Radnici koji rade od ku\u0107e mogli bi se uskoro vratiti u kancelarije, \u010dim se zaklju\u010di da je najve\u0107a opasnost pandemije pro\u0161la. Me\u0111utim, u uvjetima neizdr\u017eivog rasta cijena goriva i prehrambenih proizvoda, zahtjev za radom od ku\u0107e mogao bi biti pravi socijalni zahtjev.<\/p>\n\n\n\n
U zamahu pandemije koronavirusa, pre ne\u0161to vi\u0161e od dve godine, konstatovali smo<\/a> da treba biti oprezan prema novom trendu rada od ku\u0107e, iako je on u zdravstvenom smislu izvesno doprineo obuzdavanju epidemije, pa tako i spasavanju jednog broja \u017eivota. Pored toga, doneo je samim zaposlenima u “pogo\u0111enim” sektorima mnoge prednosti, od u\u0161teda u vremenu preko u\u0161teda u novcu, pa sve do ve\u0107e autonomije u radu. Bio je to, bez sumnje, veliki \u0161ok kako za radnike kojima je rad od ku\u0107e do tada bio privilegija, tako i za njihove \u0161efove i menad\u017eere koji su na njega \u2013 kao i na svaku privilegiju zaposlenih \u2013 gledali s podozrenjem kao na jo\u0161 jedan na\u010din za hvatanje krivine i izbegavanje posla.<\/p>\n\n\n\n Na vrhuncu tog talasa, usledio je jo\u0161 jedan \u0161ok: The Great Resignation<\/em>, kako su to nazvali u anglofonim medijima, odnosno, veliki manjak radne snage<\/a>, i to u sasvim razli\u010ditim privrednim sektorima. Ova neobi\u010dna i, jo\u0161 vi\u0161e, nepredvidljiva kombinacija, dala je mnogim radnicima zaboravljeni ose\u0107aj nadmo\u0107i na tr\u017ei\u0161tu rada. Po prvi put posle depresivnih 2010-ih, mogli su da diktiraju uslove rada \u2013 od ku\u0107e ili odakle god je to bilo mogu\u0107e \u2013 a sad je odjednom bilo i vi\u0161e poslova nego zaposlenih. Ako ne\u0107e\u0161 ti, ima ko \u0107e <\/em>\u2013 o\u0161trica ove fraze, od koje svakoj po\u0161tenoj osobi pripadne me\u0161avina muke i besa, najednom je bila uperena na drugu stranu.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, ta je nadmo\u0107 uglavnom bila deo individualnih strategija i umnogome je zavisila od tipa radnog mesta i privrednog sektora. Osim toga, rad od ku\u0107e je bio vredan opreza \u2013 prema istra\u017eivanjima nekih od najve\u0107ih kadrovskih organizacija u razvijenom svetu, radnici koji su radili od ku\u0107e su zapravo radili du\u017ee, bilo radnim danima u vidu produ\u017eenja radnog vremena, bilo vikendom. To je bila direktna posledica rastvaranja barijere izme\u0111u radnog i slobodnog vremena koju potreba za odlaskom u fizi\u010dku kancelariju \u010desto uspostavlja. Te\u0161ko je “otka\u010diti se”. Izolacija i atomizacija radnika u ovim uslovima pove\u0107ana je do te mere da su mnogi poku\u0161aji organizovanja u digitalnom sektoru odlo\u017eeni do daljnjeg, ili su bar znatno ote\u017eani, uprkos zamahu koji je ta borba imala neposredno pre pandemije. <\/p>\n\n\n\n Naposletku, prinuda na rad od ku\u0107e pokazala je kapitalu da ima prostora da se razma\u0161e po globusu sa vi\u0161e samopouzdanja nego ranije i osloni se na jeftiniju i udaljeniju radnu snagu. Ako ni\u0161ta drugo, onda je mogao da, tako okura\u017een, u svojim glasilima trubi kako su “ljudi na\u0161a najve\u0107a vrednost” i kako \u0107e kompanije, naravno<\/em>, sve u\u010diniti da svojim dragocenim zaposlenima omogu\u0107e dobre uslove rada, te kako kona\u010dno napredujemo ka dru\u0161tvu u kome se radi “pametnije”, kad ve\u0107 