Objava knjige saborske zastupnice lijeve stranke predstavlja i politi\u010dki i intelektualno relevantan doga\u0111aj i povod za refleksiju. Stefan Gu\u017evica je pro\u010ditao novu knjigu Katarine Peovi\u0107 i u recenziji izlo\u017eio njene kvalitete i mane.<\/p>\n\n\n\n
Katarina Peovi\u0107 nedavno je objavila novu knjigu pod nazivom “Sve \u0161to je \u010dvrsto i postojano pretvara se u dim\u2026 Historijski materijalizam kao metoda, kritika i analiza.” Podu\u017ei naslov nije izraz autorkine nespretnosti, nego svestan odabir citata iz “Komunisti\u010dkog manifesta”, koji i dalje verno oslikava stvarnost, te predstavlja mo\u017eda najbolji rezime savremenosti, blisko povezane i uslovljene globalnom dominacijom tr\u017ei\u0161nog kapitalizma.<\/p>\n\n\n\n
Ovo je prva knjiga Peovi\u0107 nastala od po\u010detka njenog politi\u010dkog anga\u017emana u Radni\u010dkoj fronti, po kojem je i najpoznatija u \u0161iroj javnosti. Knjiga predstavlja jasnu politi\u010dku intervenciju, kakvih od Radni\u010dke fronte na\u017ealost vi\u0111amo sve manje \u2013 ne nu\u017eno zbog neaktivnosti organizacije, koliko zbog svesno smanjene medijske vidljivosti. Nakon izbacivanja RF-a iz centristi\u010dke<\/a> koalicije pod imenom Zeleno-lijeva koalicija i iz njihovog poslani\u010dkog kluba, RF i Peovi\u0107 dobijaju vidno manje javnog prostora. Takva sudbina na\u017ealost je zadesila i njihove bitne inicijative poput veoma va\u017ene ali usamljene internacionalisti\u010dke pozicije<\/a> po pitanju rata u Ukrajini.<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, i ovakav vid intervencije osta\u0107e relativno nezapa\u017een, s obzirom da knjige nisu preterano popularna roba u duboko anti-intelektualisti\u010dkoj klimi razvijenog kapitalizma. Me\u0111utim, knjiga Peovi\u0107 predstavlja bitan poku\u0161aj sastavljanja svojevrsnog ud\u017ebenika marksizma, kao i retko ozbiljnog promi\u0161ljanja dru\u0161tva bez kapitalizma. Kao takva je veoma vredna pa\u017enje. Tako\u0111e predstavlja kvalitativni skok u odnosu na dve ranije teorijske publikacije Radni\u010dke fronte, “Antikapitalisti\u010dku kuharicu<\/a>” 1 i 2<\/a>. Dok “Kuharice” deluju kao copypaste internet rasprave dokonih \u010dlanica i \u010dlanova RF-a sa nekim napornim doma\u0107im tr\u017ei\u0161nim fundamentalistom (\u0161to je, uzgred, tro\u0161enje vremena i resursa na pogre\u0161nu klasu), nova knjiga Peovi\u0107 predstavlja ozbiljnu studiju, kao i bitnu popularizaciju marksizma, iako je na momente pisana previ\u0161e hermeti\u010dnim akademskim jezikom.<\/p>\n\n\n\n Svrha knjige Peovi\u0107 je jednostavna: radi se o prekoj potrebi popularizacije marksisti\u010dkih ideja i marksisti\u010dke dru\u0161tvene analize u vremenu njenog marginalizovanja. Peovi\u0107 se pritom bavi i potrebom i popularizacijom \u2013 odnosno, obja\u0161njava i materijalne uslove koji Marxa do dan-danas \u010dine nu\u017enim, i iznosi nau\u010dno-popularni rezime njegovih osnovnih teorija. Naslovna stranica knjige je tu ve\u0107 sama po sebi indikativna: biciklista sa maskom i ogromnom \u017eutom torbom Glovoa na le\u0111ima prolazi pored ogromnog spomenika Marxu u isto\u010dnonema\u010dkom gradu Chemnitzu. Gornji deo fotografije, gde se nalazi Marxova glava, zatamnjen je, ali sti\u010de se utisak da je, iako u senci, upravo Marx taj koji zapravo baca senku. U ovoj senci Marxa Peovi\u0107 poku\u0161ava da osvetli put ka obnavljanju klasne politike.