Nova kriza, koja prema prognozama ide ka recesiji, obnovila je na ljevici pitanje Europske unije kao prikladnog okvira za rje\u0161avanje problema i realizaciju lijevih politika. Luka Petrovi\u0107 je sumirao rasprave kojima smo svjedo\u010dili na tu temu u prethodnim rundama kriza – onoj eurozone i pandemijskoj – kako bi znali \u010dime baratamo danas.<\/p>\n\n\n\n
Nedavno zavr\u0161eni izbori u Francuskoj doneli su da\u0161ak optimizma. Melan\u0161onu je sredinom aprila za dlaku izmakao drugi krug predsedni\u010dkih izbora, nakon \u010dega je do\u0161lo do ukrupnjavanja na levom politi\u010dkom spektru. Pred parlamentarne izbore, formiran je izborni savez levih, zelenih i socijaldemokratskih opcija Nova ekolo\u0161ka narodna i dru\u0161tvena zajednica (NUPES). Upravo se NUPES profilisao kao najja\u010da opoziciona snaga na izborima za Narodnu skup\u0161tinu, \u0161to je, uz rast krajnje desnice, dovelo do toga da Makronova opcija vi\u0161e nema apsolutnu ve\u0107inu u donjem domu francuskog parlamenta.<\/p>\n\n\n\n
Izborni uspeh NUPES-a obnovio je i ne toliko novu raspravu na levici o odnosu prema Evropskoj uniji. Naime, sto\u017eerna opcija ove koalicije, Nepokorna Francuska, va\u017ei za aktera koji je blizak strategiji levog suverenizma \u2013 ideji da bi trebalo, bar u odre\u0111enoj meri, vra\u0107ati ingerencije nacionalnim dr\u017eavama koje su prenesene na nadnacionalne nivo Evropske unije tokom procesa integracija.<\/p>\n\n\n\n
Osnovna zamerka Evropskoj uniji iz ove perspektive ti\u010de se tehnokratsko-liberalnog ustrojstva pojedinih ustanova EU i nemogu\u0107nosti dr\u017eava \u010dlanica da vode samostalne politike, pre svega, u oblastima industrijske i monetarne politike. Na meti je posebno monetarna unija, odnosno Evropska centralna banka, te prili\u010dno striktna fiskalna pravila i bud\u017eetska pravila koja dr\u017eavama \u010dlanicama izbijaju iz ruku va\u017ean instrument za vo\u0111enje ekonomske i monetarne politike u korist potla\u010denih. Na kritike evrozone, nadovezuje se i propitivanje demokratskog legitimiteta same EU.<\/p>\n\n\n\n
Debate se na levici o ovoj temi posebno rasplamsavaju u trenucima kriza, kakve su bile finansijska kriza iz 2008. ili korona kriza koja iz marta 2020. godine, ali i u situacijama kada politi\u010dki akteri bliski pozicijama levog suverenizma, kao \u0161to su Siriza, Podemos ili Nepokorna Francuska, postanu jake dru\u0161tvene i politi\u010dke snage.<\/p>\n\n\n\n
Odnos prema EU i nacionalnoj dr\u017eavi je na prvom mestu strate\u0161ko pitanje, a dilema je \u0161ta je povoljniji okvir za, ako ne u prvom koraku socijalisti\u010dke, onda makar kejnzijanske ekonomske politike. Za jedne je, jedino kroz nadnacionalno organizovanje i transformaciju EU mogu\u0107e pru\u017eiti odgovor na neda\u0107e globalnog kapitalizma, dok drugi re\u0161enje vide u povratku suverenim demokratskim nacionalnim dr\u017eavama u kojima se prvenstveno pitaju gra\u0111ani, a ne evropske tehnokrate.<\/p>\n\n\n\n
