Srpske vlasti nastoje podi\u0107i natalitet, ali pritom se milijuni javnog novca ne ula\u017eu u to da se ljudima omogu\u0107i da \u017eive od svog rada i imaju podr\u0161ku ukoliko odlu\u010de imati djecu, ve\u0107 u pritisak (bijelim) heteroseksualnim parovima, prije svega \u017eenama, da ra\u0111aju decu u svrhu “o\u010duvanja nacije\u201c. <\/p>\n\n\n\n
Vest da je granica za vantelesnu oplodnju o tro\u0161ku Republi\u010dkog zavoda za zdravstvenu za\u0161titu u Srbiji pomerena sa 43 na 45 godina starosti \u017eene je zasigurno donela da\u0161ak optimizma za sve one \u017eene koje su prinu\u0111ene da prolaze kroz ovaj proces istovremeno se trkaju\u0107i sa vremenom. A vreme ko vreme, uvek pobedi na kraju jer se ono ne umara, nema poslove i manjak novca, ne stigne ga \u017eivot, ne mora da se zaceli posle neuspeha, da napravi pauzu, da udahne pa nastavi. Politi\u010dari na vlasti godinama iznose zabrinjavaju\u0107e brojke o padu nataliteta u Srbiji. Nakon kovid krize i pove\u0107anja smrtnosti, skoro pa mese\u010dno slu\u0161amo kako smo za godinu dana izgubili stanovnika veli\u010dine osrednjeg grada. Istovremeno se redovno hvale kako Republika Srbija ula\u017ee milione u populacionu politiku, da bi se demografski problemi re\u0161ili, kao da oni samo zbog nera\u0111anja postoje. Ti milioni javnog novca se ne ula\u017eu u socijalnu politiku, razvoj politika planiranja porodice, ne ula\u017eu se u stvaranje dru\u0161tva u kome ljudi \u017eele i mogu od svog rada da \u017eive, kao i da svako ko \u017eeli da bude roditelj ima podr\u0161ku za to. Ne, milioni javnog novca u Srbiji se ula\u017eu u pritisak belim, heteroseksualnim parovima, a pre svega \u017eenama da ra\u0111aju decu i vr\u0161e barem prostu reprodukciju, ka\u017eu. <\/p>\n\n\n\n
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju redovno izdaje saop\u0161tenja u kojima ka\u017ee da novac i mere za popravljanje demografske slike u Srbiji nisu presudne, jer je “demografski problem postao pitanje svesti i promenjenog sistema vrednosti, u kojem deca nisu vi\u0161e najve\u0107e bogatstvo\u201c, no ministar voli da zao\u0161tri pa ka\u017ee da problem nataliteta nije samo na\u0161 ve\u0107 generalno problem hri\u0161\u0107anske Evrope<\/a> (!). Iako novac po ministru nije presudan, ipak je jedna od “najva\u017enijih stimulativnih mera za populacionu politiku\u201c u Republici Srbiji roditeljski dodatak. Ova nov\u010dana mera usmerena je na porodice koje dobijaju prvo, drugo i tre\u0107e i \u010detvrto dete. Ra\u0111anje slede\u0107eg deteta ni politika ni Zakoni ne\u0107e “stimulisati\u201c niti \u0107e postojati socijalna podr\u0161ka za roditelje sa vi\u0161e dece. O ovome se godinama govori kao o izuzetno diskriminatornoj odredbi zakona, jer ona u praksi u najve\u0107em procentu poga\u0111a i diskrimini\u0161e romske porodice. Nasuprot onome \u0161to politika planiranja porodice zaista treba da bude, populacione politike se bave prete\u017eno “o\u010duvanjem nacije\u201c. O tome da je nacija i srpski narod ugro\u017een lo\u0161om demografskom slikom upozoravaju i \u017eene optu\u017euju najvi\u0161i dr\u017eavni zvani\u010dnici, redovno, ve\u0107 godinama.<\/p>\n\n\n\n \u017dena je glavna, pri\u010da nam ministar za brigu o porodici i demografiju, Ratko Dmitrovi\u0107. “\u017dena je ostvarila potpunu ravnopravnost, da se obrazuje, bavi nau\u010dnim radom. Moramo da pitamo \u017eenu \u0161ta jo\u0161 treba da uradimo da se ne zaustavi na jednom detetu, ona odlu\u010duje, a ne mu\u0161karci. \u017dena je ta koja ka\u017ee da \u0107e roditi jedno ili \u010detvoro dece. Moramo jo\u0161 da uradimo da bi u sferi svesti rekla \u2018u redu\u2019.