Aleksandar Vu\u010di\u0107 je u posljednje vrijeme odlu\u010dio stanovnicima Srbije dokazivati napredak zemlje uspore\u0111ivanjem BDP-a Srbije i Hrvatske. Navodno se i\u0161\u010dekuje da uskoro Srbija nadma\u0161i Hrvatsku po ukupnom BDP-u “prvi put u istoriji”. Ne samo da to ne bi bilo prvi put u istoriji ve\u0107 bi bilo i potpuno irelevantno u smislu mjerenja napretka. Stefan Mari\u0107 je detaljno raskrinkao Vu\u010di\u0107evu “metodologiju” i usput didakti\u010dki ukazao na klju\u010dne parametre mjerenja rasta BDP-a i podloga za usporedbe.<\/p>\n\n\n\n
Pre ne\u0161to manje od godinu dana, predsednik Srbije, Aleksandar Vu\u010di\u0107, gostuju\u0107i u jednoj televizijskoj emisiji, u svom maniru objasnio je pravi razlog pojavljivanja “\u010dak” tri autorska teksta “protiv njega” u hrvatskim medijima tri dana ranije. Ovakav atak na predsednika jedne zemlje prema njegovim re\u010dima, nikada pre nije vi\u0111en. “\u0160ta mislite za\u0161to je to tako?”, upitao je predsednik gra\u0111ane. “Zato \u0161to Srbija vi\u0161e nije ba\u0161ibozluk neuspe\u0161ni koji \u0107e da zaostaje za Hrvatskom jo\u0161 sto godina. U ovo vreme slede\u0107e godine, kada budemo ovde sedeli… mi \u0107emo prvi put u svojoj istoriji presti\u0107i Hrvatsku po bruto doma\u0107em proizvodu (BDP)”, izjavio je Vu\u010di\u0107 u stilu Del Boja, junaka legendarne britanske serije “Mu\u0107ke”.<\/p>\n\n\n\n
U nastavku je podsetio gra\u0111ane da \u0107e se to ostvariti, ba\u0161 kao \u0161to se ostvarilo i njegovo obe\u0107anje da \u0107e Srbija te 2020. godine biti najbolja u Evropi po stopi rasta i verovatno je bio upravu, jer se ni to (Srbija je po stopi rasta BDP-a 2020. bila tek \u0161esta<\/a> u Evropi) a ni ovo obe\u0107anje na kraju ne\u0107e ostvariti. Nije Vu\u010di\u0107 tada prvi put govorio na ovu temu. Tako je na primer, 3. maja iste godine rekao<\/a> da \u0107e Srbija “za dve godine prete\u0107i Hrvatsku po BDP-u”, da bi 1. juna to ipak bilo<\/a> za godinu i po dana. Kako se situacija tako bitno promenila za manje od mesec dana mo\u017eemo samo da naga\u0111amo.<\/p>\n\n\n\n Od samog po\u010detka pandemije koronavirusa, Vu\u010di\u0107 je zbog prirode globalne krize \u010desto poku\u0161avao da iskoristi ve\u0107u pa\u017enju koju su mu mediji poklanjali (iako je ve\u0107i medijski fokus na njega od postoje\u0107eg mnogima do tada bio nezamisliv) kako bi skrenuo akcenat sa zdravstvene krize i usmerio pa\u017enju javnosti ka nekakvim neva\u017enim ekonomskim pokazateljima poput kvartalnog rasta BDP-a. Dobar primer ovoga predstavlja njegova slavodobitna proklamacija<\/a> procene o kvartalnom padu BDP-a EU i SAD od 3,5% i 4,8% respektivno i rastu BDP-a Srbije od 5% u prvom kvartalu pro\u0161le godine, \u0161to su tabloidi i televizije naklonjene vlasti danima nakon toga kao po komandi emitovali u svojim udarnim vestima i \u0161tampali na svojim naslovnim stranama.