Dok je prije samo nekoliko godina srpski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 majke nazivao “porodiljskom mafijom”, sada najavljuje novi set pronatalitetnih politika, me\u0111u ostalim ukidanje ispitnih rokova trudnim studenticama i 2.500 eura jednokratne pomo\u0107i za svako prvoro\u0111eno dijete. Irena Peji\u0107 ukazuje na predizbornu licitaciju socijalnom sigurno\u0161\u0107u dok s druge strane zjapi praznina na mjestu politika planiranja obitelji. <\/p>\n\n\n\n
Dobre vesti za budu\u0107e porodilje sti\u017eu sa Andri\u0107evog venca u Beogradu: za svako prvoro\u0111eno dete dr\u017eava \u0107e od 1. januara upla\u0107ivati 300.000 dinara (otprilike 2.500 eura) jednokratne pomo\u0107i! Ako ste studentkinja, pritom i trudna, novi set pronatalitetnih politika nudi re\u0161enje \u2013 kako bi se olak\u0161ala odluka da zadr\u017eite dete, dr\u017eava za trudnicu i partnera ukida ispitne rokove! A ako jo\u0161 planirate da kupite i stan, mo\u017ee i to sa dr\u017eavnih do 20.000 eura za u\u010de\u0161\u0107e. Spremaju se mere i za drugo i tre\u0107e dete, javi\u0107e nam detalje, \u010dim osu\u0161e ugalj<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Novi set pronatalitetnih mera predstavio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 u svom redovno\/vanrednom “obra\u0107anju naciji<\/a>\u201c koje se prenosilo na (skoro) svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom i na nebrojeno onih na kablu. Nacija je slu\u0161ala kako \u0107e porodilje od januara dobiti ogromne<\/em> olak\u0161ice u prvom periodu po ro\u0111enju deteta, a najavljeno je i razmatranje promene izuzetno diskriminatornog Zakona o finansijskoj pomo\u0107i porodicama sa decom koji je ve\u0107 tri godine na snazi. Neverovatan razvoj pri\u010de koji je pre samo nekoliko godina po\u010deo sa obra\u010dunom sa tzv. porodiljskom mafijom<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Da li je u pitanju kona\u010dno prihvatanje \u010dinjenice da su demografski problemi u Srbiji ne\u0161to na \u010demu treba sistemski raditi, da je polo\u017eaj majki i roditelja generalno prili\u010dno ugro\u017een i bez strukturne pomo\u0107i i potpore, ili je u pitanju samo predizborna rasprodaja zarad po kojeg glasa vi\u0161e, skoro i da nije pitanje koje je neophodno postaviti, ali hajde, \u0161to da ne.<\/p>\n\n\n\n Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je gostuju\u0107i na televiziji Pink <\/em>izjavio<\/a> da je dobio predloge od ministra za brigu o porodici i demografiji Ratka Dmitrovi\u0107a da se krene sa izmenama pomenutog zakona. Izmena \u0107e po re\u010dima predsednika imati cilj da se trudnicama i porodiljama olak\u0161aju mnoge stvari i da se uvedu zna\u010dajna uve\u0107anja iznosa za decu i ra\u0111anje. Taj isti ministar, koji je navodno predlo\u017eio izmene ovog Zakona (neke od izmena su ve\u0107 usvojene<\/a> po\u010detkom godine, daleko od dovoljnih da bismo rekli da je zakon pobolj\u0161an), u svojim nastupima skoro nikada ne propusti priliku da podseti kako su za demografske probleme odgovorne \u017eene.