{"id":4247,"date":"2015-01-26T08:45:57","date_gmt":"2015-01-26T07:45:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=4247"},"modified":"2015-01-27T13:42:36","modified_gmt":"2015-01-27T12:42:36","slug":"borski-kombinat-bakra-nova-topionica-stara-prica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=4247","title":{"rendered":"Borski kombinat bakra: nova topionica \u2013 stara pri\u010da"},"content":{"rendered":"

Velika proizvodnja bakra sedamdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log stolje\u0107a<\/strong> proslavila je Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor na istoku Srbije. No odonda je kompleks pro\u0161ao nekoliko neuspje\u0161nih privatizacija te jo\u0161 vi\u0161e proma\u0161enih dr\u017eavnih investicija koje su od njega napravile tek sjenku nekada\u0161njeg kompleksa. Nedavna izgradnja nove topionice najavljena je kao veliki preokret za ovu firmu i cijeli kraj, ali dublji pogled u cijeli posao daje druga\u010diju sliku.
\n<\/strong><\/p>\n

Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor nekada je predstavljao povezan industrijski centar koji je zapo\u0161ljavao preko 20.000 radnika i radnica. Danas, nakon uru\u0161avanja skoro celokupne prera\u0111iva\u010dke industrije bakra, tamo je zaposleno svega 3.500 ljudi, uklju\u010duju\u0107i i zaposlene u Rudniku bakra Majdanpek. Poznata lokalna izreka koja ka\u017ee “sve dok bakar te\u010de, egzistencija nije ugro\u017eena” danas postaje obesmi\u0161ljena. Bakar i dalje te\u010de, ali u okolnostima u kojima je “obezbe\u0111ena” egzistencija za daleko manji broj ljudi nego pre 25 godina, sa nagomilanim dugovima i dugogodi\u0161njim negativnim bilansom u poslovanju.<\/p>\n

Uprkos jednostranoj medijskoj histeriji koja izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru prezentuje kao poslovni uspeh 21. veka od presudne va\u017enosti za celokupnu privredu Srbije, postoje i drugi glasovi koji se jedva probijaju, uglavnom putem lokalnih medija, daju\u0107i pone\u0161to druga\u010diju sliku. Nakon istra\u017eiva\u010dkog serijala emisije Insajder televizije B92, korupcijski projekat izgradnje nove topionice po\u010dinje da privla\u010di pa\u017enju javnosti. No, pod dejstvom nevidljive ruke uniformne medijske organizacije u Srbiji po\u010dinje konstrukcija op\u0161teg konsenzusa na osnovu samorazumljive i jedinstvene glorifikacije rudarskog kapitalnog projekta. Kako je dominantna slika u srpskim medijima uvek puna optimizma i zanosa u prikazivanju investicija, naro\u010dito stranih investicija, gotovo je nemogu\u0107e nai\u0107i na kriti\u010dku analizu ovog fenomena.<\/p>\n

Me\u0111utim, ukoliko uzmemo u obzir \u0161iri politi\u010dko-ekonomski kontekst od 90-ih do danas i \u010dinjenicu da je RTB Bor preduze\u0107e u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, investicije u novu topionicu nam ne daju ba\u0161 toliko razloga za optimizam. Investicije u modernizaciju sirovinske industrije su u pravilu pra\u0107ene arbitrarnim i nerentabilnim izborom tehnologije, pogotovu kada je izgradnja nove topionice u pitanju.<\/p>\n

