Misterija \u201csrpskog sela\u201d u Istri koje je postalo \u201ccrnogorsko selo\u201d zapravo je pri\u010da o procesu nastajanja i nestajanja nacionalnih identiteta. Taj proces je fluidan i konstantno traje, iako je nacionalisti\u010dkim ideolozima u interesu da etni\u010dki identitet predstave kao ne\u0161to nepromenjivo, fiskno i ve\u010dno.<\/p>\n\n\n\n
Desetak kilometara severno od Pule nalazi se Peroj, naizgled tipi\u010dno istarsko selo, danas puno apartmana i pla\u017ea, okru\u017eeno maslinjacima i vinogradima, sa karakteristi\u010dnim kamenim crkvenim tornjem u centru. Jedina atipi\u010dna stvar koja zapada za oko pri dolasku je \u0161to, za razliku od manje-vi\u0161e svakog drugog naseljenog mesta u Istri, nema rotor. Me\u0111utim, pri ulasku u onu tipi\u010dnu istarsku crkvu, koja je u su\u0161tini i najva\u017eniji reper ovog mesta, zate\u0107i \u0107ete ne\u0161to neo\u010dekivano: pravoslavni ikonostas. Jer, u Peroju \u017eive pravoslavci. Toliko makar nije sporno. Nesporazumi nastanu kada po\u010dnemo da \u010deprkamo po njihovoj etni\u010dkoj pripadnosti.<\/p>\n\n\n\n
Srpsko kulturno dru\u0161tvo \u201cProsvjeta\u201d u Rijeci objavilo je nedavno reprint knjige Frana Barbali\u0107a \u201cPeroj – srpsko selo u Istri\u201d iz 1933. godine. Knjiga predstavlja dragocen dokument, ne samo o istoriji razvoja toga mesta, nego i o \u017eivotu u njemu tridesetih godina pro\u0161log veka, kada je Istra bila pod italijanskom vla\u0161\u0107u. Me\u0111utim, podnaslov je du\u0161u dao za kontroverzu. Kako to da se selo u kojem se ve\u0107ina pravoslavnog stanovni\u0161tva danas izja\u0161njava kao Crnogorci u monografiji napisanoj pre stotinjak godina naziva \u201csrpsko selo u Istri\u201d? To vu\u010de za sobom i jedno op\u0161tije pitanje: kako to da neki ljudi koji se danas izja\u0161njavaju kao Crnogorci imaju pretke koji su se smatrali Srbima? Ovo pitanje, naravno, ima i poprili\u010dno kompleksne politi\u010dke implikacije, naro\u010dito uzev\u0161i u obzir savremena doga\u0111anja u Crnoj Gori.<\/p>\n\n\n\n
Da bismo razumeli o \u010demu se tu radi, za po\u010detak treba da prihvatimo da su nacije jedan istorijski uslovljen fenomen, i to fenomen koji se vezuje za moderno doba, odnosno period od nastanka industrijskog kapitalizma u 18. i 19. veku do danas. Ovo je poprili\u010dno nekontroverzna izjava u istoriografiji, i stvar je prakti\u010dno konsenzusa: ljudi poput Stefana Nemanje ili kralja Tomislava nisu imali nacionalni identitet, iako njihovi spomenici iz dnevno-politi\u010dkih razloga krase trgove prestonica onih dr\u017eava koje danas poku\u0161avaju da doka\u017eu tobo\u017enji politi\u010dki kontinuitet sa njima. U srednjem veku, dominantni identiteti bili su verski i klasni. Tako je i sama \u201cEvropa\u201d kao koncept ozna\u010davala \u201chri\u0161\u0107anske\u201d zemlje: dana\u0161nja \u0160panija, pod muslimanskom vla\u0161\u0107u, nije bila deo \u201cEvrope\u201d, a dana\u0161nja Turska, pod vizantijskom, jeste. Kakav-takav etni\u010dki identitet, ako je i bio kori\u0161ten, bio je isklju\u010divo metod legitimizacije vlasti. Vladari su te\u017eili da se izja\u0161njavaju kao pripadnici druga\u010dijeg<\/em> etni\u010dkog (id)entiteta od svojih podanika, jer je bilo sramno deliti poreklo sa kmetovima. Stoga su, recimo, britanski vladari insistirali na svom normanskom poreklu, balkanski na gr\u010dkom, a francuski na germanskom. Biti deo slovenskog ili ilirskog plebsa na Balkanu, ili galskog u Francuskoj, za plemstvo je bilo nezamislivo.