Imenovanje ulica i trgova slika je ideolo\u0161kih vrednosti jednog dru\u0161tva. Dru\u0161tvu koje ne neguje socijalisti\u010dku revoluciju kao vrednost, nego je negira i demonizuje, ne treba trg koji se zove po revolucionaru. \u0160tavi\u0161e, slavljenje Tita kao “antifa\u0161iste” koji zaslu\u017euje trg uz svesno ignorisanje njegove revolucionarne uloge predstavlja grubo falsifikovanje istorije.<\/p>\n\n\n\n
Pre malo manje od godinu dana, zagreba\u010dka desnica bila je u panici. Ona socijalna \u0161irila je moralnu paniku o “lijevoj hegemoniji<\/a>“a ona ekonomska najavljivala je pretvaranje Zagreba u Venecuelu<\/a> ako Mo\u017eemo pobedi. Hrvatski Gramsci i hrvatski Friedman, me\u0111utim, pokazali su se kao samo \u0161kart verzije sa Nju\u0161kala: predvi\u0111anja su im, najbla\u017ee re\u010deno, oma\u0161ila. No, glavni fokus paranoje u ono vreme bilo je vra\u0107anje naziva Trga mar\u0161ala Tita, koje je desni\u010darski Ve\u010dernji list najavljivao<\/a> neposredno pre izbora. Nakon samo \u010detiri godine, tobo\u017enja simboli\u010dka pobeda desnice bila je ugro\u017eena. Toma\u0161evi\u0107 je jako brzo nakon izbora umirio strasti (ili, razo\u010darao levicu, zavisi iz koje perspektive se gleda) izjaviv\u0161i<\/a> da preimenovanje trga “nije prioritet” ali da \u0107e “podr\u017eati vra\u0107anje imena ukoliko do\u0111e takva inicijativa”. Naravno, ostali smo bez odgovora na pitanje odakle bi do\u0161la “takva inicijativa” ako ne od stranke na vlasti koja zapravo jedina ima mogu\u0107nost za tako ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n Na nesre\u0107u po Toma\u0161evi\u0107evo plansko izbegavanje pitanja Titovog trga, novi zagreba\u010dki \u0161ef SDP-a, Viktor Gotovac, predlo\u017eio<\/a> je<\/a>, odmah po preuzimanju du\u017enosti, vra\u0107anje Trga mar\u0161ala Tita. Da li se radi o iskrenoj \u017eelji ili medijskom senzacionalizmu, te\u0161ko je re\u0107i, mada bi izbor novog vo\u0111e lokalne organizacije centristi\u010dke stranke koja je u Zagrebu na izdisaju verovatno pro\u0161ao neopa\u017een da nije bilo Gotov\u010deve izjave o Titu. S druge strane, ni ve\u0107inski deo centristi\u010dke gradske vlasti nije bio odu\u0161evljen<\/a>: Zorislav-Antun Petrovi\u0107 iz ORaH-a ponovio je mantru o nebavljenju pro\u0161lo\u0161\u0107u nego budu\u0107no\u0161\u0107u, a Toma\u0161evi\u0107 je ponovio<\/a> da Trg mar\u0161ala Tita nije prioritet, ali i diplomatski izrazio spremnost za “razgovor” o temi. U ovom trenutku, postoji potencijal da se ova tema ponovo razvla\u010di narednih meseci, pa \u010dak i godina, \u0161to se Toma\u0161evi\u0107u sigurno ne svi\u0111a: Mo\u017eemo se o\u010dito malo \u010dega boji toliko koliko mogu\u0107nosti da postane vre\u0107a za udaranje desni\u010darskog Kulturkampfa.<\/p>\n\n\n\n U tom Kulturkampfu, me\u0111utim, krije se jedna velika istina, koju Toma\u0161evi\u0107 ne sme da izgovori naglas: Zagrebu ne treba Trg mar\u0161ala Tita. Besmisleno je u kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu o\u010dekivati, pa \u010dak i prizivati, nazivanje ulica i trgova po komunisti\u010dkim revolucionarima. Verujem da bismo se, u \u010detiri oka, gradona\u010delnik i ja po tom pitanju slo\u017eili. Me\u0111utim, u javnom prostoru se iz nekog razloga jo\u0161 uvek odr\u017eava iluzija da oni koji apsolutno ne dele Titove svetonazore smatraju njegove ideje pozitivnim. Naravno, ako bi kojim slu\u010dajem u Hrvatskoj do\u0161lo do preko potrebnog revolucionarnog ru\u0161enja kapitalizma, bilo bi dobro i po\u017eeljno nazvati neki trg i po Titu. Potpuno je druga stvara kada se radi o savremenoj kapitalisti\u010dkoj Hrvatskoj.