<\/p>\n\n\n\n Delovalo je u najmanju ruku neukusno nasla\u0111ivati se ranijem i sna\u017enijem razvoju lo\u0161e epidemijske situacije u razvijenijim zemljama, pogotovo imaju\u0107i u vidu njen globalni kontekst i razmere negativnih posledica, kako zdravstvenih, tako i ekonomskih, ali ispalo je kao da je Vu\u010di\u0107 jedva \u010dekao da iskoristi momenat kako bi ubedljivije prikazao “uspehe” svoje ekonomske politike.<\/p>\n\n\n\n Naravno da su ovakvi ekonomski rezultati posledica vremenski neujedna\u010denog pandemijskog procesa, br\u017ee i sna\u017enije finansijske panike razvijenijih zemalja zbog ve\u0107e uvezanosti globalnih lanaca snabdevanja u okviru kojeg se nalaze upravo one industrije i delatnosti od kojih u velikoj meri zavisi ekonomija (poput automobilske industrije, aviosaobra\u0107aja, turizma itd koje su u Srbiji i sli\u010dnim zemljama prakti\u010dno nepostoje\u0107e) i koje su u uslovima krize ovakve vrste prve na udaru. Kvartalni rast BDP-a ne govori prakti\u010dno ni\u0161ta o ekonomiji jedne zemlje ni u normalnim okolnostima, a kamoli u uslovima ovakve globalne neizvesnosti i neravnote\u017ee. Da stvar bude gora, ovi podaci nisu \u010dak ni uporedivi, jer je predsednik SNS-a poredio rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu 2020. godine u odnosu na prvi kvartal<\/a> 2019. godine, dok je u slu\u010daju SAD<\/a> i EU<\/a> rast u prvom kvartalu 2020. godine poredio s rastom u poslednjem kvartalu 2019. godine. Suvi\u0161no je i re\u0107i koliko je ova metodolo\u0161ka “gre\u0161ka” velika i koliko ovakvo pore\u0111enje nema apsolutno nikakvog utemeljenja u ekonomskoj praksi. I ne samo to, da je za bazu pore\u0111enja rasta Srbije Vu\u010di\u0107 koristio isti period kao za SAD i EU (dakle poslednji kvartal 2019. godine), Srbija bi zapravo zabele\u017eila pad<\/a> od 0,6%, a ne rast od 5%. Ali za predsedni\u010dki kabinet to je najmanje bitno, propagandna poruka je ve\u0107 poslata onima kojima je bila upu\u0107ena.<\/p>\n\n\n\n Vode\u0107i predstavnici vladaju\u0107e politi\u010dke elite sa Aleksandrom Vu\u010di\u0107em na njenom \u010delu, pro\u0161le godine su svakodnevno “bombardovali” javnost izjavama o najve\u0107oj stopi rasta BDP-a Srbije u \u010ditavoj Evropi, pri \u010demu se od takvog narativa o 2020. nije odustajalo \u010dak ni u ovoj godini. Vu\u010di\u0107 je sredinom maja ove godine izjavio<\/a> da smo imali “minus od samo 0,9% pro\u0161le godine, \u0161to je uz Litvaniju bio najbolji rezultat u Evropi” iako smo po stopi rasta BDP-a pro\u0161le godine bili na ve\u0107 pomenutom \u0161estom mestu. Pro\u0161logodi\u0161nji relativno ve\u0107i ekonomski rast ili preciznije re\u010deno, manji pad Srbije u pore\u0111enju sa drugim zemljama EU posledica je strukturne nerazvijenosti i zaostalosti privrede, a ne uspe\u0161nog upravljanja ekonomijom, iako vlast svim silama poku\u0161ava da predstavi da je to slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Naime, Srbija nema tu “sre\u0107u” da ima razvijene sofisticirane i visoko tehnolo\u0161ke sektore koji stvaraju visoku proizvodnu dodatu vrednost u okviru jedne ekonomije poput ve\u0107 pomenutog automobilskog, telekomunikacionog, farmaceutskog itd. Turizam, koji predstavlja sektor koji je pretrpeo najve\u0107u \u0161tetu u uslovima pandemije, u Srbiji relativno govore\u0107i ne postoji.