<\/p>\n\n\n\n Stvar se menja sa razvojem gra\u0111anske klase, industrijalizacijom i pojavom ideja prosvetiteljstva koje su taj razvoj pratile. Sve mo\u0107nija gra\u0111anska klasa vi\u0161e ne veruje u ideju da je vlast monarha bogom-dana. \u0160tavi\u0161e, sve manje ih uop\u0161te veruje u boga. Koji je onda izvor politi\u010dke vlasti, ako ne bo\u017eanski mandat? Odgovor gra\u0111anske klase je nacija<\/em> ili narod<\/em>, \u010diji su oni, naravno, predstavnici i svojevrsna avangarda. Ovo je ideja vodilja revolucija u Holandiji, Francuskoj, delom \u010dak i u Engleskoj u 17. veku, kao i svih revolucija 19. i 20. veka, sa izuzetkom komunisti\u010dkih.<\/p>\n\n\n\n Ako vam ovo na prvu loptu zvu\u010di \u010dudno, to je sasvim u redu. Na kraju krajeva, svi mi smo u \u0161kolama u\u010dili o \u201cstolje\u0107u sedmom\u201d ili o Nemanji\u0107ima kao \u201csrpskim vladarima\u201d. 1<\/a><\/sup> Iluzija o nacionalnom kontinuitetu koji se\u017ee daleko u pro\u0161lost deo je legitimizacijske strategije svakog nacionalnog pokreta i svake nacionalisti\u010dke ideologije. Me\u0111utim, ona jednostavno ne odgovara istorijskoj stvarnosti. Ti \u201ckontinuiteti\u201d i mitovi stvarani su najvi\u0161e u 19. veku, a britanski istori\u010dar Eric Hobsbawm nazivao ih je \u201cizmi\u0161ljanje tradicije<\/a>\u201d. U srpskom kontekstu, Ivan \u010colovi\u0107 je, recimo, ispratio<\/a> kako se vite\u0161ki mit o Kosovu pretvorio u nacionalni mit, a Sr\u0111an Atanasovski <\/a>kako je \u201cnacionalna\u201d muzi\u010dka tradicija stvarana tako \u0161to su iz narodnih pesama izbacivani zvuci koji bi mogli delovati \u201corijentalno\u201d i \u201cturski\u201d. Hrvatska, u neku ruku, ima jo\u0161 ve\u0107e probleme, jer je hrvatski nacionalni pokret u Austro-Ugarskoj vrlo \u010desto bio \u201cilirski\u201d ili \u201cjugoslovenski\u201d orijentisan. Tako bi recimo Josip Juraj Strossmayer, iako deo dana\u0161njeg hrvatskog nacionalnog kanona, u savremenoj Hrvatskoj najverovatnije bio u zatvoru zbog protivustavnog delovanja. Naime, Strossmayer se zalagao za stvaranje politi\u010dke zajednice Ju\u017enih Slovena, \u0161to je u savremenoj Republici Hrvatskoj zabranjeno po \u010dlanu 135. njenog Ustava<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Nacije su, dakle, produkt modernog sveta, a i sam taj proces prolazio je kroz stalne ogromne promene koje su danas uglavnom sakrivene monolitnom nacionalnom ideologijom. Istori\u010darke i istori\u010dari \u010desto to rezimiraju izjavom koja je ve\u0107 prakti\u010dno kli\u0161e u na\u0161oj struci, a to je da su nacije izum devetnaestog veka. Iako u op\u0161tim crtama ta\u010dno, ovo je donekle upro\u0161\u0107avanje. Kao \u0161to sam spomenuo, neki nacionalni identiteti nastaju i u osamnaestom ili \u010dak sedamnaestom veku, ali isto tako i u dvadesetom. Ne postoji nikakav razlog da i u dvadeset prvom veku ne do\u0111e do nastanka novih, budu\u0107ih nacija, osim ako ne do\u0111e do stvaranja novih vidova politi\u010dke legitimnosti, mada to po mom mi\u0161ljenju nu\u017eno podrazumeva i prevazila\u017eenje kapitalizma kao na\u010dina proizvodnje. U svakom slu\u010daju, nije nemogu\u0107e i da neke nacije i\u0161\u010deznu, iako verujem da nekima zvu\u010di stra\u0161no pomisao da u budu\u0107nosti mo\u017eda ne\u0107e biti ljudi koji \u0107e se izja\u0161njavati kao Srbi ili Hrvati.