Slu\u010daj brutalne eksploatacije vijetnamskih radnika u kineskoj kompaniji LingLong i sluganski odnos vlasti prema interesima multinacionalne kompanije Rio Tinto postale su sredi\u0161nje politi\u010dke teme u Srbiji. Istovremenost ovih pri\u010da odagnala je geopoliti\u010dke tlapnje o “prihvatljivom” porijeklu investitora, bilo zapadnih bilo kineskih, i tako “otvorila” prostor za efikasniju borbu protiv otima\u010dine resursa, uni\u0161tavanja okoli\u0161a i iskori\u0161tavanja ljudi.<\/p>\n\n\n\n
Zbog nedostatka direktne partijske borbe za vlast u Srbiji, mnogi su skloni dono\u0161enju zaklju\u010dka o potpunoj politi\u010dkoj apatiji u naj\u0161irim masama. Taj zaklju\u010dak je su\u0161tinski neispravan, a osim toga \u0161to otkriva specifi\u010dnu politi\u010dku poziciju, on mo\u017ee biti i velika smetnja za razvoj masovnih pokreta i mobilizacija po konkretnim pitanjima.<\/p>\n\n\n\n
Ovakav zaklju\u010dak, da u Srbiji vlada apatija i da se politi\u010dke borbe ne vode nikada nije bio ta\u010dan. Svih prethodnih godina bilo je \u0161trajkova, protestvovali su radnice i radnici u fabrikama, prosvetari, medicinari, poljoprivrednici, studenti, \u010dak i pripadnici vojnih i policijskih sindikata, frilenseri, ekolo\u0161ki aktivisti… Neki \u0161trajkovi i protesti bili su uspe\u0161ni, neki nisu, kao i u svakoj borbi.<\/p>\n\n\n\n
Onima koji ni\u0161ta drugo osim sastava vlade ne ra\u010dunaju u rezultat dru\u0161tvenih borbi ovo nije bilo dovoljno. Aleksandar Vu\u010di\u0107 i naprednjaci su u me\u0111uvremenu do\u0161li do apsolutne vlasti, u parlamentu se opozicija svodi na nekoliko pripadnika nacionalnih manjina i to je, po njima, jedini relevantni pokazatelj na osnovu koje izvla\u010de pouke o stanju u srpskom dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, na takozvanom lokalu, stvaranje lokalnih grupa za borbu po razli\u010ditim osnovama se ubrzava. Javljaju se organizacije koje se suprodstavljaju investitorima raznih veli\u010dina i profila. Sa ulaskom u igru po zlu poznate rudarske kompanije Rio Tinto, postalo je jasno da se radi ne samo o pokretu, ve\u0107 pre svega o temi koja je, u ovom \u010dasu, mo\u017eda jedina koja je u stanju da mobili\u0161e mase koje tradicionalne politi\u010dke stranke, toliko favorizovane od strane medija sa obe strane vlasti, mogu samo da sanjaju.<\/p>\n\n\n\n
Pre svega, trenutnu situaciju u Srbiji treba posmatrati u kontekstu \u0161ireg geopoliti\u010dkog i klasnog plana da bi mogla da se shvati kompleksnost kontradikcija koje karakteri\u0161u trenutnu krizu sistema koji vlada u svetskim okvirima. Pre svega, pozicija Srbije na periferiji evropskog poretka u podeli rada jeste da metropole snabdeva jeftinom radnom snagom, subvencijama za kapitaliste i resursima. Svojevremeno je konstatovano da je Srbija u situaciji konkurencije u borbi za investitore sa susedima \u2013 Makedonijom i Bugarskom.<\/p>\n\n\n\n
U toj borbi, Srbija svoju spoljnopoliti\u010dku orijentaciju nazvanu “\u010detiri stuba” poku\u0161ava da iskoristi kao komparativnu prednost u toj borbi, jer \u010dlanice NATO sa samo jednim ili dva stuba u svojoj spoljnoj politici su bile prinu\u0111ene na uvo\u0111enje sankcija Rusiji, \u0161to je predstavljao svojevrsni poziv kompanijama sa Zapada da nastave izvoz svojih proizvoda iz Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Naravno, neoliberalna retorika o investitorima kao polubo\u017eanstvima nastavljena je istim intenzitetom od preuzimanja vlasti od strane SNS-a. Odnos prema interesima kapitala se ne razlikuje ni za jotu od odnosa koje su imali “\u017euti” re\u017eimi, kako svoje prethodnike nazivaju dana\u0161nji vlastodr\u0161ci. Ispod tog narativa o otvaranju novih radnih mesta i napretku na kome propaganda insistira natalo\u017eilo se dosta istorijskih frustracija i te\u0161ko nau\u010denih lekcija. Doskora su mase o\u010dekivale od politi\u010dara da se bore za njihove interese, ali izgleda da je ta iluzija dobrim delom razbijena.<\/p>\n\n\n\n
