Geopoliti\u010dki odnosi i mitolo\u0161ke povijesne predod\u017ebe o bratskim narodima dovoljan su razlog da se rat u Ukrajini na druk\u010diji na\u010din prenese na unutarnji politi\u010dki \u017eivot Srbije nego \u0161to je to slu\u010daj s ve\u0107inom ostalih europskih zemalja. Pogotovo u kontekstu nadolaze\u0107ih izbora u aprilu. Prema prvim reakcijama se \u010dinilo da \u0107e rat prili\u010dno ko\u0161tati Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegovu stranku na predstoje\u0107im izborima. No sve je izgledniji suprotan scenarij: naprednjaci bi mogli najvi\u0161e profitirati od rata jer su izbori prestali biti tema.<\/p>\n\n\n\n
Rat u Ukrajini nikoga nije ostavio ravnodu\u0161nim. Nakon nekoliko meseci gomilanja vojske na zapadnoj granici, Putin se odlu\u010dio za vojnu agresiju. Pod izgovorom denacifikacije, tenkovi vojske Rusije opkolili su i sravnili sa zemljom ukrajinske gradove, dok su avioni \u010desto poga\u0111ali i civilne objekte. Procenjuje se da je iz Ukrajine izbeglo preko dva miliona ljudi. Osuda vojne agresije \u010din je elementarne ljudske pristojnosti. Sa druge strane, iole trezveno obja\u0161njenje uzroka rata mora uzeti u obzir ekspanzionizam NATO-a na istok. Mnogi analiti\u010dari godinama, pa i decenijama upozoravaju da \u0161irenje NATO-a na istok ne\u0107e doprineti globalnoj bezbednosti i da \u0107e Rusija reagovati u trenutku kada proceni da joj je neprijatelj preblizu.<\/p>\n\n\n\n
Izme\u0111u \u010deki\u0107a i nakovnja dva imperijalna projekta na\u0161ao se ukrajinski narod, koji \u0107e sigurno pretrpeti najvi\u0161e \u0161tete od rata. Jo\u0161 jednom se pokazalo i da je Putinova diktatura jedna od najsurovijih na svetu, \u010demu najjasnije svedo\u010di broj uhap\u0161enih i prebijenih antiratnih aktivista. Putinova autoritarna kapitalisti\u010dka oligarhija je ponovo pokazala svoje pravo lice. No, dovoljno je toga ve\u0107 napisano o samom ratu i njegovim uzrocima.<\/p>\n\n\n\n
U ovom tekstu \u0107e biti analizirano kako su akteri na politi\u010dkoj sceni Srbije interpretirali rat i kako su se u izbornoj kampanji postavili spram ovog pitanja. Iako \u0107e aprilski izbori u Srbiji 1<\/a><\/sup> , posle du\u017eeg vremena, makar u Beogradu, biti neizvesni, rat u Ukrajini je dobrim delom kampanjske aktivnosti stavio u drugi plan. Uprkos tome \u0161to je bilo o\u010dekivano da \u0107e kona\u010dno u jednoj izbornoj kampanji u Srbiji dominirati socio-ekonomske i ekolo\u0161ke teme, rat je vratio krupna identitetska pitanja na dnevni red.<\/p>\n\n\n\n Srpsko dru\u0161tvo se i dalje nosi sa traumom NATO bombardovanja iz 1999. godine, \u0161to u zna\u010dajnoj meri oblikuje stavove gra\u0111ana prema me\u0111unarodnim de\u0161avanjima. Rat u Ukrajini ponovo je otvorio i debatu o me\u0111unarodnom pravu, polo\u017eaju malih dr\u017eava i na\u010dinu na koji su istorijske veze i (ne)prilike oblikovale identitet Srbije. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, upravo one svetske sile koje sada pozivaju na po\u0161tovanje suvereniteta Ukrajine, me\u0111u prvima su priznale nezavisnost Kosova, \u0161to kod dobrog dela stanovni\u0161tva, slede\u0107i logiku “neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj”, prouzrokuje blagonaklone stavove prema Putinu i Rusiji.