Nedavni prekid snabdjevanja stanovni\u0161tva nekoliko gradova u Srbiji elektri\u010dnom energijom ogoljelo je strukturne probleme u kojim se nalaza Elektroprivreda Srbije: od partijskog kadroviranja do izostanka planova energetske tranzicije, pogotove one koja bi bila pravedna. O povijesti tih problema i njihovoj trenutnoj eskalaciji pi\u0161e Predrag Mom\u010dilovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Sneg je iznenadio putare, postala je uobi\u010dajna izjava koja se svake zime mo\u017ee \u010duti u Srbiji. Ove godine sneg, sredinom decembra nije samo iznenadio putare ve\u0107 je “iznenadio” i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS), koja se na\u0161la u problemu kada je gotovo istovremeno prestalo snabdevanje elektri\u010dnom energijom i grejanjem iz termoelektrana na ugalj u basenu Kolubare.<\/p>\n\n\n\n
U no\u0107i izme\u0111u 11. i 12. decembra ki\u0161a koja je padala u Beogradu i okolini pretvorila se u sneg i do jutra ve\u0107 je napadalo 20ak centimetara vla\u017enog snega. Gotovo istovremeno sa prvim snegom iz rada je ispala ve\u0107ina blokova najve\u0107e termoelektrane na ugalj, i pre nego \u0161to su se stanovnici Obrenovca, Lazarevca i Beograda probudili van funkcije su bila postorojenja koja napajaju elektri\u010dnom energijom veliki deo Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Usled snega do\u0161lo je do obru\u0161avanja stabala i bandera pa je u pojedinim slu\u010dajevima bila prekinula elektromre\u017ea. Sa druge strane mnogo ve\u0107i problem je bio u tome \u0161to rukovodstvo Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) nije bilo uop\u0161te spremno. Rezerve suvog uglja bile su na minimumu, pa se ubrzo pre\u0161lo na spaljivanje svega \u0161to do\u0111e pod ruku. A pod ruku je do\u0161ao vla\u017ean ugalj, pome\u0161an sa blatom. Ovako lo\u0161 energent doveo je do zastoja u radu, i jo\u0161 jednom razotkrio problem koji mo\u017ee da nastane kada kao dominantni energent koristite lignit, najlo\u0161ijeg kvaliteta, sa najmanjom energetskom vredno\u0161\u0107u, a najve\u0107im posledicama po \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n
Usled prestanka sa radom ve\u0107ine blokova termoelektrane do\u0161lo je i do prekida snabdevanja elektri\u010dnom energijom pa je vi\u0161e od 136 hiljada ljudi i vi\u0161e od 2.200 trafo-stanica ostalo bez struje. Delovi Obrenovca koji se greju pomo\u0107u tople vode iz termoelektrane bili danima bez grejanja. Usled nestanka grejanja rad javnih slu\u017ebi u Obrenovcu je prekinut na par dana, a otkazana je i nastava u \u0161kolama.<\/p>\n\n\n\n
Ova havarija izazvana lo\u0161im upravljanjem dovela je do toga da prvi put nakon 2014. godine i katastrofalnih poplava koje su pogodile Obrenovac, bude gotovo u potpunosti prekinuta proizvodnja energije. Kolubarske termoelektrane funkcionisale su \u010dak i tokom bombardovanja 1999. godine uprkos tome \u0161to je NATO alijansa koristila grafitne bombe da bi destabilizovala elektro mre\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Do dugoro\u010dnih i sveobuhvatnih restrikcija struje nije do\u0161lo, jer se gotovo istovremeno dr\u017eava preorjentisala na uvoz elektri\u010dne energije iz susednih dr\u017eava. Zahvaljuju\u0107i relativno dobrim vremenskim prilikama u regionu, bilo je dovoljno elektri\u010dne energije za uvoz iz svih susednih dr\u017eava, time je Srbija izbegla potpuni krah svog elektroenergetskog sistema. Ovim se jo\u0161 jednom pokazalo da kada je elektroenergetski sistem u pitanju kao mala dr\u017eava gotovo je nemogu\u0107e da ostanete izolovani ve\u0107 je klju\u010d u saradnji sa susedima. Do delimi\u010dne stabilizacije sistema i vra\u0107anja u stanje pre havarije do\u0161lo je tek posle 5-6 dana, u me\u0111uvremenu Srbija je bila zavisna od uvoza. Uvoz elektri\u010dne energije skupo je ko\u0161ao Srbiju jer je usled globalne energetske krize cena megavat sata na tr\u017ei\u0161tu iznosila i preko 300 eura, a Srbije je bilo potrebno svakog sata preko 1500 megavata, \u0161to zna\u010di da se u skupljoj tarifi na uvoz elektri\u010dne energije tro\u0161ilo oko pola miliona evra svakog sata.<\/p>\n\n\n\n
Kao i za sve druge probleme, pravovremena politi\u010dka reakcija je izostala. Umesto da se gra\u0111anima objasni \u0161ta se desilo i od njih eventualno zatra\u017ei racionalnija potro\u0161nja energije problem je za po\u010detak gurnut pod tepih daleko od o\u010diju javnosti. Ali vest da je puno ljudi bez struje brzo se pro\u0161irila preko nezavisnih medija i putem dru\u0161tvenih mre\u017ea tako da je vrlo brzo bilo nemogu\u0107e izbe\u0107i slona koji se nalazio sobi.<\/p>\n\n\n\n
EPS po svojoj veli\u010dini i zna\u010daju jeste slon, jer je ujedno i najve\u0107e javno preduze\u0107e. A ovo javno preduze\u0107e se godinama koristi kako bi se zadovoljili uski partijski interesi bilo Socijalisti\u010dke partije Srbije ranije, bilo Srpske napredne stranke, danas. Godine lo\u0161eg upravljanja i partijskog zapo\u0161ljavanja tokom pro\u0161le nedelje do\u0161le su na naplatu. A lo\u0161e upravljanje izme\u0111u ostalog ogleda se i u tome da EPS ve\u0107 vi\u0161e od pet godina nema direktora, ve\u0107 je na poziciji vr\u0161ilaca du\u017enosti \u010dovek bez relevantnih iskustava u vo\u0111enju ovako velikog sistema Milorad Gr\u010di\u0107 kadar blizak SNS-u. \u010cak je i njegov jednogodi\u0161nji mandat istekao pre \u010detiri i po godina, ali novi direktor u me\u0111uvremenu nije izabran.<\/p>\n\n\n\n