{"id":4185,"date":"2015-01-21T08:00:39","date_gmt":"2015-01-21T07:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=4185"},"modified":"2015-01-21T10:41:02","modified_gmt":"2015-01-21T09:41:02","slug":"4185","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=4185","title":{"rendered":"Srbija kao privremena migracijska postaja"},"content":{"rendered":"

Pridru\u017eivanjem Hrvatske Europskoj uniji, polo\u017eaj Srbije kao grani\u010dne i tranzitne zemlje za nedokumentirane migrante dodatno je nagla\u0161en. Zbrinjavanje, ali i zaustavljanje migranata na putu prema zemljama Zapadne Europe jedan je od osnovnih uvjeta u procesu pridru\u017eivanja Srbije Europskoj uniji. No kapaciteti i volja dr\u017eave za zbrinjavanje stalno rastu\u0107eg broja migranata pokazuju se nedovoljnima.
\n<\/strong><\/p>\n

Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), od januara do decembra 2014. godine, 13.052 lica su zatra\u017eila azil u Srbiji. To predstavlja porast od preko 100% u odnosu na 2013. godinu kada je bilo ukupno 5.066 izra\u017eenih namera za dobivanje azila. Srbija je u pro\u0161loj godini odobrila azil za samo 7 ljudi, a kao razlog tomu naj\u010de\u0161\u0107e se navodi kako “mali broj tra\u017eitelja azila ima nameru da trajno ostane u Srbiji koja je zapravo tranzitna zemlja ka zapadnoj Evropi”. Pored toga, Odsek za azil pokrenuo je postupak za dobijanje azila za samo 309 osoba, izdato je svega 458 li\u010dnih azilnih karti, a ura\u0111eno svega 14 saslu\u0161anja.<\/p>\n

Me\u0111u tra\u017eiocima azila bele\u017ei se i porast dece, kao i dece bez pratnje. Do novembra je evidentirano 1.513 dece tra\u017eitelja azila, dok ih je pro\u0161le godine bilo 1.387. Pore\u0111enja radi, samo u 2009. i 2010. godini Francuska je odobrila 12.195 izbegli\u010dkih statusa, Nema\u010dka 10.785, \u0160vedska 2.075, Belgija 2.785, Rumunija 195, Ma\u0111arska 185, Bugarska 40, itd. Jedan od uslova da Srbija potpi\u0161e Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju 2008. godine bilo je i formiranje odr\u017eivog azilnog sistema. Zakon o azilu stupio je na snagu 1. aprila 2008. godine u skladu sa obavezama preuzetim Sporazumom o stabilizaciji i pridru\u017eivanju s kojima je Srbija preuzela i zadatak kontinuiranog uskla\u0111ivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim okvirima Evropske unije.<\/p>\n

Prema pomenutom zakonu ukoliko je tra\u017eilac azila prilikom dolaska u Srbiju pro\u0161ao kroz sigurne tre\u0107e dr\u017eave zahtev za azil mo\u017ee biti odba\u010den bez sprovo\u0111enja procedure ispitivanja da li su tra\u017eitelju ugro\u017eene slobode u njegovoj zemlji. Sigurna tre\u0107a dr\u017eava je zemlja u kojoj je tra\u017eilac azila boravio ili kroz koju je prolazio, neposredno pre dolaska na teritoriju Republike Srbije, u kojoj je imao mogu\u0107nost podno\u0161enja zahteva za azil, ali i zemlja u kojoj ne bi bio izlo\u017een progonu, mu\u010denju, poni\u017eavaju\u0107em postupku ili vra\u0107anju u dr\u017eavu u kojoj bi njegov \u017eivot ili sloboda bili ugro\u017eeni. Listu sigurnih tre\u0107ih zemalja utvr\u0111uje Vlada Republike Srbije svojom odlukom. Primerice, veliki broj tra\u017eitelja azila u Srbiju dolazi preko Gr\u010dke koju Srbija smatra sigurnom tre\u0107om zemljom, a za koju je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu jo\u0161 2011. ocenio da ne zadovoljava standarde u postupku azila.<\/p>\n