<\/p>\n\n\n\n Srpskoj desnici je bilo najlak\u0161e da se odredi prema ratu \u2013 Rusija je u njihovom vi\u0111enju sveta tradicionalni prijatelj srpskog naroda i jedini pravi vekovni saveznik. Vladaju\u0107a koalicija formalno vodi politiku negovanja dobrih odnosa sa svim relevantnim me\u0111unarodnim akterima. No, takva politika u sada\u0161njem trenutku je na staklenim nogama, pa je Vu\u010di\u0107 prinu\u0111en da se u pojedinim situacijama, kakva je bila glasanje u Ujedinjenim nacijama, svrstava na jednu od strana. Liberalna, zelena i leva opozicija je u Srbiji tradicionalno pro-evropski nastrojena. Ve\u0107ina aktera sa ovog dela politi\u010dkog spektra je osudila vojnu agresiju, uz jasnu ogradu da to ne zna\u010di da se zala\u017ee u \u010dlanstvo u NATO-u.<\/p>\n\n\n\n Srpska napredna stranka od dolaska na vlast poku\u0161ava da zadovolji sve relevantne me\u0111unarodne aktere. Evropska unija je \u010desto \u017emurila na stanje demokratije u Srbiji jer joj jer re\u017eim u dovoljnoj meri “isporu\u010divao” projekte i uskla\u0111ivao spoljnu politiku sa EU. Rusija je tako\u0111e namirena u onim oblastima koje su od strate\u0161kog zna\u010daja za nju, pre sve u energetskom sektoru. Kina je dobila svoje udeo u vidu infrastrukturnih projekata i izme\u0161tanja fabirka iz ove zemlje u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n Situacija je sada dosta druga\u010dija od mirnodopskog perioda i od Srbije se o\u010dekuje bli\u017ee svrstavanje na neku od strana. Vlast u Srbiji od po\u010detka izbijanja krize poku\u0161ava da zadr\u017ei relativno dobre odnose sa svakim od aktera. U odre\u0111enim situacijama to radi vi\u0161e ili manje uspe\u0161no. Vi\u0161e je elemenata koje ulaze u ra\u010dunicu prilikom dono\u0161enja odluka. Evropski put Srbije je va\u017eno legitimacijsko sredstvo za svaku politi\u010dku elitu u Srbiji i zato vlast ne mo\u017ee dopustiti sebi bilo kakvo formalno zaustavljanje tog puta, iako se neformalno ve\u0107 du\u017ee vreme ni\u0161ta ne de\u0161ava po tom pitanju. Treba imati u vidu i da se Srbija gotovo potpunosti snabdeva gasom iz Rusije, te da bi politi\u010dki potezi koji bi ugrozili uvoz gasa u velikoj meri uticali energetsku stabilnost Srbije. Na kraju, a verovatno i najmanje va\u017eno, Rusija je i dalje vi\u0111ena kao va\u017ena brana od primanja Kosova u UN. U takvom kontekstu, te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e zvani\u010dna politika Srbije, osim u ekstremnim situacijama krajnjeg uslovljanja, jasno stati na jednu od strana. Toga su verovatno svesni i svi me\u0111unarodni akteri.<\/p>\n\n\n\n Dugo je trebalo zvani\u010dnom Beogradu da se prvi put oglasi povodom vojne agresije. Tek 25. februara uve\u010de, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, objavljeno je saop\u0161tenje<\/a> u kome se navodi da Srbija “pru\u017ea punu i principijelnu podr\u0161ku po\u0161tovanju na\u010dela teritorijalnog integriteta Ukrajine”. Kasnije u tekstu je navedeno i da \u0107e Srbija “prilikom razmatranja potrebe da se eventualno donesu restriktivne mere ili sankcije protiv bilo koje dr\u017eave, uklju\u010duju\u0107i Rusku Federaciju, rukovoditi isklju\u010divo za\u0161titom svojih vitalnih ekonomskih i politi\u010dkih interesa”.<\/p>\n\n\n\n Ovaj manevar vlasti je relativno uspe\u0161no izveden, s obzirom na to da je ambasada SAD-a ubrzo pozdravila<\/a> odluku Srbije da po\u0161tuje teritorijalni integritet Ukrajine. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bil\u010dik, ina\u010de politi\u010dki vrlo blizak aktuelnom re\u017eimu, izneo je ne\u0161to kriti\u010dniji stav<\/a>. Ipak, sedam dana kasnije, Srbija je glasala za usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se izra\u017eava najdublje \u017ealjenje zbog agresije Rusije na Ukrajnu, \u010dime su pacifikovane kritike koje su iz Evropske unije. Ovakvo glasanje pozdravili su ambasador Evropske unije u Srbiji kao i ambasade dr\u017eava Kvinte.