Jedna od popularnijih ideja na ekstremnoj desnici je ona “Velike zamjene”: europske “elite” navodno planiraju zamijeniti ve\u0107insko, bijelo stanovni\u0161tvo Europe ne-bijelim muslimanskim stanovni\u0161tvom. Ideja je, naravno, potpuno sumanuta. No, mo\u017eda se smisleno rje\u0161enje za probleme koje sa sobom nosi depopulacija balkanskih dr\u017eava nalazi upravo u organiziranom i solidarnom naseljavanju ljudi iz Afrike i s Bliskog Istoka. Uz jasnu napomenu: takvo \u0161to nije izvedivo u trenutnim uvjetima tr\u017ei\u0161ne anarhije.<\/p>\n\n\n\n
Pro\u0161log meseca, mediji u Hrvatskoj uspani\u010deno su objavili da je broj stanovnika prema popisu iz 2021. godine pao na manje od \u010detiri miliona. Simboli\u010dno, vest je do\u0161la samo dan pre obele\u017eavanja tridesete godi\u0161njice me\u0111unarodnog priznanja hrvatske nezavisnosti. Nije proma\u0161eno posmatrati ovu situaciju kao svojevrstan bilans te nezavisnosti, mada, kako je Bilten ve\u0107 upozoravao<\/a>, poprili\u010dno je besmisleno upore\u0111ivati o\u010digledni debakl Hrvatske sa o\u010digledno naprednijom i tobo\u017ee antihrvatskom Jugoslavijom.<\/p>\n\n\n\n Srpska desnica je, naravno, likovala nad hrvatskim o\u010dajanjem, dok se otprilike u isto vreme sa druge strane Save represivni aparat Republike Srpske proslavio poprili\u010dno nekreativnom, ali svakako urnebesno ironi\u010dnom kora\u010dnicom koja sadr\u017ei stihove \u201cSrba ima kao lista, nema vi\u0161e komunista.\u201d Srbija \u0107e, naravno, na svom popisu da padne ispod 7 miliona stanovnika, isto kao \u0161to je Hrvatska pala na svom. Dodu\u0161e, srpska administracija, komparativno dezorganizovanija od hrvatske usled relativnog ve\u0107eg siroma\u0161tva dr\u017eave, uspe\u0161no koristi pandemiju kao izgovor za odlaganje popisa ve\u0107 skoro dve godine, tako da je upitno da li \u0107e do njega do\u0107i i, kao \u0161to se sada najavljuje, do oktobra 2022. godine<\/a>. U svakom slu\u010daju, procene su jasne: nema \u0161anse da broj stanovnika Srbije prema\u0161uje 6,9 miliona<\/a>. Osim ako ne ra\u010dunamo Kosovo, \u0161to ne radi ni Republi\u010dki zavod za statistiku, mada je malo verovatno da se de\u017eurni demografski du\u0161ebri\u017enici u Srbiji raduju broju albanskih du\u0161a.<\/p>\n\n\n\n Naravno, moralisti\u010dka drama o opadanju broja stanovnika najvi\u0161e pa\u017enje dobija me\u0111u ekstremnom desnicom, koja je ve\u0107 godinama optere\u0107ena teorijom zavere o \u201cVelikoj zameni.\u201d<\/a> Radi se o ideji koju je razradio francuski autor Renaud Camus, koji je pro\u0161ao put od poznatog gej pisca do ikone desnih ekstremista \u0161irom sveta. Camus veruje da postoji razra\u0111en plan \u201celita\u201d da se ve\u0107insko, belo i hri\u0161\u010dansko, stanovni\u0161tvo Evrope, tobo\u017ee zameni ne-belim muslimanskim stanovni\u0161tvom. Naravno, re\u010d je o paranoi\u010dnoj fantaziji koja nema veze sa realno\u0161\u0107u, ali koja je ve\u0107 odnela skoro stotinu \u017eivota u teroristi\u010dkim napadima od El Pasoa u SAD-u do Christchurcha na Novom Zelandu, koji su bili eksplicitno inspirisani Camusovim teorijama.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, \u010ditava paranoja oko tobo\u017enjeg \u201codumiranja\u201d nacije ili \u201czamene\u201d po\u010diva na dve poprili\u010dno naivne pretpostavke, koje dele i mainstream<\/em> i ekstremna desnica. Prva je ideja da je stalni porast stanovni\u0161tva zapravo dobra stvar. Ne postoji ni\u0161ta inherentno dobro u porastu stanovni\u0161tva, mada je porast kao takav istorijski bio indikator drugih pozitvnih fenomena, vezanih za nau\u010dni i dru\u0161tveni napredak. U ovom trenutku, konstantan rast, bilo da se radi o demografskom ili ekonomskom, zapravo je poguban fenomen, uzev\u0161i u obzir klimatske promene i neravnomernu raspodelu resursa na planeti. Druga naivna pretpostavka je da je odr\u017eavanje etni\u010dke