<\/p>\n\n\n\n U dvadesetom veku, samo na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, videli smo nastanak tri nova nacionalna identiteta: makedonskog<\/a>, bo\u0161nja\u010dkog i crnogorskog. Crnogorski je najskoriji, i zato \u010desto deluje najsuludije. Srpskohrvatski jezik je administrativnom odlukom podeljen na \u010detiri dela u zadnjih trideset godina, ali nikome osim Crnogoraca nije palo na pamet da pritom izmisle i dva nova slova. Isto tako, u akademskim krugovima deluje intelektualno neiskreno, a u srpskim nacionalisti\u010dkim, siguran sam, i razjaruju\u0107e, kako se crnogorski identitet izmi\u0161lja i retroaktivno pripisuje ljudima koji ga nu\u017eno nisu imali. Pre dve i po godine u Baru sam, u jednom antikvarijatu, imao priliku da u rukama dr\u017eim dva primerka iste knjige o lokalnoj istoriji. Jedno izdanje bilo je iz devedesetih, a drugo iz perioda nakon \u0161to je Crna Gora proglasila nezavisnost. U drugom izdanju, iz jednog od citata kralja Nikole I Petrovi\u0107a-Njego\u0161a, izbrisana je re\u010denica u kojoj on govori o svojoj pripadnosti srpskom narodu.<\/p>\n\n\n\n Da li to crnogorsku naciju \u010dini manje stvarnom? Naravno da ne. Svako ima pravo da se nacionalno izja\u0161njava kako ho\u0107e. Dana\u0161nji crnogorski nacionalni narativ deluje suludo, svakako, ali nije ni\u0161ta lu\u0111i ni gluplji od izmi\u0161ljanja i falsifikata kori\u0161tenih u procesu stvaranja drugih nacija u Evropi. Recimo, \u201cdereti\u0107evska\u201d neo-romanti\u010darska pseudoistorijska \u0161kola, koja generalno predstavlja predmet sprdnje uprkos svojoj popularnosti u savremenoj Srbiji, zapravo je samo bizarni postmoderni bu\u0107kuri\u0161 preuzet od nekriti\u010dke istoriografije 19. veka, \u010diji poklonici su isto smatrali Srbe najstarijim i autohtonim narodom na Balkanu. Crna Gora danas je fascinatna jer imamo retku priliku da pratimo proces stvaranja nacije u realnom vremenu.<\/p>\n\n\n\n Debata o tome da li su Crnogorci \u201cstvarna\u201d nacija ili ne, osim \u0161to zamagljuje istorijsku uslovljenost i fluidnost nastanka nacija, slu\u017ei da prikrije i jo\u0161 jedno pitanje. To je zna\u010daj Jugoslavije kao entiteta na Balkanu koji je kroz dvadeseti vek uspe\u0161no re\u0161avao kontradikcije proizvedene pojavom nacionalizma. Ko\u010da Popovi\u0107 je u razgovorima sa Aleksandrom Nenadovi\u0107em krajem osamdesetih izjavio<\/a> da kosovski Albanci \u201cmogu biti Albanci i Jugosloveni, ali te\u0161ko da bi mogli biti Albanci i Srbi.\u201d Me\u0111utim, ova izjava u velikoj meri je primenjiva i na ljude iz Crne Gore, Bosne i Makedonije, koje je nadnacionalna federacija \u0161titla od hegemonisti\u010dkih te\u017enji okolnih starijih nacionalizama, bilo da se radilo o srpskom, hrvatskom, ili \u010dak bugarskom.