(Ne)sigurne tre\u0107e zemlje<\/strong><\/p>\n

Ova procedura bi trebala biti rezultat saradnje vi\u0161e dr\u017eava koje dele odgovornost s ciljem lak\u0161eg i efektnijeg re\u0161avanja problema sve ve\u0107eg broja imigranata. Svaki tra\u017eilac azila trebao bi imati osiguranu adekvatnu pravnu i zdravstvenu za\u0161titu i pravi\u010dan postupak sticanja azila. Za\u0161to to ne funkcioni\u0161e i \u0161ta u praksi zna\u010di koncept sigurne tre\u0107e zemlje? To je fakti\u010dki postao na\u010din za uklanjanje tra\u017eilaca azila iz zemlje bez ula\u017eenja u su\u0161tinu njihovog zahteva.<\/p>\n

Prema odluci Vlade Republike Srbije o sigurnim tre\u0107im zemljama pod ovu kategoriju potpadaju sve okolne zemlje. Dakle, \u010dim se utvrdi da je neko lice u\u0161lo u Srbiju kroz neku od ovih zemalja automatski joj\/mu se onemogu\u0107ava punova\u017eno razmatranje zahteva za azil u Srbiji. Postavlja se pitanje na osnovu \u010dega Vlada jedne zemlje donosi zaklju\u010dak da su neke zemlje sigurne za tra\u017eioce azila, odnosno da \u0107e u njima tra\u017eioci azila imati pravo na slobodu i bezbednost, pravo na pravi\u010dan azilni postupak. Za prekr\u0161aj nedokumentiranog prelaska dr\u017eavne granice u 2012. godini u Srbiji je izre\u010deno 5.714 kaznenih mera prema stranim dr\u017eavljanima. U prvih 5 meseci 2013. godine broj izre\u010denih mera iznosio je 1.830. Me\u0111utim, prema proceni Centra za za\u0161titu i pomo\u0107 tra\u017eiocima azila (APC\/CZA) u 2012. godini u Srbiju je nedokumentirano u\u0161lo i u njoj boravilo vi\u0161e od 20.000 ljudi.<\/p>\n

Migranti koji ulaze na teritoriju Republike Srbije ve\u0107inski dolaze iz zemalja pogo\u0111enih ratom, Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka. Najve\u0107i broj migranata u Srbiju ulazi preko granice sa Makedonijom, zbog ve\u0107 ustaljene rute koja vodi preko Turske i Gr\u010dke. Zna\u010dajno manji procenat migranata dolazi preko Crne Gore i Kosova. Istovremeno, zvani\u010dna politika Bugarske je da \u0161to bolje obezbedi svoju ju\u017enu granicu. Nakon \u0161to je pro\u0161le godine izgra\u0111ena ograda duga 33 kilometra, bugarska vlada sada ula\u017ee oko 46 miliona evra u dalju izgradnju ograde kako bi se ona produ\u017eila za jo\u0161 82 kilometra. Kako se Srbija na zapadu i severu grani\u010di sa zemljama EU, jasno je za\u0161to glavni talas migracija ka Evropskoj uniji uglavnom ide preko Srbije, kao poslednje teritorije na putu migranata ka nekoj od zemalja zapadne i severne Evrope.<\/p>\n

Skrovi\u0161ta od hladno\u0107e<\/strong><\/p>\n

Pored sporog i vrlo \u010desto predugog procesa dobijanja azila, u Srbiji dodatni izazovi u odgovoru na potrebe tra\u017eilaca azila predstavljaju i nedovoljni kapaciteti postoje\u0107ih centara za azil. Uz tehni\u010dke nedostatke sa kojim se svi sektori suo\u010davaju (npr. centri za socijalni rad nemaju svoje (stalne) prevodioce), va\u017eno je naglasiti i hroni\u010dan manjak finansijskih i ljudskih resursa, a na kraju i predrasude prema migrantima od strane profesionalaca te strah i predrasude prema migrantima kod sugra\u0111ana\/ki stanovnika\/ca gradova u kojima se nalaze centri, \u010demu samo dodatno doprinosi senzacionalisti\u010dki pristup medija ovim temama.<\/p>\n