<\/p>\n\n\n\n Tako Dmitrovi\u0107 podse\u0107a da podaci pokazuju da danas \u017eene u Srbiji u proseku prvo dete ra\u0111aju sa 30 godina i da to zna\u010di da \u0107e zemlja za 30 godina “imati malo \u017eena u reproduktivnom periodu\u201c i “Nastave li se sada\u0161nji negativni trendovi, realna je pretpostavka da \u0107e 2050. godine u Srbiji \u017eiveti ne\u0161to vi\u0161e od \u010detiri miliona stanovnika\u201c, te da je uz sve mere populacione politike, za demografiju klju\u010dno pitanje promena svesti o va\u017enosti o\u010duvanja porodice i negovanju dece kao “najve\u0107e li\u010dne i dru\u0161tvene vrednosti\u201c. Taj isti ministar je javnost upoznao i sa problemima stope sterilnosti (?!): “\u017dena koja ra\u0111a sa 23 godine, stopa sterilnosti kod nje je oko pet odsto, sa 30, 33 godine penje se na oko 55 odsto…”, objasnio je Dmitrovi\u0107. Istom prilikom je ministar dodao da “porodice koje imaju mnogo dece su skromnih materijalnih mogu\u0107nosti i ta finansijska situacija u kojoj su nije zbog toga \u0161to ih imaju vi\u0161e… Vole decu”, naveo<\/a> je ministar.<\/p>\n\n\n\n Pored redovnog vapaja da \u017eene ra\u0111aju decu i doka\u017eu da su ispravne \u017eene koje ispunjavaju svoju osnovnu ulogu u dru\u0161tvu i ina\u010de, i vrlo neukog razmatranja potencijalnih problema \u017eenskog reproduktivnog zdravlja koji se ne javljaju samo zbog godina trudnice\/budu\u0107e trudnice i koji se \u010desto mogu izbe\u0107i i na vreme re\u0161avati kada bismo imali zdravstvenu za\u0161titu u koju se ula\u017eu sredstva i resursi jer je ponekad jedan preventivni test dovoljan da se \u017eene po\u0161tede brojnih problema u budu\u0107nosti kada re\u0161e da ra\u0111aju decu, iz navedenih izjava ispada da roditelji sa jednim ili dva deteta – ne vole decu? Prema dostupnim podacima<\/a>, oko 40 odsto parova koji imaju problem sa za\u010de\u0107em je pogo\u0111eno \u017eenskim sterilitetom, 40 odsto mu\u0161kim, a 20 odsto je sterilitet nepoznatog uzroka. Tako\u0111e, zvani\u010dn<\/a>e statistike pokazuju da je prosek godina prvorotki u Srbiji je i dalje ispod 30 godina starosti \u017eene, \u0161to je tako\u0111e i ispod evropskog proseka.<\/p>\n\n\n\n Kad ministar ka\u017ee da finansijska pomo\u0107 nije presudna za odluku da se rodi dete, rekao je su\u0161tinski jedno op\u0161te mesto \u2013 naravno da nije samo<\/em> do novca. U Srbiji ne postoji ni\u0161ta \u0161to bismo mogli da nazovemo politikama planiranja porodice, jer nema strukturnog pristupa ra\u0111anju koji bi pratile zdravstvene, socijalne i politike zapo\u0161ljavanja, ja\u010danje javnih usluga kroz pove\u0107anje dostupnosti adekvatnih kapaciteta pred\u0161kolskih i \u0161kolskih ustanova, javnog prevoza i sli\u010dno. Zato nasuprot tome imamo agresivne tzv. populacione politike<\/a> koje se svode na licitaciju jednokratne pomo\u0107i porodiljama iz godine u godinu.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane su i u Srbiji prisutni globalni trendovi koji se ogledaju u diskriminaciji \u017eena<\/a> na tr\u017ei\u0161tu rada, istiskivanju \u017eena iz pla\u0107enijih zanimanja i uop\u0161te feminizacije siroma\u0161tva. \u017dene i ina\u010de \u010de\u0161\u0107e dobijaju otkaze, posebno kada se vrate sa porodiljskog, te\u017ee se zapo\u0161ljavaju, slabije su pla\u0107ene i te\u017ee napreduju na poslu. Ukoliko \u017eena pripada i nekoj od dodatno marginalizovanih grupa situacija postaje drasti\u010dno nezahvalnija za puku egzistenciju, pa time i planiranje ra\u0111anja. Odluku o ra\u0111anju dece posebno ote\u017eava odnos dr\u017eave koji najbolje ilustruje<\/a> i dalje va\u017ee\u0107i Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom, koji je i pored ovogodi\u0161njih promena i dalje diskriminatoran prema nezaposlenim \u017eenama, prekarno zaposlenim \u017eenama koje nemaju 18 meseci vezanog radnog sta\u017ea, samostalnim umetnicama, frilenserkama, preduzetnicama, ali i \u017eenama koje imaju preko \u010detvoro dece.