Srpski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 obe\u0107ao je nastaviti populisti\u010dku mjeru isplate jednokratne pomo\u0107i od 100 eura mladima i penzionerima kao oblik ubla\u017eavanja posljedica pandemije i u idu\u0107oj godini, ukoliko njegova stranka pobijedi na aprilskim izborima. Te neselektivne mjere \u010desto ne dopiru do onih kojima je pomo\u0107 najpotrebnija, a dugoro\u010dno \u0107e gra\u0111ani biti ti kojima \u0107e se obiti o glavu dodatno zadu\u017eivanje u koje Srbija ulazi radi ovih mjera i budu\u0107ih glasova. <\/p>\n\n\n\n
U Srbiji je prvog dana februara po\u010dela najavljena isplata obe\u0107anih 100 evra mladima uzrasta od 16 do 29 godina, koje je predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 obe\u0107ao<\/a> u jednom od svojih mnogobrojnih obra\u0107anja naciji<\/em>, a Vlada Republike Srbije usvojila kroz predlog zakona bez mnogo diskusije. Ova isplata se realizuje na osnovu usvojenog Predloga zakona o Privremenom registru dr\u017eavljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se upla\u0107uje nov\u010dana pomo\u0107 za ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19. Pored mladih, nov\u010danu pomo\u0107 u iznosu od 20.000 dinara dobi\u0107e i svi penzioneri, a 10.000 dinara su ve\u0107 dobili i zdravstveni radnici\/e.<\/p>\n\n\n\n Ovaj poslednji talas jednokratnih pomo\u0107i za prevazila\u017eenje krize izazvane pandemijom izgleda nije i kona\u010dni jer iz predizbornih d\u017eepova po svemu sude\u0107i preliva. Tako je predsednik u vanrednom obra\u0107anju naciji, koje je ina\u010de emitovano povodom vesti o spremanju atentata na njega, izjavio i: “Ja \u0107u moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima 3. aprila, moli\u0107u ljude da jo\u0161 jednom pomognemo mladim ljudima.\u201c Dakle, jo\u0161 jedna stojanka za mlade posle izbora. Naravno, pod uslovom da SNS pobedi.<\/p>\n\n\n\n Od po\u010detka pandemije Republika Srbija vodi jednu neobi\u010dnu politiku re\u0161avanja zdravstvene, dru\u0161tvene i finansijske krize. Vlast od po\u010detka pretpro\u0161le godine gra\u0111anima i gra\u0111ankama Srbije \u0161alje krajnje disonantne poruke koje se ti\u010du epidemiolo\u0161ke situacije \u2013 mere za suzbijanje zaraze formalno postoje ali ih niko ne po\u0161tuje (po\u010dev\u0161i od predstavnika\/ca vlasti), socijalna dr\u017eava je prakti\u010dno suspendovana pa novca malo ima malo nema, sve to u zavisnosti od trenutka i onoga \u0161to ka\u017eu istra\u017eivanja javnog mnjenja kojima se vlast vodi vi\u0161e nego planovima i zakonima. Ipak, novac se ve\u0107 u tre\u0107em talasu deli \u0161akom i kapom, bez jasnog plana, selekcije i prioriteta. Jednokratne pomo\u0107i od po\u010detka dobijaju \u010ditave kategorije stanovni\u0161tva nevezano za njihov socijalni status. Ova neselektivnost u tro\u0161enju javnih para prenebregava \u010dinjenicu da mnogi, i to oni najugro\u017eeniji, \u010desto nemaju prava da se prijave za jednokratnu pomo\u0107 jer nemaju dokumenta, ne primaju penzije pa \u010dak i ove kozmeti\u010dke populisti\u010dke mere ne dolaze do onih kojima je najpotrebnije.