nikako ne mo\u017ee manje. Summa summarum<\/em>, uprkos svim manama rada od ku\u0107e, op\u0161ta je atmosfera takva da se nikome ne vra\u0107a u kancelariju, naro\u010dito u uslovima poskupljenja pre svega goriva, a potom i svega drugog. Sa dodatnim poslom i zahtevnim \u0161efovima se \u010dovek i mo\u017ee nekako izboriti \u2013 sa posledicama rata u Ukrajini, koje deluju silom zakona prirode, ne mo\u017ee nikako. \u010cinilo se, tako, kao da je u dve godine, zahvaljuju\u0107i pandemiji kao \u010disto eksternom faktoru, sabijeno dve decenije napretka koji bi se ina\u010de morao izboriti drugim, “internim” sredstvima.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, istorijski su trendovi krhka pojava, utoliko krhkija ukoliko su plod vanrednog sticaja okolnosti. Dakako, uvek se mogu ustoli\u010diti kao novi element neke \u0161ire strukture, ali ih i podjednako vanredna nova konstelacija \u2013 ili kvalitativno druga\u010dija eskalacija prethodnog spleta okolnosti \u2013 mo\u017ee odneti kao ku\u0107u od pru\u0107a. Kapital je tako naprasno promenio plo\u010du. Sada vi\u0161e “ljudi nisu na\u0161a najve\u0107a vrednost”: evo 10 razloga za\u0161to je rad iz kancelarije ne samo bolji, nego i “jeftiniji”. A u tu plo\u010du su urezane razne trake, spiralno ka centru: tehnologija rada na daljinu ipak nije dovoljno razvijena, u\u0161tede nisu zna\u010dajne, a kancelarije su tako lepo ure\u0111ene i petak je dan za picu\u2026 Prema tome, kmetovi, dosta ste se igrali gra\u0111ana \u2013 nazad na posao (tako je ne\u0161to rekao Ilon Mask, vode\u0107i ameri\u010dki pajac).<\/p>\n\n\n\n Kako je do\u0161lo do ove promene i kakve su dalje perspektive rada od ku\u0107e koji je \u2013 podvucimo to \u2013 u zbiru ipak ve\u0107ini zaposlenih olak\u0161ao \u017eivotnu situaciju ili im bar omogu\u0107io da njome bolje upravljaju? U tekstu od pre dve godine istaknuto je da \u0107e firme imati koristi od rada od ku\u0107e jer \u0107e ujedno imati manje tro\u0161kove za kancelarijski prostor. I to se u velikom broju slu\u010dajeva pokazalo kao istinito. Me\u0111utim, kako su vanredne pandemijske okolnosti postajale sve redovnije, tako je i sila pandemije prestala da deluje kao force majeure<\/em> i olak\u0161avaju\u0107a okolnost u pozama\u0161nim vi\u0161egodi\u0161njim ugovorima o zakupu poslovnog prostora. No, u toj pomalo pojednostavljenoj i apstraktnoj ra\u010dunici rashoda i prihoda, u kojoj ispada da se kapital u celini<\/em> za ne\u0161to najpre opredeljuje prema tro\u0161kovima, smetnuto je s uma da je kapital u celini <\/em>sastavljen od pojedina\u010dnih kapitala i njegovih frakcija. U tom smislu je ona frakcija kapitala \u010dija je osnovna delatnost trgovina nekretninama, i to pre svega hiljadama i milionima kvadrata poslovnog prostora, ostvarila svoj uticaj: sav taj novac ulo\u017een u blje\u0161tave poslovne zgrade na najekskluzivnijim gradskim lokacijama nije mogao prosto biti otpisan ili, ne daj bo\u017ee, ostavljen da trune jalov i neupregnut u sopstvenu multiplikaciju. \u0160ta je trebalo u\u010diniti sa tim staklenim, vitkim, eko-frendli, skupocenim neboderima \u2013 useliti u njih izbeglice sa Bliskog Istoka ili iz Ukrajine?