prevlasti odre\u0111ene grupe na datom podru\u010dju pozitivna stvar. Po sebi nije nu\u017eno ni pozitivna ni negativna, mada je prisilna etni\u010dka homogenizacija sprovo\u0111ena na svetu od pojave ideologije nacionalizma odnela desetine, ako ne i stotine miliona \u017eivota. Me\u0111utim, vrednosna ocena na stranu, etni\u010dki sastav stanovni\u0161tva se na ve\u0107ini mesta na planeti konstantno menja, i to je poprili\u010dno normalna odlika funkcionisanja ljudskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n U stvarnosti, planska kolonizacija ljudi sa Bliskog Istoka ili Afrika u dr\u017eave poput Srbije ili Hrvatske bila bi retko smislen plan za re\u0161enje problema depopulacije. Isto va\u017ei i za druge isto\u010dnoevropske zemlje, poput Ma\u0111arske, Poljske, ili Makedonije. Naravno, konkretno poreklo ljudi koji bi se doselili je relativno nebitno: mogli bi se tu naseliti i ljudi iz Indije ili Isto\u010dne Azije ako se za to pojavi potreba. Izvesno je da klimatska i ekonomska katastrofa koja trenutno najvi\u0161e poga\u0111a Bliski Istok i Afriku ne\u0107e ostati ograni\u010dena na te krajeve: tamo \u0107e postajati samo jo\u0161 gora, \u0161to \u0107e rezultirati sve ve\u0107im migracijama, a po\u010de\u0107e da ozbiljnije poga\u0111a i druge krajeve planete.<\/p>\n\n\n\n Naravno, planska kolonizacija je u datom trenutku nemogu\u0107a. Uprkos paranoji ekstremne desnice, vladaju\u0107a klasa evropskih zemalja kojoj se tobo\u017ee suprotstavljaju jo\u0161 vi\u0161e je nego oni sami vezana za zastareli i proma\u0161eni koncept nacije-dr\u017eave. Pritom, ta vladaju\u0107a klasa \u017eeli i jare i pare: mo\u017ee da di\u017ee moralnu paniku oko depopulacije Hrvatske ili Ma\u0111arske, ali istovremeno nema ni\u0161ta protiv politi\u010dkog i ekonomskog okvira Evropske Unije koji omogu\u0107ava jednostavnu migraciju stanovni\u0161tva u bogatije zemlje i pot\u010dinjava njihove slaba\u0161ne dr\u017eavice inostranom kapitalu. Ekstremna desnica, naravno, poku\u0161ava da razre\u0161i ovaj Gordijev \u010dvor naivnom idejom da se gvozdeni zakoni globalnog kapitalizma mogu pobediti, kada bi samo na vlast do\u0161le \u201cprave\u201d patriote. Postoje\u0107e patriote na vlasti, me\u0111utim, uvek \u0107ute o strukturnim ograni\u010denjima njima tako dragog \u201csuvereniteta\u201d, dok njihovim bira\u010dima nije jasno kako to da momenat \u201cpravog\u201d patriotizma jo\u0161 uvek nije do\u0161ao. Stereotipi o levi\u010darskim izgovorima da \u201cnije bilo pravog komunizma\u201d deluju sme\u0161no u pore\u0111enju sa ve\u010ditim nacionalisti\u010dkim \u010dekanjem Godota koji \u0107e zapravo<\/em> napokon ostvariti suverenitet jedne male dr\u017eave u kapitalisti\u010dkom svetu.<\/p>\n\n\n\n Planska kolonizacija nije mogu\u0107a u trenutnoj anarhiji slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Ona bi morala da bude kontrolisan proces, koji bi naseljenima obezbedio ne samo krov nad glavom, nego i poslove, infrastrukturu i javne slu\u017ebe. Morala bi da bude deo sveobuhvatnog plana ekonomske obnove regija koje su zadnjih trideset godina ostavljene da trunu pod laissez-faire<\/em> politikama, koje samo mestimi\u010dno i povremeno prekida intervencija partije-dr\u017eave u svrhu osiguravanja li\u010dnog boga\u0107enja ili pomaganja inostranim monopolima. Ovakva planska kolonizacija, dakle, podrazumeva globalnu plansku ekonomiju, i nema \u0161anse za ostvarenje u trenutno dominatnom kapitalisti\u010dkom sistemu, koji je pritom istorijski neraskidivo povezan sa nacijom-dr\u017eavom kao preferiranim vidom organizacije politi\u010dke zajednice. Ime za ovakvu globalnu plansku privredu, koja po\u010diva na prevazila\u017eenju kapitalizma i ograni\u010denja koja on stvara bilo je, i ostaje, komunizam. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da je komunizam jedini scenario u kojem je kolonizacija mogu\u0107a. Lako ju je zamisliti i pod kapitalizmom, i u interesu kapitalisti\u010dke klase. Samo \u0161to je takva opcija mnogo mra\u010dnija.