<\/p>\n\n\n\n U tom osvetljavanju, Peovi\u0107 obja\u0161njava osnovne pojmove marksisti\u010dke kritike politi\u010dke ekonomije, kao \u0161to su vi\u0161ak vrednosti, najamni rad i profit. Me\u0111utim, tu teoriju uvek upotpunjuje i savremenim primerima, u ovom konkretnom slu\u010daju, radni\u0161tva koje radi za “latforme” poput Ubera i Glovoa (17\u201319). Peovi\u0107 obja\u0161njava da u marksizmu, “eksploatacija” nije moralni sud, nego dru\u0161tvena \u010dinjenica na kojoj po\u010diva ceo sistem: eksploatacija je uzimanje vi\u0161ka vrednosti koju je radnica proizvela. U svakodnevnom govoru \u010desto \u010dujemo kolokvijalni izraz “eksploatacija”, ali se on odnosi isklju\u010divo na najamni rad koji je lo\u0161e pla\u0107en ili na kojem su uslovi lo\u0161i, \u0161to nema nau\u010dnu vrednost.<\/p>\n\n\n\n Generalno, Peovi\u0107 je najja\u010da kada se radi upravo o kritici uvre\u017eenih stereotipa, kako o marksizmu, tako i o savremenom dru\u0161tvu. Pored uvida o centralnom, materijalnom smislu pojma eksploatacije, tu se mo\u017ee pohvaliti i njen uvid da marksizam nije “kolektivisti\u010dka” ideja, kao \u0161to se to obi\u010dno pogre\u0161no predstavlja, nego da po\u010diva na dijalektici izme\u0111u individualnog i kolektivnog, kojoj je krajnji cilj upravo potpuno ostvarenje pojedinca (91). Kada kriti\u010dari iznose optu\u017ebe da u sistemu Marxa i marksista nema \u010doveka, oni ignori\u0161u \u010dinjenicu da marksizam opisuje dru\u0161tvo u kojem nad ljudima vlada kapital kao vrhovni princip i u kojem je \u010dove\u010dnost idealisti\u010dka iluzija. Ne zato \u0161to \u010dovek ne postoji, nego zato \u0161to je preduslov za istinsko ostvarenje apstraktnih ideala bur\u017eoaskog dru\u0161tva upravo revolucionarno ukidanje tog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedno maestralno razbijanje dru\u0161tvenih stereotipa (moglo bi se re\u0107i i \u2013 vladaju\u0107e ideologije) nalazimo u obja\u0161njenju nejednakog razvoja kapitalizma (129\u2013138). Ukratko, Peovi\u0107 pokazuje da sistem koji imamo na prostoru Hrvatske (a i \u0161ire) nije pokvaren, nego funkcioni\u0161e ta\u010dno onako kako treba. Relativno siroma\u0161tvo i zaostalost u odnosu na “Zapad” strukturno su uslovljeni polo\u017eajem zemalja biv\u0161e Jugoslavije u globalnom sistemu. Iako se ve\u0107 koristi impresivnom literaturom, ovaj odeljak bi svakako mogao da se obogati knjigom ma\u0111arsko-ameri\u010dkog sociologa Andrew C. Janosa, East Central Europe in the Modern World<\/a><\/em>. Janos kroz istorijsko-sociolo\u0161ku analizu pokazuje kako se partokratija i sprega dr\u017eave i kapitala na periferiji kapitalizma pojavljuju kao ekonomski najracionalniji na\u010din pre\u017eivljavanja. Ovo se de\u0161ava usled pritisaka kapitala iz zemalja kapitalisti\u010dkog centra, pred kojim kapital onih koji su “zakasnili” sa razvojem kapitalizma jednostavno nije konkurentan. Ono \u0161to se u Hrvatskoj naziva “uhljebima” i za \u0161ta se, naravno, krivi socijalizam, na\u010din je na koji je dr\u017eava funkcionisala i u Austro-Ugarskoj. Danas ona ponovo radi po istim op\u0161tim zakonima kapitalizma i nejednakog razvoja, a ne usled posledica misti\u010dnih i nau\u010dno besmislenih kategorija poput “mentaliteta”.<\/p>\n\n\n\n Pored materijalisti\u010dke kritike, Peovi\u0107 se bavi i kritikom ideologije. Naro\u010dito se obra\u010dunava sa ideologijom poduzetni\u0161tva (29). Ovo je jedan od fenomena specifi\u010dnih za Hrvatsku, a manje prominentnih u drugim dr\u017eavama Jugoslavije. Usled \u0161irenja rentijerske bur\u017eoazije i velikog uticaja internet-preduzetnika na javno informisanje, vera u magijska svojstva “tr\u017ei\u0161ta” u Hrvatskoj verovatno je rasprostranjenija nego vera u neke osnovne dogme ve\u0107inske Rimokatoli\u010dke crkve, poput transupstancijacije hostije i vina u krv i telo Hristovo. Zbog toga u drugim varijantama srpskohrvatskog jezika, recimo, nisu za\u017eiveli izri\u010dito hrvatski ideolo\u0161ki pojmovi poput “uhljeb” ili “realni sektor”. Zbog toga Peovi\u0107 iznosi odbranu potrebe marksisti\u010dke kritike ideologije, koja uzroke ovakvih praznoverja tra\u017ei u materijalnim uslovima