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, veliko u\u010de\u0161\u0107e u doma\u0107oj ekonomiji imaju upravo oni sektori koji su zbog prirode ove krize pretrpeli najmanju \u0161tetu, poput poljoprivrede koja predstavlja od 6 do 7,5% ukupnog BDP-a, \u0161to je i do pet puta vi\u0161e u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope. Sli\u010dno tome, prehrambena industrija u doma\u0107em BDP-u u\u010destvuje<\/a> sa 4,5%, \u0161to je zna\u010dajno vi\u0161e od proseka Zapadne Evrope od 1,9% BDP-a. Jednostavnijim jezikom re\u010deno, u uslovima ekonomske krize ove vrste devastirana ekonomija za razliku od onih razvijenih, nema puno toga da izgubi.<\/p>\n\n\n\n Elem, vratimo se Vu\u010di\u0107evom obe\u0107anju da \u0107e Srbija na kraju 2021. godine presti\u0107i Hrvatsku po ukupnom BDP-u. Prema podacima <\/a>MMF-a, apsolutna vrednost BDP-a Srbije 2019. godine bila je 51,48 milijardi dolara, dok je BDP Hrvatske iznosio 60,75 milijardi. Stopa pada BDP-a Srbije u pandemijskoj 2020. godini bila je 1%, dok je Hrvatski BDP do\u017eiveo<\/a> strmoglavi pad od \u010dak 8%. Glavni razlog<\/a> tolikog pada hrvatske privrede nalazi se u dominantnom u\u010de\u0161\u0107u turizma u ukupnom BDP-u od \u010dak 24,3%, \u0161to ujedno predstavlja i najve\u0107i udeo turizma u ekonomiji neke zemlje EU. Pore\u0111enja radi, turizam u Srbiji \u010dini<\/a> svega 5,9%. Koliko je ova razlika zna\u010dajna najbolje mo\u017eemo videti na osnovu podataka o ukupnom broju no\u0107enja nerezidenata zemlje na godi\u0161njem nivou. Taj broj<\/a> na nivou Hrvatske u 2019. iznosio je 84,1 milion, dok je na nivou cele Srbije on bio svega 4 miliona.<\/p>\n\n\n\n Neverovatno je da kada govori o ekonomskom padu Hrvatske u uslovima pandemije Vu\u010di\u0107 nikad ne spomene veliku zavisnost Hrvatske privrede od turizma kao uzroku toga (sli\u010dno radi tj. bolje re\u010deno ne radi i na primeru Crne Gore), dok sa druge strane ume da izjavi<\/a> kako se hrvatska ekonomija razvila zahvaljuju\u0107i tome \u0161to im je “Bog podario fantasti\u010dnu obalu” ili jo\u0161 bizarnije, da ka\u017ee<\/a> kako Srbije ne mo\u017ee da “o\u010dekuje da \u0107e joj darovi bo\u017eiji (misle\u0107i na Jadransku obalu) donositi novac” te da mora da se osloni na sebe i na ve\u0107i rad svojih gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o 2021. godini, MMF predvi\u0111a<\/a> stopu rasta BDP-a od 6,5% za Srbiju i 6,3% za Hrvatsku, \u0161to zna\u010di<\/a> da \u0107e Srbija na kraju godine imati ukupni BDP u vrednosti od 60,67 milijardi dolara, dok \u0107e Hrvatska godinu zavr\u0161iti na 63,4 milijarde. Pri\u010da zavr\u0161ena, zar ne? Mo\u017eda prema ra\u010dunici MMF-a, ali ne i