Dobar primer za to mo\u017ee da bude pobuna koja se de\u0161ava protiv planova kompanije Rio Tinto da preko svojih k\u0107erki-firmi eksploati\u0161e “jadarit”, mineral koji je dobio ime po reci Jadar u Srbiji, od koga bi zatim dobijali litijum koji bi koristili za proizvodnju baterija koju planiraju da pokrenu. U nizu malih mesta u zapadnoj i centralnoj Srbiji do\u0161lo je do stvaranja lokalnih organizacija i pokreta koje se protive ovom planu. U ve\u0107ini tih malih mesta ozbiljnog politi\u010dkog \u017eivota jedva da je i bilo, tako da je \u017eestina i masovnost pomalo iznenadila sve, \u010dini se \u010dak i samu multinacionalnu kompaniju \u010diji po\u010detak \u0161iroke kampanje deluje zakasnelo i neadekvatno. Propagandni spot kojim kompanija uvjerava poznata izme\u0111u ostalog po ekolo\u0161kim katastrofama, uverava javnost u dobre namere, do\u010dekan je sa podsmehom i besom. Sa druge strane, kontra-spot u kome se pojavljuju glumci i u kome se iznosi nekoliko neospornih \u010dinjenica iz istorije Rio Tinta nije emitovan zbog toga \u0161to deklaracija u prate\u0107oj dokumentaciji kojim se termin zakupljuje, po re\u010dima poslovodstva RTS-a nije ispravna.<\/p>\n\n\n\n
Sam vrh vlasti je pokret protiv Rio Tinta okarakterisao kao ne\u0161to \u0161to “tera <\/em>investitore”. Me\u0111utim, reputacija ove kompanije na svetskom nivou je takva da \u0107e zbog tih fraza te\u0161ko stanovni\u0161tvo targetiranih op\u0161tina odustati. Na samom terenu se pokazalo da ovo nije isklju\u010divo aktivisti\u010dka pri\u010da, ve\u0107 da je stanovni\u0161tvo dignuto na uzbunu. U to su se uverile istra\u017eiva\u010dke ekipe koje su se susrele sa barikadama i jasnom porukom da nisu dobrodo\u0161li i da nikakva dalja istra\u017eivanja ne\u0107e biti tolerisana. Nekima su oduzeti uzorci, a i jedan od stranih menad\u017eera, Ros Koton, suo\u010dio se sa pobunjenim poljoprivrednicima.<\/p>\n\n\n\n Uprkos tome, kompanija sa svojim saveznicima koji imaju mo\u0107 sprovodi deo po deo plana koji mo\u017ee. U tom smislu, trenutno je aktuelna faza izmene zakona, pa i ustava, po meri kompanije. Pre svega, re\u010d je o Zakonu o eksproprijaciji koji ostavlja prevelike mogu\u0107nosti dr\u017eavi i velikim igra\u010dima da privremeno ili trajno, \u010dak i po hitnom postupku, oduzimaju zemlju u skladu sa interesima. Tako\u0111e, na istoj skup\u0161tinskoj sednici bi\u0107e na redu i Zakon o referendumu, \u010dije izmene isto uzbunjuju. Po re\u010dima predsednika Skup\u0161tine, ideja je da se taj Zakon donese u ovom skup\u0161tinskom sazivu, jedinstvenom po nedostatku opozicije u njemu.<\/p>\n\n\n\n Razmere \u010ditave operacije oko eksploatacije “jadarita”u Srbiji je takva da su pre svega stanovnici ugro\u017eenih podru\u010dja svesni \u010dinjenice da je neophodno da se deluje odmah i da \u0107e svako ka\u0161njenje biti nenadoknadivo. Uprkos snazi protivnika koje mnogi u Srbiji nisu svesni, za sada krajevi Srbije koji su, gledano iz Beograda, bili paradigma pasivnih krajeva sada se javljaju kao lu\u010dono\u0161e borbe protiv jedne multinacionalne kompanije i neokolonijalnog principa.<\/p>\n\n\n\n U sredu, 24. novembra bi\u0107e odr\u017ean protest ovih organizacija jer je tog dana zakazana rasprava o zakonima o eksproprijaciji i referendumu, za koje se sumnja da treba da obezbedi vlasti da ovaj projekat ipak sprovede do kraja, uprkos masovnom otporu. Pokret koji za kratko vreme toliko naraste nu\u017eno mora biti heterogen. Protiv Rio Tinta u unutra\u0161njosti Srbije svako ose\u0107a da brani svoje dvori\u0161te, svoju pija\u0107u vodu i oranice. Naravno i da u toj situaciji mnogi poku\u0161avaju da do\u0111u do svog komada uticaja i toga su svi svesni. Postoji jedna op\u0161ta bojazan od politi\u010dara i njihove manipulacije. Prakti\u010dno sve struje koje postoje u dru\u0161tvu su zastupljene u ovom pokretu.