\u0106orsokak investicione politike<\/strong><\/p>\n

Predistorija lo\u0161e investicione politike RTB Bor zapo\u010dinje u vremenu kada je proizvodnja bakra i plemenitih metala bila daleko ve\u0107a nego danas. Sredinom 80-ih godina 20. veka, godi\u0161nja proizvodnja bakarne rude se kretala od 10-12 miliona tona, dok je proizvodnja koncentrata bakra iznosila u proseku 57.000 tona. Bez obzira na rekordne ekonomske rezultate, u isto vreme se zapostavlja raskrivanje bogatog majdanpe\u010dkog rudnog le\u017ei\u0161ta Ju\u017eni revir \u0161to dovodi do gubitaka od 45 miliona dolara na godi\u0161njem nivou. U takvoj situaciji bilo je logi\u010dno da se napravi investicioni plan za saniranje propu\u0161tenih radova na raskrivanju Ju\u017enog revira kako bi se proizvodnja vratila na uobi\u010dajeni nivo. Me\u0111utim, tada\u0161nja uprava donosi investicionu odluku, \u010dija je tehnolo\u0161ko-ekonomska opravdanost vi\u0161e nego upitna, da se otpo\u010dnu radovi na izgradnji postrojenja za dopunsko iskori\u0161\u0107avanje plemenitih metala iz jalovine flotacije. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Iako su in\u017einjeri Instituta za bakar tada upravi predo\u010dili komparativnu analizu tro\u0161kova saniranja zaostajanja u raskrivanju le\u017ei\u0161ta i ulaganja u takvu tehnologiju, uprava je ostala pri svojoj odluci i postrojenje je izgra\u0111eno 1987. godine. Kroz 10 godina rada i ulo\u017eenih 20 miliona dolara u novu tehnologiju, rezultati proizvodnje bakra na kopu Ju\u017eni revir bele\u017ee progresivni pad 2<\/a><\/sup> da bi 1999. godine nekada najbogatiji kop bio zatvoren zbog zaostajanja u raskrivanju le\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Druga investicija koja je povezana sa kopom Ju\u017eni revir odnela je u nepovrat 30 miliona dolara. Naime, 1990. godine doneta je investiciona odluka o izgradnji nove flotacije kapaciteta 6 miliona tona kako bi se pove\u0107ala flotacijska prerade rude na planiranih 18 miliona tona. Kupljena je sva oprema za mlevenje, iako je ve\u0107 tada proizvodnja rude na najbogatijem majdanpe\u010dkom nalazi\u0161tu po\u010dela opadati zbog zaostajanja u raskrivanju.<\/p>\n

Tako\u0111e, po\u010delo se sa izgradnjom zgrade pri novoj flotaciji iako realno nije bilo dovoljno rude za planirane flotacijske kapacitete. Posledice su vi\u0161e nego jasne: zatvoren je kop Ju\u017eni revir koji je sada pun vode, istrulela je oprema za flotaciju, prestao je rad dopunskog postrojenja i ostali su sablasni betonski zidovi nedovr\u0161ene zgrade pri novoj flotaciji. Ukratko, nepovratno je ulo\u017eeno preko 50 miliona dolara koji su investirani po osnovu kreditnog zadu\u017eivanja i danas \u010dine samo mali deo ukupnog duga RTB Bor. 3<\/a><\/sup><\/p>\n

Sumnjiv posao sa Kana\u0111anima
\n<\/strong><\/p>\n

Projekat izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru ne predstavlja izuzetak. Iako je u javnosti izgradnja novih kapaciteta predo\u010dena kao kapitalni investicijski poduhvat u rudarstvu, ovaj poduhvat svakako zaslu\u017euje sagledavanje iz vi\u0161e perspektiva. Jedna od perspektiva ti\u010de se odabira tehnologije. Kada je 2008. godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja imenovalo generalnog direktora RTB Bor i celokupno rukovodstvo, krenulo se sa planiranjem izgradnje nove topionice. Po\u0161to su u Boru davno osnovane dve nau\u010dne institucije kada je rudarstvo u pitanju, Institut za bakar i Rudarsko-metalur\u0161ki fakultet, i po\u0161to se njihov savetodavni rad u pogledu investicija u tehnologiju mora uzeti u obzir, direktor Instituta je predlo\u017eio da se napravi studija izvodljivosti koja bi ko\u0161tala manje od 150.000 eura.<\/p>\n

Me\u0111utim, od strane rukovodstva RTB Bor, odlu\u010deno je da se, mimo Zakona o javnim nabavkama i u direktnim pregovorima, za taj posao anga\u017euje kanadska firma SNC Lavalin \u010dija je studija ko\u0161tala 2 miliona eura, i koja je zvani\u010dno dobila posao izgradnje topionice i fabrike sumporne kiseline. Iako je Institut insistirao na uvo\u0111enju racionalnije tehnologije, sa manjom potro\u0161njom energije i nelimitiranim kapacitetima, za \u0161ta je bilo potrebno kompletno ulaganje od 105 miliona eura, rukovodstvo RTB-a se odlu\u010dilo za finsku tehnologiju Outocumpu koja je isprva ko\u0161tala 100 miliona eura da bi u 2013. godini cena ove investicije dostigla iznos preko 300 miliona eura. Pritom, pri odabiru Outocumpu tehnologije nije uzeta u obzir \u010dinjenica da RTB ne mo\u017ee proizvesti ni 30% bakarnog koncentrata, te da je potrebno uvoziti skup i kvalitetan koncentrat, s obzirom da se radi o deficitarnoj sirovini na svetskom tr\u017ei\u0161tu za koju se pla\u0107a 3 godine unapred.<\/p>\n