<\/p>\n\n\n\n Rast sektora nekretnina do sada je uglavnom bio razmatran u okviru stambenog mehura i rasta tro\u0161kova re\u017eije. Me\u0111utim, “pozitivna” kretanja na tr\u017ei\u0161tu poslovnog prostora pokazuju<\/a> da se o\u010dekuje povratak u kancelarije \u010dim se sa manje ili vi\u0161e izvesnosti zaklju\u010di da je najve\u0107a opasnost pandemije pro\u0161la. Naravno, konkretna dinamika ovih promena zavisi\u0107e, kao i uvek, od lokalnih \u010dinilaca: situacije na tr\u017ei\u0161tu rada, relativne mo\u0107i ukupnog radni\u0161tva na njemu, migracija, udela tehnolo\u0161kih sektora u ukupnoj privredi, sistema zdravstvene za\u0161tite, i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n Ta konkretna konfiguracija globalne radne situacije u jednoj zemlji neposredno odre\u0111uje i drugi krupni \u010dinilac ovog trenda, a to je “anatomija” date radni\u010dke klase. Drugim re\u010dima, \u0161to je u jednoj privredi vi\u0161e uslu\u017enog i drugog rada koji se ne mo\u017ee obavljati iz udobnosti sopstvenog doma, to \u0107e i globalno biti manja tolerancija na rad koji se u potpunosti tako obavlja. U tom klju\u010du mogu delovati \u010dak i generacijski faktori, tako da se me\u0111u mla\u0111im radnicima razvije, na primer, u kulturolo\u0161kom pogledu druga\u010diji pogled na rad od ku\u0107e. Da se razumemo, pridev “kulturolo\u0161ki\u201c ovde ne zna\u010di \u010disto ideolo\u0161ki, moralni ili nekako prividni \u2013 takav pogled mogao bi biti rezultat \u010disto materijalnog interesa, u kome mla\u0111i radnici shvataju da u uslovima potpunog re\u017eima rada od ku\u0107e oni ne mogu dobiti ono \u0161to dobijaju njihove od ranije etablirane i uvezane starije kolege. To se, kao skoro bilo \u0161ta danas, lako mo\u017ee pretvoriti u slede\u0107i viralni trend sa autonomnom logikom \u0161irenja, a neke studije<\/a> pokazuju da za tako ne\u0161to ima osnova.<\/p>\n\n\n\n Naposletku, tre\u0107i faktor, mo\u017eda i najizvesniji u doglednoj budu\u0107nosti, jeste mogu\u0107nost ozbiljne recesije prouzrokovane spiskom rekorda: rekordnim cenama energenata, rekordnom inflacijom, rekordnim su\u0161ama (npr. u Italiji), rekordnim nesta\u0161icama osnovnih prehrambenih proizvoda na svetskom tr\u017ei\u0161tu. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, recesije i privredne krize, na planu odnosa rad-kapital, uglavnom koriste kapitalu time \u0161to jedan deo aktivne radne snage prebacuju u tzv. rezervnu armiju rada, a preostale zaposlene dovodi u nesigurniji polo\u017eaj. Na planu individualnih preduze\u0107a, organizacijska kultura \u0107e se radije upodobiti onome \u0161to \u017eele vlasnici i uprava, nego onome \u0161to \u017eele radnici koji su do ju\u010de imali kakvu-takvu nadmo\u0107. Mehanizam te promene mo\u017ee biti i situacija u kojoj se otpu\u0161tanja ne vr\u0161e direktnim otkazima, ve\u0107 pretnjom od otkaza ukoliko se zaposleni ne vrate na rad u kancelariju ili pogon; mogu\u0107e je tako\u0111e zamisliti i zaposlene koji se vra\u0107aju u kancelariju kako bi bili “vi\u0111eni” na radnom mestu, pa samim tim i u milosti onih koji donose odluke o zaposlenju. Opet, stvar nije u \u010disto moralnom ili ideolo\u0161kom \u010dinu: stvar je u materijalnom interesu. U te\u0161kim vremenima nema mnogo izbora, naro\u010dito za “armiju rada” \u010diji se \u010dlanovi nisu na\u0161li lice u lice jedni s drugima skoro tri godine. S obzirom da rad od ku\u0107e nije samo strogo ekonomska, ve\u0107 i kulturna pojava, kao svaka takva pojava osetljiv je na dru\u0161tveni otpor i poku\u0161aje da se suzbije.