<\/p>\n\n\n\n Kao svojevrsna geopoliti\u010dka protivte\u017ea pokretu protiv korporacije Rio Tinto koja je prepoznata kao epitom beskrupolozne mo\u0107i krupnog kapitala, pride sa Zapada, mesecima se potencira kineska uloga u svetskom ekolo\u0161kom problemu, sa naglaskom na kompanijama koje su sada aktivne u Srbiji, pre svega u smederevskoj \u017eelezari i borskom rudniku, te kona\u010dno i Zrenjaninu gde se trenutno gradi fabrika pneumatika za vozila Linglong korporacije, koja je do skoro najpoznatija po tome \u0161to je sponzor najvi\u0161e fudbalske lige Srbije koja nosi ime ove kompanije.<\/p>\n\n\n\n Istini za volju, ova kampanja i vesti koje su vezane za probleme u isto\u010dnom delu Srbije gde ove kompanije rade nisu ni pribli\u017eno bile u stanju da mobili\u0161u masu kao antilitijumski pokret. Onda se, po\u010detkom novembra dogodila medijska bomba; ve\u0107i deo Srbije bio je zgro\u017een doga\u0111ajem u koji su bili ume\u0161ani vijetnamski radnici, lokalno obezbe\u0111enje i zrenjaninske aktivisti\u010dke grupe. Aktivistkinje i aktivisti su do\u0161li po radnika koji je smatran za zvi\u017eda\u010da koji je u javnost poslao fotografije u\u017easnih uslova koji vladaju u barakama-kontejnerima za sme\u0161taj, kako se ispostavilo radnika iz Vijetnama koji su anga\u017eovani na izgradnji fabrike.<\/p>\n\n\n\n Ovaj doga\u0111aj bacio je svetlo na do sada skoro nepoznat fenomen stranih radnika i uslova u kojima oni \u017eive i rade. Za konkretnih izme\u0111u 400 i 500 Vijetnamaca se ispostavilo da su im paso\u0161i oduzeti od poslodavaca, zbog \u010dega im je kretanje ograni\u010deno, da ih nadgleda i kinesko i lokalno obezbe\u0111enje, da su neuslovno odeveni jer su u letnjoj ode\u0107i, da su oni potpisali ugovore na engleskom jeziku, te da nisu ni znali kuda idu, a da su ih u Zrenjanin doveli no\u0107u, po mraku.<\/p>\n\n\n\n Deo javnosti je, naravno, bio zgro\u017een. Drugi deo je spreman da ignori\u0161e ovakvo neljudsko postupanje prema ljudima u ime geopoliti\u010dkih interesa i orijentacija. To nije iznena\u0111uju\u0107e, sa obzirom na omiljeni klju\u010d za tuma\u010denje ne samo svetskih, ve\u0107 o\u010dito i lokalnih procesa koji se sa njima pro\u017eimaju. Po ovom pitanju, spremna je \u010duvena zamka da anga\u017eovanje protiv kineske kompanije sigurno zna\u010di podr\u0161ku Zapadu.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, drasti\u010dne scene iz baraka i sudbina tih ljudi koji su za \u010detiri meseca primili po jednu platu i koji su prakti\u010dno zaglavljeni bez mogu\u0107nosti da ostvare bilo kakva prava tu vrstu prigovora pretvaraju u obi\u010dnu tlapnju. Uz to, vijetnamski mediji su se oglasili izvestiv\u0161i o u\u017easnim uslovima u kojima se nalaze ovi ljudi, a pronela se i vest o protestu rodbine i ljudi koji ih podr\u017eavaju u njihovoj mati\u010dnoj zemlji i tra\u017ee njihov povratak. A vijetnamskim medijima i javnosti \u010dak ni srpski nacionalisti\u010dki spin-doktori u svojoj poslovi\u010dnoj bahatosti nisu u stanju da pripi\u0161u prozapadnja\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n Vlasti u Srbiji uglavnom \u0107ute, kao uostalom i predstavnici kineske dr\u017eave, odnosno ambasade koji su pompezno otvarali po\u010detak radova u Zrenjaninu. Jedino je ministar Tomislav Momirovi\u0107 poku\u0161ao da skine odgovornost sa dr\u017eave pravdaju\u0107i se njenom nemo\u0107i da se me\u0161a u takve stvari, misle\u0107i verovatno na po\u0161tovanje zakona na njenoj teritoriji od strane njihovog veli\u010danstva investitora. Sa svoje strane, RTS, te provladine privatne televizije i tabloidi su hteli da poka\u017eu da je \u010ditava pri\u010da jedan zlonamerni spin iznev\u0161i tezu da su vijetnamski radnici zapravo zadovoljni uslovima sme\u0161taja i rada. Ni ta pri\u010da nije dobro pro\u0161la. Ali, srpska politi\u010dko-medijska scena je takva da ne treba sumnjati da \u0107e uprkos svim dokazima biti onih koji \u0107e \u017eeleti da naprave razliku po osnovu porekla eksploatatora i koliko je duga njegova istorija eksploatacije.