Bez plana i koordinacije me\u0111u nadle\u017enim akterima u sistemu azila, otvaraju se novi centri za azil koji nisu u funkciji postupka dobijanja azila. U novootvorenim centrima za azil u Tutinu i Sjenici koji su po\u010deli sa radom u decembru 2013. godine postupak dobijanja azila se ne sprovodi jer Odsek za azil nema sredstava da redovno odlazi u ove centre kako bi tamo sprovodio slu\u017ebene radnje, budu\u0107i da je sedi\u0161te Odseka za azil u Beogradu.<\/p>\n

Pored zvani\u010dnih sme\u0161taja (u Bogova\u0111i, Banji Kovilja\u010di, Krnja\u010di, prihvatnih jedinica za sme\u0161taj maloletnih stranaca bez pratnje u Beogradu i Ni\u0161u), sve je vi\u0161e nedokumentiranih imigranata koji su prinu\u0111eni da pronalaze alternativni sme\u0161taj. U pitanju su napu\u0161tene fabrike, zgrade, a neretko im lokalno stanovni\u0161tvo iznajmljuje i stanove, sobe, gara\u017ee, \u0161upe, ponekad i za daleko ve\u0107e sume novca nego \u0161to je realna cena izdavanja ovih objekata. Postoje \u010ditave neformalne lokalne mre\u017ee \u201cpomo\u0107i\u201d nedokumentiranim migrantima. Naime, bez azilne li\u010dne karte, ili nekog drugog identifikacionog dokumenta, migrantima je ograni\u010deno kretanje, pa im lokalno stanovni\u0161tvo za odre\u0111enu (nov\u010danu) nadoknadu obezbe\u0111uje ono \u0161to im je potrebno: dostavljaju im hranu, higijenske i sli\u010dne proizvode u skrovi\u0161ta u kojima se kriju. Tokom ove zime, u okolini Bogova\u0111e i Subotice azilanti su no\u0107ili po okolnim \u0161umama. Na desetine \u017eivota je i dalje ozbiljno ugro\u017eeno, u riziku od smrzavanja, gladi i bolesti dok se bez papira skrivaju od dru\u0161tva koje ih ne \u017eeli, \u010dekaju\u0107i prvu priliku da nastave svoj put dalje, u nadi da \u0107e im negde “gore” biti bolje.<\/p>\n

Zao\u0161travanje stavova lokalnog stanovni\u0161tva prema migrantima<\/strong><\/p>\n

Tenzije prema migrantima kod doma\u0107eg stanovni\u0161tva nisu retkost. U Banji Kovilja\u010di, gde je i otvoren prvi centar za azilante, lokalno stanovni\u0161tvo je pre tri godine bojkotovalo \u0161kole i blokiralo puteve protive\u0107i se sve ve\u0107em broju azilanata i otvaranju Centra za azilante. U oktobru pro\u0161le godine, vi\u0161e od 1.000 Mladenov\u010dana po ko zna koji put se okupilo ispred zgrade op\u0161tine protive\u0107i se, ovaj put, otvaranju azila u selu Mala Vrbica koje se nalazi na sedam kilometara od centra grada. Ovaj skup su podr\u017eali i funkcioneri Demokratske stranke, predsednici lokalnih op\u0161tina Mladenovac, Smederevska Palanka, Topola, kao i predsednik beogradske op\u0161tine Vra\u010dar, Branimir Kuzmanovi\u0107, i Vladan Gli\u0161i\u0107 iz pokreta \u201cDveri\u201d.<\/p>\n

Ovakva situacija otvara mogu\u0107nost desni\u010darski nastrojenim pojedincima i organizacijama da svoje politi\u010dke pozicije upakuju u dru\u0161tveno prihvatljiviji diskurs i mobili\u0161u lokalno stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

