Pla\u0107e nedovoljne za pre\u017eivljavanje, nepo\u0161tivanje Zakona o radu, subvencije koje bukvalno jam\u010de profite, oslobo\u0111enje od poreza i carina, niska rudna renta, uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine – na svemu tome zasniva se uspje\u0161nost Srbije u privla\u010denju direktnih stvarnih investicija. Vladimir Simovi\u0107 donosi konkretne brojke i konkretne posljedice po \u017eivote ljude.<\/p>\n\n\n\n
“Srbija je ponovo \u0161ampion u privla\u010denju stranih direktnih investicija”, poru\u010dio<\/a> je na svom Instagram profilu predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107. Sude\u0107i prema njegovim re\u010dima, u Srbiju je, zaklju\u010dno sa oktobrom ove godine, ulo\u017eeno 3,14 milijardi evra. “Ovo zna\u010di bolju ekonomiju, siguran napredak, ali i ve\u0107e plate, penzije”, rekao je Vu\u010di\u0107 i zaklju\u010dio \u2013 “hvala i \u010destitam”.<\/p>\n\n\n\n Na \u010demu ta\u010dno, trebalo bi da se zapita svaki gra\u0111anin i svaka gra\u0111anka Srbije. Na bud\u017eetskim sredstvima koja prelivamo kompanijama kako bi do\u0161le u Srbiju i izrabljivale nas za minimalac koji ne pokriva ni najosnovnije tro\u0161kove \u017eivota? Bez sumnje, Srbija privla\u010di najvi\u0161e stranih investicija u regionu takozvanog Zapadnog Balkana. Mo\u017eda to i ne treba previ\u0161e da \u010dudi imaju\u0107i u vidu da je u pitanju najve\u0107a zemlja, sa najve\u0107im BDP-om u regionu. Ipak, ako se region sagleda malo \u0161ire, Srbija privla\u010di daleko manje investicija nego \u0161to to \u010dine, primera radi, Rumunija ili Ma\u0111arska. Ono \u0161to je mnogo bitnije jeste odgonetnuti \u0161ta je to \u0161to se krije iza poprili\u010dno uop\u0161tenog termina “investicija”.<\/p>\n\n\n\n Industrija koja dolazi u Srbiju uglavnom potra\u017euje niskokvalifikovanu ili \u010dak nekvalifikovanu radnu snagu. Zarade se kre\u0107u oko zakonski garantovanog minimalca. Tu nema novih tehnologija koje mogu unaprediti privredu. Mahom je u pitanju proizvodnja komponenti za automobilski sektor. \u010cesto su u pitanju prljave industrije koje ugro\u017eavaju \u017eivotnu sredinu \u2013 jedno od retkih polja u koje se predsednik Srbije, prema svojim re\u010dima<\/a>, nedovoljno razume. Koliko privla\u010denje ovakvih investicija ko\u0161ta? U prospektu “Za\u0161to investirati u Srbiju?<\/a>” Razvojna agencija Srbije navodi \u010ditav niz povoljnosti: kvalitetna radna snaga, konkurentni operativni tro\u0161kovi, bezcarinski pristup tr\u017ei\u0161tu od 1,3 milijarde potro\u0161a\u010da, politi\u010dka i ekonomska stabilnost, finansijske povoljnosti i podsticaji, optimalna geografska lokacija.<\/p>\n\n\n\n U praksi to zna\u010di da Srbija, ba\u0161 kao u onoj reklami<\/a> na CNN-u od pre nekoliko godina, i dalje stranim investitorima nudi visokokvalifikovanu, a jeftinu radnu snagu. Ispostavlja se da je investitorima bitnije to \u0161to je jeftina, nego to \u0161to je visokokvalifikovana. Kao komparativna prednost navodi se da Srbija ima ni\u017ee bruto zarade od Rumunije, Slova\u010dke, Ma\u0111arske, Poljske ili \u010ce\u0161ke. Zakonski regulisana minimalna zarada, u stvari, predstavlja i najve\u0107u povoljnost za strane kompanije. Ona je nedovoljna da pokrije najosnovnije egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, iako Zakon o radu ka\u017ee da bi minimalac morao da namiri ove tro\u0161kove. U Srbiji oko 20% radnika i radnica prima platu koja je u nivou minimalne. Sa druge strane, ovakve zarade su vi\u0161e nego povoljne za izvla\u010denje visokih profita. U odnosu na EU prosek, niske zarade u Srbiji omogu\u0107avaju kompanijama gotovo 80% u\u0161tede, navodi u svojoj bro\u0161uri Razvojna agencija Srbije.