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno sa pompeznim najavama “najve\u0107ih stopa stimulacije ra\u0111anja u Evropi\u201c, trudne preduzetnice gostuju po televizijama i obja\u0161njavaju javnosti u kakvom su se paradoksu na\u0161le. Preduzetnice, u koje osim preduzetnica u u\u017eem smislu spadaju i samozaposlene radnice, frilenserke i samostalne umetnice, nemaju pravo na porodiljsku nadoknadu. Njima Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje ne upla\u0107uje doprinose, te one u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta nemaju penziono i invalidsko osiguranje, ali ni osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti. Prema analizi Digitalne zajednice, preduzetnice koje se odlu\u010de da nastave poslovanje u toku trudni\u010dkog odsustva tako \u0161to ovlaste poslovo\u0111u da radi za njih, ne mogu da imaju pun iznos naknade ve\u0107 se ona smanjuje za 50% u odnosu na naknadu zarade koju bi dobijale da su privremeno obustavile delatnost. Pored toga, one nemaju pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine nakon ro\u0111enja drugog, tre\u0107eg i svakog slede\u0107eg deteta, niti mogu da prenesu na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao \u0161to to mogu zaposlene \u017eene.<\/p>\n\n\n\n Mere \u0161tednje koje prati i kriza prouzrokovana pandemijom koronavirusa, najvi\u0161e su pogodile \u017eene. Ginekolo\u0161ki pregledi u domovima zdravlja odavno se dugo \u010dekaju. Preventivni ginekolo\u0161ki i endokrinolo\u0161ki pregledi u prenatalnom periodu nisu pravilo, a \u017eene su prinu\u0111ene da prolaze i kroz vi\u0161e spontanih poba\u010daja da bi, primera radi, mogle da dobiju dijagnozu trombofilije kako bi slede\u0107u trudno\u0107u uz terapiju iznele do kraja. Tome svemu treba dodati i pitanje onih koji \u017eele decu, ali imaju pote\u0161ko\u0107e da do ra\u0111anja do\u0111u, \u0161to je prema statistikama svaki \u0161esti par. Da biste kroz proces vantelesne oplodnje u Srbiji pro\u0161li o tro\u0161ku Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje neophodno je da ispunjavate odre\u0111ene uslove \u2013 ukratko, da ste u heteroseksualnoj bra\u010dnoj ili vanbra\u010dnoj zajednici, da imate o\u010duvanu funkciju jajnika i da je \u017eena mla\u0111a od 43 godine. Istini na volju, broj poku\u0161aja o tro\u0161ku dr\u017eave je od pre nekoliko godina neograni\u010den, \u0161to svakako predstavlja olak\u0161avaju\u0107u okolnost za one koji nemaju sre\u0107e da iz prvog ili drugog poku\u0161aja VTO dobiju bebu, no imaju\u0107i u vidu trajanje i psihofizi\u010dko optere\u0107enje za pre svega \u017eene u ovom procesu, upitno je kroz koliko ciklusa je zapravo mogu\u0107e pro\u0107i. Ono o \u010demu se re\u0111e pri\u010da jeste \u010dinjenica da \u010dak i kada pro\u0111ete komisiju za vantelesnu oplodnju u Srbiji gomilu novca morate da ulo\u017eite u sve neophodne analize, lekove, suplemente i preglede koje \u0107ete, kako biste u\u0161tedeli vreme i o\u010duvali ono malo mentalnog zdravlja, raditi o svom tro\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n Srbija ne ula\u017ee dovoljno u preventivu kada je u pitanju reproduktivno zdravlje \u017eena ali i mu\u0161karaca. \u017dene nemaju redovne preventivne analize hormonskog statusa, zaliha jajnih \u0107elija koje sve \u010de\u0161\u0107e i kod sve mla\u0111ih \u017eena postaju problem fertiliteta i preuranjene menopauze. Srbija tako\u0111e nema banku humanih reproduktivnih \u0107elija, pa ne postoji ni mogu\u0107nost donacije. Sve to ukazuje na mnogo ve\u0107i problem \u2013 