<\/p>\n\n\n\n Naravno, Jugoslavija nije bila jedino re\u0161enje – komunistkinje i komunisti su, pre nego \u0161to su prihvatili jugoslovensko jedinstvo, dugo preferirali stvaranje Balkanske federacije. Prihvatanje jugoslovenskog projekta bilo je kompromis nastao kao deo odgovora na ja\u010danje fa\u0161izma. U svakom slu\u010daju, nacionalni mir na Balkanu postizan je isklju\u010divo u vi\u0161enacionalnim dr\u017eavama. \u0160tavi\u0161e, one su se kroz dvadeseti vek pokazale kao najuspe\u0161nije \u010dak i iz perpsektive nacionalista, \u0161to su oni promo\u0107urniji me\u0111u njima \u010desto uvi\u0111ali, i takvi su \u010desto zavr\u0161avali kao komunisti<\/a>. Srpski i hrvatski nacionalisti uvek su mogli imati Bosnu i Hercegovinu u sastavu svoje dr\u017eave samo ako su bili deo ve\u0107e, nadnacionalne federacije. Drugim re\u010dima, \u010dak i za nacionaliste, jedino istorijski uspe\u0161no re\u0161enje \u201cnacionalnog pitanja\u201d do sada bilo je internacionalisti\u010dko. Sa druge strane, sasvim je drugo pitanje da li je danas, kada nacionalizam vi\u0161e ne igra i ne mo\u017ee da igra nikakvu istorijski progresivnu ulogu, ikome zapravo u interesu da bilo koje aktuelno \u201cnacionalno pitanje\u201d ikada bude \u201cre\u0161eno\u201d. \u201cNere\u0161ena\u201d nacionalna pitanja predstavljaju provereno uspe\u0161an paravan za vlast kapitalisti\u010dke klase i kontinuiranu plja\u010dku stanovni\u0161tva koje \u017eivi na ru\u0161evinama socijalisti\u010dke Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n No, da se vratimo na pitanje sa po\u010detka teksta. Kako je onda uop\u0161te do\u0161lo do konkretnog stvaranja crnogorske nacije? Kao i sa mnogim nacijama, u startu je te\u0161ko razgrani\u010diti regionalni i nacionalni identitet. Za mnoge \u201co\u010deve\u201d nacija (a obi\u010dno se radilo o mu\u0161karcima), nacionalno i regionalno su se preplitali, a kroz njihov \u017eivot regionalno bi postajalo nacionalno u odre\u0111enim momentima i obrnuto. Klju\u010dni momenat u razvoju savremenog crnogorskog nacionalnog identiteta svakako je ujedinjenje Crne Gore sa Kraljevinom Srbijom, i potonji nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Crnogorci nezadovoljni ovim ujedinjenjem, \u0161to zbog lojalnosti dinastiji Petrovi\u0107-Njego\u0161, \u0161to zbog percepcije nejednakosti sa (ostalim) Srbima, postaju nezadovoljni vrlo rano. Ve\u0107 u januaru 1919. godine dolazi do takozvane Bo\u017ei\u0107ne pobune protiv nove vlasti. Me\u0111utim, kroz me\u0111uratni period, pristalice crnogorske samouprave imaju razli\u010dite vizije, od autonoma\u0161ke, preko federalisti\u010dke, do ideje nezavisnosti Crne Gore. Politi\u010dke vo\u0111e poput potonjeg kolaboracioniste Sekule Drljevi\u0107a bile su deo Selja\u010dko-demokratske koalicije. To je, uzgred, jo\u0161 jedan mit na\u0161ih nacionalnih kanona: centralni politi\u010dki sukob prve Jugoslavije nije bio sukob Srba i Hrvata, nego politi\u010dke elite predratne Srbije sa Hrvatima i Srbima Pre\u010danima, \u010diji otpor re\u017eimu Kara\u0111or\u0111evi\u0107a se danas namerno zaboravlja, jer ne odgovara ni srpskim ni hrvatskim nacionalisti\u010dkim elitama.<\/p>\n\n\n\n Ono za\u0161to je konkretno nastanak crnogorskog nacionalnog identiteta naro\u010dito fascinatan jeste njegova veza sa komunisti\u010dkim pokretom. Naime, ve\u0107 sam pomenuo da je nacionalizam prozivod doba industrijskog kapitalizma. Ameri\u010dki istori\u010dar srpskog porekla Traian Stoianovich pokazao<\/a> je da \u010dak i u nacionalnim revolucijama u Srbiji i Gr\u010dkoj mo\u017eemo videti da one po\u010dinju od strane trgova\u010dke klase, koja predstavlja bur\u017eoaziju u procesu nastajanja. Me\u0111utim, na Balkanu u 19. i ranom 20. veku, nacionalizam postaje masovni fenomen i me\u0111u selja\u0161tvom. Marksistkinje i marksisti tog doba (i ne samo oni) pitali su se kako je do\u0161lo do tolike snage nacionalizma u dr\u017eavama u kojima je kapitalizam tek bio u povoju.