<\/p>\n\n\n\n U sada\u0161njem globalnom ekonomskom sistemu, u kojem su balkanske dr\u017eavice osu\u0111ene na ve\u010dito periferijalni polo\u017eaj, one mogu samo da nastave dugi i bolni proces postepenog propadanja. To propadanje prati\u0107e, kao i do sad, sistemska zavisnost od imperijalisti\u010dkih sila, od Nema\u010dke do Kine, te nemogu\u0107nost potpuno samostalnog upravljanja najva\u017enijim aspektima spoljne i unutra\u0161nje politike. Posledice svega ovoga bi\u0107e dalje opadanje \u017eivotnog standarda, odumiranje stanovni\u0161tva, i propast ve\u0107 uru\u0161enih dru\u0161tvenih struktura. Ovaj proces ve\u0107 uveliko traje, a mo\u017eemo samo da naga\u0111amo kako \u0107e na njega uticati sve ve\u0107e katastrofe uzrokovane klimatskim promenama, ili izvesna budu\u0107nost<\/a> konstantnog porasta cena i opadanja kupovne mo\u0107i stanovni\u0161tva, na \u010dijem po\u010detku se trenutno nalazimo.<\/p>\n\n\n\n Jedno je izvesno: kao \u0161to sam ve\u0107 spomenuo, izbeglica na evropskim granicama \u0107e biti sve vi\u0161e. Ljudi migriraju iz ekonomskih razloga i u mnogo manje kriznim situacijama od sada\u0161nje. Dru\u0161tvena nestabilnost koja \u0107e samo rasti u narednim decenijama dodatno \u0107e podsticati migracije. Zna\u010di li to da \u0107e, hteli ne hteli, ljudi iz vladaju\u0107e klase zapadnoevropskih zemalja morati da prihvate \u201czamenu stanovni\u0161tva\u201d? Najverovatnije ne. Pozitivan odnos dr\u017eavnih vlasti Nema\u010dke i skandinavskih zemalja prema strancima jo\u0161 jedan je od desni\u010darskih mitova. Ni njihove vladaju\u0107e stranke ni njihova bira\u010dka tela ne bi bila odu\u0161evljena naseljavanjima koja prevazilaze potrebe minimalnog popunjavanja nedostatka radne snage za nisko pla\u0107ene poslove. Dodu\u0161e, to migracije ne\u0107e zaustaviti, naro\u010dito ako dobar deo planete jednostavno postane nemogu\u0107 za \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n Jedna mogu\u0107nost je da \u0107e u tom slu\u010daju bogatije kapitalisti\u010dke zemlje EU odlu\u010diti da nasele klimatske izbeglice upravo u siroma\u0161nim i poluopusto\u0161enim dr\u017eavama Evrope. Naravno, ovo je distopijski scenario: kolonizacija kao takva nije problem, ali vrlo je lako zamisliti budu\u0107nost u kojoj zemlje koje su pro\u0161le kroz decenije depopulacije postaju mesto gde \u0107e Tvr\u0111ava Evropa izbacivati suvi\u0161nu sirotinju Tre\u0107eg sveta. Na kraju krajeva, Libija je ve\u0107 postala<\/a> ogroman koncentracioni logor za izbeglice pod patronatom Evropske Unije. Hrvatska i druge grani\u010dne zemlje \u0160engenske zone pokazuju svoju predanost ulasku u \u0160engen maltretiranjem, ubijanjem i silovanjem izbeglica na svojim granicama. Mediji zapadnoevropskih zemalja se zgra\u017eavaju kako je tako ne\u0161to mogu\u0107e na Divljem Istoku, dok njihove vlade otvoreno podr\u017eavaju<\/a> i bogato napla\u0107uju<\/a> takvo pona\u0161anje policije na evropskim granicama.<\/p>\n\n\n\n U takvom scenariju, koji je vrlo mogu\u0107 sa nastavkom trenutne kapitalisti\u010dke normalnosti, kolonizacija bi zaista bila no\u0107na mora. Njom bi se stvorio prostor za dodatni rast ekstremne desnice. Ako bi se na sveop\u0161tu anomiju i raspadanje kolektivnih struktura koje je Balkan pro\u0161ao u neoliberalizmu nakalemilo prisilno naseljavanje klimatskih i ekonomskih izbeglica, to bi zna\u010dilo eko-fa\u0161izam, dru\u0161tvenu nestabilnost i nasilje od strane frustriranog \u201cdoma\u0107eg\u201d stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n\u0160ta je \u201cVelika zamena\u201d?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Za\u0161to nam treba plansko naseljavanje na Balkanu<\/strong>?<\/h2>\n\n\n\n
Kakvo naseljavanje na Balkanu mo\u017eemo o\u010dekivati<\/strong><\/h2>\n\n\n\n