Zamjetan broj sitnih partija koje ne mogu pre\u0107i cenzus ve\u0107 godinama ulazi u izborne koalicije sa Srpskom naprednom strankom, a posljedi\u010dno njihovo najistaknutiji predstavnici dobivaju zna\u010dajna mjesta u dr\u017eavnoj vlasti i javnim poduze\u0107ima koja daleko prema\u0161uju njihov doprinos rezultatima. Odakle naprednjacima potreba za takvim koalicijama kad i bez njih mogu ostvariti gotovo isti rezultat? Za odgovor na ovo pitanje valja se vratiti u devedesete i razmotriti uloge JUL-a i \u0160e\u0161eljeovih radikala u vladavini Slobodana Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Obi\u010dno se u prou\u010davanju politi\u010dkog \u017eivota odre\u0111enih epoha i zemalja okre\u0107emo ka glavnim akterima, onima koji su okupljali najve\u0107u masu ili \u010dije je upravljanje dovodilo do skokova ili padova, zna\u010dajnih za razvoj odre\u0111ene zajednice. Ponekad bi mo\u017eda trebalo uzeti u obzir i odre\u0111ene marginalne pojave da bi se stekla puna slika o razvoju dru\u0161tvenih i politi\u010dkih pojava i procesa.<\/p>\n\n\n\n
Postojanje predizbornih i postizbornih koalicija u kojima uglavnom postoji nesrazmera u snazi koalicionih partnera nije nepoznato ni u jednoj zemlji gde postoje vi\u0161estrana\u010dki izbori. Me\u0111utim, u srpskoj politici javio se jedan fenomen koji vremenom postaje sve uo\u010dljiviji, a to je postojanje za\u010dudnih koalicija u kojima je neko od koalicionih partnera toliko manji od drugog ili drugih, da se ponekada ne mo\u017ee utvrditi ta\u010dan motiv onog ve\u0107eg da takvu koaliciju uop\u0161te odr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n
Govorimo o fenomenu takozvanih prilepaka. Ko su oni i \u0161ta ih karakteri\u0161e? Osim \u010dinjenice da je re\u010d o manjim organizacijama u okviru odre\u0111enog politi\u010dkog saveza, za status prilepka konkuri\u0161u svi oni za koje je jasno da samostalno ne bi mogli da pre\u0111u izborni cenzus. Me\u0111utim, to nije dovoljno obja\u0161njenje jer postoje savezi manjih stranaka koji udru\u017eeni ulaze na izbore kao klasi\u010dne koalicije kojima je zajedni\u010dki interes da zbiranjem glasova u\u0111u u neko telo, parlemente ili lokalne skup\u0161tine ili, u poslednje vreme sve aktuelnije, savete mesnih zajednica.<\/p>\n\n\n\n
Prilepke, pre svega, karakteri\u0161u dve stvari. Prvo, oni se vezuju za nekoga ko ima pretpostavljeno sigurno visoko mesto u rezultatima izbora i bez ikakvih partnera, a drugo da kasnije ti za rezultat bezna\u010dajni subjekti dobijaju nesrazmerno veliki deo plena.<\/p>\n\n\n\n
Fenomen o kome govorimo nije od ju\u010de, ali sa razvojem procesa i izmenom odnosa politi\u010dkih snaga, u eri Srpske napredne stranke (SNS) prilepci postaju posebno uo\u010dljivi i njihovo pona\u0161anje ba\u0161 zato mo\u017ee da bude dobar pokazatelj stanja u kojima se nalaze politi\u010dko bi\u0107e u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
U novijoj srpskoj politi\u010dkoj istoriji kao za\u010detnike trenda mo\u017eemo uzeti JUL (tzv. Jugoslovenska levica, partija Mirjane Markovi\u0107) i Novu demokratiju koja je prva od svih patentirala prelazak sa jedne na drugu stranu linije pozicije i opozicije, i to \u010dak dva puta. Obe pomenute partije su davno nestale i zaboravljene, \u010dak i me\u0111u delovima biv\u0161eg \u010dlanstva.<\/p>\n\n\n\n
Okvir DOS-a, koalicije koja je preuzela vlast od Milo\u0161evi\u0107a, omogu\u0107io je dalji razvoj fenomena kroz \u010ditav niz organizacija koje su nastavile da razra\u0111uju do tada postoje\u0107i model. Iz te faze za prilepke mo\u017eemo smatrati Pokret za demokratsku Srbiju biv\u0161eg generala Peri\u0161i\u0107a, Socijaldemokratiju drugog biv\u0161eg generala Obradovi\u0107a, Demokratsku alternativu Neboj\u0161e \u010covi\u0107a, Demokratski centar Dragoljuba Mi\u0107unovi\u0107a, Reformiste Vojvodine Mileta Isakova i jo\u0161 nekoliko njih od kojih tako\u0111e vi\u0161e niko ne postoji na politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n