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko ne bude nekog ozbiljnijeg povoda i direktnih pritisaka, malo je verovatno da \u0107e Vu\u010di\u0107 povu\u0107i neki konkretniji potez u vidu uvo\u0111enja sankcija Rusiji ili jasnijeg odre\u0111ivanja povodom rata. Makar do aprilskih izbora. Deluje da \u0107e na predstoje\u0107im izborima naprednjaci najvi\u0161e u profitirati od rata u Ukrajini. Ne samo da su izbori skrajnuti kao tema, ve\u0107 izgleda i da je Vu\u010di\u0107 svojim delovanjom uspeo da zadovolji sve strane. Naravno, u narednih petnaestak dana se sva\u0161ta mo\u017ee desiti, ali sada deluje da je Vu\u010di\u0107 na sigurnom. Vladaju\u0107a partija je \u010dak izmenila i zvani\u010dni slogan kampanje. Umesto “Ujedinjeni mo\u017eemo sve” sada se sve \u010de\u0161\u0107e mo\u017ee \u010duti “Mir, stabilnost, Vu\u010di\u0107”. Tri klju\u010dne re\u010di iza kojih se kriju autoritarizam, enormne dru\u0161tvene nejednakosti i ekolo\u0161ka destrukcija Srbije.<\/p>\n\n\n\n Desnica u Srbiji je tradicionalno proruski orijentisana. Protivljenje pristupanju Evropskoj uniji desni\u010dari u Srbiji uglavnom vezuju za o\u010duvanje nacionalnih interesa i “bratske” odnose sa pravoslavnom Rusijom. Pod time se uglavnom podrazumeva uverenje da je uslov za \u010dlanstvo u EU priznanje nezavisnosti Kosova, te da bi uskla\u0111ivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, vodilo antagonisti\u010dom odnosu prema, u njihovim o\u010dima, “bratskom” narodu i “bratskoj” dr\u017eavi. Sve desni\u010darske opcije u Srbiji osudile su glasanje u UN, ozna\u010davaju\u0107i re\u017eim SNS-a kao nenarodni i izdajni\u010dki.<\/p>\n\n\n\n Srpski pokret Dveri je osudio<\/a> glasanje Srbije UN istakav\u0161i da se Srbija samo “deklarativno zala\u017ee za vojnu i politi\u010dku neutralnost”, te da je “vlast u Srbiji de fakto pokazala da je na strani NATO pakta, \u0161to predstavlja o\u010digledan \u010din izdaje srpskih nacionalnih i dr\u017eavnih interesa”. Dveri su se jasno svrstale na rusku stranu u ratu, optu\u017eiv\u0161i NATO za izbijanje sukoba. “Sigurni smo i da \u0107e Ukrajinci shvatiti da su \u017ertve imperijalisti\u010dkih te\u017enji NATO-a koga ne interesuje ukrajinski narod, ve\u0107 samo to da budu \u0161to bli\u017ee ruskoj granici. Nema razloga da dolazi do sukoba izme\u0111u pravoslavne bra\u0107e, a zarad interesa NATO pakta”, rekli su iz Dveri<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dnu argumentaciju<\/a> izneo je i Dosta je bilo<\/a>, partija koja \u010dini okosnicu koalicije Suverenisti. Dosta je bilo ve\u0107 godinama koristi diskurs ameri\u010dke desnice o navodnom sukobu globalista i suverenista. Globalisti su, prema DjB-u, naj\u010de\u0161\u0107e oli\u010deni u nema\u010dkom bankarskom sektoru, dok je EU projekat kojim Nema\u010dka odr\u017eava politi\u010dku i ekonomsku hegemoniju u Evropi. Utoliko je, ukrajinska vlada globalisti\u010dka, nenaroda i jedina odgovorna za sva\u0111u bratskih naroda: “Marionetski politi\u010dari u Ukrajini su predali suverenitet sopstvene zemlje u ruke stranih ambasada koje koriste Ukrajinu i njene gra\u0111ane kao topovsko meso za obra\u010dun sa Rusijom. (…) Za \u017ealjenje je da su strane amabasade uspele da izazovu unutra\u0161nji sukob jednog naroda samog sa sobom. Ta politika podele jednog naroda u Ukrajini je osnov kolonijalne politike Be\u010da i Berlina na Balkanu poslednjih 200 godina.”