Za razliku od ve\u0107ine ostalih makroekonomskih pokazatelja, gra\u0111ani inflaciju osjete neposredno na vlastitoj ko\u017ei. Zbog toga i predstavlja zna\u010dajan problem Aleksandru Vu\u010di\u0107u u nastojanjima da gra\u0111anima predstavi Srbiju kao ekonomskog tigra. Stefan Mari\u0107 donosi pregled bizarnog manevriranja s inflacijom u re\u017eiji Vu\u010di\u0107a i tabloida: od “najni\u017ee inflacije u Evropi” do pokradenih magacina.<\/p>\n\n\n\n
Krajem sada ve\u0107 davne 2008. godine, tada\u0161nji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Mla\u0111an Dinki\u0107, u sred svetske ekonomske krize upotrebio je danas nadaleko \u010duvenu frazu “kriza je na\u0161a \u0161ansa” kojom je, sli\u010dno kao \u0161to nas sada ve\u0107 deceniju Aleksandar Vu\u010di\u0107 ube\u0111uje da smo evropska ekonomska sila, on tada ube\u0111ivao da \u0107e Srbija kroz ekonomsku krizu pro\u0107i “neokrnjena” i mnogo bolje od nekih znatno razvijenijih i bogatijih zemalja. Kao \u0161to je od Dinki\u0107a prepisao i zna\u010dajno “unapredio” pogubnu politiku privla\u010denja stranih direktnih investicija “po svaku cenu” basnoslovnim subvencijama, koje doprinose jako malo privredi, ali jako puno politi\u010dkom rejtingu, Vu\u010di\u0107 je (slu\u010dajno ili ne) i mantru “kriza je na\u0161a \u0161ansa” u\u010dinio centralnim lajtmotivom svoje politi\u010dke karijere. Naravno, kao \u0161to je to bio slu\u010daj i sa Dinki\u0107em, re\u010d “na\u0161a\u201d u toj po\u0161tapalici ne odnosi se toliko na Srbiju, koliko na Vu\u010di\u0107a i njegovu vladavinu.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 od samih po\u010detaka uspostavljanja \u010dvr\u0161\u0107e vlasti, zahvaljuju\u0107i propagandnoj ma\u0161ineriji koju poseduje, Vu\u010di\u0107 koristi svaku krizu pred kojom se na\u0111e kako bi sebe predstavio kao jedinog \u010doveka koji nas mo\u017ee izvu\u0107i iz iste. “Re\u0161avaju\u0107i” krize jednu po jednu, Vu\u010di\u0107 sve vi\u0161e u\u010dvr\u0161\u0107uje svoju apsolutnu vlast i gradi imid\u017e jedinog legitimnog pretendenta na titulu spasioca nacije u o\u010dima \u0161irokih narodnih masa.<\/p>\n\n\n\n
Najlak\u0161i na\u010din upravljanja krizom je sejanje straha i panike, a upravo taj mehanizam predsednik SNS-a vremenom je u potpunosti apsolvirao. Poslednji put, predsednik Srbije je ovaj mehanizam upotrebio kada je pri\u0161tinska Vlada Srbima sa Kosova onemogu\u0107ila glasanje na predsedni\u010dkim i parlamentarnim izborima u Srbiji. “Pla\u0161im se da bi mogli da u\u0111emo u za\u010darani krug ratnih sukoba bez kraja”, bila je jedna od mnogobrojnih ratnohu\u0161ka\u010dkih izjava koja se od predsednika mogla \u010duti tih dana. Tako\u0111e je bilo re\u010di o \u017eelji Albanaca da “izazovu dodatni sukob ne bi li jednom zauvek re\u0161ili problem sa Srbima” te Vu\u010di\u0107evog navodnog nereagovanja kako bi se sa\u010duvao mir. Sli\u010dna tehnika dizanja panike primenjenja je i za vreme prvog talasa koronavirusa kada je nakon prvobitnog ismejavanja virusa, pristup preko no\u0107i promenjen za 180 stepeni. Izjava koja je sasvim sigurno, gra\u0111anima ostala urezana u pam\u0107enje je ona u kojoj predsednik govori kako \u0107e nam sva groblja u Beogradu biti mala da prime sve nas ako penzioneri poslu\u0161aju savet pojedinih opozicionih politi\u010dara koji su tada predlagali da im se omogu\u0107i sat vremena \u0161etnje u toku dana umesto dvadeset\u010detvoro\u010dasovnog karantina koji je tada bio na snazi jako dugo.