<\/p>\n\n\n\n Odgovor koji su artikulisali bio je da su nacionalne ideje do\u0161le u ve\u0107inski selja\u010dke krajeve usled nejednakog razvoja kapitalizma. Primile su se tu, jer su zapravo nai\u0161le na plodno tle: u dru\u0161tvima koja su i dalje bila feudalna, ili makar imala ostatke feudalizma, klasni odnosi bili su vrlo \u010desto i verski ili etni\u010dki. Primera radi, u Bosni je urbano stanovni\u0161tvo bilo muslimanske vere, a u okolnim selima \u017eiveli bi hri\u0161\u0107ani; isto tako, u Rijeci su Italijani bili ve\u0107ina, a oko nje \u017eivelo je slovensko stanovni\u0161tvo. Svesni ovog fenomena, rani u\u010desnici socijalisti\u010dkog pokreta imali su bliske veze sa nacionalisti\u010dkim pokretima koje su smatrali potencijalno progresivnim: vo\u0111e Ilindenskog ustanka u Kru\u0161evu 1903. godine, bile su istovremeno i \u010dlanovi VMRO i Bugarske socijaldemokratske radni\u010dke partije. Vladimir Ga\u0107inovi\u0107, idejni otac \u201cMlade Bosne,\u201d blisko je sara\u0111ivao sa ruskim marksisti\u010dkim revolucionarima u egzilu sve do svoje smrti.<\/p>\n\n\n\n Klju\u010dnu promenu paradigme, me\u0111utim, doneo je Vladimir Ilji\u010d Lenjin. Njegova ideja bila je da \u0107e, zbog nejednakog razvoja kapitalizma, socijalisti\u010dku revoluciju u nerazvijenim zemljama voditi ne samo proletarijat, nego savez radni\u0161tva i selja\u0161tva. U njemu \u0107e klju\u010dnu ulogu igrati i takozvani \u201cnacionalno-revolucionarni\u201d pokreti, kao etni\u010dki izraz zapravo klasnih te\u017enji selja\u0161tva. Ova ideja ima\u0107e ogroman uticaj na antikolonijalne pokrete \u0161irom sveta u 20. veku. Na Balkanu, to je zna\u010dilo da komunisti podr\u017eavaju selja\u010dke i nacionalne pokrete kao izraz klasnog konflikta. Najpoznatiji primer je svakako kratka saradnja Kominterne sa Stjepanom Radi\u0107em, ali bilo je i drugih. Tako su ranih dvadesetih crnogorski komunisti u\u010destvovali, zajedno sa komitima, u gerilskim borbama pod sloganom \u201cSovjetske Crne Gore\u201d. Strategija je bila da se postoje\u0107e dr\u017eave na Balkanu raspar\u010daju kroz pokrete za nezavisnost, da bi se narodi onda svojom voljom mogli ujediniti u Balkansku komunisti\u010dku federaciju. Ova ideja igrala je bitnu ulogu za crnogorske komuniste kroz dvadesete godine, da bi bila u su\u0161tini napu\u0161tena 1935. Sa pojavom politike narodnog fronta, odnosno antifa\u0161isti\u010dke borbe, napu\u0161tena je ideja cepanja Jugoslavije i drugih balkanskih zemalja. Prigrljena je ideja \u010duvanja njihovog suvereniteta na platformi borbe protiv fa\u0161izma. Uprkos tome, priznata je etni\u010dka posebnost crnogorskog naroda, za koju su se delom zalagali i neki vode\u0107i crnogorski komunisti.<\/p>\n\n\n\n Kako je ideja nezavisne Crne Gore ukaljana saradnjom sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorima, trijumfovala je ideja Crne Gore u obnovljenoj, socijalisti\u010dkoj jugoslovenskoj federaciji. Time je, bar na neko vreme, pitanje crnogorskog nacionalnog identiteta stavljeno na \u010dekanje. Stanovni\u0161tvo se kroz celo postojanje socijalisti\u010dke Jugoslavije generalno izja\u0161njavalo kao \u201cCrnogorci\u201d, ali je upitno za koga je to bila regionalna, a za koga nacionalna odrednica, iako su crnogorski intelektualci itekako raspravljali