Ako se tome doda \u010dinjenica da SNC Lavalin nije imao iskustva u izgradnji topionice bakra, i da je zbog korupcijskih afera 2013. godine ka\u017enjen od strane Svetske banke zabranom u\u010destvovanja u projektima koje finansira ova institucija, ovakav izbor strate\u0161ki va\u017enog partnera u izgradnji novih kapaciteta ne dovodi u pitanje samo rukovodstvo RTB Bor, ve\u0107 i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj koje je u\u010destvovalo u direktnim pregovorima. Me\u0111utim, “zvani\u010dan” razlog za izbor SNC Lavalin je bio taj \u0161to je kanadska Agencija za podr\u0161ku izvozu omogu\u0107ila kredit od 130 miliona eura kojim su se delimi\u010dno finansirali radovi izgradnje. 4<\/a><\/sup><\/p>\n

Agregati miruju, tro\u0161kovi se pove\u0107avaju<\/strong><\/p>\n

Kada su radovi zaustavljeni 2013. godine zbog nedostatka glavnog projekta i gra\u0111evinskih dozvola, Vlada Srbije je dala kreditne garancije, \u0161to je zna\u010dilo da \u0107e ovaj dug biti servisiran iz republi\u010dkog bud\u017eeta. Ako se ima u vidu, sa jedne strane postoje\u0107a podkapacitiranost u pogledu prerade rude i koncentrata bakra, a sa druge strane neisplativost tehnologije koja \u0107e zahtevati dalje zadu\u017eivanje kako bi se uop\u0161te proces proizvodnje pokrenuo, onda je jasno da predvi\u0111eno pu\u0161tanje nove topionice u rad sa punim kapacitetom ne\u0107e biti mogu\u0107e u naredna tri meseca kako je javnosti saop\u0161teno. Prvenstveno zbog toga \u0161to su na izgradnji nove topionice izvr\u0161eni samo mehani\u010dki radovi i \u0161to ceo proces zahteva najmanje pola godine kako bi se obavila neophodna povezivanja u proizvodnji. Uprkos ambicioznim planovima, koji ignori\u0161u obaveze ispla\u0107ivanja dugova 5<\/a><\/sup>, od 2013. godine se bele\u017ei negativan trend u poslovanju u odnosu na period 2009-2012. 6<\/a><\/sup><\/p>\n

Produktivnost po zaposlenom (3.500 zaposlenih) je u zadnja 3 kvartala 2013. godine iznosila samo 0.85 tona u koncentratu mese\u010dno, \u0161to za devet meseci iznosi 26.973 tona koncentrata bakra. Planirana proizvodnja za isti trokvartalni period bila je 32.973 tona koncentrata bakra, ta\u010dnije, 3.664 tona mese\u010dno. Isto tako, flotacijski parametri su ispod planiranih iako je nabavljena nova oprema. U 2014. godini se nastavlja ovaj negativni trend, pri \u010demu faktor predstavlja i zastoj u proizvodnji, jer je u toku godine dva puta vr\u0161en remont topioni\u010dke pe\u0107i. Tako\u0111e, hroni\u010dni nedostatak koncentrata za preradu u metalurgiji razlog je za\u0161to agregati miruju dok se tro\u0161kovi odr\u017eavanja gomilaju.<\/p>\n

Druga perspektiva ti\u010de se ekologije. Iako Outocumpu tehnologija redukuje aerozaga\u0111enje preusmeravaju\u0107i veliku koncentraciju sumpor-dioksida u proizvodni proces, to \u010dine i mnogo rentabilnije tehnogije poput AISA Smelt ili TLS. Ispod starog jalovi\u0161ta u Boru i dalje se nalazi kolektor gradskih otpadnih voda koji je 50-ih godina 20. veka pretrpeo o\u0161te\u0107enja zbog kojih je otekla jalovina uni\u0161tiv\u0161i priobalje Borske reke i Velikog Timoka. Ispod flotacijskog jalovi\u0161ta Veliki Krivelj i danas proti\u010de Kriveljska reka. Njen kolektor je tako\u0111e o\u0161te\u0107en te preti da prouzrokuje novu ekolo\u0161ku katastrofu na koju nova brownfield<\/em> investicija nema odgovor. Usled prirodnog lu\u010denja jalovine, zaga\u0111ene su povr\u0161inske i podzemne vode kao i okolno poljoprivredno zemlji\u0161te. Pored strukturnih problema hroni\u010dne nezaposlenosti u op\u0161tini Bor, ovi problemi se stavljaju u drugi plan dok se javnosti prezentuje “svetla i zelena” ekolo\u0161ka budu\u0107nost Bora, naravno, uz navodnu godi\u0161nju proizvodnju bakra od 80.000 tona.<\/p>\n

