Nekoliko crnogorskih udru\u017eenja za za\u0161titu prirode podnelo je Sekretarijatu Bernske komisije \u017ealbu zbog mogu\u0107e izgradnje hidroelektrane u jednom od poslednjih divljih kanjona u Evropi. Crna Gora do sredine septembra ima rok da reaguje, a aktivisti i stru\u010dnjaci u me\u0111uvremenu istrajavaju na tome da se mora spre\u010diti izgradnja brane na Komarnici.<\/p>\n\n\n\n
Dubokim usekom u kra\u0161kom terenu, hrle\u0107i kroz vodopade, bukove i slapove, vijuga smaragdnozelena reka \u2013 Komarnica. Jedna od poslednjih divljih reka u Evropi, a njen kanjon jedan od pet najzna\u010dajnijih u Crnoj Gori, i jedini netaknut. Strmi obronci puni su \u017eivota koji je me\u0111u njima nalazio uto\u010di\u0161te i tokom ledenih doba, da bi se odatle obnavljao u toplijim epohama. Od 88 stani\u0161ta biljnih i \u017eivotinjskih vrsta u Evropi ovde se skrila \u010detvrtina. Iscrpnim pregledom ekosistema kojima je Komarnica bogata nauka, ipak, jo\u0161 ne raspola\u017ee, jer je njena klisura nedovoljno istra\u017eena. To naro\u010dito va\u017ei za pe\u0107ine u njenom sastavu i naju\u017ei i najdramati\u010dniji deo, kanjon Nevidio, u koji te\u0161ko dopire i sunce. Nevidio je ljudskoj nozi postao dostupan tek sredinom \u0161ezdesetih godina, a i danas mu se mo\u017ee pristupiti samo uz ronila\u010dko-alpinisti\u010dku opremu i iskusne vodi\u010de.<\/p>\n\n\n\n
Komarnica u\u017eiva status spomenika i parka prirode, nominovana je za Emerald i Natura 2000 podru\u010dje, a UNESCO i IUCN (Internacionalna unija za za\u0161titu prirode) su predlo\u017eili<\/a> da dobije status nacionalnog parka i pridru\u017ei se postoje\u0107em UNESCO podru\u010dju Durmitora i Tare. Nepredvidljiva reka i tajnoviti kanjon Nevidio, urezani izme\u0111u planina Vojnik i Durmitor, donedavno su bili nevidljivi i za mape eksploatisanih i devastiranih podru\u010dja.<\/p>\n\n\n\n Situacija se, na\u017ealost, menja. Vlada Crne Gore je 2012. godine reaktivirala<\/a> projekat izgradnje hidroelektrane iz 1972. \u0161irom Strategijom razvoja energetike Crne Gore do 2025. Od tada se o projektu vi\u0161e puta pregovaralo, da bi do odlu\u010dnijih koraka u smeru realizacije do\u0161lo neposredno pre politi\u010dkih promena. Naime, Vlada Crne Gore je 27. avgusta 2020. (tri dana pred izbore) Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) dodelila koncesiju na izgradnju HE. Po dostupnim najavama, EPCG bi u projektu u\u010destvovala sa 51% investicija i dobiti, dok bi manjinski partner, kao i u starom projektu, bila EP Srbije. Uprkos nadama da \u0107e se nakon zavr\u0161etka tridesetogodi\u0161nje vladavine DPS-a novauprava odgovornije pozabaviti za\u0161titom \u017eivotne sredine,Ministarstvo kapitalnih investicija je koncesiju potvrdilo<\/a> po\u010detkom 2022.<\/p>\n\n\n\n Zagovornici projekta se pozivaju na potrebe dr\u017eave da ostvari energetsku nezavisnost i ubrza tranziciju na obnovljive izvore energije (OIE). Na ruku im ide aktuelna energetska kriza, ali, kako tvrde aktivisti i nezavisni stru\u010dnjaci, ne i realne procene stanja energetskog sektora ni njegovih razvojnih potencijala, te nenadoknadive \u0161tete od HE Komarnica.<\/p>\n\n\n\n Za po\u010detak, Crna Gora od energetske nezavisnosti i ostvarenja zelene tranzicije nije toliko daleko da bi to zahtevalo \u017ertvovanje poslednjih evropskih predela o\u010duvane prirode. Jo\u0161 2018. ona je iz OIE dobijala<\/a> blizu 40% energije, prema\u0161iv\u0161i ciljeve tada va\u017ee\u0107eg Nacionalnog akcionog plana, dok je 2020. udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektri\u010dne energije iznosio<\/a> 53,98%. Aktivisti isti\u010du i da CG ve\u0107 sada ima kapacitet da na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu struje periodi\u010dno nastupa kao izvoznik.