<\/p>\n\n\n\n Kako stru\u010dnjaci<\/a> navode, Vlada Srbije je od marta 2020. godine iz bud\u017eeta potro\u0161ila oko 1,4 milijarde evra za jednokratnu pomo\u0107 razli\u010ditim kategorijama gra\u0111ana \u2013 penzionerima, svim punoletnim gra\u0111anima i gra\u0111ankama, preduze\u0107ima. Kada se na to dodaju cifre pomo\u0107i mladima i penzionerima koje nam tek predstoje, dolazimo do cifre od 1,9 milijardi evra. Problem sa ovim razbacivanjem javnim parama nije samo u samoj \u010dinjenici da se to de\u0161ava, i to pred izbore, dodatni problem je u tome \u0161to ovakve mere nisu planirane, ve\u0107 se sti\u010de utisak da se izmene zakona o bud\u017eetu i rebalansi de\u0161avaju prate\u0107i<\/a> dinamiku izjava Aleksandra Vu\u010di\u0107a koji naj\u010de\u0161\u0107e izlazi sa objavama vezanim za nove mere jednokratne pomo\u0107i gra\u0111anima. Mo\u017eda nije lo\u0161e i podsetiti na \u010dinjenicu da predsednik Republike nema ustavna ovla\u0161\u0107enja da obe\u0107ava pare nikome ni da uti\u010de na raspodelu sredstava u javnom bud\u017eetu, ali tu smo gde smo.<\/p>\n\n\n\n Drugi problem je jasniji utoliko vi\u0161e \u0161to \u0107e ga svi osetiti i to na svom d\u017eepu. Novca za jednokratne pomo\u0107i u dr\u017eavnoj kasi zapravo nema, ve\u0107 se zarad ovih mera dr\u017eava Srbija dodatno zadu\u017eivala. Kako stru\u010dnjaci upozoravaju, ovaj koncept razbacivanja javnim parama ima\u0107e dugoro\u010dne posledice<\/a> po javne finansije. Prema procenama Fiskalnog saveta, Srbija je do sada zadu\u017eena preko 30 milijardi evra. Taj novac \u0107e gra\u0111ani i gra\u0111anke sutra vra\u0107ati iz poreza, i to sa kamatom, ka\u017eu<\/a> iz Fiskalnog saveta, dodaju\u0107i da doma\u0107a ekonomija trpi primetnu \u0161tetu zbog ovakvih neselektivnih isplata kroz “neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku\u201c, a o\u010dekuju se posledice kroz pove\u0107anje javnog duga i podgrevanja inflacije.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane finansijskih planova stoje predstavnici vlasti koji situaciju vide ne\u0161to druga\u010dije. Pa kako ka\u017ee ministar finansija<\/a>, cilj Vlade je bio da se stvori lepa atmosfera: “…da \u0161irimo optimizam me\u0111u mladima, i da vide da je dr\u017eava tu za njih, da smo jaki, stabilni, da imamo snage da pomognemo i njima”.<\/p>\n\n\n\n Koliko ova situacija stvara lepu atmosferu govori i \u010dinjenica da su mladi danima pre prijave za ovu pomo\u0107 u pandemijskim uslovima i ogromnim brojakama zara\u017eenih \u010dekali po redovima za izdavanje li\u010dnih karta, bez koje nisu mogli da se prijave za novac. O lepoj atmosferi govori i \u010dinjenica da je novac u ogromnoj meri mogao biti ulo\u017een u sistemsku podr\u0161ku mladim ljudima umesto ovih vru\u0107ih populisti\u010dkih mera, posebno imaju\u0107i u vidu da je u Srbiji procenat nezaposlenosti kod mladih barem duplo ve\u0107i od op\u0161te nezaposlenosti, da veliki procenat njih \u017eivi ispod svakog proseka, da preko 60% mladih nema mogu\u0107nost samostalnog \u017eivota ve\u0107 zavise od roditelja, te da se lo\u0161 \u017eivotni standard i potpuna bezperspektivnost u velikoj meri odra\u017eava i na njihovo mentalno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n Ipak, vlast je izabrala lepu atmosferu koju prate i poskupljenja i posledi\u010dno prazniji stomaci. Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku, cene u novembru pro\u0161le u odnosu na isti mesec 2020. godine su bile za 30,5 odsto ve\u0107e, od \u010dega je najvi\u0161e poskupela hrana. Iako guvernerka Narodne banke Srbije u predstavljanjima izve\u0161taja mesecima govori da je inflacija u privremenom porastu u odnosu na ciljanu, ona zapravo mesecima progresivno raste, a stru\u010dna javnost navodi da \u0107e rasti i tokom naredne godine.