<\/p>\n\n\n\n Imenovanje ulica i trgova odraz je dominantne vladaju\u0107e ideologije u datom dru\u0161tvu. Stoga nije preterano neobi\u010dno da su ru\u0161enje socijalisti\u010dkog sistema i nasilno rasturanje Jugoslavije propra\u0107eni masovnim preimenovanjima ulica izme\u0111u poslovi\u010dnih Vardara i Triglava. Sigurno \u0107e i svaka budu\u0107a nasilna (ili, kako mnogo re\u0111e biva, nenasilna) promena statusa quo rezultirati novim preimenovanjima, ru\u0161enjima i spomenicima nekim novim junacima. Kultura se\u0107anja nije pitanje istorijske ta\u010dnosti, nego savremene politike.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ne mo\u017ee se re\u0107i da je brisanje se\u0107anja na komunisti\u010dki pokret i Jugoslaviju uniforman proces. Ako iz Zagreba odete ta\u010dno 140 kilometara zapadno, u centru Ljubljane zate\u0107i \u0107ete, kao da se ni\u0161ta nije dogodilo, Franca Rozmana, Lovru Kuhara, Borisa Kidri\u010da i Edvarda Kardelja. U Velenju, koje je nekada nosilo i Titovo ime, jo\u0161 uvek stoji njegov najpoznatiji kip, rad Antuna Augustin\u010di\u0107a. U Bosni, naro\u010dito me\u0111u pripadnicima bo\u0161nja\u010dke nacije, Titova popularnost je tolika da je prakti\u010dno ve\u0107 dostigla nivo stereotipa i postala \u010destim predmetom viceva. Podgorica je 2018. godine dobila \u010dak i novi spomenik<\/a> Titu (ponovo kopija Augustin\u010di\u0107a), kao i Skopje 2013. godine, ispred srednje <\/a>\u0161kole<\/a> koja nosi njegovo ime<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Verujem da u o\u010dima paranoi\u010dnih i ve\u010dito melodramati\u010dnih nacionalnih du\u0161ebri\u017enika ovo predstavlja neupitan dokaz da “komunisti i dalje vladaju”. Za nas koji znamo da politiku ne odre\u0111uje estetika, nego ekonomija, svejedno se postavlja pitanje: za\u0161to? Otkud u toliko dr\u017eava nastalih raspadom Jugoslavije potreba da se komemorira socijalisti\u010dki period?<\/p>\n\n\n\n Liberalni “neutralni” odgovor bio bi da je sve to deo “istorije” i da se kao takav treba prikladno obele\u017eiti, bez obzira \u0161ta mi o njemu mislili. Ovo obja\u0161njenje suvi\u0161e je naivno. Kao \u0161to sam ve\u0107 pomenuo, politika se\u0107anja pitanje je sada\u0161njosti mnogo vi\u0161e nego pro\u0161losti. Za po\u010detak, na\u010din na koji se odre\u0111eni period istorije obele\u017eava ve\u0107 odaje jasan ideolo\u0161ki (ili, ako \u0107emo glumiti apstraktnu neutralnost, “vrednosni” stav. Dobar primer je odnos politike se\u0107anja prema usta\u0161koj NDH. Da, to je deo istorije, i prema njemu se moramo nekako odnositi. No, to svakako ne zna\u010di da \u0107e se dizati spomenici Anti Paveli\u0107u, nego njegovim \u017ertvama<\/em>. Isto tako, postoje oni akteri koji ne \u017eele da jednostavno proteraju iz javnog prostora komunizam, nego da komemorativne prakse usmere na njegove (uglavnom tobo\u017enje) \u017ertve. 1<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Drugi, jednako naivni odgovor, bio bi odgovor folklorne i politi\u010dki impotentne jugonostalgije: da se eto nekad “lepo \u017eivelo” pa se ljudi rado se\u0107aju socijalisti\u010dkog perioda i \u017eele ga nekako komemorirati. Me\u0111utim, ovde se ne radi o komemorativnim praksama odozdo. One svakako postoje, ali vi\u0161e se \u010dini da onima koji su na vlasti pri\u010dinjavaju glavobolje nego \u0161to bude \u017eelju za dizanjem spomenika Titu. Na kraju krajeva, zaista se, uprkos manama, u slu\u010daju socijalisti\u010dke Jugoslavije radi o dru\u0161tvu koje je nesumnjivo bilo dosada\u0161nji civilizacijski vrhunac ovih prostora, a sedam banana-dr\u017eavica nastalih njenim raspadom deluju bedno i tragi\u010dno, eventualno mazohistima i komi\u010dno. Stoga, vlastima u Crnoj Gori, Bosni ili Sloveniji svakako nije u interesu da im se propala nacionalna dr\u017eava identifikuje (a time i poredi) sa Titovom.