\u201c pri\u010da ministar Dmitrovi\u0107. Nije jednom ministar rekao da novac nije klju\u010dan za odluku da li \u0107e se dete ra\u0111ati ili ne\u0107e. I ministar je svakako u pravu, nikada nije samo<\/em> do novca. Do toga je da li \u017eene imaju mogu\u0107nost da rode dete zaposlene, sa podr\u0161kom, zdrave, da li tu decu mogu da le\u010de kad treba, vode na more, na planinu, upisuju u \u0161kole, u kakve \u0161kole, da li te \u017eene neko tu\u010de, da li imaju krov nad glavom, \u0161ta \u0107e ako izgube posao, imaju li za koga da glasaju.<\/p>\n\n\n\n Ali i pored pitanja \u0161ta treba da se uradi da bi \u017eena rekla u redu<\/em> nije lo\u0161e dekonstruisati i pitanje prava \u017eena na izbor da li \u0107e roditi dete ili ne. Iako ovo pravo (jo\u0161 uvek) nije direktno ugro\u017eeno, ono je pod stalnim napadima. Pre nekoliko godina je tada\u0161nji i sada\u0161nji predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 govorio kako \u0107e abortus postati intervencija koju je mogu\u0107e obavljati u ovla\u0161\u0107enim institucijama: “Ali pre toga da poka\u017eete ultrazvuk i da \u010duje otkucaje srca, pa neka se odlu\u010di. Imate danas i 4D, pa neka se odlu\u010di (\u2026) Niko nikome ne\u0107e nikakvo pravo da uskrati, jedino \u0161to ho\u0107emo je da poku\u0161amo da zamolimo ljude da razumeju koliko su deca potrebna\u201c. Ova, su\u0161tinski izuzetno nasilni\u010dka praksa prema \u017eenama, na\u017ealost nije stvar samo neprimerenih izjava politi\u010dara koji time nikako ne bi trebalo da se bave a tek ne da je zagovaraju, ve\u0107 se odavno primenjuje u klinikama. Sude\u0107i prema iskustvima \u017eena u Srbiji, ukoliko zaista re\u0161ite da dete iz kog god razloga ne rodite, otkucaje srca \u0107ete naj\u010de\u0161\u0107e \u010duti, i to vi\u0161e puta.<\/p>\n\n\n\n Abortusi se tako\u0111e u Srbiji pla\u0107aju, \u010dak i u dr\u017eavnim klinikama jer ih Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje ne pokriva. Dakle, abortus jeste dozvoljen, ali je daleko od dostupnog, pa je vrlo diskutabilno re\u0107i da je abortus u Srbiji stvar izbora. Koji je izbor \u017eena koje nemaju mogu\u0107nost da ga bezbednog sebi priu\u0161te?<\/p>\n\n\n\n Situaciju dodatno komplikuje i Prednacrt Gra\u0111anskog zakonika koji bi omogu\u0107io da se obim prava nero\u0111enog deteta ure\u0111uje posebnim zakonom, na koji je ukazala pravnica Milena Vasi\u0107<\/a>. Sporan \u010dlan Prednacrta koji je dostupan javnosti, glasi: ,”Za\u010deto dete, pod pretpostavkom da \u0107e se \u017eivo roditi, smatra se kao ro\u0111eno, u pogledu prava koja bi imalo da je ro\u0111eno, a u obimu koji utvr\u0111uje poseban zakon\u201c. Ukidanje prava na abortus u Srbiji zagovara i crkva. Da bismo imali kompletnu sliku stanja u Srbiji, ovu informaciju treba dopuniti i slede\u0107om: po\u010detkom ove godine zaseli su ministar za brigu o porodici Dmitrovi\u0107 i patrijarh Srpske pravoslavne crkve da se slo\u017ee da je “porodica osnov nacije i dru\u0161tva, bez nje demografska obnova nije mogu\u0107a i zato moramo da u\u010dinimo sve da sa\u010duvamo i odr\u017eimo porodicu, sa svim tradicionalnim vrednostima koje ona sa sobom nosi.