jednog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Od specifi\u010dno hrvatskih fenomena mo\u017ee se ista\u0107i i njena analiza liberalizma Zorana Milanovi\u0107a, koji je (u trenutku pisanja) bez problema kombinovao relativno socijalno progresivne ideje sa najgrubljim socijal-darvinizmom po pitanjima polo\u017eaja radni\u010dke klase (u \u010dije postojanje, naravno, on sam ne veruje). Peovi\u0107 naro\u010dito napada samodopadnu tendenciju liberalizma da sopstveni klasni interes predstavlja kao “objektivno”, “racionalno” i “nau\u010dno” znanje, \u010dega je Milanovi\u0107 (bio) najbolji primer (47\u201358). Verovatno jedan od centralnih ideolo\u0161kih stereotipima sa kojima se ova knjiga suo\u010dava je upravo stereotip fokusiranja na “razumnu” i “prakti\u010dnu” politiku, \u0161to u savremenom svetu ekolo\u0161ke, ekonomske i militaristi\u010dke krize u praksi zna\u010di poziv na upravljanje civilizacijskim kolapsom umesto njegovog spre\u010davanja.<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, Peovi\u0107 se nije naknadno osvrnula na Milanovi\u0107evu promenu politi\u010dkog imid\u017ea koja se desila izme\u0111u pisanja i objavljivanja knjige. Bilo bi veoma zanimljivo pratiti, iz marksisti\u010dke perspektive, transformaciju Milanovi\u0107a sa svetonazorskih pozicija levog centra na desnicu, naro\u010dito uzev\u0161i u obzir da je konstanta i jednog i drugog upravo socijal-darvinizam i klasni interes, naravno na \u0161tetu radni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Jednako bitno je i to \u0161to se Peovi\u0107 osvr\u0107e na politi\u010dke strukture koje su deo nadgradnje kapitalisti\u010dkog sistema. Ona ga, prate\u0107i Badioua, naziva kapitalo-parlamentarizam (121). Peovi\u0107 ve\u0107 na samom po\u010detku knjige isti\u010de da je kapitalizam sistem bez “sredi\u0161nje politi\u010dke instance”, u kojem je politika svedena na puki okvir za odvijanje ekonomije (11). Prate\u0107i Badioua, Peovi\u0107 pi\u0161e i o savremenom iscrpljenju ideje da se kolektivnom borbom mogu oblikovati istorijski procesi (11) kao i o konceptu “politike bez stranke” (122\u2013123). Na\u017ealost, i jedno i drugo ostaju bez dalje elaboracije i konkretnih politi\u010dkih zaklju\u010daka koji bi se iz ovih Badiouovih uvida mogli izvu\u0107i. Kako bi Radni\u010dka fronta, ili bilo koja marksisti\u010dka organizacija, trebale u praksi da se bave politikom “bez stranke”? Kakve su implikacije iscrpljenja ideje o aktivnom preoblikovanju istorijskih procesa za proletarijat, koji je u marksisti\u010dkoj analizi centralni subjekat progresa? Kako se i jedno i drugo odnose na parlamentarizam kao taktiku koju, izme\u0111u ostalih, praktikuje i Peovi\u0107? Sva ova jako bitna pitanja koja proisti\u010du iz njenih kratkih referenci na Badioua ostaju bez odgovora.<\/p>\n\n\n\n Uprkos svemu tome, knjiga Peovi\u0107 ne mo\u017ee se posmatrati isklju\u010divo kao kritika i analiza bez politi\u010dkog programa. Svakako se mo\u017ee re\u0107i da danas postoji hiperinflacija marksisti\u010dke kritike: ona je posledica koncentracije marksizma akademiji i njegove otu\u0111enosti od radni\u010dke klase u poslednjih nekoliko decenija (a mo\u017eda i vi\u0161e od pola veka). Upitno je ko toliku masovnu akademsku proizvodnju uop\u0161te \u010dita, naro\u010dito uzev\u0161i u obzir nesrazmer izme\u0111u koli\u010dine tekstova i aktivnih u\u010desnica i u\u010desnika u marksisti\u010dkim politi\u010dkim projektima. No, bilo kako bilo, Peovi\u0107 nudi i ozbiljan poku\u0161aj promi\u0161ljanja budu\u0107eg komunisti\u010dkog dru\u0161tva. U ovome je ona izuzetak, ne samo me\u0111u svojom biv\u0161om koalicijom, koja se opredelila za “prakti\u010dno” upravljanje civilizacijskim kolapsom, nego i me\u0111u mnogo savremenih marksistkinja i marksista.