<\/p>\n\n\n\n Oni, dakako, ne tvrde da se na tome treba zaustaviti, ali nagla\u0161avaju zna\u010daj alternativnih pravaca razvoja. Jedan od njih je rekonstrukcija elektroenergetske mre\u017ee, u kojoj godi\u0161nji gubici od 15% dvostruko prema\u0161uju predvi\u0111eni prinos sporne HE (7%), dok su \u010detiri puta ve\u0107i od onoga \u0161to \u0107e od nje u najboljem slu\u010daju dobijati EPCG. Uz to, teza da stanovni\u0161tvo mora da pristane na velike hidroelektrane ako ho\u0107e da od MHE za\u0161titi male reke i stane na put katastrofalnom zaga\u0111enju iz TE u Pljevljima ne stoji. Naime, Crna Gora, koja ve\u0107 blizu 80% energije<\/a> dobija iz hidrolo\u0161kih, a tek 20% iz drugih resursa za OIE, raspola\u017ee i ogromnim potencijalom za eksploataciju sunca i vetra.<\/p>\n\n\n\n \u0160tavi\u0161e, ulaganjem u vetroparkove i solarne panele, umesto u hidroenergetiku, istovremeno bi se postigla za\u0161tita prirode i diverzifikacija OIE koja doprinosi stabilnosti elektroenergetskog sistema, ali i ve\u0107a ekonomska isplativost projekata. Navodi se da vetroparkovi Krnovo i Mo\u017eura, u koje je ukupno ulo\u017eeno znatno manje od 300 miliona evra koliko se planira investirati u HE Komarnica, proizvode 50% elektri\u010dne energije vi\u0161e od njenog projektovanog prinosa. Crna Gora raspola\u017ee i zavidnim mogu\u0107nostima za iskori\u0161\u0107avanje sun\u010deve energije, koja bi se, uz to, mogla ubirati na lokacijama koje nisu od zna\u010daja ni za \u017eivotnu sredinu niti za privredu. Ne samo stenje i krovovi \u2013 solarnim panelima bi se, recimo, moglo pokriti jalovi\u0161te sa deponijom \u0161ljake i pepela u Pljevljima, kao i odlagali\u0161te \u010dvrstog otpada Kombinata aluminijuma Podgorica i neplodno zemlji\u0161te oko njega, pa udeo sun\u010deve energije u OIB podi\u0107i sa bezna\u010dajnih 0.1%.<\/a> Za to bi, kako tvrde aktivisti<\/a>, bilo potrebno ulo\u017eiti oko 40 miliona evra, a investicija bi se isplatila znatno br\u017ee nego HE Komarnica, koja po ve\u0107ini procena u rad ne bi stupila pre 2032.<\/p>\n\n\n\n Pove\u0107anje udela solarnih elektrana i vetroparkova u energetskom miksu zemlje, uz to, nije samo \u017eelja ekologa, ve\u0107 i proklamovana dr\u017eavna politika. Naime, Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore je po\u010detkom marta objavilo da je u tom cilju pokrenulo poseban program<\/a> i dogovorilo finansijsku podr\u0161ku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ipak, iako \u0107e, izme\u0111u ostalog, ulagati u vetroelektranu Gvozd i solarnu elektranu na jezeru Slano, na listi prioritetnih infrastrukturnih projekata objavljenoj po\u010detkom godine kao najve\u0107i iz oblasti energetike i dalje figurira HE Komarnica.<\/p>\n\n\n\n Aktivisti tvrde da je isplativost eksploatacije HE sporna i bez uporedbe sa alternativnim projektima. Oni isti\u010du da su procene o tome da \u0107e ona ko\u0161tati oko 300 miliona evra sa\u010dinjene 2020. godine, pre nego \u0161to su cene gra\u0111evinskog materijala i opreme krenule strmom uzlaznom putanjom. Ukazuju i na to da su procene o njenim prinosima ra\u0111ene bez da se u obzir uzmu klimatske promene zbog kojih su HE Peru\u0107ica i Piva pro\u0161le i pretpro\u0161le godine dale znatno manje, a Piva 2017. \u010dak dvostruko manje struje od o\u010dekivanog.<\/p>\n\n\n\n Zanemarena je i \u010dinjenica da u kanjonu postoji tektonski rased koji dovodi u pitanje izvodljivost formiranja betonske brane visoke 171m i akumulacionog jezera dugog oko 17km, te strepnje da bi kori\u0161\u0107enje akumulacije ugrozilo stabilnost terena, zbog kojih su potencijalni investitori odustali od u\u010de\u0161\u0107a u projektu 2013. Pra\u017enjenje sli\u010dnog jezera na Pivi dovodi se u vezu sa rastom incidencije potresa. Zato izgradnja brane i akumulacije za lokalno stanovni\u0161tvo, pored gubitka turisti\u010dkih potencijala, sa sobom nose i bezbednosne rizike \u2013 a zbog najava da \u0107e manjinski partner u izgradnji i eksploataciji biti EPS i zaklju\u010daka da se tako Srbija ponovo me\u0161a<\/a> u vitalna pitanja u Crnoj Gori, izgradnja HE Komarnica bi mogla da predstavlja rizik i za trusni teren politi\u010dkih odnosa u regionu.