\u201c<\/p>\n\n\n\n Da se vratimo za kratko na po\u010detak pri\u010de. Vest o pove\u0107anju starosne granice za vantelesnu oplodnju (VTO) je mnoge \u017eene i mnoge parove obradovala. Iako je Srbija i dalje ispod evropskog proseka po starosti prvorotki, pomeranje ove granice je bilo najmanje \u0161to se moglo uraditi, osim da se ona potpuno ukine, ali o tome drugom prilikom. Za sve one \u017eene kojima je postupak VTO jedini na\u010din da do\u0111u do \u017eeljene trudno\u0107e, \u010dinjenica da imaju vi\u0161e vremena na raspolaganju pru\u017ea kakav-takav mir. Parovi kojima je postupak VTO, koliko god bio invanzivan, intenzivan i fizi\u010dki, psihi\u010dki, emotivno i finansijski iscrpljuju\u0107, jedini na\u010din da do\u0111u do \u017eeljene trudno\u0107e na\u017ealost nije zanemarljiv. U Srbiji se, prema statistikama, svaki \u0161esti par suo\u010dava sa nekim od pote\u0161ko\u0107a da do \u017eeljene trudno\u0107e do\u0111e. Ovaj broj je zapravo znatno ve\u0107i, samo statistika ne broji sve<\/em> parove.<\/p>\n\n\n\n Da biste u Srbiji dobili pravo na VTO o tro\u0161ku dr\u017eave morate biti u bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj heteroseksualnoj zajednici. Svi oni parovi koji ne zadovoljavaju ovaj prvi uslov (zaista je prvi u pravilniku), ne mogu da ra\u010dunaju na tu mogu\u0107nost iako su osiguranici\/e Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje kao i heteroseksualni parovi. Zakoni su striktni \u2013 zna se \u0161ta je porodica, a ukoliko ste u paru koji nije heteroseksualan, po zakonima Republike Srbije niste porodica. Porodica dakle mora biti stari dobri nukleus \u2013 tata, mama, bata i seka. To je \u0161to je, borba traje pa se \u010deka na usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima da mrdne stvar sa mrtve ta\u010dke, no pojam porodice se ni tada ne\u0107e promeniti.<\/p>\n\n\n\n Tako misle i ministar Dmitrovi\u0107 i patrijarh \u2013 ministar koji treba da se bavi brigom o porodici (za\u0161to ne svim porodicama bez diskriminacije?) i patrijarh koji time uop\u0161te ne treba da se bavi. To misli i novoizabrani gradona\u010delnik Beograda, Aleksandar \u0160api\u0107 koji je odbio<\/a> poziv da otvori Europrajd koji \u0107e ove godine biti odr\u017ean u Beogradu i najavio novu manifestaciju pod pokroviteljstvom Grada. U pitanju \u0107e biti naravno Dan porodice, kao da su ove dve manifestacije nekako me\u0111usobno isklju\u010dive, pa ako si za jednu sigurno nisi za drugu i obratno.<\/p>\n\n\n\n Porodica nije ni samo mama sa detetom ili decom. Samohrane majke se ne nalaze, ili se nalaze retko, u strategijama i posebnim zakonima, nemaju podr\u0161ku dr\u017eave ni pravnu za\u0161titu ni na poslu ni u dru\u0161tvu kako bi njihova deca rasla u barem nekakvom blagostanju. Ovogodi\u0161nje mere pronatalitetnih politika koje se ti\u010du mogu\u0107nosti da dr\u017eava finansira u\u010de\u0161\u0107e za kupovinu prve nekretnine (ova mera je po dono\u0161enju uredbe izazvala vi\u0161e dilema i problema, ispostavilo se da je manje vi\u0161e nemogu\u0107e do\u0107i do ove “pomo\u0107i\u201c, ali i o tome drugom prilikom) tako\u0111e nisu dostupne samohranim majkama. Da biste konkurisali za ovu pomo\u0107 neophodno je da predate i ven\u010dani list ili overenu izjavu o vanbra\u010dnoj zajednici. Ukoliko u njoj niste, onda dokaz o jednoroditeljskoj porodici \u2013 koji se mo\u017ee dobiti samo u specifi\u010dnim slu\u010dajevima i nema ga svaka samohrana majka. Pravnici<\/a> su ilustrovali kako to u praksi izgleda: majka prvo tu\u017ei oca za izdr\u017eavanje, kada dobije presudu treba da konstatuje kako on presudu ne izvr\u0161ava, onda treba da proba da prinudno izvr\u0161i presudu, pa tek onda da stekne status jednoroditeljske porodice. Daleko od jednostavnog.