\u0160irenju panike i ksenofobije dodatno doprinosi i senzacionalisti\u010dko, neprofesionalno izve\u0161tavanje medija, koje vrlo \u010desto uklju\u010duje i plasiranje la\u017enih informacija. Jedan takav primer je i tekst koji je u oktobru pro\u0161le godine objavljen u dnevnom listu Telegraf povodom hap\u0161enja \u0161ezdeset dvoje nedokumentiranih migranata nakon prelaska srpsko-bugarske granice a pod naslovom “Zaje\u010dar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije i\u0161ao na pregled!”. U tekstu se sugerisalo da je re\u010d o imigrantima koji su mo\u017eda zara\u017eeni ebolom \u0161to je izazvalo strah i \u0161irenje panike kod lokalnog stanovni\u0161tva. Telegraf je nakon o\u0161tre i hitne reakcije Centra za za\u0161titu i pomo\u0107 tra\u017eiocima azila APC\/CZA, objavio zvani\u010dno izvinjenje.<\/p>\n

Razli\u010dite uloge javnosti<\/strong><\/p>\n

Pobolj\u0161anju uslova \u017eivota tra\u017eilaca azila u Srbiji doprinose i aktivnosti formalnih i neformalnih udru\u017eenja gra\u0111ana, koja se, s jedne strane, bave pobolj\u0161anjem legislative, pru\u017eaju besplatnu pravnu pomo\u0107 tra\u017eiocima azila, ali rade i na njihovoj integraciji, medijaciji izme\u0111u lokalnog stanovni\u0161tva i institucija sa kojim dolaze u kontakt. Sa druge strane, \u010desto se organizuju i sakupljanja razne pomo\u0107i (hrana, ode\u0107a, higijenski proizvodi, itd) koja se raznosi, i po centrima i po neformalnim \u201csme\u0161tajima\u201d. Ovo, naravno, nije ni blizu dovoljno, niti treba da bude na\u010din na koji \u0107e neki od klju\u010dnih problema i propusta u sistemu azilne za\u0161tite biti re\u0161eni.<\/p>\n

S druge strane, prema podacima Kancelarije za saradnju sa civilnim dru\u0161tvom<\/a>, izdvajanje sredstava na lokalnom nivou za projekte koji se bave pitanjima migranata je sve manje. U 2012. godini finansiran je ukupno 51 projekat koji se ticao pitanja migranata u lokalnim op\u0161tinama, 2013. godine 7, a 2014. godine samo 1 projekat. Kada je u pitanju sistem obrazovanja, iako se prema Zakonu o azilu, svim azilantima\/kinjama garantuje pravo na obrazovanje, (od 2008. godine) do sada je samo petero dece upisano u \u0161kole u Bogova\u0111i, Banji Koviljaci i Beogradu. Jedan od zaklju\u010daka istra\u017eivanja o migracijama<\/a> koje je u prethodnoj godini sprovelo udru\u017eenje Atina<\/a>, u saradnji sa Centrom za za\u0161titu i pomo\u0107 tra\u017eiocima azila, jeste i da je neophodna specijalizacija osoblja, odnosno edukacija onih koji rade na grani\u010dnim prelazima kako bi bili u stanju da prepoznaju nedokumentirane migrante ili potencijalne \u017ertve trgovine ljudima i upute ih na prave nadle\u017ene institucije. Veliki broj migranata, posebno \u017eene i deca su u riziku od trgovine ljudima. U periodu od januara do oktobra 2014. podneto je 15 krivi\u010dnih prijava, a registrovano je ukupno 111 \u017ertava trgovine ljudima, od kojih je samo jedna osoba bila migrant.<\/p>\n