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos tome \u0161to je rat u Ukrajini nesumnjivo stavio vlast u Srbiji u jednu jako te\u0161ku poziciju stalnog manevrisanja izme\u0111u istoka i zapada, on je sa sobom nosio i odre\u0111ene politi\u010dke blagodeti za aktuelnog predsednika. Umesto predizborne kampanje u znaku potenciranja veza vlasti sa organizovanim kriminalom, neiscrpnog uru\u0161avanja vladavine prava i demokratije, partokratije u svim segmentima dru\u0161tva, ogromnih problema sa za\u0161titom \u017eivotne sredine, enormnim zaga\u0111enjem itd. rat u Ukrajini preko no\u0107i je promenio sve, pa tako i predizbornu kampanju u Srbiji. Pa\u017enja doma\u0107e javnosti, ba\u0161 kao i svuda u svetu, sa razlogom bila je u potpunosti usmerena na ratna de\u0161avanja u Ukrajini.<\/p>\n\n\n\n
Ovakvu “novu normalnost” lider SNS-a je naravno znao da iskoristi. Modus operandi Aleksandra Vu\u010di\u0107a nala\u017ee da nijedna kriza za unutra\u0161nju politi\u010dku upotrebu nije za bacanje, pa tako nije ni ova. “Ne znam da li ovo li\u010di nekome na svetski rat ili na smak sveta, meni ovo li\u010di na smak sveta” ili “u ovakvim uslovima gde se sve ru\u0161i, gde samo \u010dekate da li je razara\u010d u\u0161ao u Tajvanski moreuz ili je neki tre\u0107i razara\u010d u\u0161ao na ovu teritoriju ili na onu teritoriju…” bile su samo neke u moru Vu\u010di\u0107evih izjava \u010dija je glavna funkcija bila da u glavama bira\u010da upali crvene lampice za uzbunu, koje bi opet jedino on mogao da ugasi. Predsednikov izborni \u0161tab je munjevitom reakcijom zamenio glavni Vu\u010di\u0107ev izborni slogan sa “Zajedno mo\u017eemo sve” na “Mir. Stabilnost. Vu\u010di\u0107.” Predsedniku nije bilo te\u0161ko da se iz uloge najve\u0107eg graditelja autoputeva i bolnica pre\u0161alta na jednu od njegovih omiljenih – ulogu faktora mira i stabilnosti.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, rat u Ukrajini je kada je re\u010d o izbornoj kampanji, iz prvog plana izbio i jo\u0161 jednu jako va\u017enu temu, a to je sna\u017ean udar na potro\u0161a\u010dku mo\u0107 gra\u0111ana zahvaljuju\u0107i efektima galopiraju\u0107e inflacije u Srbiji. Do rata u Ukrajini, inflacija u Srbiji je, kada je re\u010d o politi\u010darima vladaju\u0107e stranke i medijima bliskim vlasti bila prakti\u010dno tabu tema i to sa velikim razlogom. U martu, kada se raspolagalo sa podacima o me\u0111ugodi\u0161njoj inflaciji u februaru, Srbija je bele\u017eila stopu inflacije na visini od \u010dak 8,8%, \u0161to je bilo znatno vi\u0161e od tada\u0161njeg proseka evrozone od 5,8%. Posmatranje samo op\u0161te stope inflacije, me\u0111utim nije dovoljno da bismo razumeli razmere problema sa inflacijom u Srbiji. Pre svega, treba re\u0107i da prose\u010dno doma\u0107instvo u Srbiji tro\u0161i oko 34,2% svog raspolo\u017eivog dohotka na hranu i bezalkoholna pi\u0107a, \u0161to je zna\u010dajno vi\u0161e nego recimo u \u010ce\u0161koj gde je to 20,7% ili Austriji gde je posmatrani udeo svega 11,8%, dakle skoro tri puta manje nego u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Prema februarskim podacima, hrana i bezalkoholna pi\u0107a u Srbiji su na me\u0111ugodi\u0161njem nivou poskupeli za 15,2%, \u0161to je ve\u0107e poskupljenje nego u gotovo svim zemljama EU (osim Litvanije koja ima za 0,1% ve\u0107u inflaciju) i \u0161to je vi\u0161e nego tri puta ve\u0107e poskupljenje u odnosu na prosek EU koji je bio 4,8%. Drugim re\u010dima, ne samo da se u Srbiji na hranu u proseku izdvaja nekoliko puta vi\u0161e nego u Evropi, ve\u0107 je i cena hrane u odnosu na prosek EU sko\u010dila za vi\u0161e od tri puta vi\u0161e! Naravno, \u0161to je doma\u0107instvo siroma\u0161nije, ono \u0107e tro\u0161iti