Da do toga ne\u0107e do\u0107i u doglednom periodu govore navedeni podaci. Podtekst ovih procesa, shodno razvoju doga\u0111aja, prati klasi\u010dan scenario pripreme za privatizaciju. Obzirom da je RTB Bor jedino preduze\u0107e u Srbiji koje proizvodi bakar, njegova monopolska pozicija predstavlja za potencijalne kupce primamljiv zalogaj. No, prodaja RTB Bor bi zna\u010dila otpu\u0161tanje najmanje 2.000 ljudi uz “fer” socijalni program, dok bi se problem dugovanja re\u0161io konverzijom u kapital. U me\u0111uvremenu vlast predla\u017ee op\u0161tini Bor kao kreativnu privrednu opciju seoski i rekreativni turizam, a za one sa ja\u010dim preduzetni\u010dkim nagonom pokretanje privatnog biznisa.<\/p>\n

  1. Flotacija je proces ispiranja rude kako bi se podstakao proces odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka mineralne sirovine, tj. na\u010din oplemenjivanja mineralnih sirovina. Jalovina predstavlja otpadni materijal pri obradi rude.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Proizvodnja bakra i plemenitih metala 1997. godine na kopu Ju\u017eni revir iznosila je svega 10% u odnosu na 1985. godinu.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Ukupni dugovi RTB Bor su 2008. godine iznosili oko 860 miliona eura. Struktura dugovanja uklju\u010duje ino-kompanije kojima RTB Bor duguje zna\u010dajne neisporu\u010dene koli\u010dine bakra i novca po osnovu kreditiranja. RTB Bor tako\u0111er ima dugovanja prema Fondu za razvoj Srbije, Poreskoj upravi Srbije, firmama isporu\u010diocima sirovina, repromaterijala i rezervnih delova. Radi se o firmama koje su zna\u010dajno profitirale kroz saradnju sa RTB Bor i prema kojima tako\u0111er postoji dugovanje, a koje u saradnji sa lojalnom upravom RTB-a \u017eele da zaustavljanjem poslovanja RTB Bor pretvore svoje dugove (\u010dija je vrednost na tr\u017ei\u0161tu opala na \u00bc od nominalnog duga) u zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e u kapitalu RTB-a Bor. Odnosno \u017eele da postanu vlasnici RTB-a Bor u daleko ve\u0107em delu od onoga \u0161to bi im pripadalo. Ovde treba dodati i dug prema dr\u017eavi (\u0161to je, opet, deo njenog inostranog zadu\u017eivanja i transferisanih sredstava poreskih obaveznika) koji danas, samo u u konteksu projekta izgradnje nove topionice, iznosi preko 200 miliona eura. Ako se tome doda da je RTB Bor od 2003. godine u postupku restrukturiranja, a time i za\u0161ti\u0107en od prinudne naplate dugova od strane dr\u017eave, jasno je za\u0161to se nekontrolisano tro\u0161e sredstva koja dr\u017eava transferi\u0161e ovom preduze\u0107u<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Ovde postoji sprega biv\u0161eg jugoslovenskog ambasadora u Kanadi, Gorana Kapetanovi\u0107a, koji je SNC Lavalin preporu\u010dio rukovodstvu RTB-a i Vladi Srbije. Vi\u0161e o tome u emisiji Insajder<\/a>[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. RTB Bor zbog ka\u0161njenja u izgradnji topionice svakako trpi \u0161tetu u dobiti. Me\u0111utim, ekolo\u0161ka \u0161teta \u0107e zbog kori\u0161\u0107enja stare tehnologije, za svaki mesec zaka\u0161njenja u odnosu na ugovor, generisati gubitkak od oko 6 miliona evra, dok u toku 2014. godine sti\u017eu na naplatu dva anuiteta od po 12,5 miliona dolara koji su trebali da se otpla\u0107uju za novu tehnologiju.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. Porast cene bakra na svetskom tr\u017ei\u0161tu od 2006. godine je borskom rudarstvu otvorio izvesnu perspektivu. Dok je krajem 80-ih cena bakra po toni iznosila ne\u0161to vi\u0161e od 3.000 dolara, od 2006. g. se za tonu bakra mo\u017ee dobiti skoro 8.000 dolara. Cena<\/a> se 2009. g. vra\u0107a na nivo iz 80-ih, da bi progresivno rasla i dostigla 2011. g. nivo od 10.000 dolara po toni.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor nekada je predstavljao povezan industrijski centar koji je zapo\u0161ljavao preko 20.000 radnika i radnica. Danas, nakon uru\u0161avanja skoro celokupne…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":4296,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[199],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-4247","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-industrija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4247","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4247"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4247\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4297,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4247\/revisions\/4297"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4296"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4247"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4247"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4247"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=4247"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=4247"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=4247"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=4247"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}