Po izbijanju pandemije, na zapadu se ni\u017ea razina incidencije na europskom istoku uglavnom tuma\u010dila socijalisti\u010dkim naslje\u0111em: poslu\u0161niji su i prijem\u010diviji za naredbe. Danas se pak niska stopa vakcinacije tuma\u010di tako\u0111er socijalizmom, ali obrnuto: ne slu\u0161aju dr\u017eavu upravo zbog iskustva socijalizma. Pored raskrinkavanja ove orijentalisti\u010dke vizure, Vuk Vukovi\u0107 ukazuje i na uvjerljivije razloge slabije razine procijepljenosti na istoku.<\/p>\n\n\n\n
U prole\u0107e 2020. godine, dok je pandemija korona virusa zahvatala stari kontinent, njegov istok kao da je kona\u010dno uspeo da se izmigolji iz uobi\u010dajenih stereotipa o nazadnosti, zaostalosti i bedi kako duhovnoj, tako i materijalnoj. Stope smrtnosti u zemljama srednje i isto\u010dne Evrope bile su dosledno i zna\u010dajno ni\u017ee nego na zapadu kontinenta, uprkos generalno slabijim i ranjivijim zdravstvenim sistemima i vi\u0161estrukim razlozima za suprotna o\u010dekivanja. Dok su \u0160panija, Velika Britanija i Francuska u tim danima bele\u017eile desetine smrtnih slu\u010dajeva, primera radi, \u010ce\u0161ka i Slova\u010dka su bele\u017eile oko dva i manje od jednog smrtnog slu\u010daja (tim redosledom) na stotinu hiljada stanovnika. Suo\u010deni s ovako neo\u010dekivanim rezultatom, mnogi zapadni komentatori nisu odoleli isku\u0161enju da to ipak oslikaju stereotipnim i protivre\u010dnim bojama \u2013 usled \u017eivota pod komunisti\u010dkom diktaturom, gra\u0111ani tih zemalja su poslu\u0161niji i slabi na autoritet; totalni lockdown<\/em> u po\u010detku je lak\u0161e prihva\u0107en zbog nepoverenja u (zdravstveni) sistem; to su kolektivisti\u010dka dru\u0161tva gde se autoritet vlasti ne dovodi u pitanje; i tako dalje. Retki su bili oni glasovi koji su poku\u0161ali da ustanove \u0161ta je zaista iza ovako uspe\u0161nog odgovora na prvobitni pandemijski \u0161ok: od ve\u0107e usagla\u0161enosti svih javnih aktera u komunikaciji sa stanovni\u0161tvom (\u0161to, ipak, nije bio slu\u010daj u svim zemljama), manje gustine stanovni\u0161tva, do slabijih poslovnih i saobra\u0107ajnih veza sa ostatkom sveta.<\/p>\n\n\n\n S i\u0161\u010dezavanjem noviteta pandemijske situacije, stvari su se polako vratile u stari kolotrag, a isto\u010dnu Evropu opet bije stari glas. Najni\u017ee stope vakcinacije u Evropi mogu se prona\u0107i ba\u0161 ovde: od oko 26% u Bugarskoj i 40% u Rumuniji, do 20% u Ukrajini i 36% u Rusiji, naspram proseka Evropske unije od oko 75% vakcinisanih s obe doze. O\u010dekivano, skoro svuda je ve\u0107a i stopa zaraze i smrtnih slu\u010dajeva, koji se u nekim zemljama bele\u017ee u stotinama na dnevnom nivou i ozbiljno ugro\u017eavaju zdravstveni sistem. Bolni\u010dkih kreveta, kao i na po\u010detku pandemije, ima odre\u0111eni broj, i to skoro izvesno nedovoljan, a mutacije predstavljaju poseban problem. Za\u0161to je stopa vakcinacije toliko <\/em>niska u srednjoj i, u jo\u0161 ve\u0107oj meri, isto\u010dnoj Evropi?<\/p>\n\n\n\n Jedan stari sovjetski vic pripoveda da je Staljin na samrti rekao Hru\u0161\u010dovu da mu je ostavio dve koverte u radnom stolu, da mu se na\u0111u kad upadne u neizbe\u017ene probleme u rukovo\u0111enju Sovjetskim savezom. “Kad se prvi put na\u0111e\u0161 u problemu, otvori prvu kovertu, a kad se opet na\u0111e\u0161 u te\u0161kom polo\u017eaju, ti otvori drugu”. I tako i bi, ide pripovest \u2013 kad se Hru\u0161\u010dov prvi put suo\u010dio s problemima, otvorio je prvu kovertu a u njoj je pisalo \u2013 “Ka\u017ei da sam ja kriv za sve”. Hru\u0161\u010dov je poslu\u0161ao savet i okrivio Staljina i kult njegove li\u010dnosti za sve, i neko vreme su stvari i\u0161le glatko. Nije pro\u0161lo mnogo vremena, me\u0111utim, i Hru\u0161\u010dov je bio prinu\u0111en da otvori drugu kovertu \u2013 a u njoj je stajalo “Na\u0111i dve koverte i po\u010dni da pi\u0161e\u0161”.