U novu fazu “prilepa\u0161tva” u\u0161lo sa sa preuzimanjem vlasti odstrane koalicije naprednjaka i Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS) 2012. godine. Najuo\u010dljiviji primer prilepaka prve faze ove vlasti bila je Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), tada u okviru liste SPS-a, me\u0111utim, posle nekoliko godina sa sve ve\u0107om centralizacijom lokalne mo\u0107i u rukama naprednjaka, PUPS pravi transfer i prelazi na strana\u010dko telo ve\u0107eg partnera u vlasti, SNS. PUPS je zadovoljan svojim par\u010detom kola\u010da u vidu gazdovanja Po\u0161tom Srbije i sa nekoliko sekretarskih i savetni\u010dkih mesta, plus eventualno ministarstvo za lidera, sina osniva\u010da te partije i oca predsednika omladinske organizacije iste.<\/p>\n\n\n\n
SNS je na poslednjim izborima ostvario takav izborni rezultat da joj nikakvi koalicioni partneri nisu bili potrebni. Me\u0111utim, tome uprkos, ba\u0161 je telo SNS-a najnaseljenije prilepcima, od kojih je medijski najaktivniji i najvi\u0161e pozicioniran Aleksandar Vulin i njegov takozvani Pokret socijalista, zatim Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Dra\u0161kovi\u0107a i kona\u010dno, nekoliko frakcija tog istog SPO-a po imenu POKS odnosno Pokret obnove Kraljevine Srbije.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta motivi\u0161e naprednjake da iz pozicije koju ostali u\u010desnici na izborima mogu samo da sanjaju da se odreknu dela ministarskih, sekretarskih, mesta u upravnim odborima i da ne nabrajamo dalje, zarad privida zajedni\u0161tva?<\/p>\n\n\n\n
Osim svojevrsnog razvodnjavanja odgovornosti, treba se setiti Milo\u0161evi\u0107eve tehnologije kontrole ve\u0107eg dela politi\u010dkog spektra: u drugoj polovini devedesetih SPS je, kako za strance, tako i za doma\u0107u upotrebu integrisao dve stranke sa nominalno razli\u010ditih pozicija \u2013 JUL za zabludele nostalgi\u010dare i \u0160e\u0161eljeve radikale za povampirene \u010detnike. Time je, na neki na\u010din, tada\u0161nji SPS sebi obezbe\u0111ivao imid\u017e umerene snage, a istovremeno je delovao \u0161ire od svoje prirodne baze.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017ee se re\u0107i da SNS radi sli\u010dnu stvar. Sa jedne strane imamo biv\u0161eg julovca Vulina, a sa druge, izme\u0111u ostalih i POKS, SPO, Mi\u0161u Vaci\u0107a i sli\u010dne. Od nabrojanih, najzanimljiviji je primer POKS-a u kome se ovih dana upravo de\u0161ava rascep koji bi mogao dobro da poslu\u017ei za dalje razumevanje fenomena prilepa\u0161tva, ali mo\u017eda i trenutne klime u kojoj postoji i\u0161\u010dekivanje slabljenja apsolutne mo\u0107i trenutne vlasti..<\/p>\n\n\n\n
POKS, koji je u godinama pre prethodnih izbora u stelt modu<\/em> parazitirao na raznim funkcionerskim mestima, u javnosti se pojavio samo povodom skandala dodele ulice kolaboracionisti i zlo\u010dincu Dra\u017ei Mihajlovi\u0107u u jednom selu nadomak Kragujevca kada im je vladaju\u0107a ve\u0107ina usvojila predlog, uprkos protivljenju javnosti. Nakon toga, zbog bojkota dela opozicije pro\u0161lih parlamentarnih izbora, u o\u010ditom dogovoru sa velikim koalicionim partnerom i politi\u010dkim gazdom izlazi na izbore prakti\u010dno samostalno i dobija 2,67 odsto od iza\u0161lih glasa\u010da. Rezultat je bio na samoj ivici cenzusa od tri odsto koji i jeste bio smanjen da bi polakomio manje stranke da iza\u0111u na izbore umesto da se priklone bojkota\u0161kom bloku, poput njih i opskurnih desni\u010dara iz Levijatana, biv\u0161e demokratkinje a sada\u0161nje ministarke Gordane \u010comi\u0107 i sli\u010dnih.<\/p>\n\n\n\n Rukovodstvo se podelilo: oni za izlazak na izbore na listi sa Demokratskom strankom Srbije (zvani\u010dno ime koalicije je Srpska koalicija NADA) izabrali su za predsednika stranke Vojislava Mihailovi\u0107a, biv\u0161eg gradona\u010delnika Beograda, potpredsednika parlamenta i unuka vo\u0111e \u010detnika Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Mesta u predsedni\u0161tvu ispunjena su biv\u0161im i sada\u0161njim gradona\u010delnicima, direktorima javnih preduze\u0107a i nosiocima raznih politi\u010dkih funkcija, dakle iskusni pripadnici politi\u010dke kaste sa vi\u0161edecenijskim sta\u017eom u strukturama dr\u017eave i sistema.