<\/p>\n\n\n\n Pravi odgovor je, rekao bih, univerzalan za \u010ditav post-socijalisti\u010dki svet. Nakon pretvaranja (makar i nominalno) radni\u010dkih dr\u017eava u liberalno-kapitalisti\u010dke, postavilo se pitanje izvora legitimiteta politi\u010dke zajednice. Ako se ne vlada u ime radni\u010dke klase, u \u010dije ime se vlada? Sigurno ne\u0107emo re\u0107i u ime kapitalisti\u010dke klase, to zvu\u010di ru\u017eno i arhai\u010dno, a i nismo mi, nedajbo\u017ee, neke dr\u017eave bezakonja u kojima princip privatne svojine gazi sve drugo pred sobom. U takvoj situaciji, kao izvor politi\u010dke legitimnosti javlja se “narod”, odnosno nacija. Mi imamo Hrvatsku jer smo Hrvati, mi imamo Rumuniju jer smo Rumuni, i tako dalje. Svakako zvu\u010di mnogo lep\u0161e nego “200 obitelji”.<\/p>\n\n\n\n U takvoj situaciji, dominantan standard koji odre\u0111uje politiku se\u0107anja prema socijalisti\u010dkom periodu jeste “nacionalni interes” arbitrarno definisan u skladu sa aktuelnom politikom, ali predstavljen kao ve\u010dan i nepromenjiv, i koji slu\u017ei kao osnova politi\u010dke zajednice. Fascinatno je koliko je papira utro\u0161eno, makar u akademskim krugovima koje \u0161ira javnost ne prati, na obja\u0161njavanje politike se\u0107anja prema socijalizmu, a da niko nije pomenuo ono najbitnije: da se socijalizam u dana\u0161njim politikama se\u0107anja vrednuje po tome koliko je, po proceni vladaju\u0107ih, bio u skladu ili suprotnosti sa “nacionalnim interesom”.<\/p>\n\n\n\n Iz te perspektive, potpuno je logi\u010dno da se u Crnoj<\/a> Gori<\/a> i Makedoniji<\/a>, gde su komunisti igrali bitnu ulogu u artikulisanju savremenog nacionalnog identiteta, taj period od strane vlasti posmatra pozitivno. Makedonija, sa svojim bizarnim izmi\u0161ljanjem pro\u0161losti koja se\u017ee do Aleksandra Velikog u vreme Gruevskog, dobar je primer i toga da se\u0107anje zavisi od toga ko je na vlasti. Sli\u010dni procesi de\u0161avali su se i drugde: dok se u Poljskoj, \u010ce\u0161koj ili Ma\u0111arskoj komunizam posmatra kao ne\u0161to \u0161to je bilo “negativno” za “naciju”, u Belorusiji ili Rusiji je integrisan, makar delom, u nacionalni narativ. Na sli\u010dan na\u010din se to radilo i u Sloveniji, pa \u010dak i u Srbiji u vreme Milo\u0161evi\u0107a, zbog \u010dega tamo i dan-danas postoji bizaran odnos izme\u0111u jugonostalgije i srpskog nacionalizma. Naravno, svaki od ovih na\u010dina “suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u” predstavlja potpuno istorijski nepismeno gledanje na stvari. Komunisti nisu bili uniformni, ni “nacionalni” ni “antinacionalni” ni “anacionalni”. No, kao \u0161to sam ve\u0107 pomenuo, politika se\u0107anja nema veze sa istorijskom stvarno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, izvesno je i da politika se\u0107anja na komunizam nema veze sa samim komunizmom. Osim \u0161to je istorijski besmisleno, za svakog ko zapravo sebe smatra komunistom je i potpuno nelogi\u010dno videti kako se, iz nacionalisti\u010dkih pobuda, ulice nazivaju po komunistima. \u010cak i ako ostavimo nacionalizam dominantne politike se\u0107anja po strani, za\u0161to nazivati ulice dana\u0161njih disfunkcionalnih kapitalisti\u010dkih polukolonija po onima koji su se protiv takvog kapitalisti\u010dkog i polukolonijalnog statusa aktivno borili? Da, table Zagreba danas krase imena polumitskih li\u010dnosti poput Kralja Tomislava i bandita poput Trenka. Ali nisu li oni u svakom smislu mnogo bolje oli\u010denje ideologije savremenog hrvatskog dru\u0161tva nego Tito?