ve\u0107i deo raspolo\u017eivog bud\u017eeta na hranu. To se najbolje vidi na osnovu podatka da u Srbiji tzv. donji decil odnosno 10% najsiroma\u0161nijeg stanovni\u0161tva tro\u0161i skoro polovinu svog dohotka na hranu. Ovo sve zajedno zna\u010di da za razliku od nekih drugih slu\u010dajeva, ovakav razvoj doga\u0111aja i tip inflacije predstavlja najdirektniji i najve\u0107i mogu\u0107i udar na najsiroma\u0161nije segmente stanovni\u0161va u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Za razliku od stope rasta BDP-a (ili nekih drugih jo\u0161 apstraktnijih ekonomskih pokazatelja) koje vladaju\u0107a stranka svakodnevno koristi kako bi dokazala tezu da smo ekonomski lideri u Evropi i \u0161ire, stopa inflacije (posebno rast cena hrane) mo\u017ee se videti golim okom i gra\u0111ani je lako mogu osetiti na sopstvenoj ko\u017ei. Ovakav razvoj situacije mogao je biti izuzetno poguban po Vu\u010di\u0107evu predsedni\u010dku kampanju, jer je imaginarni ekonomski prosperitet jedan od centralnih stubova Vu\u010di\u0107eve propagande i njegovog politi\u010dkog rejtinga, a galopiraju\u0107i rast cena mogao je probuditi makar deo njegovih bira\u010da iz ovog ru\u017ei\u010dastog dubokog sna. U tom smislu, predsednikov izborni \u0161tab se na\u0161ao u nezgodnoj poziciji.<\/p>\n\n\n\n
Na po\u010detku, Vu\u010di\u0107 je govorio o inflaciji samo kada bi ga neki novinar u retkim situacijama pitao o tome (\u0161to je ve\u0107 samo po sebi indikativno jer je u ve\u0107ini slu\u010dajeva Vu\u010di\u0107 taj koji pokre\u0107e teme u svojim televizijskim “intervjuima”), a i kada bi se to desilo, on bi kratko odbrusio da je “inflacija u Srbiji jedna od najni\u017eih u Evropi” i da je ona manja nego u Nema\u010dkoj ili SAD-u, \u0161to je naravno daleko od stvarnosti. U kom pravcu \u0107e i\u0107i predsedni\u010dka kampanja SNS-ovog kandidata kada je re\u010d o ovoj temi, moglo se naslutiti ve\u0107 po\u010detkom februara kada je Vu\u010di\u0107 pohitao da br\u017ee bolje prisvoji negativne ekonomske efekte budu\u0107eg rata u Ukrajini govoriv\u0161i o “pojavi jedne utakmice izme\u0111u Ukrajine i Rusije” koja izaziva “skok cena svega”.<\/p>\n\n\n\n
Iako je do skora aktuelna inflacija u Srbiji od 8,8% merena u periodu od 1. do 23. februara, kada ruska invazija Ukrajine jo\u0161 uvek nije po\u010dela, to nije spre\u010dilo vlast da u ratu u Ukrajini prona\u0111u de\u017eurnog krivca za divljanje inflacije u Srbiji. Naravno da je rat u Ukrajini kasnije ubrzao rast cena i u Srbiji, ali poenta je da se inflacija i pre rata ve\u0107 uveliko odoma\u0107ila u zemlji. Umesto reagovanja kroz plasiranje na tr\u017ei\u0161te robnih rezervi osnovnih prehramenih potrep\u0161tina, privremenog ukidanja PDV-a na hranu, subvencionisanja cene goriva i ve\u0161ta\u010dkog \u0111ubriva za poljoprivredne proizvo\u0111a\u010de, blagovremenog ograni\u010denja izvoza odre\u0111enih dobara koje su izvoznici jurili da prodaju dok su cene jo\u0161 visoke (\u0161to je smanjilo ponudu istih proizvoda u zemlji i pove\u0107ala njihovu cenu), a to je sve moglo da uti\u010de na ubla\u017eavanje rasta cena hrane, vlast se odlu\u010dila za neke kontraproduktivne poteze kao \u0161to je dr\u017eanje referentne kamatne stope na istorijskom minimumu sve do pre neki dan, kupovinu obveznica pojedinih prezadu\u017eenih javnih preduze\u0107a (u potpunoj kontroli vladaju\u0107e partije) emitovaju\u0107i dodatnu koli\u010dinu novca u privredu i neselektivno deljenje bespovratne pomo\u0107i bez obzira na materijalno stanje, kao \u0161to je podela 20 hiljada dinara svim penzionerima ili 100 evra svim mladima.