o tome. Ideja Crnogoraca kao nacije zasebne od srpske ponovo je o\u017eivljena tokom devedesetih, a stvarnu masovnu podr\u0161ku dobila je tek kada ju je prihvatio i re\u017eim Mila \u0110ukanovi\u0107a, \u0161to je na kraju rezultiralo nezavisno\u0161\u0107u Crne Gore i jo\u0161 uvek sve\u017eim borbama oko nacionalnog identiteta koje vidimo i dan-danas. U okviru ovih previranja oko identiteta, i jedno \u201csrpsko selo u Istri\u201d iz 1920-ih do\u0161lo je do situacije da je ono danas crnogorsko selo.<\/p>\n\n\n\n Razumevanje okolnosti nastanka i razvoja savremenog crnogorskog nacionalnog identiteta ne treba da predstavlja vrednosni sud o dana\u0161njoj crnogorskoj naciji. Nacije nisu manje stvarne ako ih demistifikujemo. Mogu\u0107e da, na neki na\u010din, postaju manje legitimne, ali ne u odnosu jedne prema drugoj. Srpska nacija, recimo, nije legitimnija od crnogorske zato \u0161to je starija za nekih vek i po, ni bugarska od makedonske, kojoj prethodi za malo manje od veka. Me\u0111utim, razumevanje nacija kao istorijski uslovljenih, a ne metafizi\u010dkih i vanvremenskih fenomena, svakako slu\u017ei njihovoj delegitimizaciji generalno<\/em>, odnosno razumevanju \u201cnacionalnog\u201d kao konstruisanog, a ne ve\u010dnog i stati\u010dnog. Stoga mo\u017ee da slu\u017ei i lak\u0161em odbacivanju nacionalnog identiteta kao vode\u0107eg principa organizovanja jedne politi\u010dke zajednice. Posmatrano iz te perspektive, ovaj tekst jeste doprinos takvom<\/em> procesu delegitimizacije nacija.<\/p>\n Misterija \u201csrpskog sela\u201d u Istri koje je postalo \u201ccrnogorsko selo\u201d zapravo je pri\u010da o procesu nastajanja i nestajanja nacionalnih identiteta. Taj proces je fluidan i konstantno traje, iako je nacionalisti\u010dkim ideolozima u interesu da etni\u010dki identitet predstave kao ne\u0161to nepromenjivo, fiskno i ve\u010dno. Desetak kilometara severno od Pule nalazi se Peroj, naizgled tipi\u010dno istarsko selo, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":40488,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[25,646],"theme":[458],"country":[77,38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-40486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-nacionalizam","tag-povijest","theme-drustvo","country-crna-gora","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40486","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40486"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40486\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40489,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40486\/revisions\/40489"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40488"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40486"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40486"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40486"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40486"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40486"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40486"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40486"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Nove nacije na ru\u0161evinama Jugoslavije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Etnogeneza Crnogoraca<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Demistifikacija i delegitimizacija nacije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n