Pored svih ostalih popratnih argumentacija koje bi trebale objasniti rat u Ukrajini zna\u010dajno mjesto zauzimaju i dijagnoze zdravlja politi\u010dkih \u010delnika: u prvom redu Vladimira Putina i Joea Bidena. O njima se \u0161pekulira na veliko, intrigiraju konzumente medijskih sadr\u017eaja, ali slu\u017ee i kao sredstvo ratovanja.<\/p>\n\n\n\n
Zdravlje je poslednjih deceniju i po na jedan specifi\u010dan na\u010din u fokusu medija. Uvo\u0111enjem mera \u0161tednje tema zdravstvenog osiguranja postaje zanimljiva i van SAD-a gdje je ve\u0107 du\u017ee vreme klju\u010dna politi\u010dka tema, dok se trend zdravog \u017eivota, delimi\u010dno zahvaljuju\u0107i hipsterskoj subkulturi, ali i op\u0161tem trendu “brige o sebi”, vra\u0107a na prili\u010dno estetizovan na\u010din. Me\u0111utim, tek je progla\u0161avanjem pandemije pre dve godine, ono zaista postalo – tema broj jedan.<\/p>\n\n\n\n
Upravo tada postajemo svesni da je na\u0161e zdravlje velikim delom van skrbi drzave i dru\u0161tva, i da, sem \u0161to postaje na\u0161 problem postaje i pitanje izbora! Onoliko koliko se pazimo, \u010duvamo i ula\u017eemo u njega, toliko \u0107e nam ono dobrim uzvratiti. Odgovornost je potpuno na nama. Uostalom, \u0161ta nam fali, sedimo kod ku\u0107e i \u0161tedimo resurse za doba nakon korone. Otkad smo preko no\u0107i postali virusolozi, specijalisti za imunitet i vakcine, platili smo cenu popu\u0161taju\u0107i u sferi psihe. Re\u010denicu “Svi su pukli posle korone” moglo se \u010duti \u0161irom regiona.<\/p>\n\n\n\n
Taman kad su se mediji bacilli na savete za ja\u010danje resursa i rezilijentnosti nakon trauma izazvanih izolacionom anksiozno\u0161\u0107u nove realnosti, prekinula ih vojna intervencija. Paralelno s op\u0161tom histerijom oko srpske predstavnice na izboru za pesmu Evrovizije, Konstrakte, i svim mogu\u0107im varijacijama na temu zdrave umetnice – lavora i oblika stola u studiju, poja\u010davaju se spekulacije o zdravlju predsednika SAD-a, ali i onoga Rusije. Zdravljem ukrajinskog predsednika se niko ne bavi, izgleda da je dovoljno rumen i mlad.<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se Bajdena ti\u010de, o njegovom mentalnom statusu se spekuli\u0161e jo\u0161 otkad je bio u izbornoj trci, a epizoda sa rukovanjem sa vazduhom ili pani\u010dna reakcija zbog uskr\u0161njeg zeke postali su viralni hitovi i inspiracija za nepregledni broj mimova. Mediji isti\u010du da on zaboravlja, pri\u010da nepovezano, nestabilno hoda, da je nesiguran i samim tim i lak plen za manilulaciju. Njegova potpuna suprotnost bar kad je u pitanju igranje uloge predsednika,Tramp, ovih dana vapi: “Dovedite nekog bez Alchajmera”.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih nedelja, poja\u010dava se interesovanje i za Putinovo zdravstveno stanje, te se i tu zahuktava dijagnosti\u010dka retorika. Mahom novinari, vojni analiti\u010dari, kao i neki drugi ljudi od struke (koja dodu\u0161e nije medicinska) naga\u0111aju da li boluje od raka, problema sa \u0161titastom \u017elezdom ili Parkinsonove bolesti. Spekulacije se mno\u017ee, ali se i fokusiraju na dva pokazatelja: stepen naduvenosti u licu (koji upu\u0107uje ili na uzimanje kortikosteroida ili na lo\u0161 rad bubrega) i ura\u010dunljivost, koja o\u010dekivano izaziva mnogo ve\u0107e interesovanje. S obzirom na to da ova vojna intervencija ne ide ka brzom razre\u0161enju, tema je sve aktuelnija i va\u017enija.<\/p>\n\n\n\n