<\/p>\n\n\n\n Ne samo to. Srbija ima i ni\u017eu stopu poreza na korporativnu dobit. Ako ste mislili da je tu kraj povoljnostima \u2013 prevarili ste se. Ukoliko firma zaposli vi\u0161e od 100 radnika i radnica i ulo\u017ei vi\u0161e od 8,5 miliona evra, osloba\u0111a se pla\u0107anja poreza na korporativnu dobit u periodu od deset godina od trenutka kada po\u010dne da ostvaruje profit. Srbija nudi i jeftinu struju i vodu. Tu je i 15 zona slobodne trgovine u kojima su kompanije oslobo\u0111ene pla\u0107anja poreza na dodatu vrednost na energente, transport, gra\u0111evinski materijal i gorivo. U ovim zonama strani investitori ne pla\u0107aju ni carine na sirovine, opremu i gra\u0111evinski materijal. Lista \u201cpodsticaja\u201d se ovde ne zavr\u0161ava. Lokalne sampouprave nude zemlji\u0161te po ceni ni\u017eoj od tr\u017ei\u0161ne, \u0161to se nekada pretvori i u besplatno predavanje zemlje u vlasni\u0161tvo privatnim firmama.<\/p>\n\n\n\n Naravno, tu je i direktno pla\u0107anje kompanijama da do\u0111u u Srbiju, koje se popularno naziva \u2013 subvencija. Jedna od najve\u0107ih investicija, Fijat, prakti\u010dno da vi\u0161e i ne radi. Ipak, u ovu kompaniju je od 2008. do 2020. godine uliveno gotovo pola milijarde evra<\/a> bud\u017eetskog novca, a ulivanje je nastavljeno i tokom 2021. godine. Ako se posmatra vrhunac ove fabrike, kada je u njoj radilo 3.400 ljudi, dobijamo podatak da je svako radno mesto pla\u0107eno sa 150.000 evra. Mi\u0161len je za zapo\u0161ljavanje 500 ljudi dobio subvenciju u visini od 30 miliona evra, ili oko 60.000 po zaposlenom. Ukupna vrednost Mi\u0161len investicije bila je 200 miliona evra. Kompanija Rauh je za zapo\u0161ljavanje 30 ljudi<\/a> dobila subvenciju u visini od 2,2 miliona evra, uz obavezu da zaposlenima ispla\u0107uje minimalnu zaradu uve\u0107anu za 20%. Italijanski Geoks povukao se nedavno iz Srbije, nekoliko godina po isteku ugovora na osnovu kojeg je dobio<\/a> 11,25 miliona evra ili 9.000 evra po novootvorenom radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n Poslednji od primera ovakvih investicija je kineska kompanija Linglong koja se bavi proizvodnjom automobilskih guma. Ova kompanija u Zrenjaninu gradi fabriku koja je najavljivana kao jedno od najve\u0107ih stranih ulaganja u Srbiju. Vredost projekta je oko 800 miliona evra. Srbija je, pak, ovoj kompaniji obezbedila subvencije u visini od 76 miliona evra. Kada se u to ura\u010duna i poklonjeno zemlji\u0161te vredno 7,6 miliona evra, dolazimo do podatka da je dr\u017eava pokrila vi\u0161e od 10% vrednosti investicije. Procenjeni godi\u0161nji prihodi<\/a> Linglonga kre\u0107u se u visini od oko 2,5 milijarde evra. Pore\u0111enja radi, ukupan BDP Srbije, dakle, vrednost svega proizvedenog u ovoj zemlji, dobacuje tek do 50 milijardi evra.<\/p>\n\n\n\n Ako se ispostave ta\u010dnim optimisti\u010dne procene da \u0107e ova fabrika u Zrenjaninu zaposliti 1.500 radnika i radnica, ispostavlja se da Srbija pla\u0107a jedno radno mesto vi\u0161e od 50.000 evra. I pored toga, na izgradnji samog postrojenja ne rade radnici iz Srbije, ve\u0107 radnici iz Kine i Vijetnama. Ovi radnici rade i \u017eive u krajnje nehumanim uslovima. Kretanje im je zabranjeno, a paso\u0161i oduzeti. Nakon \u0161to su mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva javnosti otkrili \u0161ta se trenutno de\u0161ava u Linglongu, vlast je br\u017ee-bolje potr\u010dala da nas ube\u0111uje da je tamo zapravo sve sasvim u redu. Premijerka Ana Brnabi\u0107 je naglasila da “svi koji posluju u Srbiji moraju da posluju u skladu sa na\u0161im zakonima, uklju\u010duju\u0107i i Zakon o radu”. “Ono \u0161to nije u redu, mogu da uverim sve gra\u0111ane da \u0107e Vlada i nadle\u017ene slu\u017ebe reagovati”, dodala je ona.<\/p>\n\n\n\n Ko se danas se\u0107a \u0161trajka radnica i radnika Fijata iz 2017. godine… Tada je premijerka izjavila<\/a> da sindikati treba da obustave \u0161trajk jer “Fijat ne razgovara sa radnicima dok traje \u0161trajk!”. Ana Brnabi\u0107 nije znala ili nije \u017eelela da zna da Zakon o \u0161trajku nedvosmisleno ka\u017ee da poslodavac mora<\/em> da pregovara u poku\u0161aju da se sporazumno re\u0161e nastali sporovi. To je slika i prilika polo\u017eaja radnika i radnica u Srbiji. Oni su dati u bescenje, bez gotovo ikakvih prava. \u010cak i ona koja imaju kompanije lako zaobilaze ili kr\u0161e pod budnim okom nadle\u017enih insitucija.