<\/p>\n\n\n\n Srpska stranka Zavetnici neguje mo\u017eda najbli\u017ee veze sa Rusijom i \u010desto njihova saop\u0161tenja deluju kao saop\u0161tenja<\/a> ruskih zvani\u010dnika. Predsednica ove stranke i kandidatkinja za predsednicu Srbije, Milica \u0110ur\u0111evi\u0107-Stamenkovski rekla je da je “srpski narod ostao privr\u017een vekovnom bratstvu sa ruskim narodom”. Za rat je okrivila “NATO imperijaliste koji su \u017eeleli da opkole Rusku Federaciju”, te ukrajinske “marionetske vlasti koje su radile protiv interesa gra\u0111ana Ukrajine, protiv svoje teritorije \u2013 protiv svoje zemlje”.<\/p>\n\n\n\n Iz Nacionalno demokratske alternative koju \u010dine Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije poru\u010dili su<\/a> da glasanje u UN nanelo “stra\u0161nu ljagu na obraz srpske dr\u017eave ujedno ugro\u017eavaju\u0107i vitalne nacionalne interese Srbije i srpskog naroda” i dodali: “Ovim nedostojnim svrstavanjem uz NATO i zapadni svet, aktuelna srpska vlast je pokazala da sve pri\u010de o postojanju nacionalne ambicije, suverenom odlu\u010divanju, nezavisnosti na\u0161e zemlje kao i o odlu\u010dnosti i hrabrosti njenog rukovodstva predstavljaju mrtvo slovo na papiru i bednu politi\u010dku propagandu.”<\/p>\n\n\n\n Desni\u010darskim opcijama u Srbiji nije bilo te\u0161ko da jasno zauzmu stranu, i\u0161av\u0161i za sentimentom svojih bira\u010da. Deo stanovni\u0161tva u Srbiji zaista gaji sna\u017ene emocije prema Rusiji, \u0161to najbolje ilustruje podatak da je Beograd bio jedan od retkih gradova u kome su organizovani skupovi<\/a> podr\u0161ke Rusiji. Desni\u010darskim opcijama je jasno svrstavanje uz Rusiju pomoglo u dodatnoj homogenizaciji svog bira\u010dkog tela, igraju\u0107i na kartu “vekovnih veza bratskih” naroda i podse\u0107aju\u0107i da je Zapad najodgovorniji za bombardovanje Srbije 1999. Naravno, njihova kritika NATO-a je nacionalisti\u010dka, a ne anti-imperijalsti\u010dka, jer umesto svrstavanja uz jednu imperiju zala\u017eu za bli\u017ee vezivanje za drugu.<\/p>\n\n\n\n Na nivou partijske scene, desnica u Srbiji je razjedinjena. Iako sigurno ima oko 15% glasa\u010da koji \u0107e podr\u017eati neku od desni\u010darskih opozicionih opcija, pitanje je da li \u0107e i koliko stranaka uspeti da pre\u0111e cenzus od 3%. U pojedinim trenucima je delovalo da \u0107e do\u0107i do odre\u0111ene vrste ujedinjenja na desnom spektru pre izbora, ali izgleda da su li\u010dni i politi\u010dki sukobi preveliki za takav poduhvat.<\/p>\n\n\n\n Drugi deo opozicionog spektra, koji se u Srbiji naj\u010de\u0161\u0107e ozna\u010dava kao “proevropski”, a koji \u010dine centristi\u010dki blok Ujedinjena Srbija 2<\/a><\/sup> i levo-zelena koalicija Moramo 3<\/a><\/sup> se druga\u010dije postavio spram rata u Ukrajini. Ovi akteri su pre zvani\u010dnog stava Republike Srbije osudili vojnu agresiju Rusije.<\/p>\n\n\n\n Ne davimo Beograd<\/a> i Politi\u010dka platforma Solidarnost<\/a>, koji su deo koalicije Moramo, su se prvi oglasili ovim povodom. U saop\u0161tenju Ne davimo Beograd akcenat je stavljen na vra\u0107anje dijaloga u okvire me\u0111unarodnih institucija, te za\u0161titu ugro\u017eenog stanovni\u0161tva: “Zala\u017eemo se za hitno zaustavljanje svih vojnih operacija, prestanak oru\u017eanog sukoba i vra\u0107anje dijaloga u okvir nadle\u017enih me\u0111unarodnih organizacija, kako bi se prona\u0161la re\u0161enja za trajni mir. Tako\u0111e, smatramo da je u ovakvim trenucima va\u017eno pru\u017eiti svu humanitarnu pomo\u0107 ugro\u017eenom stanovni\u0161tvu, jer najve\u0107i teret kriza, nepogoda i ratova, pada na le\u0111a obi\u010dnog naroda”. Politi\u010dka platforma Solidarnost je tako\u0111e osudila “vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini”, uz dodatak da “NATO mora da obustavi svoje ekspanzionisti\u010dke te\u017enje, ba\u0161 kao i Rusija koja mora da povu\u010de svoje trupe iz Ukrajine”. Politi\u010dka platforma Solidarnost je jedini akter koji je istovremeno osudio vojnu agresiju Rusije i \u0161irenje NATO-a na istok.