<\/p>\n\n\n\n Svakako, ne mislim da \u0107e to odvratiti deklarativno levo-reformisti\u010dke (u praksi centristi\u010dke) politi\u010dke snage da se pozivaju na nasle\u0111e Josipa Broza Tita. Na kraju krajeva, gore opisane borbe za istorijsko se\u0107anje naizgled ne obesmi\u0161ljavaju ponovno imenovanja nekog zagreba\u010dkog trga po Josipu Brozu Titu. To i dalje mo\u017ee biti ideal za sve one koji \u017eele “pristojnije”, “kosmopolitskije” ili “naprednije” dru\u0161tvo u okviru postoje\u0107eg statusa quo. Za ljude koji \u017eele da stvari u Zagrebu (ili drugde) budu iste kakve su bile zadnjih trideset godina, ali sa malo vi\u0161e biciklova i zelenih povr\u0161ina, Tito kao “antifa\u0161ista” ili “vo\u0111a nesvrstanih” i antinacionalisti\u010dki simbol sasvim je dovoljan.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, mene li\u010dno, kao ni druge ljude na marksisti\u010dkim pozicijama, ne zanima \u010dekanje Godota socijaldemokratije, niti njenog zelenog rebrandinga. Isto tako ne impresionira pozivanje na antifa\u0161izam kao evropsku<\/a> ili ustavnu<\/a> “vrednost”, naro\u010dito kada je Evropska Unija i u politici se\u0107anja i u praksi anti-antifa\u0161isti\u010dka<\/a>. Povrh svega, oni koji se u mainstream politici se\u0107anja pozivaju na Tita i njegovo nasle\u0111e \u010dine istu, ako ne i goru, falsifikaciju istorije nego nacionalisti.<\/p>\n\n\n\n “Ugnjeta\u010dke klase stalno su progonile velike revolucionare za njihova \u017eivota, do\u010dekivale su njihova u\u010denja s bijesnom zlobom, jarosnom mr\u017enjom, najneskrupuloznijom kampanjom la\u017ei i kleveta. Poslije njihove smrti \u010dine se poku\u0161aji da ih pretvore u ni\u0161tavne ikone, da ih, tako re\u0107i, kanoniziraju, da njihovom imenu dadu izvjesnu slavu radi ‘utjehe’ i obmanjivanja ugnjetenih klasa, ujalovljuju\u0107i sadr\u017eaj revolucionarnog u\u010denja, tupe\u0107i njegovu revolucionarnu o\u0161tricu, vulgariziraju\u0107i ga.”<\/p>\n\n\n\n Ovako je Lenjin pre 105 godina<\/a> opisao odnos reformista prema marksizmu, i upravo ovako se dana\u0161nje deklarativno leve politi\u010dke opcije pona\u0161aju prema Josipu Brozu Titu. Ironi\u010dno je, mada nimalo iznena\u0111uju\u0107e, da se na Titovo politi\u010dko nasle\u0111e pozivaju one politi\u010dke snage koje bi, u Titovo vreme, ili bile na strani onih koji su vr\u0161ili nasilnu represiju nad komunisti\u010dkim pokretom do 1945. godine, ili bili u zatvoru u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji nakon 1945.<\/p>\n\n\n\n Josip Broz Tito nije bio demokrata, gra\u0111anski antifa\u0161ista, ili nekakav Evropejac. Josip Broz Tito zalagao se za revolucionarnu klasnu diktaturu, te ju je i sproveo u delo. To nije osuda Tita i njegovih postupaka \u2013 \u0161tavi\u0161e, smatram ih legitimnim, a \u010din uspostavljanja revolucionarne diktature opravdanim i u odre\u0111enim istorijskim momentima neophodnim. Me\u0111utim, isto to se ne mo\u017ee re\u0107i ni za jednu jedinu osobu koja se u javnoj sferi otvoreno zala\u017ee za postavljanje Trga mar\u0161ala Tita u Zagrebu. Oni koji se za Titov trg bore, ne \u017eele onakvu revolucionarnu promenu sistema za kakvu se Tito zalagao.