<\/p>\n\n\n\n Mnogi ose\u0107aju drasti\u010dan pad \u017eivotnog standarda, jer se \u0161tedi na osnovnim potrebama. Iako trenutno imamo zamrznute cene pojedinih proizvoda, \u0161to jeste trenutno zaustavilo cenovni rast prete\u017eno hrane, ekonomisti upozoravaju da na du\u017ei rok te mere nisu odr\u017eive. Za prose\u010dnu potro\u0161a\u010dku korpu gra\u0111ani i gra\u0111anke Srbije su pred kraj pro\u0161le godine morali da izdvoje preko 1,2 prose\u010dne plate, koju i ina\u010de prima manji broj ljudi. Ona ve\u0107a skupina koja \u017eivi od minimalne plate u Srbiji ne mo\u017ee da pokrije ni minimalnu potro\u0161a\u010dku korpu \u2013 pritom, plate su iste a kupovna mo\u0107 slabi iz meseca u mesec. Iako se poslednjih nekoliko godina licitira oko broja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, iz sindikata navode<\/a> da se taj broj kre\u0107e izme\u0111u 400.000 i 600.000 ljudi, dok zvani\u010dno i dalje stoji broj od oko 350.000 zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n Preko milion penzionera i penzionerki<\/a>, kojima Vu\u010di\u0107 dodeljuje jednokratne pomo\u0107i jer navodno misli na njihov \u017eivotni standard, \u017eive sa primanjima manjim i od minimalne plate. Penzije oko tre\u0107ine njih ne prema\u0161uju 15.000 dinara, a najni\u017ea primanja ima preko 2.000 poljoprivrednih penzionera koji primaju starosnu penziju manju od 5.000 dinara.<\/p>\n\n\n\n Srbija j<\/a>e zemlja sa najve\u0107im dru\u0161tvenim nejednakostima u Evropi. Dok istra\u017eiva\u010di du\u017ee vreme upozoravaju da nejednakosti uti\u010du i na socijalnu kartu stanovni\u0161tva i na privredni rast – koji u politici trenutne vlasti predstavlja glavni argument kojim se \u010desto manipuli\u0161e kako bi se ekonomski neuspesi predstavili kao ultimativni uspesi – donosioci odluka u Srbiji na svako pitanje imaju isti set odgovora koji se vrti oko deklamovanja procentualnog rasta BDP-a kao jedinog indikatora za stanje i \u017eivotni standard u dr\u017eavi. Pa kada se subjektivno zapitamo za\u0161to sve lo\u0161ije \u017eivimo, vlast pri\u010da o ekonomskom tigru koji ima “najve\u0107i rast BDP u Evropi\u201c.<\/p>\n\n\n\n Iako je i pred prethodne<\/a> izbore koji su odr\u017eani 2020. godine punoletnim gra\u0111anima i gra\u0111ankama ispla\u0107ivana pomo\u0107 od 100 evra, obe\u0107anih 100+100 evra za mlade (ali i onih 20.000 za penzionere) doveli su do brojnih reakcija u javnosti. Mnogi<\/a> su u obe\u0107anjima ovih davanja videli i mogu\u0107nost krivi\u010dne odgovornosti. Prema Krivi\u010dnom zakonu Republike Srbije onaj “ko drugome nudi, daje, obe\u0107a nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa, ili da glasa u korist ili protiv odre\u0111enog lica odnosno predloga, kazni\u0107e se nov\u010danom kaznom ili zatvorom do tri godine”. Istini na volju, takvu odgovornost bi tek trebalo institucionalno utvrditi. Ali institucije same te\u0161ko da \u0107e poku\u0161ati da u tome prona\u0111u ne\u0161to problemati\u010dno, barem ne pokazuju znakove \u017eivota kada su u pitanju brojne afere trenutne vlasti.