<\/p>\n\n\n\n Stranka slobode i pravde je, uz osudu vojne agresije, povezala doga\u0111aje u Ukrajini sa statusom Kosova. Kao \u0161to se zala\u017eu za po\u0161tovanje me\u0111unarodnog prava u slu\u010daju Srbije, tako su istakli i neophodnost po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. “Kriza u Ukrajini potvr\u0111uje ispravnost borbe Srbije za po\u0161tovanje me\u0111unarodnog prava i 1999. i 2008. godine i stoga smatramo da Srbija treba da podr\u017ei teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao i svake druge dr\u017eave \u010dlanice Ujedinjenih nacija.” Imaju\u0107i u vidu da deo javnog mnjenja u Srbiji svaku osudu Putinove agresije tuma\u010di kao svrstavanje na stranu NATO-a, a da logika medija ne daje puno prostora za kompleksinju argumentaciju, “proevropski” akteri su bili prinu\u0111eni da pa\u017eljivo biraju re\u010di prilikom medijskih nastupa o ovoj temi.<\/p>\n\n\n\n Jasna osuda vojne agresije u kontektsu politi\u010dkog \u017eivota Srbije predstavlja hrabar \u010din. Istovremeno, politi\u010dkoj sceni Srbije hroni\u010dno nedostaje jasno artikulisana kritika svih imperijalnih projekata, kakva je iznesena na mirovnim protestima u, na primer, Gr\u010dkoj<\/a> i Italiji<\/a>. Kritika koja bi nedvosmisleno pokazala da je nacionalisti\u010dki narativ o bratskim vezama pravoslavnih Srba i Rusa samo jeftina mitomanija, da je Putin diktator \u010diji re\u017eim zadovoljava interese ruskih oligarha, a da istovremeno NATO predstavlja hegemonisti\u010dki projekat koji je naj\u010de\u0161\u0107e produ\u017eena ruka spoljne politike SAD-a, te da mu je najmanje stalo do globalne bezbednosti. O navodnoj brizi za ljudska prava tek ne treba tro\u0161iti re\u010di. Tome najbolje svedo\u010de stotine hiljade ljudskih \u017eivota uni\u0161tenih tokom proteklih decenija \u0161irom sveta, upravo zbog NATO vojnih intervencija.<\/p>\n Geopoliti\u010dki odnosi i mitolo\u0161ke povijesne predod\u017ebe o bratskim narodima dovoljan su razlog da se rat u Ukrajini na druk\u010diji na\u010din prenese na unutarnji politi\u010dki \u017eivot Srbije nego \u0161to je to slu\u010daj s ve\u0107inom ostalih europskih zemalja. Pogotovo u kontekstu nadolaze\u0107ih izbora u aprilu. Prema prvim reakcijama se \u010dinilo da \u0107e rat prili\u010dno ko\u0161tati Aleksandra Vu\u010di\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":41434,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,137],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-41432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-rat","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41432"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41432\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41433,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41432\/revisions\/41433"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/41434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41432"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41432"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41432"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41432"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Na dve stolice<\/h2>\n\n\n\n
Siguran teren za desnicu<\/h2>\n\n\n\n
Osuda agresija i protiv \u010dlanstva u NATO<\/h2>\n\n\n\n