Svi ovi faktori odvra\u0107aju tra\u017eioce azila da percipiraju Srbiju kao zemlju koja mo\u017ee da im pru\u017ei uto\u010di\u0161te i iz tog razloga najve\u0107i broj tra\u017eilaca azila odlazi iz Srbije u zemlje EU pre okon\u010danja postupka azila. Nefunkcionalnost sistema azila je i posledica neodgovorne migracione politike Vlade Republike Srbije \u0161to se najbolje mo\u017ee videti u insistiranju nosioca javnih funkcija na tome da je Srbija samo tranzitna zemlja za tra\u017eioce azila koji se u njoj “samo odmaraju” na putu do zemalja \u010dlanica EU.<\/p>\n

Srbija ne predstavlja uto\u010di\u0161te<\/strong><\/p>\n

Prema oceni Evropske Komisije u izve\u0161taju o napretku za 2013. godinu Srbija mora da u\u010dini dodatne napore kako bi obezbedila po\u0161tovanje prava tra\u017eilaca azila. Dakle, Vlada Republike Srbije \u0107e ipak morati da zauzme konkretniji stav kada su u pitanju migracione politike jer se o\u010dekuje da se u ovoj godini re\u0161i pitanje azila, odnosno privede kraju prilago\u0111avanje evropskom zakonodavstvu.<\/p>\n

Ove godine treba da se usvoji novi zakon, koji ni\u0161ta ne\u0107e promeniti ukoliko oni koji ga sprovode ne podignu kapacitete i na\u010din primene. “Najve\u0107i problem je u Odseku za azil MUP-a, koji nema dovoljno kapaciteta da sprovede proceduru i obradi azilne zahteve – ne mo\u017ee na vreme da registruje ljude, izda li\u010dne karte i omogu\u0107i podno\u0161enje zahteva za azil ” ka\u017ee Rado\u0161 \u0110urovi\u0107, direktor Centra za pomo\u0107 tra\u017eiocima azila. “Bojimo se da \u0107e se re\u0161enja za izmene postoje\u0107eg zakona o azilu i u ovoj godini tra\u017eiti u najve\u0107oj meri u restrikcijama u oblasti azila”, dodaje on obja\u0161njavaju\u0107i da ove restrikcije, uz skra\u0107ivanje rokova za podno\u0161enje zahteva za azil i za podno\u0161enje \u017ealbi, formiranje trija\u017enih centara u kojima bi se a priori procenjivalo ko je iskren tra\u017eilac azila a ko nije,\u00a0podrazumevaju i preno\u0161enje nadles\u017enosti prihvata i sme\u0161taja azilanata sa Komesarijata za izbeglice u ruke policije. “Insistira\u0107e se i na konceptu sigurne tre\u0107e zemlje, gde bi se broj ovih zemalja pove\u0107ao i gde bi se dodatno pove\u0107ao teret na ljude koji prolaze kroz tre\u0107e zemlje da doka\u017eu da one za njih nisu sigurne.” Restrikcija \u0107e biti i u oblasti sistema zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n

Jedna od krucijalnih stvari koja je potencijalno prili\u010dno problemati\u010dna jeste podela nadle\u017enosti u oblasti azila. U budu\u0107em zakonu, po re\u010dima \u0110urovi\u0107a, jedno od glavnih pitanja i jeste ko je nadle\u017ean za prihvat i sme\u0161taj ovih ljudi. Restriktivna linija zagovara da to bude Ministarstvo unutra\u0161njih poslova. Ta odluka bi bila veliki korak unazad, kategori\u010dan je direktor Centra za pomo\u0107 tra\u017eiocima azila. Naravno od velike je va\u017enosti kako \u0107e se Srbija politi\u010dki opredeli po ovom pitanju, a sude\u0107i po trenutnom intenzivitetu sukoba i nestabilnosti na Bliskom Istoku i u Africi, broj ljudi koji se kre\u0107u ka Evropi bi\u0107e samo ve\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), od januara do decembra 2014. godine, 13.052 lica su zatra\u017eila azil u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":4189,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[161,46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[198],"class_list":["post-4185","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-ljudska-prava","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4185","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4185"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4185\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4202,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4185\/revisions\/4202"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4189"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4185"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4185"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4185"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=4185"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=4185"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=4185"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=4185"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}