<\/p>\n\n\n\n Prema analizi Fiskalnog saveta, Vlada je u nacrtu bud\u017eeta za 2022 godinu donela niz lo\u0161ih predloga. Neki od njih pokazuju nastavak lo\u0161e politike zapo\u0161ljavanja \u2013 tako se planira pove\u0107anje zarada u javnom sektoru u iznosu od 7% ali se ne planira pove\u0107anje broja zaposlenih, iako u brojnim slu\u017ebama postoji ozbiljan manjak kadrova. Kao dodatni problem vide i to \u0161to je bud\u017eet za teku\u0107u godinu planiran tako da se novac ula\u017ee u investicije koje ne opravdavaju ekonomsku isplativost i koji se bez realnog obja\u0161njenja nazivaju projektima od nacionalnog zna\u010daja. Jedan od takvih ulaganja je izgradnja Nacionalnog stadiona. Istovremeno, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje \u0107e biti umanjene u odnosu na pro\u0161lu godinu a ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekolo\u0161kog zaga\u0111enja su minimalno pove\u0107ana. Nije jasno za\u0161to su od javnog zna\u010daja ogromna ulaganja u vojsku i policiju, izgradnju spomenika, stadiona i sli\u010dnih megalomanskih projekata, a ne recimo ulaganje u ionako potkapacitirano zdravstvo, obrazovanje, nauku ili socijalnu za\u0161titu.<\/p>\n\n\n\n Takva politika, u kojoj ne postoji elementarna transparentnost tro\u0161enja javnih para, nema jasnog plana i strukturnog promi\u0161ljanja gde su zaista rupe i u \u0161ta je neophodno ulagati a da je u javnom interesu, ve\u0107 je godinama okosnica politi\u010dkog \u017eivota u Srbiji. Da li je socijalna dr\u017eava pretvorena u privatni d\u017eep stranke na vlasti koja \u0161akom i kapom kupuje glasove pred predstoje\u0107e izbore? Ono \u0161to je sigurno jasno jeste da \u0107e nas nakon aprilskih izbora sti\u0107i i krediti, i kamate i inflacija koja \u0107e nam pojesti i ovo malo novca \u0161to \u010dvrsto stiskamo u ruci trude\u0107i se da skrpimo kraj s krajem.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 obe\u0107ao je nastaviti populisti\u010dku mjeru isplate jednokratne pomo\u0107i od 100 eura mladima i penzionerima kao oblik ubla\u017eavanja posljedica pandemije i u idu\u0107oj godini, ukoliko njegova stranka pobijedi na aprilskim izborima. Te neselektivne mjere \u010desto ne dopiru do onih kojima je pomo\u0107 najpotrebnija, a dugoro\u010dno \u0107e gra\u0111ani biti ti kojima \u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":41015,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[463,884,1135,1527],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404],"class_list":["post-41003","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-aleksandar-vucic","tag-pandemija","tag-penzioneri","tag-siromasni-radnici","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41003","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=41003"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41003\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":41019,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/41003\/revisions\/41019"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/41015"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=41003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=41003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=41003"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=41003"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=41003"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=41003"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=41003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Zadu\u017eeni do gu\u0161e ali nek je barem lepa atmosfera<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ekonomskog tigra pojela inflacija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Pljuni pa zalepi politika<\/strong><\/h2>\n\n\n\n