U jeku korona krize, kada se javila mogu\u0107nost temeljnog propitivanja ustrojstva ovog poretka, ponovo je na dnevni red stavljeno pitanje budu\u0107nosti Evropske unije. Pojedini politi\u010dki akteri, poput DiEM25, biv\u0161eg \u010dlana Sirize i nekada\u0161njeg ministra finansija Gr\u010dke Janisa Varufakisa, revitalizovali su svoje ideje o stvaranju fiskalne unije i demokratski izabrane federalne vlade EU<\/a>, kako bi se izgradila pravednija, a posledi\u010dno i politi\u010dki jedinstvenija Evropska unija. Borba sa pandemijom prouzrokovala je enormni rast dugova dr\u017eava \u010dlanica, i ubrzo je postalo jasno da mnoge dr\u017eave, posebno one na jugu EU ne mogu samostalno da se izbore sa krizom. Varufakis je korona krizu i pregovore oko paketa ekonomskog programa za postpandemijski oporavak video kao priliku za prevazila\u017eenje me\u0111uvladinog modela odlu\u010divanja i izgradnju federalnog poretka sa jedinstvenim fiskalnim sistemom, koji bi politi\u010dki alocirao ekonomske resurse unutar svojih granica, kao \u0161to to rade nacionalne dr\u017eave. Sli\u010dno je zagovarao<\/a> je i francuski ekonomista Toma Piketi. No, evropske politi\u010dke elite su re\u0161enje prona\u0161le u petogodi\u0161njem fondu “Next generation”, koji \u0107e verovatno samo privremeno zakrpiti rupe u bud\u017eetima pojedinih \u010dlanica, dok \u0107e problemi politi\u010dkog i ekonomskoj nejedinstva unutar EU opstati.<\/p>\n\n\n\n Naravno, ovde nije re\u010d o toliko novom projektu izgradnje pravedne EU. Raspad Isto\u010dnog bloka i globalizacija svetske ekonomije naveli su mnoge autore na \u0161iroko shva\u0107enoj levici da zagovaraju nadnacionalna re\u0161enja za nadnacionalne probleme. Vera u nadnacionalna re\u0161enja posebno je dobila na zamahu krajem devedestih i po\u010detkom dvehiljaditih.<\/p>\n\n\n\n Na primer, Jirgen Habermas<\/a> u jednom svom eseju iz 1998. isit\u010de da “pod uslovom globalizovane privrede, vi\u0161e ne funkcioni\u0161e ‘kejnzijanizam u jednoj zemlji'”, dodav\u0161i da “funkcije socijalne dr\u017eave u dosada\u0161njim razmerama mogu se ispuniti o\u010digledno jo\u0161 jedino ukoliko se od nacionalne dr\u017eave pre\u0111e na politi\u010dke jedinice koje u odre\u0111enoj meri susti\u017eu transnacionalizovanu privredu”. U tom smislu “kejnzijanizam u jednoj dr\u017eavi” te\u0161ko mo\u017ee izdr\u017eati spolja\u0161ni pritisak globalizovane privrede \u2013 po\u010dev od kontrole vrednosti valute, do poreske i drugih politika na koje kapital mo\u017ee odgovoriti selidbom u susednu dr\u017eavu koja nudi bolji “poslovni ambijent”. Ovde je ideja da se na nivou Evropske unije, nepravedni ishodi, u vidu ekonomskih nejednakosti me\u0111u dr\u017eavama do kojih dovodi jedinstveno tr\u017ei\u0161te, ubla\u017ee izgradnjom jedinstvenog fiskalnog sistema i ne\u0161to ozbiljnije preraspodele na nivou EU, te da sve dr\u017eave \u010dlanice nude relativno sli\u010dne uslove za poslovanje, kako bi se izbegla “trka do dna”.