arenolikost rezultirala je nemogu\u0107no\u0161\u0107u da se nad njim uspostavi strana\u010dka ili ideolo\u0161ka hegemonija, iako je bilo poku\u0161aja, a bi\u0107e ih jo\u0161.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, mobilizacija koju je ova tema podstakla, u\u010dinila je da \u201ezelena\u201cpolitika postane vru\u0107a tema na kojoj sada politi\u010dari iz glavnog toka poku\u0161avaju da profitiraju. Tako\u0111e, javlja se praksa nastanka novih “zelenih” organizacija i partija koje igraju ulogu “zelenih frakcija” pre svega vlasti, ali i opozicije. Kao \u0161to su, na primer, novoformirane organizacije poput Zeleni 90 ili Evropska zelena partija.<\/em><\/p>\n\n\n\n Pokret koji je formiran oko konkretnog pitanja \u2013 otporu konkretnoj kompaniji i konkretnom projektu, iako mo\u017ee ostvariti jak efekat na \u010ditavo dru\u0161tvo, u osnovi je ograni\u010den svojim ciljevima. To mu, sa druge strane, omogu\u0107ava da opstaje uprkos ideolo\u0161kom haosu unutar njegovih redova, kao i to da do eventualnog uspeha do\u0111e bez ozbiljne ideolo\u0161ke diferencijacije.<\/p>\n\n\n\n Zato od njega i ne treba o\u010dekivati ni\u0161ta vi\u0161e, ali sa obzirom na stepen opasnosti koji projekat Jadar sa sobom nosi to jeste njegov dovoljan doprinos dru\u0161tvenoj borbi, uz nesumnjiv antiimperijalisti\u010dki karakter sa obzirom na to sa kim se taj pokret suo\u010dava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Unato\u010d slu\u017ebenom moratoriju “podzemne radnje” u projektu eksploatacije litija u Srbiji itekako traju. Vlast se pravi luda, a Rio Tinto da nije Rio Tinto nego netko drugi. No, ne odustaju ni mje\u0161tani koji i dalje pru\u017eaju otpor projektu kojeg politi\u010dki guraju zapadne zemlje. Pro\u0161le godine u ovo doba pokret koji se protivio po\u010detku radova najve\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":42726,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,33],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-42724","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-protest","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42724","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42724"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42724\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42727,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42724\/revisions\/42727"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42726"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42724"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=42724"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=42724"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=42724"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=42724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Preveliko da propadne<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ko pru\u017ea<\/strong> <\/strong><\/em>otpor<\/strong>?<\/strong><\/em><\/h2>\n\n\n\n