<\/p>\n\n\n\n Peovi\u0107 se usu\u0111uje da postavi pitanje kako bi izgledalo budu\u0107e dru\u0161tvo bez kapitalizma. Njena knjiga jedno je od prvih predstavljanja ideja marksisti\u010dkog ekonomiste Paula Cockshotta publici sa srpskohrvatskog govornog podru\u010dja (jedini malo poznati izuzeci su ova studija<\/a> Vladimira Vasi\u0107a i ovaj osvrt<\/a> Dragana Dra\u010de koji je star ve\u0107 skoro 20 godina). Naime, Cockshott je \u0161kotski marksista koji ve\u0107 decenijama radi na razvoju modela planske privrede uz pomo\u0107 savremenih informacionih tehnologija. Peovi\u0107 iznosi Cockshottovu viziju ovakvog komunisti\u010dkog sistema, bez novca i privatne svojine, koji bi bio zasnovan na poptuno digitalizovanoj i planskoj privredi, kojom bi se upravljalo direktnodemokratski. Cockshottov rad nastao je kao odgovor na debatu o socijalisti\u010dkom ra\u010dunu, koja se odvijala jo\u0161 sredinom dvadesetog veka, i u kojoj su neoliberalni ekonomisti insistirali na nemogu\u0107nosti planske privrede da precizno predvidi ponudu i tra\u017enju. Iako su ve\u0107 tada postojali marksisti\u010dki modeli koji su nudili re\u0161enje ovog problema, Cockshott to radi uz dodatno kori\u0161\u0107enje savremenih ra\u010dunarskih tehnologija (109\u2013119).<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee se pretpostaviti da materijalni uslovi za kompjutersko upravljanje resursima ve\u0107 postoje \u2013 problem je u privatnom vlasni\u0161tvu nad sredstvima za proizvodnju platformi poput Ubera ili Amazona, odnosno nad digitalnom infrastrukturom koju su izgradili i kojom se radni\u0161tvo tih firmi svakako koristi, ali u uslovima naro\u010dito surove eksploatacije njihovog rada. Iako Peovi\u0107 iznosi samo na\u010delni pregled Cockshottovih teorija, on predstavlja dobru osnovu za dalje promi\u0161ljanje ovih tema. Mo\u017eemo se nadati da ono ne\u0107e ostati koncentrisano samo na ovu knjigu, nego da \u0107e se detaljnija vizija budu\u0107e planske privrede na\u0107i razra\u0111ena u nekom od budu\u0107ih programa Radni\u010dke fronte, i da \u0107e vi\u0161e ljudi iz organizacije aktivno raditi na njenom osmi\u0161ljanju.<\/p>\n\n\n\n Dve stvari koje pa\u017eljivim \u010ditaocima dela o planskoj privredi ne\u0107e proma\u0107i su \u201etranzicija u komunizam\u201c (109, 115) i nazivanje demokratskog socijalizma “komunizmom 21. stolje\u0107a” (118). Promenu od kapitalizma ka komunizmu Peovi\u0107 konstantno naziva “tranzicijom” i eksplicitno je vezuje za pojam demokratije. Iz ovakve definicije proizilaze i osnovne kontradikcije i glavne slabosti knjige, o kojima \u0107e biti re\u010di u slede\u0107im delovima ove recenzije.<\/p>\n\n\n\n Naime, uprkos kontinuiranim (bitnim i istinitim) insistiranjima da marksizam nije moralisti\u010dka teorija, konkretna prakti\u010dna re\u0161enja koja Peovi\u0107 predla\u017ee obiluju moralnim sudovima i idealisti\u010dkim pozivanjem na apstrakcije izvedene iz postoje\u0107eg kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva, kao \u0161to su “demokratija”, “solidarnost” i “pravo”. Tako revolucije identifikuje sa “autenti\u010dnim idejama jednakosti, pravednosti i solidarnosti” (29), a viziju budu\u0107eg dru\u0161tva zasniva na ideologiji prava Michaela Leibowitza (31). Ovakva perspektiva proizlazi iz toga \u0161to, uprkos odli\u010dnom poznavanju Marxove i Engelsove kritike, Peovi\u0107 jako malo izu\u010dava konkretna politi\u010dka iskustva socijalizama 20. veka, ali i ignori\u0161e, svesno ili ne, spise samih Marxa i Engelsa koji otvoreno odbacuju koncepte demokratije, jednakosti i prava kao ideolo\u0161ki produkt bur\u017eoaskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Ovo nepoznavanje iskustva prakse komunisti\u010dkih projekata o\u010dituje se ve\u0107 na samom po\u010detku knjige, sa povr\u0161nim opisom Pari\u0161ke