Upravo zbog na\u010dina na koji se putem zdravlja manipuli\u0161e, dr\u017ei fokus na sumnjivim simptomima, generi\u0161e strah i nesigurnost, bilo bi za o\u010dekivati da tre\u0107i svetski rat ne bude paralelno ni rat medija ni dru\u0161tvenih mre\u017ea, ve\u0107 zapravo rat dijagnoza.<\/p>\n\n\n\n
Nije svejedno da li je Bajden samo skleroti\u010dan ili ima Alchajmera, kao sto nije svejedno ni da li Putin ima rak ili Parkinsonovu bolest, jer to su zaista potpuno razli\u010dite bolesti. Ukoliko poverujemo pojedinim medijima da <\/strong>sudbina \u010ditavog sveta <\/strong>le\u017ei u rukama hroni\u010dnih bolesnika, onda nam je adekvatna dijagnostika jednako relevantna kao i bilo koja druga vest sa terena. Govorkanja o zdravstvenoj nestabilnosti ruskog predsednika po\u010dinju jo\u0161 2015. godine, kada je on “nestao na deset dana”, dok se o zdravlju Bajdena jo\u0161 u prethodnom mandatu pri\u010dalo. Me\u0111utim, kao \u0161to smo pomenuli, intenzivnije interesovanje za stepen o\u010duvanosti njegovih kognitivnih sposobnosti, po\u010dinje neposredno pred izbore u SAD.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, \u010duveni Putinov preduga\u010dki sto pokrenuo je razli\u010dite teze o uzroku takvog pona\u0161anja, koje se kre\u0107u od kovid-paranoje preko brige za DNK kra\u0111u do igara psiholo\u0161ke dominacije. Spekulacije o uzrocima rata slabije obave\u0161teni zapravo i nadovezuju na kompleks preduga\u010dkog stola, uz argumentaciju da je usled dugotrajne izolacije (zbog korona mera), njegova paranoja oja\u010dala i uslovila da po\u010dne da slu\u0161a malobrojne (a lo\u0161e savetnike) koji mu pune glavu svakojakim idejama o nadmo\u0107i nad Ukrajinom.<\/p>\n\n\n\n Ni doma\u0107i mediji nisu po\u0161te\u0111eni spekulacija. Mo\u017eemo izdvojiti dva primera: “Za sada nema nikakvih zvani\u010dnih potvrde da je Putin<\/a> bolestan. Me\u0111utim, njegova nedavna javna pojavljivanja pokazuju da izgledao drhtavo i nate\u010deno, \u0161to je dovelo do spekulacija da on mo\u017eda pati od vi\u0161e bolesti, uklju\u010duju\u0107i demenciju ili Parkinsonovu bolest<\/a>.\u201c Ili: “Na dru\u0161tvenim mre\u017eama se pojavio veliki broj komenatara u kojima se tvrdi da mu je desna ruka bila uko\u010dena, me\u0111utim, upore\u0111ivanjem snimaka od ranijih godina vidi se da je takvo dr\u017eanje njegov manir i da ni\u0161ta ne ukazuje na ve\u0107e zdravstvene probleme.” (Telegraf TV)<\/p>\n\n\n\n Nakon Putinovog govora odr\u017eanog na paradi povodom 9.maja, Dana pobede nad fa\u0161izmom, analize njegovog dr\u017eanja kao i govora brzinom svetlosti sti\u017eu u medije. Odbrambeni analiti\u010dar Lord Danat, svojim mi\u0161ljenjem uliva nadu rekav\u0161i da je sve u svemu nastup bio racionalan i koncizan, a Putin se sada \u010dini zdravijim. Hod se i dalje procenjuje kao asimetri\u010dan, i ne\u0161to sporiji nego ina\u010de, ali i obja\u0161njenja koja pravdaju takav tempo su raznolika. Neki novinari tvrde da je taj hod prosto karakteristika KGB \u2013 ovaca, a da se tempo menja, upravo da bi bilo te\u017ee uraditi bihejvioralnu psiholo\u0161ku analizu.<\/p>\n\n\n\n Za to vreme Bajdenova senilnost ili Alchajmer, pomalo padaju u drugi plan, sve do pojave serije Trampovih apela na politi\u010dke aktere kao i javnost da mu se oduzmu ingerencije jer zasigurno vodi zemlju u propast. Biv\u0161i lekar Bele ku\u0107e Roni D\u017eekson jo\u0161 je 2020. godine otvoreno upozoravao da Bajden nema “ni kognitivne ni fizi\u010dke sposobnosti da obavlja tako slo\u017een posao”. Bolesti njihovih prethodnika u poslednjih 70 godina su igrale aktivnu ulogu u sukobima i taktikama, ali danas se dijagnostika doslovno koristi kao medijsko i politi\u010dko oru\u017eje.