<\/p>\n\n\n\n Na neki na\u010din, desni\u010darske “kritike” da Tito nije vodio antifa\u0161isti\u010dki nego revolucionarni rat jesu ta\u010dne. Odnosno, taj antifa\u0161isti\u010dki rat bio je i<\/em> revolucionarni. Sama politika narodnog fronta, na kojoj se zasnivala komunisti\u010dka strategija u tom trenutku, meandrirala je konstantno izme\u0111u o\u010duvanja kapitalisti\u010dkog statusa quo i sprovo\u0111enja socijalisti\u010dke revolucije. U Jugoslaviji je revolucionarna <\/a>koncepcija<\/a> narodnog fronta bila dominantna<\/a>. Mo\u017eemo re\u0107i i da je to podrazumevalo ukidanje “demokratije”, ako zami\u0161ljamo neku imaginarnu apstraktnu demokratiju koja lebdi nad Jugoslavijom 1945. godine i \u010deka da si\u0111e me\u0111u narod. Jer, realne demokratije na terenu nije bilo, u smislu politi\u010dkih i ekonomskih struktura jedne dr\u017eave. Naime, do 1945. godine Jugoslavija je bila pod fa\u0161isti\u010dkom okupacijom, a do 1941. godine pod poluautoritarnom monarhijom koja je vr\u0161ila brutalnu represiju nad politi\u010dkim protivnicima<\/a>. Ako je socijalisti\u010dka Jugoslavija “ukinula” demokratiju, ostaje nepoznato ko i kada ju je uveo.<\/p>\n\n\n\n Pritom ostaje jo\u0161 jedna bitna stvar, i siguran sam da po ovom pitanju pokojni Tito i ja delimo mi\u0161ljenje: demokratija ne predstavlja nikakvu inherentnu vrednost. Ovo je ne\u0161to sa \u010dime se Titovi savremeni branitelji ne sla\u017eu, iako je bilo fundamentalni deo njegovog pogleda na svet. Me\u0111utim, ako smo ne\u0161to nau\u010dili u poslednjih 30 godina od dolaska “vi\u0161estrana\u010dja”, to je da demokratija u kapitalizmu zna\u010di ve\u010dito vra\u0107anje istog u parlamentarnoj sferi, da bi se u ekonomskoj odr\u017eavalo neometano boga\u0107enje manjine i pot\u010dinjavanje navodno suverenih dr\u017eavica globalnim imperijama. Ako mislite da je to ne\u0161to \u0161to je problem samo “postkomunisti\u010dkih” isto\u010dnoevropskih re\u017eima, odnosno da je problem upravo u njihovom “totalitarnom” nasle\u0111u, verovatno ne znate da je britanska tajna policija preuzela vode\u0107e liberalne novine u zemlji<\/a> kao odgovor na Aferu Snowden, ili da je u istoj dr\u017eavi vo\u0111a opozicije bio meta sistematske<\/a> <\/a>kampanje difamacije<\/a> samo zato \u0161to je ponudio pomalo ozbiljniju socijaldemokratsku platformu. Mo\u017eda ipak ima ne\u010dega u skepsi marksizma prema demokratiji?<\/p>\n\n\n\n Ne o\u010dekujem da se lokalne vlasti u Zagrebu previ\u0161e posvete pitanju vra\u0107anja Titovog trga. \u010cak i kada bi do toga do\u0161lo, ne vidim u tome ni potrebu, ni nekakvu pobedu “levice”. Za\u0161to bi kapitalisti\u010dki Zagreb u 2022. godini imao trg komunisti\u010dkog vo\u0111e? Problem ne le\u017ei toliko u odbijanju lokalne centristi\u010dke vlasti da preimenuje Trg, koliko u \u010dinjenici da su isti oni koji danas tu temu izbegavaju samo \u010detiri godine ranije stvarali toliku dramu oko preimenovanja Trga da bi \u010dovek pomislio da je Zlatko Hasanbegovi\u0107 Ernst R\u00f6hm \u010diji Sturmabteilung doslovno goni levi\u010dare i Jevreje ulicama Zagreba. Tu je \u0161iri problem \u0161to su, zarad dnevnopoliti\u010dkog medijskog senzacionalizma, dosadne i banalne simboli\u010dke odluke predstavljene kao <\/a>centralna<\/a> politi\u010dka pitanja<\/a>. Sa druge strane, postoji i problem deklarativno levih politi\u010dkih opcija koje se zala\u017eu za “racionalan” pristup politici, dok rado u\u010destvuju u moralnim panikama aktuelnog Kulturkampfa; koje se bore protiv istorijskog “revizionizma” koji je tobo\u017ee falsifikatorski, tako \u0161to sami, na druga\u010diji na\u010din, falsifikuju istoriju komunisti\u010dkog pokreta.