prema ra\u010dunici Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n\n\n\n U jednoj televizijskoj emisiji pre manje od mesec dana, gra\u0111ani su imali prilike da steknu uvid u detaljniju ra\u010dunicu predsednika i to, kako obi\u010daju nala\u017eu, od njega li\u010dno. “2012. godine mi imamo 33,679 milijardi (evra) BDP na nivou Srbije, Hrvatska ima 44,8 milijardi” zapo\u010deo<\/a> je izlaganje na ovu temu Vu\u010di\u0107. U tabeli koja obuhvata ukupni nivo BDP-a i stope rasta BDP-a Hrvatske, Srbije i Crne Gore u periodu od 2020. do 2024. godine, koja se nekoliko trenutaka kasnije pojavila na malim ekranima i iz koje je Vu\u010di\u0107 \u010ditao, pi\u0161e da je BDP Srbije 2020. godine bio 46,796 milijardi evra, dok je BDP Hrvatske u istoj godini bio 49,283 milijarde.<\/p>\n\n\n\n Interesantno je da je od ukupnih 8 redova u toj tabeli, jedino pored reda u kome se nalazi ukupni BDP Hrvatske, polje u kojoj pi\u0161u izvori podataka ostalo prazno. Jo\u0161 ve\u0107i kuriozitet predstavlja \u010dinjenica da je Vu\u010di\u0107, kako \u010ditaju\u0107i, tako i u samoj tabeli, oba puta u cent pogodio iznos BDP-a Srbije za 2012 i 2020. godinu prema podacima Eurostata, dok je u slu\u010daju Hrvatske oba puta “proma\u0161io” iznos. Naravno, poga\u0111ate, kada bi mu odgovaralo da BDP Hrvatske 2012. bude ve\u0107i kako bi se pokazalo da Srbija br\u017ee susti\u017ee Hrvatsku, BDP je umesto 44,483 milijarde evra (prema podacima Eurostata) nekako bio 44,8 milijardi, a kada mu je odgovaralo da u kona\u010dnici on bude manji tada je on iznosio 49,283 milijarde umesto Eurostatovih<\/a> 50,189 milijardi evra.<\/p>\n\n\n\n \u010cak i prema Vu\u010di\u0107evim podacima o nivou BDP-u i po revidiranoj stopi rasta (7% umesto 6,5% koliko predvi\u0111a MMF) Srbija ne\u0107e presti\u0107i Hrvatsku po ukupnom BDP-u ove godine. Me\u0111utim, prema podacima iz Vu\u010di\u0107eve tabele i prema njegovim predvi\u0111anjima to \u0107e se desiti ako stopa rasta bude ve\u0107a i od tih 7% koliko “njegovo” Ministarstvo finansija predvi\u0111a, odnosno preciznije ako “budemo i\u0161li na 7,2-7,3%” rasta ove godine.<\/p>\n\n\n\n Jedini “adut” \u010dije delovanje mo\u017ee u potpunosti preokrenuti situaciju u korist Vu\u010di\u0107eve prognoze, mada ne i u korist zemlje je inflacija. Naime, kada govorimo o ukupnom BDP-u, sve vreme govorimo o BDP-u izra\u017eenom u evrima ili dolarima po teku\u0107im cenama kako bi mogli napraviti komparaciju izme\u0111u BDP dve zemlje, \u0161to je standardna ekonomska praksa. Me\u0111utim, BDP svake zemlje se na statisti\u010dkom nivou prvo ra\u010duna u nacionalnoj valuti zemlje, pa se tek onda konvertuje u me\u0111unarodne valute.