<\/p>\n\n\n\n Bolest je nekada ote\u017eavaju\u0107a okolnost, mada mo\u017ee biti i moneta za potkusurivanje, ili dobar argument u pozicioniranju mo\u0107i. Najra\u0161ireniji pristup svakako je “prikrivanje slo\u017eenosti situacije”, kojim se javnost dr\u017ei u neznanju o stepenu ozbiljnosti bolesti, \u010dime saradnici zamajavaju politi\u010dke oponente i dobijaju na vremenu da osmisle slede\u0107i korak ili na\u0111u dostojnu zamenu. Neretko se de\u0161ava da vesti prosto procure, kao \u0161to je to bio slu\u010daj i sa Titom, dok je naru\u0161eno zdravlje Fransoa Miterana bilo uspe\u0161no skrivano vise od deset godina. Drugi pristup je “negiranje postojanja bolesti”, pra\u0107eno strogim kaznama za one koji o tome pri\u010daju, jer \u0161ire defetizam i paniku. Ovakav pristup bio je veoma popularan u vanevropskim zemljama gde su na vlasti mahom bili tzv. diktatori, kako ih se etiketiralo iz Evrope bez obzira na politi\u010dke programe i prakse.<\/p>\n\n\n\n I na kraju, tu su i ne\u0161to re\u0111e “skretanje pa\u017enje manje ozbiljnim tegobama s ve\u0107ih” i na kraju i la\u017eiranje bolesti, koje mo\u017ee biti korisno da se izazove empatija, ubla\u017ee o\u0161trice pojedinih nepopularnih odluka i kreira iluzija o brzom kraju ne\u010dije vlasti. Pitanje je koja je politi\u010dka dobit od la\u017enih dijagnoza i ko bi od njih mogao najvi\u0161e profitirati.<\/p>\n\n\n\n Nesporna je \u010dinjenica da je Bajden senilan, ali je tako\u0111e nepotvr\u0111ena da je u pitanju Alchajmer. Sve oblike demencije prate promene raspolo\u017eenja kao i promene u navikama, koje su \u010desto pra\u0107enje socijalnim povla\u010denjem, \u010dak i do nivoa potpune izolacije. Time je i obavljanje bilo kakve slo\u017eenije funkcije potpuno onemogu\u0107eno. Iako je svog pacijenta nazvao zdravim i krepkim te sposobnim da obavlja funkcije predsednika, Bajdenov li\u010dni doktor se ve\u0107 du\u017ee vreme nije obra\u0107ao javnosti, mada je priznao da su njegovom pacijentu odrstranjene dve aneurizme jo\u0161 osamdesetih, kao i \u017eu\u010d, ali da to nema nikave posledice na njegovo dana\u0161nje stanje. Predsednik s Alchajmerom bi bio win-win <\/em>opcija, kako za protivnike koji \u017eele da mu umanje kredibilitet, tako i za najbli\u017ee saradnike, koji mogu mirno da sprovode svoju politiku.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de Parkinsonove bolesti, pored motornih simptoma tremora i ote\u017eanog kretanja, prisutni su: poreme\u0107aj raspolo\u017eenja, pam\u0107enja, spavanja, a potencijalno i vizuelne obmane (halucinacije), bolovi i poreme\u0107aj kontrole impulsa. Ukoliko bi dijagnoza bila ta\u010dna o\u010dekivano bi bilo da \u0107e nastati nekriti\u010dna procena situacije ( a samim tim i pogre\u0161ne strategije), potecijalna tendencija ka izolaciji ali i ispadi besa i paranoidne epizode. Ovaj tok bi svakako odgovarao oponentima jer se slabi kredibilitet samog predsednika, ali se i dodatno intenzivira kreiranje atmosfere straha i nepoverenja u javnosti.<\/p>\n\n\n\n \u010citaju\u0107i ili slu\u0161aju\u0107i o psiholo\u0161koj nestabilnosti onih koji su na vlasti, recipijenti mogu dosta toga da osete. Politi\u010dari nisu najomiljeniji objekti identifikacije, \u010dak i kad su i sami glumci, me\u0111utim, u njih se svakako mo\u017ee dosta toga isprojektovati.