na predizbornu licitaciju socijalnom sigurno\u0161\u0107u, kako za budu\u0107e majke tako i za sve druge ugro\u017eene grupe. Spisak tro\u0161kova za dete od ro\u0111enja do \u0161kolskih dana je ogroman, a sa izuzetno niskim platama i jako nesigurnim poslovima u Srbiji, imati dete svojevrsna je hrabrost. Ovome treba dodati i situaciju sa zaga\u0111enjem, \u010disto kako bi se stekla slika gde vam dete raste \u2013 u zemlji u kojoj zimi \u010desto danima nema izlaska iz ku\u0107e jer je zaga\u0111enje me\u0111u najve\u0107em na svetu.<\/p>\n\n\n\n Sistema u kome mo\u017eete da se oslonite da \u0107ete dete za\u010deti, roditi i gajiti u uslovima elementarne sigurnosti nema. Da li nov\u010dana pomo\u0107 po ro\u0111enju zna\u010di \u2013 naravno da zna\u010di. Nema porodice kojoj ta pomo\u0107 ne\u0107e dobro do\u0107i \u2013 nekima da plate opremu za bebu, nekima da “otplate\u201c preglede koje su pla\u0107ali u toku trudno\u0107e privatno, nekima da mo\u017eda obezbede grejanje za slede\u0107u sezonu ili plate neki dug. Da li \u0107e zaista novac biti ispla\u0107ivan porodiljama nakon Nove godine ostaje da vidimo, jer stru\u010dnjaci ka\u017eu da je kasa prazna. Imaju\u0107i u vidu da se ve\u0107 mesecima ni\u017eu kriza za krizom i mnogobrojni dru\u0161tveni po\u017eari koje ekipa na vlasti ne uspeva vi\u0161e na vreme da spinuje i gasi, ne bi bilo iznena\u0111enje da od 1. januara ponovo vrate onu staru mantru o mamama mafija\u0161icama ili da nove pronatalitetne mere umesto na mostu platimo na \u0107upriji, \u0161tednjom na nekim drugim socijalnim davanjima. \u017divi bili pa videli.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dok je prije samo nekoliko godina srpski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 majke nazivao “porodiljskom mafijom”, sada najavljuje novi set pronatalitetnih politika, me\u0111u ostalim ukidanje ispitnih rokova trudnim studenticama i 2.500 eura jednokratne pomo\u0107i za svako prvoro\u0111eno dijete. Irena Peji\u0107 ukazuje na predizbornu licitaciju socijalnom sigurno\u0161\u0107u dok s druge strane zjapi praznina na mjestu politika planiranja obitelji. […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":40623,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[618,1625],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404],"class_list":["post-40621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-demografija","tag-porodica","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40621","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40621"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40621\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40632,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40621\/revisions\/40632"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40623"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40621"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40621"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40621"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40621"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40621"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40621"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40621"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ko se to bavi demografijom i brigom o porodici?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Predizborna rasprodaja, posle se snalazi kako zna\u0161 i ume\u0161<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Licitacija socijalnom sigurno\u0161\u0107u <\/h2>\n\n\n\n