<\/p>\n\n\n\n Slu\u010daj Linglong je delu srpske javnosti pokazao da u kapital-odnosu nema razlike kada je u pitanju strana sveta sa koje dolaze investitori<\/em>, odnosno gazde. Znamo i da ne treba o\u010dekivati da u prvo vreme lokalni otpori imaju isti tretman u \u010ditavom dru\u0161tvu. Ali, ovo je svojevrsna prilika za sve one koji \u017eele da vode principijelnu antikapitalisti\u010dku politiku da pripreme svoje platforme za budu\u0107nost koja po\u010dinje da se de\u0161ava na polju borbe za tr\u017ei\u0161te radne snage i resursa u Srbiji; za situaciju u kojoj globalni kapitalizam ozna\u010dava kraj potpune dominacije zapadnog kapitala i zapadnog interesa.<\/p>\n\n\n\n Ovo je, dakle, prilika da se u toku borbe protiv korporativno orijentisanog zakonodavstva trasira principijelna pozicija protiv stavljanja Srbije u ulogu lokalnog igra\u010da i sirovinske baze bilo koje sile u svetu koji sada postaje zvani\u010dno multipolaran. Rezultat dosada\u0161njih borbi jeste stvaranje jedne kriti\u010dne mase aktivistkinja i aktivista koji su za sada u stanju da se ozbiljnije od o\u010dekivanog odupru poku\u0161ajima kompanija da prikriju svoje aktivnosti i na\u010dine dovoljno sna\u017ean pritisak koji mo\u017ee da natera makar na preseljenje vijetnamskih radnika u hotel Kastel E\u010dka i jo\u0161 dva objekta u Zrenjaninu kao hitna i privremena reakcija, na primer ili da oduzme uzorke pla\u0107enicima Rio Tinta.<\/p>\n\n\n\n Istina je da u ovim grupama nema ideolo\u0161ke kohezije \u0161to samo zna\u010di da \u0107e se uskoro dogoditi diferencijacija, bez obzira da li \u0107e to biti posle pobede ili posle poraza trenutnih poku\u0161aja da se spre\u010di kolonijalni Zakon o eksproprijaciji ili da se spre\u010de pretnje novinarima na primer. Ne\u0107e, naravno, u sada\u0161njem uzavrelom trenutku u kojem je ve\u0107ina politi\u010dkih aktera i medija sve vi\u0161e okrenuto izbornim igrama i pritisnuto razli\u010ditim interesima biti svima lako da se orijenti\u0161u. Mo\u017eda u ovom trenutku deluje te\u017ee no ikad da me\u0111u tolikim suprotstavljenim interesima izdr\u017ee pod pritiscima koji \u0107e, izvesno, biti sve ja\u010di, ali ne treba smetnuti sa uma da su upravo takve okolnosti istovremeno najve\u0107a istorijska \u0161ansa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Slu\u010daj brutalne eksploatacije vijetnamskih radnika u kineskoj kompaniji LingLong i sluganski odnos vlasti prema interesima multinacionalne kompanije Rio Tinto postale su sredi\u0161nje politi\u010dke teme u Srbiji. Istovremenost ovih pri\u010da odagnala je geopoliti\u010dke tlapnje o “prihvatljivom” porijeklu investitora, bilo zapadnih bilo kineskih, i tako “otvorila” prostor za efikasniju borbu protiv otima\u010dine resursa, uni\u0161tavanja okoli\u0161a i iskori\u0161tavanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":40324,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[103,509],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-40322","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ideologija","tag-prosvjedi","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40322","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40322"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40322\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40329,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40322\/revisions\/40329"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40324"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40322"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40322"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40322"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40322"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40322"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40322"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40322"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Prva liga<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Budi li se istok i zapad<\/strong>?<\/h2>\n\n\n\n