<\/p>\n\n\n\n Tako nekako ovih dana postupaju mnogi, uglavnom zapadni komentatori, kada poku\u0161avaju da objasne uzroke niskih stopa vakcinacije na istoku Evrope. Za sve je kriv taj komunizam, ta avet pro\u0161losti, kada se dr\u017eava pitala za sve<\/a>, a gra\u0111ani ni\u0161ta, i kada je dr\u017eava bez otpora mogla da sprovodi svoje naume, pa zato danas ljudi nemaju poverenja u zdravstveni sistem. Na standardu paletu \u0161ovinisti\u010dkih kvalifikacija o zaostalim isto\u010dnjacima ne treba tro\u0161iti re\u010di, osim \u0161to valja primetiti da se ona odavno primila i me\u0111u samim “isto\u010dnjacima”. Jedna nedavna studija<\/a> sa cenjenog britanskog LSE (London School of Economics) doslovno po\u010dinje slede\u0107im istra\u017eiva\u010dkim pitanjem: “kako na poverenje u vakcine uti\u010de izlo\u017eenost sovjetskom komunizmu?” Izlo\u017eenost sovjetskom komunizmu<\/em> \u2013 kao da je u pitanju izlo\u017eenost smrtonosnoj radijaciji ili otrovnim hemijskim supstancama, a ne \u017eivot u jednom dru\u0161tvenom ure\u0111enju koje ve\u0107ina gra\u0111ana te iste isto\u010dne Evrope i dalje ocenjuje kao bolje u pore\u0111enju sa tranzicijskim i post-tranzicijskim iskustvima. Tako ova studija sugeri\u0161e da je osnova nepoverenja u vakcine zapravo \u0161ire nepoverenje u javne institucije, izazvano izlo\u017eeno\u0161\u0107u sovjetskom komunizmu<\/em>. \u0160ta se desilo u onih trideset godina izme\u0111u prestanka izlo\u017eenosti toj opakoj bolesti i dana\u0161nje posustale vakcinacije \u2013 ko \u0107e ga znati! Me\u0111utim, upravo se u zbivanjima u tih trideset godina i njihovim posledicama krije re\u0161enje zagonetke dana\u0161njih niskih stopa vakcinacije.<\/p>\n\n\n\n Iako je mnogima s na\u0161eg podneblja uspeh Jugoslavije u suzbijanju epidemije velikih boginja 1972. godine \u2013 kada je za svega nekoliko sedmica vakcinisano oko 18 miliona gra\u0111ana \u2013 prvi na pameti prilikom pore\u0111enja onda\u0161njeg i dana\u0161njeg iskustva, za ostatak isto\u010dne Evrope je nezaobilazna borba protiv de\u010dje paralize pedesetih godina pro\u0161log veka. Ta, za razliku od socijalizma zaista opaka bolest, relativno je brzo suzbijena masovnim kampanjama obavezne vakcinacije i skoro vojni\u010dkim rukovo\u0111enjem zdravstvenim sistemom u kriznim trenucima. SSSR je u roku od nekoliko meseci uspeo da vakcini\u0161e skoro 80 <\/a>miliona<\/a> dece i mladih<\/a>. \u010cehoslova\u010dka je bila prva zemlja u svetu koja je uspela da u potpunosti iskoreni de\u010dju paralizu 1960. godine, a iskustva sovjetske Ma\u0111arske u godi\u0161njim kampanjama vakcinacije (uporediti te godi\u0161nje kampanje sa dana\u0161njom “stra\u0161nom” perspektivom tako\u0111e periodi\u010dne vakcinacije protiv korona virusa) poslu\u017eile su tek osnovanoj Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) za osmi\u0161ljavanje globalne strategije borbe protiv de\u010dje paralize. Iako ima podataka da je i tada bilo skepse prema vakcinaciji, ona izvesno nije poprimala razmere koje danas ima na tlu isto\u010dne Evrope.<\/p>\n\n\n\n Ako se imaju na umu uspesi javnog zdravstva u biv\u0161im socijalisti\u010dkim dr\u017eavama, kao i neka sociolo\u0161ka istra\u017eivanja<\/a> koja pokazuju da je ozbiljan pad poverenja u zvani\u010dne “institucije sistema” u zemljama Var\u0161avskog pakta tokom i nakon tranzicije bio pra\u0107en i padom me\u0111usobnog poverenja 1<\/a><\/sup> , sumanuto je i neoprezno uzroke niskih stopi vakcinacije danas ne potra\u017eiti u ovim procesima. Prema jednom novijem istra\u017eivanju, u periodu od 1990. do 2013. godine poverenje u politi\u010dke institucije u zemljama srednje i isto\u010dne Evrope se prepolovilo. No, krenimo redom \u2013 od \u010dinilaca koji deluju neposredno u sada\u0161njosti ka onima koji su ne\u0161to du\u017eeg trajanja. Ostavi\u0107emo po strani ve\u0107 poznate faktore kao \u0161to su aktivne kampanje dezinformisanja, vr\u0161ljanje kojekakvih ekstremnih desni\u010dara, kako doma\u0107ih tako i iz uvoza, po isto\u010dnoj Evropi i reakcionarnost zvani\u010dnih religijskih autoriteta (u Srbiji su neki sve\u0161tenici SPC svojevremeno agitovali protiv li\u010dnih karata s elektronskim \u010dipom jer to \u2013 naravno \u2013 \u017eig zveri).