<\/p>\n\n\n\n
Naravno da je bilo i dobrih ekonomskih mera poput zamrzavanja cena pojedinih proizvoda, struje za doma\u0107instva i kontrolisanja cene goriva, ali \u010dini se da se vlast pre svega fokusirala na onaj set mera koje \u0107e joj omogu\u0107iti br\u017ee, ja\u010de i bolje prolazno vreme u predizbornoj trci (kupovina korporativnih obveznica Telekoma i tzv. helikopterski novac penzionerima i mladima npr.).<\/p>\n\n\n\n
Kako bi se izbegla pri\u010da o inflaciji i enormnom rastu cena konkretnih proizvoda u zemlji, lider SNS-a je posegnuo za novim re\u0161enjem \u2013 pravljenjem scenaria prema kojem Srbija ima svega i raspola\u017ee megalomanskim koli\u010dinama svih osnovnih proizvoda, za razliku od svih drugih zemalja u kojima su prazni rafovi normalna pojava. Na taj na\u010din, Vu\u010di\u0107 mo\u017ee da istovremeno govori o istorijskom skoku cena svega i sva\u010dega u Evropi, ali i koli\u010dinama svih robnih rezervi kojima Srbija raspola\u017ee (zahvaljuju\u0107i njemu, logi\u010dno) bez preteranog spominjaja i osvrta na cene istih tih proizvoda u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
“Imamo p\u0161enice i kukuruza dovoljno za narednih \u0161est meseci, kupili smo 30 miliona kilograma bra\u0161na… sve \u0161to je bilo kuhinjske soli…\u010dekamo potvrdu za 3 hiljade tona mleka u prahu jer ga je nemogu\u0107e na\u0107i u svetu, ali \u0107u razgovarati dodatno sa na\u0161im kineskim prijateljima…kupili smo i pirin\u010da mnogo…32 miliona komada sardina…”, saop\u0161tio je gra\u0111anima predsednik Vu\u010di\u0107 u jednom od svojih direktnih obra\u0107anja krajem februara, nakon \u010dega je krenuo da pokazuje slike punih magacina za razne vrste proizvoda po redu i poimence.<\/p>\n\n\n\n
U isto vreme, tabloidi pod direktnom kontrolom vlasti, ali i sam Vu\u010di\u0107 u svojim televizijskim gostovanjima plasirali su pri\u010de o nezampa\u0107enim nesta\u0161icama i skoku cena u Evropi i regionu. \u0160to ve\u0107a panika, tim bolje. “Haos: Nato\u010de gorivo pa be\u017ee”, bio je jedan od mnogobrojnih sli\u010dnih naslova na provladinim portalima. Kvaka je u tome da ako zapravo pro\u010ditate vest, vide\u0107ete da se u njemu misli na Holandiju, a ne na Srbiju. U tekstu pi\u0161e da je navodno do\u0161lo do blagog pove\u0107anja broja ljudi koji kradu gorivo sa pumpi, izme\u0111u pedeset i sedamdeset na nedeljnom nivou u \u010ditavoj Holandiji, \u0161to je i da je istina, zanemarljiv broj ljudi, ali bitno je da ste uneli ne\u0161to panike me\u0111u gra\u0111ane.<\/p>\n\n\n\n
“U BiH ide do 40 maraka cena litra jestivog ulja”, rekao je Vu\u010di\u0107 na intervjuu na jednoj televiziji. Ako ovaj iznos prebacimo u evre, ispalo bi da je litar ulja u BiH ko\u0161tao oko 20 evra, \u0161to se kosi sa zdravim razumom budu\u0107i da je litar ulja tada ko\u0161tao desetostruko manje. “Hleb je kod nas 46 dinara, to je 0,4 evra. U Hrvatskoj \u0107e i\u0107i na 2 evra i svuda \u0107e to da ska\u010de, negde \u0107e i\u0107i i do 10 evra, verovali ili ne”, re\u010di su predsednika vladaju\u0107e stranke na nekom drugom televizijskom gostovanju. Vu\u010di\u0107 je ovu tvrdnju bazirao na osnovu izjave direktorke \u017ditozajednice u Hrvatskoj, Nade Bari\u0161i\u0107, koja je samo upozorila da bi obi\u010dan beli hleb u Hrvatskoj “mogao da dosegne nezapam\u0107enu cenu od \u010dak 2 evra za komad”, \u0161to naravno nije spre\u010dilo Vu\u010di\u0107a da istu cenu ve\u0107 tada predstavi kao datost. Pa kako i ne bi, jedemo pet puta jeftiniji hleb nego Hrvati! Ni tabloidi naravno nisu propustili ovakav zicer, pa je tako u jednom od njih zbog ovakvog razvoja doga\u0111aja akcenat bio na “histeriji u Hrvatskoj”, dok su se u drugom glasilu zadovoljili sa “stra\u0161nim problemima u Hrvatskoj”.<\/p>\n\n\n\n