<\/p>\n\n\n\n Vo\u0111a frakcije protiv izlaska ispod naprednja\u010dkog ki\u0161obrana je sa svoje strane isklju\u010dio ono drugo rukovodstvo, ali kako sada stvari stoje, ta frakcija je u manjini i neuporedivo manje aktivna i vidljiva, a svoja prava poku\u0161ava da ostvari preko suda. I oni imaju svog predsedni\u010dkog kandidata. Preziva se Vu\u010di\u0107. Za to vreme, Dra\u017ein unuk i njegova frakcija poja\u010dana biv\u0161im gradona\u010delnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovi\u0107em, nastavlja svoju monarhisti\u010dku kampanju u trci za mesto predsednika Republike Srbije. \u0160ta je nagnalo ove poznate oportuniste da napuste udobnu zavetrinu vladaju\u0107e stranke? Oni koji tra\u017ee sitne znake osipanja mo\u0107i SNS-a koji je pre\u0161ao svoj zenit, mogu i u ovoj buri u \u010da\u0161i vode da vide taj znak.<\/p>\n\n\n\n Da stvar bude jo\u0161 sme\u0161nija, upravo ti vi\u0161edecenijski funkcioneri tranzicije su nosioci demagogije o kontinuitetu sada\u0161nje vlasti sa jugoslovenskim periodom, jer su, po njima, na vlasti “komunisti\u010dka deca”. Kakva god sudbina ove skromne ali indikativne rokade na srpskoj desnici bila, ona sigurno ne\u0107e ozna\u010diti kraj “prilepa\u0161tva” jer sa o\u010dekivanim opadanjem mo\u0107i vladaju\u0107e stranke, bi\u0107e potrebnija podr\u0161ka manjih aktera na politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n Sada, u ovoj fazi, sa odlaskom unuka pora\u017eene vojske i njegove svite, naprednjaci ne gube ba\u0161 ni\u0161ta, kao \u0161to ne bi izgubili ni kada bi se dogodila ne ba\u0161 vjerojatna hipoteti\u010dka situacija da ih napusti recimo i Vulin. Pogotovo jer bi se za upra\u017enjena mesta ideolo\u0161kog zbunjivanja dru\u0161tva nalevo i nadesno na\u0161li novi vr\u0161ioci du\u017enosti, a ako treba bi bili i stvoreni.<\/p>\n\n\n\n Predstoje\u0107i parlamentarni i predsedni\u010dki izbori probudili su nadu kod dela javnosti da je mogu\u0107e ozbiljnije slabljenje mo\u0107i trenutne vlasti, u nekim slu\u010dajevima mo\u017eda i u nerealnoj meri. Njihov rezultat mo\u017ee biti odlu\u010duju\u0107i za pojedine aktere u toj trci, ali bez obzira na rezultat ne mo\u017ee se o\u010dekivati da nakon njih nestane i u ovom obliku postoje\u0107e parazitsko prilepa\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n Prevashodni razlog za to je jer nisu nestali razlozi zbog kojih se sada\u0161nja vlast uop\u0161te i odlu\u010dila na ovu simbiozu sa malim parazitima na njenom telu; Kosovo je daleko od re\u0161enja, situacija sa stranim kompanijama i pobunama protiv prljavih tehnologija i zaga\u0111enja \u0107e tek do\u010dekati svoje naj\u017ee\u0161\u0107e trenutke, a ni rezultati izbora ne\u0107e biti toliko komotni za vlast kao \u0161to su to bili pro\u0161log puta.<\/p>\n\n\n\n Iskusni akteri i o\u010dekuju takav dalji zaplet. Po\u0161to za sada nema snage koja bi uzdrmala sistem iz temelja, njemu preostaje da svakim danom sve vi\u0161e truli, a sve ve\u0107i broj prilepaka je pouzdan simptom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zamjetan broj sitnih partija koje ne mogu pre\u0107i cenzus ve\u0107 godinama ulazi u izborne koalicije sa Srpskom naprednom strankom, a posljedi\u010dno njihovo najistaknutiji predstavnici dobivaju zna\u010dajna mjesta u dr\u017eavnoj vlasti i javnim poduze\u0107ima koja daleko prema\u0161uju njihov doprinos rezultatima. Odakle naprednjacima potreba za takvim koalicijama kad i bez njih mogu ostvariti gotovo isti rezultat? Za […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":41140,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-41136","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41136","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41136"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41136\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41139,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41136\/revisions\/41139"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/41140"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41136"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41136"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41136"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41136"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41136"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41136"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41136"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Perspektiva<\/h2>\n\n\n\n