<\/p>\n\n\n\n Na prvom mestu, upravljanje pandemijom u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi, nakon uspe\u0161nog perioda lockdown<\/em>-a, postalo je \u017ertva politi\u010dkih borbi i manipulacija, i po tome ovaj deo sveta nije ni\u0161ta druga\u010diji od razvijenog Zapada. Ba\u0161 kao \u0161to je vlast u Srbiji “\u0161i\u0161ala” brojke pred izbore i aktivno umanjivala opasnost od novog talasa, u Poljskoj je vladaju\u0107a konzervativna partija \u010dinila isto, u nadi da ne\u0107e morati da odlo\u017ei majske predsedni\u010dke izbore. Iako je poljska opozicija u po\u010detku kritikovala vlasti zbog ovoga, i sama je zagrizla udicu kada su izbori odlo\u017eeni za \u0161est nedelja, pa su samim tim navodno porasle i \u0161anse za njenu pobedu (nije se desilo). U \u010ce\u0161koj je sada odlaze\u0107a vlada tajkuna Andreja Babi\u0161a bila \u017ertva sopstvene iluzije o izuzetnosti \u010ce\u0161ke i njenih prvih uspeha u borbi protiv pandemije. Vlasti u Rumuniji, ozbiljno uzdrmane nizom korupciona\u0161kih i ekolo\u0161kih skandala, uz prate\u0107u krizu u pravosu\u0111u, nisu imale \u0161ansu da sprovedu ozbiljniju kampanju. Stvar je jo\u0161 gora u Bugarskoj, gde je niz parlamentarnih izbora rezultirao u nere\u0161enoj situaciji i politi\u010dkoj nestabilnosti. Biv\u0161i premijer Bojko Borisov nije oklevao da okrivi prelaznu vladu predsednika Radeva za neuspeh u vakcinaciji, tvrde\u0107i jo\u0161 i da su vakcine distribuirane po isteku roka trajanja. Naravno, ni ministar zdravlja u privremenoj vladi nije ostao du\u017ean Borisovu i trend uzajamnih optu\u017ebi se nastavio na \u0161tetu javnog zdravlja. Poslednja iteracija ovakve prakse je, mora se tako re\u0107i, glupiranje hrvatskog predsednika Zorana Milanovi\u0107a spram mera kako u Hrvatskoj, tako i u susednoj Austriji, \u0161to \u010dini HDZ neo\u010dekivanim glasom razuma i strankom prosve\u0107enosti.<\/p>\n\n\n\n Nit koja povezuje sve ove tragi\u010dne poteze i situacije nije neki naro\u010dit “kukavi\u010dluk politi\u010dara” koji su, eto, javno zdravlje \u017ertvovali na oltaru sopstvenih politi\u010dkih ambicija \u2013 osim u meri u kojoj je to neophodno za politi\u010dki uspeh u predstavni\u010dkim demokratijama. Radi se o tome da je udeo bira\u010dkog tela koji je “skepti\u010dan prema vakcinaciji” sad ve\u0107 ozbiljno narastao i, \u0161tavi\u0161e, \u010dini nezanemarljiv deo glasa\u010dke baze konzervativnih politi\u010dkih partija koje, uz neke izuzetke, ve\u0107 dugo vladaju evropskim istokom.<\/p>\n\n\n\n U neposrednoj vezi sa tim je i \u010dinjenica da je antikomunisti\u010dka reakcija posle 1989. godine, u op\u0161toj ofanzivi na “egalitarni sindrom”, “samoupravni mentalitet” i druge bauke, manje ili vi\u0161e uspe\u0161no zbrisala i svaki pojam zajednice, javnog i kolektivnog, \u010dak i tamo gde bi takve prakse, veze, odnosi i ustanove bili od zna\u010daja i danas (od pandemije pa do ve\u0107e otpornosti na neizbe\u017ene \u0161okove koje \u0107e izazvati klimatske promene i istanjivanje globalnih robnih lanaca). Kakav god stav zauzeli o prirodi socijalizma u Evropi, nesporno je da nije u pitanju bila neka ve\u0161ta\u010dka konstrukcija nakalemljena na ina\u010de \u010disto i homogeno nacionalno bi\u0107e. Da je tako, ona bi se mogla bezbri\u017eno oduvati tr\u017ei\u0161nim reformama i “strukturnim prilago\u0111avanjem”, a nedirnuto bi\u0107e nacije bi se projavilo u svoj svojoj \u010distoti. To je i bilo i ostalo obe\u0107anje nacionalnih intelektualaca, \u010desto konvertita. Snaga nostalgije u kolektivnom se\u0107anju direktno je srazmerna praznini koju je ovaj