Ina\u010de, kad je govorio o ceni hleba od 46 dinara, Vu\u010di\u0107 je mislio na hleb “Sava” \u010dija je maksimalna cena odre\u0111ena dr\u017eavnom uredbom kao mera za\u0161tite socijalnog standarda stanovni\u0161tva. Tu istu uredbu naprednja\u010dka vlast je po prvi put ukinula tj. nije produ\u017eila 2019. godine, da bi je tek krajem pro\u0161le godine zbog krize vol\u0161ebno vratila na snagu.<\/p>\n\n\n\n
Predsednik Srbije je sada ve\u0107 \u010duvenu konferenciju za medije 2. marta otvorio re\u010dima da mu ova konferencija nikad te\u017ee nije pala i da se obra\u0107a ljudima u “svakako najlo\u0161ijem raspolo\u017eenju u poslednjih deset godina”. Kazao je kako planiraju da izbace Rusiju iz UN-a, da \u0107e se nakon toga vr\u0161iti pritisak na Kinu kako bi se promenila rezolucija 1244, da bi sve zemlje EU i NATO-a koje do sada nisu priznale Kosovo to mogle i da urade. Nakon toga, Vu\u010di\u0107 je deo obra\u0107anja o ekonomskoj situaciji otvorio sa: “Doga\u0111aju se neverovatna \u010duda na svetskom tr\u017ei\u0161tu”. Potom je krenuo da izvla\u010di grafikone da bi pomo\u0107u njih pokazao rast cena svega i sva\u010dega. Krenuo je od nafte i rasta njene cene \u2013 “Pri\u010damo o enormnim skokovima cena na svetskom tr\u017ei\u0161tu, a onda \u0107e do\u0107i do posledice po nas”. Nastavio je o gasu \u2013 “Cena gasa je danas oti\u0161la u nebesa, u jednom trenutku niste mogli ni da ga na\u0111ete… besmislene cene, nemogu\u0107e je izdr\u017eati za bilo koju zemlju, za najrazvijenije zemlje, a ne za Srbiju”. Cenu uglja je ocenio kao “strahovitu i posebno zabrinjavaju\u0107u za nas”. Zatim se vratio na naftu, za koju je rekao da je trenutno “imamo za vi\u0161e od dva meseca”, ali i da \u0161ta \u0107e biti prekosutra niko ne mo\u017ee da ka\u017ee jer se situacija menja “iz \u010dasa u \u010das”.<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107i na red do\u0161li su struja, p\u0161enica i kukuruz, \u010diji su cenovni skokovi predstavljeni na grafikonima za svaki proizvod pojedina\u010dno. Poslednji proizvod koji je pomenut bilo je mleko u prahu, koje je predsednik uporedio sa respiratorom nekada \u2013 “potpi\u0161ete ugovor, ali ih nikada ne dobijete”. Lider SNS-a priveo je konferenciju kraju re\u010dima da se sve nada da \u0107e “ovo ludilo da pro\u0111e”, ali da se pla\u0161i da ne\u0107e, kao i da “ne smeju na\u0161a deca vi\u0161e nikad da idu u nekakva skloni\u0161ta”.<\/p>\n\n\n\n
Treba napomenuti da je Aleksandar Vu\u010di\u0107 kada je re\u010d o ekonomskoj situaciji u zemlji i pre ove konferencije imao pregr\u0161t \u010dudnih izjava koje tako\u0111e mogu izazvati odre\u0111eni stepen pani\u010dne reakcije kod gra\u0111ana. Recimo, na predizbornom mitingu u Mero\u0161ini 19. februara, predsednik je rekao da “u Srbiji za razliku od nekih drugih zemalja, ne\u0107e biti gladi”, a samo par dana kasnije rekao je i “dodatno sam zabrinut iako sam jo\u0161 u decembru tra\u017eio da se rezerve pove\u0107aju, to nije ura\u0111eno i \u0161okiran sam neodgovorno\u0161\u0107u nekih od njih.” Dan posle Vu\u010di\u0107eve konferencije odr\u017eane 2. marta na kojoj je izgledalo da se predsednik gra\u0111anima obra\u0107a kao glavni magacioner ili skladi\u0161ni upravnik nacije, naslovne strane pojedinih tabloida izgledale su ovako: “Svet na ivici gladi, cene \u017eita divljaju, gorivo nikad skuplje” ili “Srbiji prete velike zamke” kao i “Rat cene gasa i struje digao u nebo”.<\/p>\n\n\n\n