<\/p>\n\n\n\n Vlastima naklonjeni mediji se, u me\u0111uvremenu, razbacuju brojkama o ekonomskom boljitku za lokalnu zajednicu, najavljuju\u0107i, primera radi, da \u0107e siroma\u0161na Op\u0161tina \u0160avnik od HE prihodovati 2.5 miliona evra godi\u0161nje. Za\u0161titnici Komarnice imaju te\u017eak zadatak da takve vesti demantuju jednu po jednu. U slu\u010daju konkretnih navoda, oni iznose da u koncesionom ugovoru stoji da \u0107e se za Op\u0161tine \u0160avnik i Plu\u017eine zajedno odvajati 1% novca od ukupnog prihoda koji bi generisala HE Komarnica, a koji EPCG procenjuje na 46 miliona eura godi\u0161nje, te da Op\u0161tina Plu\u017eine od ve\u0107e HE Piva prihoduje oko 900.000 evra na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n\n\n\n Ekonomski interes me\u0161tana, kao ni interes Crne Gore, ipak, nije mogu\u0107e precizno komentarisati jer su detalji projekta \u2013 nedostupni javnosti. Crnogorsko dru\u0161tvo ekologa (CDE) je<\/a> protestovalo jer od EPCG nisu uspeli da dobiju ni ugovor sa EPS-om ni idejni projekat. Da bi javnosti i vlastima glasnije ukazali na nabrojane probleme aktivisti za za\u0161titu \u017eivotne sredine i stru\u010dnjaci su po\u010detkom 2022. osnovali gra\u0111ansku inicijativu Spasimo Komarnicu<\/a> i krajem marta uprili\u010dili alternativnu javnu tribinu, nakon \u0161to je rukovodstvo EPCG odbilo zahteve da je organizuje samo. Iz Spasimo Komarnicu tako\u0111e skre\u0107u pa\u017enju i na to da bi ovaj projekat bio zaustavljen ranije da su nove vlasti odr\u017eale predizborna obe\u0107anja o po\u0161tovanju ustavnih odredbi Crne Gore kao ekolo\u0161ke dr\u017eave, uvo\u0111enju stro\u017ee kontrole rada dr\u017eavne uprave i ve\u0107em uklju\u010divanju javnosti u procese dono\u0161enja odluka. Tehni\u010dka vlada Zdravka Krivokapi\u0107a, tako, ne bi bila u prilici da potvrdi koncesiju da je odr\u017eala re\u010d i donela Zakon o vladi.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani su, kao i u svim sli\u010dnim situacijama, na svoje i interese \u017eivotne sredine bili primorani da pa\u017enju skrenu i javnim okupljanjem. Zato je od 30. aprila do 3. maja u Breznima kod Komarnice odr\u017ean \u010detvorodnevni skup me\u0161tana, stru\u010dnjaka i aktivista. Budu\u0107i da ni\u0161ta ne uzrujava politi\u010dare tako uspe\u0161no kao medijski skandal, protivnike HE Komarnica su tada posetili premijer Dritan Abazovi\u0107 i ministarka ekologije Ana Novakovi\u0107 \u0110urovi\u0107. Abazovi\u0107ev gra\u0111anski pokret URA, manjinski igra\u010d u obe vladaju\u0107e koalicije od pada DPS-a je, podsetimo, jedina formalno zeleno orijentisana stranka u CG. URA je proteklih godina podr\u017eala moratorijum na izgradnju MHE i inicijative protiv izgradnje vojnog poligona na Sinjajevini, ali i izgubila ne\u0161to od poverenja zeleno orijentisanih glasa\u010da zbog nedovoljne odlu\u010dnosti u zaustavljanju ekolo\u0161ki \u0161tetnih projekata. Zato je Abazovi\u0107evo obe\u0107anje<\/a> aktivistima da Vlada Crne Gore na Komarnici ne\u0107e preduzimati nikakve korake koji bi bili \u0161tetni po \u017eivotnu sredinu primljeno sa rezervom.<\/p>\n\n\n\n U isto vreme, tvrdnjama predstavnika EPCG da potapanje dela kanjona ne bi bilo \u0161tetno po prirodu aktivisti ne veruju. Oni skre\u0107u pa\u017enju na to da i u Elaboratu<\/a> procjene uticaja hidroelektrane Komarnica na \u017eivotnu sredinu, \u010diji je naru\u010dilac EPCG, jasno stoji: “Izgradnja hidroenergetskog sistema na Komarnici ima\u0107e zna\u010dajan uticaj na degradaciju stani\u0161ta, umanjenje vrednosti biolo\u0161ke raznovrsnosti i ekosistema i \u010ditave biome.” Ovaj elaborat pokazuje da plan izgradnje hidroelektrane “ignori\u0161e preporuke i ekolo\u0161ke propise Evropske unije, kao \u0161to su, izme\u0111u ostalih, Direktive o stani\u0161tima i Direktiva o pticama”, isti\u010du iz Centra za za\u0161titu i istra\u017eivanje ptica<\/a>.<\/p>\n\n\n\nNeodr\u017eiva ra\u010dunica<\/h2>\n\n\n\n
Nepovjerenje u vlast<\/h2>\n\n\n\n