<\/p>\n\n\n\n Jedini spomenik koji treba Titu, Loli Ribaru, Ko\u010di Popovi\u0107u, kao i Lenjinu, Trockom, Rosi Luxemburg i drugim velikim revolucionarkama i revolucionarima jeste pokret \u017eivih ljudi koji aktivno poku\u0161ava da stane na kraj kapitalizmu. Takvog pokreta trenutno na Balkanu (i u ve\u0107em delu Evrope nema), a katastrofalne posledice vidimo svuda, od propadanja javnog zdravstva do nepostojanja principijelne internacionalisti\u010dke opozicije trenutnom imperijalisti\u010dkom okr\u0161aju. Onim politi\u010dkim vo\u0111ama koje tobo\u017ee brinu za se\u0107anje na Tita i komunizam, u stvarnosti su strani i jedno i drugo. Oni bi, u najboljem slu\u010daju, da se poneka ulica lep\u0161e zove, ali nipo\u0161to da pri\u010damo o klasnoj borbi, radni\u010dkoj kontroli, revoluciji, ili me\u0111unarodnoj solidarnosti. Takva simboli\u010dka borba nije politika: a i na polju prakti\u010dnog delovanja, od tih stranaka ostaju samo rezovi, mere \u0161tednje i briga za kreditni rejting kod banaka. Ni\u0161ta \u0161to bi se moglo nazvati makar i “levim centrom” a kamoli “levicom” kao \u0161to se naziva.<\/p>\n\n\n\n Ostaje samo isprazna simbolika zbog koje Hasanbegovi\u0107 mo\u017ee da paranoi\u0161e o levoj hegemoniji \u2013 ili bar da pla\u0161i svoje glasa\u010de, po\u0161to je malo verovatno da je on sam toliko naivan. Nostalgi\u010dno uzdisanje za starinskim uli\u010dnim tablama ne\u0107e ni\u0161ta posti\u0107i, naro\u010dito kad ni oni koji za njima \u017eale nemaju preteranu \u017eelju i volju da vrate heroje za koje znaju da nisu njihovi heroji. Preimenovanje ulica i trgova je uzdah potla\u010denog studenta Filozofskog, srce svijeta bez srca, du\u0161a svijeta bez du\u0161e. Ono je opijum za univerzitetski obrazovanu srednju klasu, koja u odsustvu klasne borbe vodi banalni Kulturkampf.<\/p>\n Imenovanje ulica i trgova slika je ideolo\u0161kih vrednosti jednog dru\u0161tva. Dru\u0161tvu koje ne neguje socijalisti\u010dku revoluciju kao vrednost, nego je negira i demonizuje, ne treba trg koji se zove po revolucionaru. \u0160tavi\u0161e, slavljenje Tita kao “antifa\u0161iste” koji zaslu\u017euje trg uz svesno ignorisanje njegove revolucionarne uloge predstavlja grubo falsifikovanje istorije. Pre malo manje od godinu dana, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":41275,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[144,690],"theme":[458],"country":[38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-41273","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-revizionizam","tag-socijalizam-2","theme-drustvo","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41273","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41273"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41273\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41286,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41273\/revisions\/41286"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/41275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41273"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41273"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41273"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41273"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41273"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41273"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41273"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u010cemu slu\u017ei se\u0107anje na komunizam?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ne postoji uniformni komunizam<\/h2>\n\n\n\n
Tito nije bio “demokrata<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n
Klassenkampf, a ne Kulturkampf<\/strong><\/h2>\n\n\n\n