<\/p>\n\n\n\n Ako u nekoj zemlji raste inflacija, BDP u nacionalnoj valuti bi\u0107e ve\u0107i, a po\u0161to je monetarna politika Narodne Banke Srbije da \u010dvrsto dr\u017ei kurs dinara u odnosu na evro nepromenjenim (i to tako \u0161to uglavnom interveni\u0161e na deviznom tr\u017ei\u0161tu kupovinom evra), to zna\u010di da \u0107e i ukupan BDP izra\u017een u evrima porasti. Inflacija u Srbiji je trenutno ve\u0107 dosta vi\u0161a u odnosu na Hrvatsku (pogledati<\/a> na primer BDP deflator u obe zemlje). U maju<\/a> inflacija u Srbiji je iznosila 3,6% u odnosu na 2,1% u Hrvatskoj, dok je u avgustu ona bila \u010dak 5,7% u Srbiji u odnosu na Hrvatskih 3,3%. Ipak, da bi Srbija prestigla Hrvatsku po BDP-u potrebno je da ova razlika u inflaciji bude drasti\u010dno ve\u0107a i da se ispune jo\u0161 mnogi uslovi, a tako ne\u0161to spada u domen nau\u010dne fantastike pre svega zbog sli\u010dnog uticaja globalnih kretanja i eventualnih krupnih ekonomskih promena na obe zemlje.<\/p>\n\n\n\n Srpska napredna stranka, kao nosilac vladaju\u0107eg re\u017eima u stalnoj je potrazi za nekom vrstom neprijatelja. Kako bi skrenula pa\u017enju gra\u0111ana sa mnogobrojih afera, ogromne ekspanzije korupcije i kriminala, uru\u0161avanja demokratije i lo\u0161eg \u017eivotnog standarda potreban je neko ili ne\u0161to u koga treba uperiti prst. Po\u0161to je zahvaljuju\u0107i ogromnom finansijskom i politi\u010dkom kapitalu, kao i ucenjiva\u010dkim potencijalom ugu\u0161ila dobar deo disonantnih tonova u zemlji, bilo kroz eroziju nezavisnih institucija, bilo kroz postojanja maltene nemogu\u0107ih uslova delovanja u opozicionom politi\u010dkom smislu, sve je manje unutra\u0161njih “neprijatelja” za ogromne apetite za takvom “robom” SNS-a.<\/p>\n\n\n\n U takvim okolnostima, vlast se sve vi\u0161e okre\u0107e ka spoljnim “neprijateljima”, a ulogu “omiljenog” spoljnog “neprijatelja” za aktuelni vladaju\u0107i re\u017eim tradicionalno igra Hrvatska, odnosno njeni politi\u010dki predstavnici pre svega. Mada, \u010dini se da je Vu\u010di\u0107 i tu uo\u010dio neku vrstu istro\u0161enosti i zasi\u0107enja (iz raznih razloga), te je re\u0161io da “neprijatelja” u\u010dini jo\u0161 apstraktnijim, tako da je ta uloga u poslednje vreme sve vi\u0161e namenjena hrvatskim medijima. Nakon \u0161to je ve\u0107inu doma\u0107ih medija ili kupio ili stavio pod svoju \u010dvrstu kontrolu, rat sa medijima iz regiona za njega predstavlja logi\u010dan slede\u0107i potez, a sa hrvatskim medijima je ipak najlak\u0161e “igrati se” raspirivanja prizemnih nacionalisti\u010dkih strasti i pobuda. Dve Vu\u010di\u0107eve omiljene uloge, uloga \u017ertve i uloga za\u0161titnika svih Srba, u ratu sa hrvatskim medijima poput prekaljenog holivudskog glumca u poslednjoj fazi karijere, za njega su stvar rutine. <\/p>\n\n\n\n Koja god re\u010d kritike da mu bude upu\u0107ena, bilo zbog toga \u0161to pu\u0161ta svoje glasnogovornike poput Aleksandra Vulina da na agendu stavlja uspostavljanje “srpskog sveta”, bilo zbog toga \u0161to poku\u0161ava da podgreva nacionalne tenzije u Crnoj Gori ili Republici Srpskoj preko svojih vernih prista\u0161a poput Mandi\u0107a ili Dodika, ili ne\u010dega drugog (aktivnosti u tom smislu su zaista intenzivne) to predstavlja napad na Srbiju, nikako na