Da bi se jo\u0161 jednom predstavio kao spasilac nacije pred \u0161irokim auditorijumom, Vu\u010di\u0107 je po ko zna koji put preuveli\u010davaju\u0107i probleme pred kojima se Srbija nalazi poku\u0161ao da predstavi situaciju u kojoj se dr\u017eava trenutno nalazi kao skoro bezizlaznom. Tako je npr. ruski ambasador u Srbiji ve\u0107 sutradan morao da interveni\u0161e i da pred medijima objasni kako je izbacivanje Rusije iz UN nemogu\u0107e, a isto su u\u010dinili i pojedini stru\u010dnjaci koji su govorili da je tako ne\u0161to nemogu\u0107e po\u0161to Rusija kao stalna \u010dlanica Saveta bezbednosti ima pravo na veto na bilo koju odluku UN.<\/p>\n\n\n\n
Ovoga puta, Vu\u010di\u0107ev tradicionalni nastup u ulozi spasioca nacije sa svim svojim propratnim elementima obio mu se o glavu, makar na kratko. Nakon konferencije 2. marta gra\u0111ani su se pravom pitali da ako zaista nema potrebe za strahom i panikom, za\u0161to se onda predsednik hvali koliko je dr\u017eava nabavila svake osnovne potrep\u0161tine? Tu je i \u010dinjenica da je Vu\u010di\u0107 od jedne rutinske aktivnosti kao \u0161to je nabavka potrebnih robnih rezervi napravio dr\u017eavni\u010dku meru na nivou spektakla umesto toga da se ista aktivnost obavi u tajnosti kao \u0161to bi i trebalo. Deo gra\u0111ana verovatno ni ne zna da je obaveza dr\u017eave da vodi ra\u010duna o robnim rezervama koje slu\u017ee u slu\u010dajevima elementarnih nepogoda, rata i sli\u010dno, pa je ovaj proces umesto kao deo rutinskih aktivnosti dr\u017eavnog vrha shva\u0107en kao ne\u0161to veoma vanredno.<\/p>\n\n\n\n
Osim toga, ako visoki dr\u017eavni funkcioneri ma\u0161u slikama punih magacina i govore kako gladi ne\u0107e biti, i logi\u010dno je da \u0107e gra\u0111ani takvu poruku shvatiti kao da \u0107e gladi zapravo biti, jer za\u0161to bi predsednik uop\u0161te govorio da je ne\u0107e biti? Naravno uz sve ovo, ne treba zaboraviti da su gra\u0111ani Srbije ne tako davno pro\u0161li kroz te\u017eak period nesta\u0161ica i hiperinflacije, tako da im nije bilo potrebno mnogo imaginacije da im kroz glavu pro\u0111u u\u017easne slike karakteristi\u010dne za taj period, nakon \u010dega im sigurno nije bilo te\u0161ko i da zamisle da bi tako ne\u0161to moglo da se ponovi.<\/p>\n\n\n\n
Vu\u010di\u0107ev nastup zajedno sa porukama tabloida koje su plasirane dan kasnije rezultirale su panikom i jurcanjem gra\u0111ana u markete kako bi ve\u0107 tog 3. marta do\u0161li do zaliha bra\u0161na, ulja, soli, \u0161e\u0107era, sardina i ostalih potrep\u0161tina. Iste ve\u010deri, kada se na dru\u0161tvenim mre\u017eama pro\u0161irila vest da pojedine benzinske pumpe ograni\u010davaju koli\u010dinu goriva koju je mogu\u0107e nato\u010diti, voza\u010di su pohitali na benzinske pumpe pla\u0161e\u0107i se nesta\u0161ica, ali i pove\u0107anja cene goriva preko nivoa na kojem su one trenutno (u tom trenutku cene goriva su bile zamrznute). To je naravno stvorilo velike gu\u017eve na pumpama, \u0161to je ubedilo i one skepti\u010dnije voza\u010de da i oni ipak nato\u010de gorivo, stvaraju\u0107i jo\u0161 ve\u0107e redove u tom \u010ditavom procesu.<\/p>\n\n\n\n
Situacija je postala toliko alarmantna da je \u010dak i Vlada Srbije u kasne ve\u010dernje sate morala da reaguje sa saop\u0161tenjem da “svega ima u dovoljnim koli\u010dinama” i da “neko namerno \u0161iri paniku”. Da ironija bude potpuna postarao se Vu\u010di\u0107 koji je ve\u0107 slede\u0107eg jutra preko Instagrama poru\u010dio gra\u0111anima da \u0107e “biti dovoljno i hrane i benzina”, da “nismo u ratu” i da “ne nasedaju na besmislice, trikove i provokacije”. Posle ove predsednikove izjave, \u010dak su i tabloidi morali da “peglaju situaciju”. Tako su se na naslovnicama tabloida dan kasnije mogle na\u0107i poruke poput “Srbija ima svega dovoljno” ili “Predsednik protiv kampanje la\u017ei: Srbija nije u ratu i nema i ne\u0107e biti nesta\u0161ica”, ali posebno mesto ipak pripada tabloidu koji je nakon naslovnice Svet na ivici gladi, cene \u017eita divljaju, gorivo nikad skuplje” pre samo dva dana, tog dana iza\u0161ao sa naslovnicom “Ne verujte onima koji \u0161ire paniku, pune su rezerve hrane i goriva”.