<\/p>\n\n\n\n Sude\u0107i po dru\u0161tvenim mre\u017eama, za Bajdena se mo\u017ee re\u0107i da mahom izaziva sa\u017ealjenje i podsmeh. Neke to zasigurno vra\u0107a u \u0161kolske dane pa se i sami prise\u0107aju do\u017eivljenog bulinga, ali ve\u0107i deo javnosti, reklo bi se, to iritira i ljuti. Nemo\u0107an \u010dovek, na veoma mo\u0107noj poziciji prevelika je kontradikcija. \u0160to se ti\u010de intenziviranja paranoje, ona svakako izaziva zazor, ali jo\u0161 i vi\u0161e pomisao da se neko u tako sjajnoj fizi\u010dkoj formi (poput Putina, koji je na tome i izgradio imid\u017e) mo\u017ee i razboleti. Tako\u0111e tu je i strah od nekonzistentnog pona\u0161anja, jer mo\u017eda samo pojedini vole “\u010dvrstu ruku”, ali svi vole da prepoznaju zdravu logiku u potezima politi\u010dara. “Mens sana in corpore sano”, reklo bi se.<\/p>\n\n\n\n I na kraju, osvrnimo se na poku\u0161aj pojednostavljivanja razloga kako zapo\u010dinjanja ratnih sukoba, tako i procene njegovog budu\u0107eg toka, pukim svo\u0111enjem situacije na bolesti \u010delnika suprotstavljenih strana. Koliko god da su individualni procesi kroz istoriju uticali na politi\u010dke tokove, svrha njihova isticanja tako\u0111e je i maskiranje ili minimiziranje uticaja drugih faktora poput ekonomske krize, dostupnosti energenata, promena zona politi\u010dkih uticaja (kao \u0161to je \u0161irenje NATO-a na dr\u017eave biv\u0161eg SSSRa) i drugih geopoliti\u010dkih \u010dinilaca. Jednim delom je to neophodno da se ovim va\u017enijim faktorima ne bi previ\u0161e bavili, a svakako i radi podila\u017eenja niskim konzumerskim pobudama zavirivanja u tu\u0111i medicinski karton.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pored svih ostalih popratnih argumentacija koje bi trebale objasniti rat u Ukrajini zna\u010dajno mjesto zauzimaju i dijagnoze zdravlja politi\u010dkih \u010delnika: u prvom redu Vladimira Putina i Joea Bidena. O njima se \u0161pekulira na veliko, intrigiraju konzumente medijskih sadr\u017eaja, ali slu\u017ee i kao sredstvo ratovanja. Zdravlje je poslednjih deceniju i po na jedan specifi\u010dan na\u010din u […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":42017,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[137,435],"theme":[456],"country":[11,459],"articleformat":[450],"coauthors":[256],"class_list":["post-42011","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-rat","tag-zdravstvo","theme-politika","country-srbija","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42011","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42011"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42011\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42020,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42011\/revisions\/42020"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42017"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42011"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42011"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42011"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=42011"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=42011"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=42011"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=42011"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Na\u010dini upotrebe bolesti u politici<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta posle dijagnostike?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n