komune, gde se neta\u010dno i anahrono koriste pojmovi “ujedinjenog fronta” i “Socijalisti\u010dke Internacionale” (8), ali mnogo je bitnije kada se odnosi na iskustvo mnogo dugotrajnijih i, relativno govore\u0107i, uspe\u0161nijih revolucija 20. veka. Tako na strani 10 saznajemo da se Oktobarska revolucija vodila idejama “marksizma-lenjinizma” da bi tridesetih godina pobedio “staljinizam”. Me\u0111utim, u vreme Oktobarske revolucije, izraz “marksizam-lenjinizam” nije postojao, i Lenjin nikada nije smatrao sebe “lenjinistom”. Radi se o terminu uvedenom od strane Staljina zarad sticanja legitimiteta nakon Lenjinove smrti, koji je kori\u0161ten u obra\u010dunu sa Staljinovim protivnicima, pre svega Trockim. Kada je staljinizam tridesetih trijumfovao, on sebe nije nazivao “staljinizam” nego upravo “marksizam-lenjinizam”, a staljinisti\u010dke organizacije i dan-danas sebe nazivaju “marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkim”.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, postavlja se razlika izme\u0111u “sovjetskog” marksizma sa jedne strane i “srednjevropskog” sa druge. Ova podela nije preterano kontroverzna: \u0161tavi\u0161e, stvar je konsenzusa, ali ona se mo\u017ee smatrati svojevrsnim akademskim istorijskim revizionizmom. Za taj revizionizam Peovi\u0107 nije kriva, iako je svakako bitno ista\u0107i ga. Naime, neki od najpoznatijih teoreti\u010dara tog “srednjevropskog” marksizma, tobo\u017ee suprotstavljenog sovjetskim tradicijama, bili su Gy\u00f6rgy Luk\u00e1cs i Antonio Gramsci, koje i sama Peovi\u0107 pominje. Me\u0111utim, Gramsci je bio jedan od glavnih prista\u0161a<\/a> “staljinisti\u010dke” linije u Kominterni i Komunisti\u010dkoj partiji Italije, a Luk\u00e1cs je, iako se ne mo\u017ee smatrati “staljinistom”, do kraja \u017eivota<\/a> bio \u010dlan Komunisti\u010dke partije Ma\u0111arske i smatrao sebe lenjinistom. Drugim re\u010dima, ovakva podela je ve\u0161ta\u010dka, ne samo u svojoj orijentalizaciji (i propratnoj cenzuri) teorijski bogate tradicije sovjetskog marksizma, nego i u svesnom ignorisanju militantne politike figura poput Luk\u00e1csa, koji su bili ne samo filozofski zagovornici, nego i praktikanti metoda poput revolucionarnog terora, o kojima njihovi akademski zagovornici na dana\u0161njem “Zapadu” radije ne bi pisali.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to nedostaje, dakle, je upravo istorijska ocena re\u017eima koji su obele\u017eili dvadeseti vek. Primera radi, dok \u0107emo u kazalu Marxa i Engelsa na\u0107i na prakti\u010dno svakoj stranici, Lenjin se pominje samo \u010detiri puta, Trocki i Staljin po jedanput, a Rosa Luxemburg nijednom. Ne\u0107emo na\u0107i ni doma\u0107e teoreti\u010dare koji su imali priliku da svoje planove sprovedu u praksu, poput Kardelja i Kidri\u010da. Iako Peovi\u0107 ka\u017ee da iskustva “realpostoje\u0107ih socijalizama” “moraju biti sagledana kao povijesni problem” (29), ona to ne radi. Najvi\u0161e \u0161to dobijemo u knjizi je par osvrta na neuspeh jugoslovenskog socijalizma izazvan njegovom tr\u017ei\u0161nom orijentacijom (30) i nemogu\u0107no\u0161\u0107u sprovo\u0111enja “direktne demokracije” nad kojom je nadvladala “centralizacija odlu\u010divanja” (118).<\/p>\n\n\n\n O Sovjetskom Savezu, kojim je Jugoslavija bila direktno inspirisana, i bez kojeg socijalisti\u010dke Jugoslavije ne bi ni bilo, u knjizi nema skoro ni\u010dega. Tek se ukratko pominje da je Marx u “Kritici Gotskog programa” ve\u0107 “ni\u017eu fazu komunizma” (uslovno re\u010deno, socijalizam) smatrao za dru\u0161tvo bez postojanja robne proizvodnje i novca. Sovjeti su to, pi\u0161e Peovi\u0107 “zamijenili ne\u010dim puno manje radikalnim” (115). Nije nam razja\u0161njeno \u0161ta je to “manje radikalno” \u010dime su “Sovjeti” zamenili dru\u0161tvo bez robne proizvodnje i novca, ali mo\u017ee se zaklju\u010diti da to dru\u0161tvo jeste imalo robnu proizvodnju i novac \u2013 \u0161to je poprili\u010dno nekontroverzna izjava. Me\u0111utim, izu\u010davanjem sovjetskog iskustva, Peovi\u0107 bi znala da bolj\u0161evici nisu smatrali SSSR “socijalisti\u010dkom dr\u017eavom” sve do 1934. godine<\/a>. Lenjin, \u0161tavi\u0161e, nije smatrao SSSR radni\u010dkom dr\u017eavom.