<\/p>\n\n\n\n Naravno, to otvara problem izgradnje evropskog demosa<\/em> i ose\u0107aja solidarnosti me\u0111u potencijalnim gra\u0111anima takve EU. Isti autor je zajedno sa \u017dakom Deridom<\/a> demonstracije iz 2003. protiv vojne intervencije u Iraku video kao po\u010detak stvaranje evropske javne sfere neophodne za konstituisanje evropskog gra\u0111anstva. Ipak, skora\u0161nja istorija pokazuje da gra\u0111ani centralnih i severnih dr\u017eava EU \u010desto nisu raspolo\u017eeni da prihvate i daleko skromnije modele kojima se pravednije raspodeljuje bogatstvo unutar EU.<\/p>\n\n\n\n Ako se jo\u0161 malo vratimo u pro\u0161lost, vide\u0107emo da je i tokom ratnog i posleratnog perioda postojala sli\u010dna ideja. Ovde vredi spomenuti Manifest iz Ventotenea<\/a> iz 1941. u kojem se italijanski socijalista i evrofederalista Spineli zalagao se za stvaranje federalne i socijalisti\u010dke Evrope, istakav\u0161i da “evropska revolucija mora biti socijalisti\u010dka i kao svoj cilj mora imati emancipaciju radni\u010dke klase”.<\/p>\n\n\n\n Ukratko me\u0111u zastupnicima transformacije EU<\/a> postoji uverenje da je mogu\u0107e preuzeti i transformisati postoje\u0107e evropske institucije u korist potla\u010denih dru\u0161tvenih slojeva. Za to je, naravno, potrebna koordinacija svih levih aktera na nivou EU i ja\u010danje dru\u0161tvene mo\u0107i sindikata i dru\u0161tvenih pokreta \u2013 \u0161to imaju\u0107i u vidu sada\u0161nji odnos snaga deluje kao savremena utopija.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od pro-federalisti\u010dkih pozicija, deo evropskih levih partija je u najmanju ruku skepti\u010dan prema mogu\u0107nosti transformacije sada\u0161nje Evropske unije. Iz ove perspektive, EU je politi\u010dka zajednica sa upitnim demokratskim legitimitetom, \u010dije su institucije dizajnirane u korist krupnog biznisa i politi\u010dkih i ekonomskih elita najmo\u0107nijih dr\u017eava EU. Najvi\u0161e se odmaklo, i to ne slu\u010dajno, u integraciji ekonomskog prostora i stvaranju jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta. Uvo\u0111enje zajedni\u010dke valute i osnivanje ECB je onemogu\u0107ilo je vo\u0111enje progresivnih monetarnih politika u dr\u017eavama \u010dlanicama, a teret krize se nu\u017eno prebacuje na radni\u010dku klasu kroz smanjenje nadnica<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Otklon od tehnokratske logike EU podrazumavao bi povratak suverenosti, odnosno vra\u0107anje naroda i demokratije na scenu. Na primer, Kostas Lapavicas<\/a> pravi pojmovnu distinkciju izme\u0111u dr\u017eavnog i narodnog suvereniteta, kako bi izbegao rizik skliznu\u0107a na teren desni\u010darskog populizma. “Zna\u010daj narodnog suvereniteta je u tom smislu jasan \u2013 zaobila\u017eanje demokratije zna\u010di da se ljudima oduzima mo\u0107, oni gube suverenitet. Demokratija je za levicu mo\u0107 obi\u010dnih ljudi. Narodni suverenitet podrazumeva mogu\u0107nost da uti\u010dete na to \u0161ta se de\u0161ava na poslu, mestu gde \u017eivite, na politike koje dr\u017eava sprovodi. (\u2026) To \u0107e, tako\u0111e, pozitivno uticati na dr\u017eavni suverenitet. Zato \u0161to je bez narodnog suvereniteta dr\u017eavni suverenitet samo nacionalizam, otrovna ideja suprotstavljanja drugim nacijama i drugim ljudima.” Ne slu\u010dajno, Lapavicas je svoju poziciju razvio u kontekstu sukoba Sirize i Trojke oko gr\u010dkog duga, zagovarav\u0161i napu\u0161tanje evrozone.