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, postoje bar dva razloga zbog kojih recesija mo\u017eda uop\u0161te ne\u0107e delovati na ovaj na\u010din: prvo, pre \u0107e propasti starije, manje fleksibilne firme koje nisu spremne da se prilagode novijim trendovima i, drugo, svaka firma koja se nalazi u samrtnom ropcu zbog rastu\u0107ih rashoda koje vi\u0161e ne mo\u017ee da pokrije opadaju\u0107im prihodima mo\u017ee posti\u0107i ozbiljne u\u0161tede prekidom ugovora o zakupu poslovnog prostora, bar do slede\u0107e instance privrednog oporavka. U tom smislu nije naro\u010dito zahvalno predvi\u0111ati u kom \u0107e pravcu recesija “prelomiti” trend rada od ku\u0107e. Istorija ponovo te\u010de ve\u0107 neko vreme \u2013 ko zna \u0161ta mo\u017ee, posle raspirivanja novog evropskog rata, doneti i na ovom planu.<\/p>\n\n\n\n Jedno je, pak, izvesno: u situaciji u kojoj bi udru\u017eeni kapital primoravao radnike da se vrate na radno mesto po starom, petodnevnom modelu, u uslovima neizdr\u017eivog rasta cena goriva i, uop\u0161te, transporta, zahtev za radom od ku\u0107e mogao bi biti pravi socijalni zahtev. On vi\u0161e ne bi bio nu\u017enost iznu\u0111ena prete\u0107im masovnim umiranjem, \u0161to mu zna\u010daj i dru\u0161tveni smisao \u010dini opskurnim i umnogome nereflektovanim. Postavljen kao zahtev ne samo za o\u010duvanjem ste\u010dene autonomije, ve\u0107 i kao zahtev kojim se odbija pristajanje na astronomske cene goriva i transporta u uslovima rekordnih prihoda naftnih kompanija, kao i prosto restartovanje starog na\u010dina \u017eivota, on bi mogao otvoriti jo\u0161 jedan horizont borbe protiv civilizacijskog kraha. Takvom zahtevu bi se onda, da stvar bude jo\u0161 bolja, mogao dodati i poziv da se u prazne poslovne nebodere zaista smeste izbeglice.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Radnici koji rade od ku\u0107e mogli bi se uskoro vratiti u kancelarije, \u010dim se zaklju\u010di da je najve\u0107a opasnost pandemije pro\u0161la. Me\u0111utim, u uvjetima neizdr\u017eivog rasta cijena goriva i prehrambenih proizvoda, zahtjev za radom od ku\u0107e mogao bi biti pravi socijalni zahtjev. U zamahu pandemije koronavirusa, pre ne\u0161to vi\u0161e od dve godine, konstatovali smo da […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":42438,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[941,668],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-42432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-rad-od-kuce","tag-radnicka-prava","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42432"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42432\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42441,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42432\/revisions\/42441"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42438"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42432"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=42432"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=42432"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=42432"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=42432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Kapital promijenio plo\u010du<\/h2>\n\n\n\n
Ipak se ne isplati <\/h2>\n\n\n\n
Zahtjev za radom od ku\u0107e<\/h2>\n\n\n\n