<\/a><\/p>\n\n\n\n Ovo nisu pitanja istorijske pedanterije, nego pitanja razumevanja definicije komunizma i njegove ni\u017ee faze, kojima su se bavili i Marx i Engels, ali i mnogi revolucionari dvadesetog veka. Naravno, tu je klju\u010dno razumevanje istorijskog perioda revolucija od 1917. do 1923. godine (koji uklju\u010duje ne samo uspe\u0161nu Rusku, nego i neuspe\u0161ne Nema\u010dku, Ma\u0111arsku i Italijansku revoluciju), kao i teorijskih tradicija koje su se nakon 1923. godine suprotstavile kontrarevolucionarnim kretanjima u SSSR-u. Tu je naravno zna\u010dajan Trocki kao teoreti\u010dar birokratije, odnosno pojave novog sloja u sovjetskoj dr\u017eavi koji \u0107e u kona\u010dnici razviti sopstveni klasni interes. Me\u0111utim, bitan je i rad drugih zaboravljenih zna\u010dajnih teoreti\u010dara, poput Lava Kricmana, koji se bavio tematikom politike “ratnog komunizma” kao puta ka privredi bez robne proizvodnje i novca; ili na primer Jevgenija Preobra\u017eenskog<\/a>, vode\u0107eg sovjetskog teoreti\u010dara planske privrede, koji je pao kao nevina \u017ertva Staljinovih \u010distki.<\/p>\n\n\n\n Za razumevanje iskustva dvadesetog veka, neophodno je znati da je i Lenjin verovao da ni socijalizma, a kamoli komunizma, ne mo\u017ee biti dokle god<\/a> postoje robna proizvodnja i novac. Isto mi\u0161ljenje delila je i Rosa Luxemburg<\/a>, kao i osniva\u010di Komunisti\u010dke partije Jugoslavije<\/a>. Ako \u0107emo tra\u017eiti “gre\u0161ke” u “realsocijalizmu” dvadesetog veka, one moraju polaziti od ovih osnovnih postulata marksizma, koji su zajedni\u010dki svim njegovim teoreti\u010darkama i teoreti\u010darima. Jedna od Staljinovih grubljih revizija marksizma, pored “socijalizma u jednoj zemlji”, bilo je “re\u0161enje” problema robne proizvodnje<\/a> njegovim prostim preimenovanjem \u2013 u “socijalisti\u010dku” robnu proizvodnju!<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, iako ne nalazimo ovakvu kritiku kod Peovi\u0107, skoro svako pominjanje “realsocijalizma” obi\u010dno prate imenice poput “gre\u0161ke” i “nedostaci”. \u0160ta su bile te “gre\u0161ke”, ako ne istrajnost fundamentalno kapitalisti\u010dkih oblika robe? Odgovor koji se provla\u010di kroz celu knjigu jeste da je gre\u0161ka bila odsustvo demokratije. U realsocijalizmu, “izostali su uvjeti (…) za demokratsko sudjelovanje” (30), a danas, “tehnologija i produktivnost bez politi\u010dkog \u2013 demokratskog okvira ne zna\u010de puno” (114). Pitanje “demokratije” ovde je od su\u0161tinske va\u017enosti, jer se Peovi\u0107 prema njemu odnosi \u010disto idealisti\u010dki \u2013 odnosno, izgleda da se “demokratija” postavlja kao univerzalna, apstraktna vrednost po sebi, a ne kao istorijski uslovljen proizvod bur\u017eoaskog dru\u0161tva. Ovo postaje naro\u010dito zabrinjavaju\u0107e kada Peovi\u0107 kontinuirano pi\u0161e o “tranziciji” ka komunizmu, kao da se do njega mo\u017ee do\u0107i bez revolucije.<\/p>\n\n\n\n “Prirodno je da \u0107e liberal govoriti o \u2019demokraciji\u2019 uop\u0107e”, pi\u0161e Lenjin<\/a> u jesen 1918. godine. Me\u0111utim, “Marksist nikad ne\u0107e zaboraviti da postavi pitanje: \u2019za koju klasu?