njega. Pritom glavni razlog svakog \u201enapada\u201d koji dolazi iz hrvatskih medija je isklju\u010divo puka ljubomora zbog istorijskog ekonomskog uspeha Srbije. Dovoljno je samo baciti pogled<\/a> na neke naslovne strane slu\u010dajno odabranog tabloida pod kontrolom SNS-a, pa uvideti kakve propagandne poruke Vu\u010di\u0107 \u017eeli da po\u0161alje. “Stra\u0161na antisrpska histerija: Hrvati besni jer ih je Srbija prvi put stigla po visini BDP-a” ili “Bolesna kampanja: Hrvati ne opra\u0161taju Vu\u010di\u0107u napredak Srbije” samo su neki u moru naslova na koji su gra\u0111ani Srbije ve\u0107 navikli, toliko da im vi\u0161e nije ni toliko komi\u010dno. Naravno da tablodi nisu jedini \u0161raf u dobro uigranoj propagandnoj ma\u0161ineriji, va\u017enu ulogu igraju i ostali istaknuti \u010dlanovi SNS poput ministra spoljnih poslova, Nikole Selakovi\u0107a, koji je jednom prilikom izjavio da ga ne bi \u010dudilo da predsednika njegove partije hrvatski mediji “uskoro okrive za sve planetarne probleme \u2013 od topljenja gle\u010dera do se\u010de pra\u0161uma” kao i da je “re\u010d o poku\u0161aju prikrivanja \u010dinjenice da Srbija, za razliku od njihove dr\u017eave napreduje koracima od 7 milja”. Postavlja se pitanje za\u0161to je ministar iskoristio ba\u0161 broj sedam za potrebe ove izjave. Ako je ovaj broj uzet zbog ovogodi\u0161nje stope rasta BDP-a kojoj se naprednjaci nadaju, pitanje je za\u0161to Selakovi\u0107 nije spomenuo da bi u tom slu\u010daju Hrvatska napredovala koracima od 6,3 milje? Ili mo\u017eda jo\u0161 gore, ako nije, za\u0161to Srbija ne napreduje brzinom od hiljadu milja?<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ako pitate funkcionere SNS-a, nije samo ekonomija ta koja munjevito napreduje pod vla\u0161\u0107u SNS-a. “Ho\u0107u da ka\u017eem da su nam ovo najuspe\u0161nije Olimpijske igre i najve\u0107i uspeh sportski svih vremena koji je Srbija ostvarila”, komentarisao je predsednik Srbije rezultate srpskih sportista u Tokiju. “Ali da se ne bih kitio njihovim perjem i njihovim uspesima…”, rekao je nakon \u0161to je upravo to uradio, da bi posle dodao i da \u0107e biti jo\u0161 ulaganja u sport.<\/p>\n\n\n\n Ako pitate \u010dlanove SNS-a, oni \u0107e vam tako\u0111e re\u0107i da su davno pro\u0161la vremena kada se Srbija sa drugim zemljama mogla takmi\u010diti samo u sportu, a tako naravno misli i predsednik. “Mi smo se zbog lo\u0161ih politi\u010dkih rezultata radovali sportskim uspesima. To nam je bila zamena. Sada smo bolji u ekonomiji nego u sportu.”<\/p>\n\n\n\n No, vratimo se BDP-u. Apsolutni nivo BDP-a \u010desto nije dobar parametar pore\u0111enja ekonomske razvijenosti izme\u0111u vi\u0161e zemalja. Mnogo bolji indikator ekonomskog blagostanja jeste BDP po glavi stanovnika (BDP per capita), a prema tom pokazatelju Srbija stoji mnogo lo\u0161ije od Hrvatske. BDP p.c. pro\u0161le godine iznosio je 7.666 dolara u Srbiji, dok je u Hrvatskoj on bio 13.828 dolara, \u0161to je za \u010dak 80% vi\u0161e. Ono \u0161to je Hrvatska Srbiji u kontekstu ekonomske razvijenosti, to je Slovenija Hrvatskoj. BDP Slovenije po glavi stanovnika iznosi \u010dak 25.517 dolara, \u0161to je za 84% vi\u0161e od Hrvatske i \u010dak 3,2 puta vi\u0161e od Srbije.