S obzirom na zna\u010dajnu ovisnost o ruskom plinu i nafti, energetska kriza se profilirala kao presudna politi\u010dka tema u Srbiji. Ali inzistiranje na ratu u Ukrajini kao klju\u010dnom problemu sakriva ostale aspekte katastrofalne energetske politike. Alati za izgradnju energetskog suvereniteta su napu\u0161teni, a posljedice \u0107e, kao i uvijek, primarno podnijeti oni najsiroma\u0161niji.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detak maja stanovnicima Srbije doneo je lepo vreme i pretople dane za ovaj period godine sa temperaturama koje su dostizale i trideset stepeni celzijusa. Da je u\u017eivanje u lepom vremenu samo privremeno prvo su nagovestili tabloidi sa najavama da nas o\u010dekuje najgora zima ikada, a onda je predsednik skoro istu stvar samo “malo” ubla\u017eenu rekao u jednom od svojih u\u010destalih obra\u0107anja naciji. Predsednik je naglasio da \u0107e slede\u0107a zima u svetu biti najte\u017ea u poslednjih 70 godina.<\/p>\n\n\n\n
Zima se ve\u0107 sada najavljuje kao kriti\u010dni period pre svega zbog boljki elektroenergetskog sistema i rasta cena energenata. Agresija Rusije na Ukrajinu dovela je do promene dinamike u isporuci i cenama nafte i gasa, a Srbija je trenutno gotovo u potpunosti zavisna od dopremanja ovih energenata iz Rusije. Prikazivanjem spoljnopoliti\u010dkih prilika kao najbitnijih za energetsku sliku Srbije, pod tepih se guraju nagomilani problemi u energetskom sektoru, koji se ve\u0107 decenijama ne re\u0161avaju.<\/p>\n\n\n\n
Srbija se jo\u0161 uvek nije pridru\u017eila sankcijama koje su EU ali i druge dr\u017eave regiona uvele Rusiji. Kao jedan od glavnih razloga za neuvo\u0111enje sankcija osim tradicionalnih prijateljskih odnosa navodi se i zavisnost Srbije od uvoza gasa i nafte iz Rusije. Narativ glasi da Rusija verovatno ne bi ni osetila sankcije uvedene od strane Srbije, ali da bi Srbija u reciprocitetu platila visoku cenu ovakvog poteza.<\/p>\n\n\n\n
Gotovo isklju\u010divo oslanjanje na ruski gas i naftu nije samo posledica politike trenutne vlasti, mada ona nije u\u010dinila ni\u0161ta da to promeni, ve\u0107 je ishod nepromi\u0161ljene dugoro\u010dne energetske i me\u0111unarodne politike. Jedan od klju\u010dnih momenata dogodio se 2008. godine kada je potpisan sporazum o saradnji sa Rusijom u oblasti nafte i gasa, a iste godine je potpisan i sa EU sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju koji je dodatno liberalizovao gotovo sva tr\u017ei\u0161ta u Srbiji. Ve\u0107 krajem 2008. godine Vlada Srbije predvo\u0111ena premijerom Mirkom Cvetkovi\u0107em, a pod patronatom tada\u0161njeg predsednika iz redova Demokratske stranke Borisa Tadi\u0107a privatizovala je Naftnu industriju Srbije (NIS).<\/p>\n\n\n\n
Za 400 miliona evra ruski Gasprom je dobio<\/a> 51% udela a time i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerije u Pan\u010devu, Novom Sadu i Elemiru, 497 benzinskih pumpi, 1.600 internih benzinskih stanica, 44 stovari\u0161ta za snabdevanje kerozinom, cisterne za prevoz te\u010dnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona, oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorno ulje i mast, vi\u0161e hotela, motela i odmarali\u0161ta, akcije u drugim kompanijama, nalazi\u0161ta nafte u Vojvodini, koncesiju na nalazi\u0161ta nafte u Angoli… Dodatno, u martu 2011. Gasprom je od gra\u0111ana Srbije otkupio dodatnih 5,15% akcija, tako da sada poseduje udeo od 56,15% u vlasni\u0161tvu NIS-a.<\/p>\n\n\n\n Druga dva aspekta energetskog sporazuma sa Rusijom bila su izgradnja gasnog skladi\u0161ta u Banatskom Dvoru i izgradnja gasovoda Ju\u017eni tok, \u010dime bi se Srbiji omogu\u0107ila energetska nezavisnost. Podzemno skladi\u0161te gasa u Banatskom Dvoru je izgra\u0111eno ali je tako\u0111e u vlasni\u0161tvu privatizovanog NIS-a, dok se od projekta Ju\u017eni tok posle par godina odustalo usled povla\u010denja partnera i neuskla\u0111enosti sa Tre\u0107im energetskim paketom EU, na \u010dije se sprovo\u0111enje Srbija kao \u010dlanica energetske zajednice od 2006. godine obavezala.<\/p>\n\n\n\nKupovanje vlastitih energenata<\/h2>\n\n\n\n