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, za par dana stvari su se smirile. Dr\u017eava je nedelju dana kasnije donela odluku da zamrznute cene “odmrzne” i da ih pove\u0107a, kao i da zabrani to\u010denje goriva u kanistere odnosno van rezervoara. Protiv ove druge odluke su se odmah pobunili poljoprivrednici po\u0161to im je zbog prirode posla potrebna zna\u010dajna koli\u010dina goriva, pogotovo imaju\u0107i u vidu da su radovi na polju odavno po\u010deli. Suludo je donositi takvu odluku kada znamo da mnogi poljoprivrednici \u017eive u mestima udaljenim od gradova i pumpi, pa im je bez to\u010denja u kanistere maltene onemogu\u0107eno da do\u0111u do potrebnih koli\u010dina goriva. Poljoprivrednici su najavljivali i proteste, ali je Vlada ipak reagovala sedam dana kasnije ponovno dozvoliv\u0161i to\u010denje goriva u kanistere, dodu\u0161e ne u istoj koli\u010dini kao pre. Narednog dana, Vlada je donela odluku i o novim, ni\u017eim cenama goriva, ali ne pre nego \u0161to je predsednik, ve\u010de pre saop\u0161tio da \u0107e cene biti ni\u017ee, iako je re\u010d o pojeftinjenju od svega 0,42 dinara za dizel i 0,24 dinara za benzin. Zanimljivo je da predsednik nije unapred najavio nove cene slede\u0107e nedelje kada je cena dizela poskupela za \u010dak 10,77 dinara.<\/p>\n\n\n\n
Istovremeno, gra\u0111ani su poku\u0161ali da na\u0111u uto\u010di\u0161te u svom dobro poznatom osloncu u vremenima krize \u2013 devizama. Inflacija, rat i mogu\u0107e nesta\u0161ice podsetili su ih na devedesete \u0161to ih je podstaklo na navalu na menja\u010dnice. Iako je Narodna banka Srbije (NBS) brzo reagovala saop\u0161tenjem da deviza i evra ima dovoljno i da nema potrebe za njihovom kupovinom, gra\u0111ani su nastavili da ih kupuju istim tempom. Tra\u017enja za evrom je toliko porasla da su mnogobrojne menja\u010dnice ostajale bez svojih rezervi, pa se tako jedno vreme evro u mnogim menja\u010dnicama ili nije mogao kupiti, ili se mogao kupiti po znatno ve\u0107em kursu. Sve ovo primoralo je NBS da ozbiljno reaguje tako \u0161to je promenila zakonsku odredbu na osnovu \u010dega je uvedeno pravilo o maksimalnoj proviziji koje menja\u010dnice mogu naplatiti pri prodaji deviza na nivou od 1%, \u0161to je do tada va\u017eilo samo za kupovinu deviza od strane menja\u010dnica.<\/p>\n\n\n\n
Par dana kasnije, NBS je uvela zakonsku mogu\u0107nost privremenog oduzimanja ovla\u0161\u0107enja menja\u010dima koji ne posluju po propisima u trajanju od 30 dana, dok bi se u slu\u010daju ponavljanja kr\u0161enja propisa licenca oduzela trajno. Za svega par dana od dono\u0161enja ove odluke, NBS je privremeno zatvorila \u010dak 90 menja\u010dnica u Beogradu i Novom Sadu. Tokom marta ove godine, prema saop\u0161tenju NBS, zabele\u017eena je i najve\u0107a intervencija centralne banke na me\u0111ubankarskom deviznom tr\u017ei\u0161tu u iznosu od 1,17 milijardi evra, u cilju o\u010duvanja stabilnosti kursa dinara prema evru.<\/p>\n\n\n\n
Samo \u0161to su pro\u0161li izbori i dok se prakti\u010dno jo\u0161 broje glasovi, MUP je u tri dana i u tri odvojene akcije uhapsila troje ljudi u Rumi, Loznici i Blacu zbog sumnje da su kao odgovorna lica u\u010destvovali u nezakonitoj prodaji \u017eitarica koje im je Republi\u010dka direkcija za robne rezerve poverila na \u010duvanje. Procenjuje se da su ova lica na taj na\u010din o\u0161tetila dr\u017eavu za robne rezerve ukupne vrednosti od 7 miliona evra i to samo u ovoj godini. Koli\u010dine ukradenih robnih rezervi zna se samo u slu\u010daju dva od ova tri preduze\u0107a i ona iznosi oko 5.000 tona p\u0161enice i kukuruza, a po\u0161to je po nov\u010danoj vrednosti robe na ova dva mesta ukradeno manje od tre\u0107ine ukupne nov\u010dane vrednosti ukradene robe na sva tri mesta, mo\u017eemo do\u0107i do zaklju\u010dka da je koli\u010dina ukradene robe nekoliko puta ve\u0107a od 5.000 tona.<\/p>\n\n\n\n