<\/p>\n\n\n\n U sli\u010dnom tonu \u0160antal Muf<\/a>, upravo analiziraju\u0107i Melan\u0161onovu strategiju, pravi razliku izme\u0111u desnog i levog populizma, zavisno od toga kako se konstrui\u0161e “mi” identitet. Desni populizam je za nju autoritarnog tipa i demokratiju ograni\u010dava na etni\u010dki definisane gra\u0111ane, dok levi “te\u017ei da pro\u0161iri i radikalizuje demokratiju”. Stoga, levica bi trebalo da se vrati politici sukoba, umesto da ostane “zarobljenik konsenzualne vizije politike”. Populizam, dakle, nije ru\u017ena re\u010d i nu\u0111enje nerealnih politi\u010dkih programa, ve\u0107 demokratski odgovor na tehnokratski liberalizam koji je pre\u010desto klju\u010dna politi\u010dka pitanje izbijao iz narodnih ruku progla\u0161avaju\u0107i ih rezervisanim domenom za eksperte i “nau\u010dnike”.<\/p>\n\n\n\n Naravno, va\u017eno je ko je pobednik u politi\u010dkoj borbi prilikom konstruisanja “mi” identiteta \u2013 ko je narod nije unapred upisano, a rezultat zavisi od dru\u0161tvene i politi\u010dke snage samih aktera. Da li \u0107e re\u010d “narod” ozna\u010davati bele, hri\u0161\u0107anske Francuze, ili pak deprivilegovane dru\u0161tvene grupe (radnici\/ce, migranti, sve manjine) koji sa svim svojim razlikama \u010dine jedan lanac ekvivalencije, a koji omogu\u0107ava zajedni\u010dku borbu protiv politi\u010dkih i ekonomskih elita, zavisi od rezultata borbe za hegemoniju u konkretnom dru\u0161tvu. \u010cini se da je vrednost Melan\u0161onovog projekta upravo u tome \u0161to je uspeo da izazove status quo<\/em> ovakvom politikom, pri tom, istisnuv\u0161i Nacionalno okupljanje sa mesta glavnog izaziva\u010da Makronove opcije.<\/p>\n\n\n\n Suprotan primer je Brexit. Izlazak iz EU koji predvode desne frakcije britanskih konzervativaca trebalo bi da poslu\u017ei<\/a> za neometano sklapanje me\u0111unarodnih trgovinskih sporazuma koji ne bi bili ograni\u010deni ekolo\u0161kim regulativama i za\u0161titom radni\u010dkih prava. UK bi bila suverena u svojim nastojanjima da postane poslovni i poreski raj za svetske oligarhe, a nedavna najava britanske vlade o usvajanju zakona<\/a> kojim bi se britanskim sudovima omogu\u0107ilo da zaobilaze Evropsku povelju o ljudskim pravima i odluke Evropskog suda za ljudska prava, a sve radi \u201epotvr\u0111ivanja suvereniteta\u201c, jasno ilustruje da je suverenisti\u010dka strategija ma\u010d sa dve o\u0161trice.<\/p>\n\n\n\n Za aktere u dr\u017eavama koje nisu \u010dlanice EU dileme i problemi se multiplikuju. Ove dr\u017eave, koje nisu ni deo EU, a nisu ni suverene, jer su\u0161tinski ekonomski zavise od inostranih investicija, kao da su osu\u0111ene da budu nemi posmatra\u010di globalnih politi\u010dkih zbivanja. Manevarski prostor gotovo da ne postoji, a tema EU uokvirena je kroz la\u017ene dihotomije Zapad\/Istok, moderno\/tradicionalno, civilizacija\/zaostalost.<\/p>\n\n\n\nLevi suverenizam, povratak demokratiji i ma\u010d sa dve o\u0161trice<\/h2>\n\n\n\n
Problem periferije<\/h2>\n\n\n\n