krsta\u0161ki pohod ostavio. Protivno tome, socijalizam kao postoje\u0107i sistem je u sebe inkorporirao \u010ditave sklopove dru\u0161tvenih praksi, pogleda i obi\u010daja, i udarac sistemu bio je istovremeno udarac i ovim elementima dru\u0161tvene prakse. U tom smislu su isto\u010dnoevropska dru\u0161tva \u2013 mada je taj pojam sam po sebi nemogu\u0107, jer objedinjuje isuvi\u0161e razli\u010dite entitete \u2013 strogo kolektivisti\u010dka jedino u orijentalisti\u010dkoj vizuri, jer u stvarnosti imaju izra\u017eene elemente individualizma, poja\u010dane propadanjem i, \u0161tavi\u0161e, svesnim uni\u0161tenjem kolektivnih praksi i institucija iz vremena pre i tokom socijalizma. Ako uzmemo da su individualizam i egoizam vrednosne i moralne osnove politi\u010dkog pokreta protiv vakcinacije, zvani\u010dne medicine i javnog zdravlja, onda ne \u010dudi za\u0161to se on javlja u zemljama koje iz tranzicije nisu dobile mnogo, pa individualne strategije snala\u017eenja postaju imperativ, kao ogledalni lik onog pada me\u0111usobnog poverenja tokom tranzicije.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu, javno zdravlje nije samo jo\u0161 jedna nedovoljno finansirana, neproduktivna i zanemarena nau\u010dna disciplina. Ona se u Srbiji, a izvesno i drugde, izu\u010dava tek na nekolicini akademskih ustanova, a ve\u0107 dve decenije se odla\u017ee osnivanje odgovaraju\u0107ih institucija i tela za javno zdravlje. Ne treba zaboraviti ni nalaze da je tranzicija u isto\u010dnoj Evropi \u010desto rezultirala ne samo izuzetno dubokim i ozbiljnim recesijama, ve\u0107 i da je odgovorna za stotine hiljada smrti. I onda kada nam neko ponovo otkrije ime kao \u0161to je Andrija \u0160tampar<\/a> i pojam jedne narodne medicine koju je nemogu\u0107e misliti kao individualnu, mi nemamo drugog izbora nego da se opet suo\u010dimo s mu\u010dnim i nerazre\u0161ivim utiskom da je budu\u0107nost ne\u0161to \u0161to je bilo pre<\/em>.<\/p>\n\n\n\n \u010cak i tako nerazre\u0161iv i nepomirljiv, on i dalje ima vi\u0161e smisla nego posezanje za po\u017eutelom i izan\u0111alom kovertom u kojoj pi\u0161e \u2013 za sve je kriv komunizam. A jo\u0161 \u0107e manje koristi od toga imati dru\u0161tva evropskog istoka na udaru pandemije, ionako izmrcvarena i iscrpljena ve\u010ditom tranzicijom i integracijom u evropski poredak \u010dija je deviza razvoj nerazvijenosti.<\/p>\n Po izbijanju pandemije, na zapadu se ni\u017ea razina incidencije na europskom istoku uglavnom tuma\u010dila socijalisti\u010dkim naslje\u0111em: poslu\u0161niji su i prijem\u010diviji za naredbe. Danas se pak niska stopa vakcinacije tuma\u010di tako\u0111er socijalizmom, ali obrnuto: ne slu\u0161aju dr\u017eavu upravo zbog iskustva socijalizma. Pored raskrinkavanja ove orijentalisti\u010dke vizure, Vuk Vukovi\u0107 ukazuje i na uvjerljivije razloge slabije razine procijepljenosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":40300,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[690],"theme":[458],"country":[48,38,99,11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-40296","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-socijalizam-2","theme-drustvo","country-bugarska","country-hrvatska","country-rumunjska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40296"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40296\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40303,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40296\/revisions\/40303"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40300"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40296"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40296"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40296"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40296"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}“Izlo\u017eenost sovjetskom komunizmu”<\/h2>\n\n\n\n
Orijentalisti\u010dka vizura<\/h2>\n\n\n\n