Pritom, daleko od toga da se nezakonito preprodavanje robnih rezervi de\u0161ava prvi put. Ilustrativan primer je slu\u010daj preduze\u0107a Risti\u010devi\u0107 Company protiv koga je Direkcija za robne rezerve 2013. godine podnela prijavu zbog sumnje da 3420 tona \u017eita, koje je ovoj firmi povereno na \u010duvanje nije skladi\u0161teno ve\u0107 je preprodano, dok je sertifikat kojim se potv\u0111uje skladi\u0161tenje falsifikovan. Me\u0111utim, to nije spre\u010dilo ovu kompaniju da istovremeno prima visoku mese\u010dnu nadoknadu za skladi\u0161tenje \u017eita. Ovaj slu\u010daj je indikativan jer je vlasnica ove firme supruga jednog od najistaknutijih poslanika SNS-a, ozlogla\u0161enog po veoma vulgarnom re\u010dniku, kao i po \u0161irenju govora mr\u017enje iz skup\u0161tinskih klupa. Iako je pro\u0161lo skoro deset godina od prijave protiv supruge doti\u010dnog poslanika, taj sudski proces jo\u0161 uvek nije zavr\u0161en, a poslanik u pitanju ne samo da nije trpeo nikakve posledice ove afere, nego je par godina kasnije ironi\u010dno postao i predsednik Odbora za poljoprivredu.<\/p>\n\n\n\n
Upravo ovo je slika i prilika Srbije pod vla\u0161\u0107u Aleksandra Vu\u010di\u0107a i SNS-a. Kao \u0161to na televiziji bele\u017eimo istorijski ekonomski rast, tako i raspola\u017eemo punim magacinima svih robnih rezervi. Me\u0111utim, u realnosti dr\u017eavni silosi koji \u010duvaju p\u0161enicu zvrje ispra\u017enjeni, ba\u0161 kao i fri\u017eideri i d\u017eepovi velikog broja gra\u0111ana u Srbiji. \u0160to bi rekla Vlada u svom saop\u0161tenju \u2013 “neko \u0161iri paniku”. Bi\u0107e da “neko” i krade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za razliku od ve\u0107ine ostalih makroekonomskih pokazatelja, gra\u0111ani inflaciju osjete neposredno na vlastitoj ko\u017ei. Zbog toga i predstavlja zna\u010dajan problem Aleksandru Vu\u010di\u0107u u nastojanjima da gra\u0111anima predstavi Srbiju kao ekonomskog tigra. Stefan Mari\u0107 donosi pregled bizarnog manevriranja s inflacijom u re\u017eiji Vu\u010di\u0107a i tabloida: od “najni\u017ee inflacije u Evropi” do pokradenih magacina. Krajem sada ve\u0107 […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":41702,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[463,228],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[906],"class_list":["post-41697","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-aleksandar-vucic","tag-ekonomija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41697","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41697"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41697\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41700,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41697\/revisions\/41700"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/41702"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41697"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41697"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41697"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41697"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41697"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41697"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41697"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}