<\/p>\n\n\n\n Nepopularni Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom koji je i pored izmena donetih ove godine i dalje diskriminatoran za \u010ditave kategorije \u017eena i porodica tek je po\u010detkom godine izmenjen tako da se isprave odredbe koje su diskriminisale roditelje sa decom sa invaliditetom. Pre izmena ovog zakona roditelji dece sa invaliditetom su morali da biraju da li \u0107e primati platu ili finansijsku pomo\u0107 za tu\u0111u negu i pomo\u0107. Iako je Ustavni sud ukazao na problemati\u010dnost ove odredbe, dr\u017eava i dalje komplikuje ovim roditeljima zatrpavaju\u0107i ih besmislenom birokratijom i tra\u017ee\u0107i im dokaze i odbijenice kako bi dobili novac na koji imaju pravo.<\/p>\n\n\n\n \u010cija je onda porodica? Porodica u dr\u017eavi Srbiji ne pripada svima koji u porodicama \u017eive. Pravo na porodicu i porodi\u010dni \u017eivot nemaju svi pripadnici i pripadnice ovog dru\u0161tva. \u017dene treba da ra\u0111aju belu srpsku decu, ali ne previ\u0161e jer mnogo dece ipak ko\u0161ta dr\u017eavu. Nepostojanje adekvatnih socijalnih politika je najzaslu\u017enije za lo\u0161u demografsku sliku u Srbiji. Socijalne politike se progresivno uru\u0161avaju iz godine u godinu, one nove<\/em> koje politi\u010dari zagovaraju \u010dine stubove patrijarhalnog dru\u0161tva u kom su \u017eene zato\u010dene i eksploatisane, i nema izgleda da \u0107e se to skorije menjati na bolje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpske vlasti nastoje podi\u0107i natalitet, ali pritom se milijuni javnog novca ne ula\u017eu u to da se ljudima omogu\u0107i da \u017eive od svog rada i imaju podr\u0161ku ukoliko odlu\u010de imati djecu, ve\u0107 u pritisak (bijelim) heteroseksualnim parovima, prije svega \u017eenama, da ra\u0111aju decu u svrhu “o\u010duvanja nacije\u201c. Vest da je granica za vantelesnu oplodnju o […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":42638,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[618,1484,1625,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404,96],"class_list":["post-42633","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-demografija","tag-konzervativizam","tag-porodica","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42633","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42633"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42633\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42639,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42633\/revisions\/42639"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42638"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42633"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42633"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42633"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=42633"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=42633"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=42633"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=42633"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}A abortus?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u010cija je porodica?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n