<\/p>\n\n\n\n Brutalno kr\u0161enje radnih prava i eksploatacija radnika i radnica u Srbiji je postalo standard. Ovog leta je do javnosti do\u0161ao slu\u010daj kompanije Aptiv Contract Services d.o.o. koja posluje u Leskovcu, a koja je svoje zaposlene primoravala<\/a> da potpisuju izjavu kojom se odri\u010du prava na ograni\u010deno radno vreme. Izjava koja je ponu\u0111ena radnicima na potpisivanje ka\u017ee da zaposleni “dobrovoljno” \u017eele da budu radno anga\u017eovani na svom radnom mestu po 12 sati dnevno u periodu du\u017eem od mesec dana. Nekoliko dana kasnije, leskova\u010dki ortoped Aleksandar Rangelov objavio<\/a> je tekst u kojem je govorio o “sindromu Aptiv”. Naime, njemu su se javljali pacijenti, zaposleni u ovoj fabrici, koji su imali sli\u010dne simptome \u2013 boluju od upale tetiva, lumbaga, i\u0161ijasa, premora i depresije. To je prakti\u010dni rezultat jedne direktne strane investicije koja je od dr\u017eave dobila barem 15 miliona evra subvencija.<\/p>\n\n\n\n Ako ste se do sada zapitali kako se sve ovo isplati dr\u017eavi, pa sve ra\u010dunaju\u0107i i optere\u0107enje sistema zdravstva koje mora da sanira posledice koje na ljude ostavlja rad u fabrikama stranih investitora, moramo re\u0107i da ova pri\u010da ovde ne staje. Dodatan problem predstavljaju i niske rudne rente koje u Srbiji iznose od 3 do 7%. Mada, ni to nije garantovan procenat, ve\u0107 se bilateralnim dogovorom sa kompanijom i on mo\u017ee umanjiti, kao \u0161to je to u\u010dinjeno sa Gaspromom koji umesto 7% pla\u0107a tek 3%. Ovo je va\u017eno ako imamo na umu da se u Srbiji planira otvaranje brojnih rudnika, od \u010dega je najve\u0107i projekat Rio Tinto. Koliko je ovde niska rudna renta mo\u017ee se videti i ako uporedimo na\u0161e procente sa procentima drugih zemalja. U medijima<\/a> smo mogli da \u010ditamo da je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Rumuniji 12%, Rusiji 22%. U mnogim, bogatijim zemljama, rudna renta ide i do 30%.<\/p>\n\n\n\n Na\u0161a dr\u017eava je tako na dobo\u0161 stavila, ne samo svoje stanovni\u0161tvo, ve\u0107 i svoja prirodna bogatstva, a onda i zdravlje ljudi koje \u0107e biti dodatno naru\u0161eno usled svih planiranih projekata. Katastrofalna socijalna situacija navodi ljude da masovno odlaze iz zemlje. Odgovor na\u0161ih vlasti ne ide u pravcu pobolj\u0161anja uslova \u017eivota i rada. Ne, odgovor je uvoz jeftine radne snage jer, ponavljaju nam to u nedogled, “nema ko da radi”. Odgovor se o\u010dituje i u vidu pritiska na \u017eene da moraju vi\u0161e da ra\u0111aju. Ima li ve\u0107eg cinizma? Ti ljudi, koji su za sebe i svoje porodice obezbedili basnoslavna bogatstva, nama govore da treba da radimo za bedne zarade i ra\u0111amo decu jer nema ko da radi. Postoji li bolji pokazatelj izlizane kapitalisti\u010dke mantre koja ka\u017ee da smo sami krivi za svoj polo\u017eaj iako su sve prilike usmerene protiv nas?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pla\u0107e nedovoljne za pre\u017eivljavanje, nepo\u0161tivanje Zakona o radu, subvencije koje bukvalno jam\u010de profite, oslobo\u0111enje od poreza i carina, niska rudna renta, uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine – na svemu tome zasniva se uspje\u0161nost Srbije u privla\u010denju direktnih stvarnih investicija. Vladimir Simovi\u0107 donosi konkretne brojke i konkretne posljedice po \u017eivote ljude. “Srbija je ponovo \u0161ampion u privla\u010denju stranih […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":40477,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-40475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40475","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40475"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40475\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40478,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40475\/revisions\/40478"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40475"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40475"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40475"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40475"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Darovi investitorima<\/h2>\n\n\n\n
Sve na dobo\u0161<\/h2>\n\n\n\n