\u2019.” Upravo ovo pitanje odsutno je u promi\u0161ljanjima o demokratiji koje nalazimo kod Peovi\u0107. Otklanjanje iluzija o demokratiji kao apsolutnoj i apstraktnoj vrednosti od \u017eivotne je va\u017enosti za svakog ko ozbiljno \u017eeli da \u010dove\u010danstvo dostigne komunizam. Primeri toga su svuda oko nas: od brutalnog ubistva Rose Luxemburg, masakriranja pari\u0161kih<\/a> i ma\u0111arskih komunara, do savremenih latinoameri\u010dkih vo\u0111a koji padaju kao \u017ertve brutalnih dr\u017eavnih udara \u010dak i sa relativno umerenim socijaldemokratskim programom<\/a>.<\/p>\n\n\n\n “\u017divotna va\u017enost” nije hiperbola: iluzije o demokratiji su samoubistvo u situaciji otvorenog klasnog rata, bez kojeg do komunizma ne\u0107e do\u0107i. Klasna borba, naravno, uvek traje, ali u rat se obi\u010dno razbukta tek onda kada sirotinja zapravo poku\u0161a da se konstitui\u0161e kao politi\u010dki subjekt. Do tada mo\u017eemo da u\u017eivamo u “miru” i “demokratiji” ubila\u010dkog statusa quo. Na kraju krajeva, o ovome govore i Kominternine “Teze o bur\u017eoaskoj demokraciji i diktaturi proletarijata<\/a>” koje se mogu na\u0107i i na samom sajtu Radni\u010dke fronte.<\/p>\n\n\n\n Da ne bude da se radi o nekakvoj izmi\u0161ljotini zlog i krvavog Lenjina, treba napomenuti da sam Marx eksplicitno ka\u017ee<\/a>, u “Kritici Gotskog programa” koju i Peovi\u0107 citira, da “politi\u010dki prelazni period (…) ne mo\u017ee da bude ni\u0161ta drugo do revolucionarna diktatura proletarijata<\/em>” (naglasak Marxov). U celom \u010detvrtom odeljku te “Kritike”, Marx izri\u010dito osu\u0111uje tendenciju nema\u010dkih socijaldemokrata da demokratiju percipiraju kao apstraktni apsolut. Skoro \u010detvrt veka ranije, u pismu svojem prijatelju<\/a> Josephu Weydemeyeru od 5. marta 1852. godine, Marx je jo\u0161 jasniji: “\u0160to se mene ti\u010de, ne pripada mi zasluga da sam otkrio bilo postojanje klasa u modernom dru\u0161tvu, bilo njihovu me\u0111usobnu borbu. Gra\u0111anski historiografi su mi ve\u0107 odavna prikazali povijesni razvoj te klasne borbe, a gra\u0111anski ekonomisti \u2014 ekonomsku anatomiju klasa. Ono novo \u0161to sam ja u\u010dinio, bilo je 1. dokazivanje da je postojanje klasa povezano samo s odre\u0111enim povijesnim razvojnim fazama produkcije<\/em>; 2. da klasna borba nu\u017eno vodi do diktature proletarijata<\/em>; 3. da ta diktatura \u010dini samo prijelaz do uklanjanja sviju klasa<\/em> i do besklasnog dru\u0161tva<\/em>.”<\/p>\n\n\n\n Drugim re\u010dima, to \u0161to neko priznaje postojanje klasa i klasnu borbu ne \u010dini tu osobu “marksistkinjom” \u2013 aktivni rad ka ostvarenju revolucionarne diktature proleterijata je glavna odlika marksizma. Dakle, nikakav “demokratski socijalizam” ne mo\u017ee biti ekvivalentan komunizmu.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedan razlog za\u0161to je bitno razumeti iskustvo socijalizma 20. veka jeste upravo pitanje diktature. Nije li istorija pokazala da je diktatura \u0161tetna? Staljin je zaveo diktaturu, zar ne? A mo\u017eda je i Lenjinova diktatura otvorila put ka Staljinovoj? U svakom slu\u010daju, ne treba li tra\u017eiti nova re\u0161enja? Ili se \u010dak re\u0161iti Marxa u potpunosti, kao idejnog oca diktature kao puta ka komunizmu?<\/p>\n\n\n\n Za po\u010detak, neophodno je razumeti da je, istorijski, pojam diktatura imao potpuno druga\u010dije zna\u010denje nego danas. Po\u010dev\u0161i od drevnog Rima pa do 20. veka, “diktatura” je bila institucija neograni\u010dene apsolutne mo\u0107i u vanrednoj situaciji, koju bi diktator, nakon prestanka te situacije, predao. Iako poti\u010de iz Rima, ovakva institucija diktature opstajala je do skoro. Jakobinsku vlast u Francuskoj mnogi od nas su u \u0161kolama jo\u0161 uvek u\u010dili kao “Jakobinsku diktaturu” \u2013 ali niko nas nije u\u010dio da se ta diktatura okon\u010dala tako \u0161to su Jakobinci izgubili ve\u0107inu u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n Velika tragedija 20. veka (koja svedo\u010di i o gubitku izvorne marksisti\u010dke misli) je \u0161to se autokratija \u2013 vremenski neograni\u010dena vlast jednog \u010doveka \u2013 po\u010dela kolokvijalno identifikovati sa diktaturom. Staljin nije bio diktator, nego autokrata. Bolj\u0161evi\u010dka vlast 1917. godine bila je proleterska diktatura \u2013 i pritom diktatura klase, a ne jednog \u010doveka. O demokrati\u010dnosti rane sovjetske vlasti<\/a> i Lenjinove vlade<\/a> (za radni\u0161tvo) ve\u0107 je napisano mno\u0161tvo nau\u010dnih studija, kao i o postepenom odumiranju iste te radni\u010dke vlasti. Njene izvore, me\u0111utim, treba tra\u017eiti u materijalnim razlozima me\u0111unarodne izolacije Ruske revolucije (koja je trebala da postane pobedonosna Svetska revolucija), a ne u apstraktnim naga\u0111anjima o gre\u0161nom skretanju sa bogom-danog puta demokratije.<\/p>\n\n\n\n \u010cak i ako se u budu\u0107nosti neki radni\u010dki pokret na\u0111e u situaciji gde u\u017eiva poslovi\u010dnih 99% podr\u0161ke u masama, onih 1% \u0107e u\u010diniti sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i da revoluciju spre\u010de, a samim tim i onemogu\u0107iti njeno mirno sprovo\u0111enje. Stoga je i dalje na mestu bolj\u0161evi\u010dki slogan iz 1920-ih koji ka\u017ee da je Komunisti\u010dka partija zapravo partija gra\u0111anskog rata \u2013 a takav<\/em> gra\u0111anski rat je klasni odbrambeni rat, kontraofanziva obespravljenih. Njega \u0107e, gde god da se revolucija zadesi, propratiti i brutalne vojne intervencije spolja. Zbog toga ne\u0107e biti drugog izlaza osim diktature. Naravno, jasno programsko opredeljenje za revoluciju i diktaturu zna\u010dilo bi zabranu politi\u010dke organizacije koju Peovi\u0107 predstavlja \u2013 ali iluzorno je i opasno praviti se da do ukidanja kapitalizma mo\u017ee da do\u0111e drugim sredstvima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Objava knjige saborske zastupnice lijeve stranke predstavlja i politi\u010dki i intelektualno relevantan doga\u0111aj i povod za refleksiju. Stefan Gu\u017evica je pro\u010ditao novu knjigu Katarine Peovi\u0107 i u recenziji izlo\u017eio njene kvalitete i mane. Katarina Peovi\u0107 nedavno je objavila novu knjigu pod nazivom “Sve \u0161to je \u010dvrsto i postojano pretvara se u dim\u2026 Historijski materijalizam kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":27229,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[690],"theme":[455],"country":[38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-41758","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-socijalizam-2","theme-rad","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41758","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41758"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41758\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41763,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41758\/revisions\/41763"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27229"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41758"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41758"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41758"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41758"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41758"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41758"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41758"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Savremena po\u010detnica marksizma<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kritika kriti\u010dne kritike<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kako misliti budu\u0107i komunizam<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Gde je Lenjin?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
“Komunizam” i “demokratski socijalizam” su antonimi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n