<\/p>\n\n\n\n Sasvim je normalno i o\u010dekivano (mada to jo\u0161 uvek nije slu\u010daj) da Srbija ima ve\u0107i apsolutni nivo BDP-a od Hrvatske, kada ima 70% vi\u0161e stanovniika. Koliko pore\u0111enje ekonomske razvijenosti razli\u010ditih zemalja preko apsolutnog nivoa BDP-a mo\u017ee biti problemati\u010dno najbolje se mo\u017ee videti iz nekog konkretnog primera. Posmatraju\u0107i isklju\u010divo ukupan BDP mogli bismo zaklju\u010diti da je Nigerija razvijenija od Norve\u0161ke, Danske i Finske, iako je razlika u dostignutom nivou ekonomskog blagostanja ovih skandinavskih zemalja u odnosu na Nigeriju kolosalna, \u0161to se i vidi kroz pore\u0111enje BDP po glavi stanovnika.<\/p>\n\n\n\n Zamislimo paralelni univerzum u kome predsednik Nigerije obave\u0161tava svoje sunarodnike da su po apsolutnom nivou BDP-a prestigli Norve\u0161ku i da je to istorijski uspeh za gra\u0111ane Nigerije! Uostalom, koliko je Vu\u010di\u0107eva pri\u010da o nezampa\u0107enom ekonomskom uspehu Srbije “\u0161uplja”, pokazuje i to da ju je jedan Zoran Milanovi\u0107 raskrinkao u dve re\u010denice: “Ukupan BDP Srbija ima ve\u0107i i od Luksemburga. Ali BDP-i po glavi stanovnika Hrvatske i Srbije nisu ni blizu. Srbija je tu puno bli\u017ea Albaniji.” I zaista, Milanovi\u0107 je bio upravu. BDP po glavi stanovnika u Srbiji ve\u0107i je nego u Albaniji za svega 47%, dok je BDP po glavi stanovnika u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju ve\u0107i za 80%.<\/p>\n\n\n\n Kona\u010dno, mo\u017eda i najve\u0107a neistina u celom ovom vu\u010di\u0107evskom folkloru jeste to \u0161to je on uporno insistirao da \u0107e Srbija, ne samo presti\u0107i Hrvatsku po BDP-u, nego i da \u0107e se to desiti po prvi put u istoriji. \u010cak je i najdirektnije spomenuo da tu misli i na republike biv\u0161e Jugoslavije. Ovakva tvrdnja ne mo\u017ee biti dalja od istine, po\u0161to je u \u010ditavom posleratnom periodu, dakle od 1947. pa sve do raspada biv\u0161e Jugoslavije, apsolutno posmatrano, Srbija imala ve\u0107i dru\u0161tveni proizvod od Hrvatske. 1<\/a><\/sup> Ali, kao \u0161to prestizanje Hrvatske po ukupnom BDP-u danas ne bi zna\u010dilo da se u Srbiji bolje \u017eivi, tako ni za vreme Socijalisti\u010dke Jugoslavije ve\u0107i ukupan dru\u0161tveni proizvod nije podrazumevao ve\u0107i \u017eivotni standard, ve\u0107 samo to da je na teritoriji tada\u0161nje SR Srbije \u017eivelo vi\u0161e ljudi.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o mnogo boljem pokazatelju na osnovu koga mo\u017eemo da do\u0111emo do realnijeg nivoa ekonomskog standarda za vreme Jugoslavije, mada i on, kao i BDP p.c. ima mnogobrojne nedostatke, dru\u0161tvenom proizvodu po glavi stanovnika, Hrvatska je o\u010dekivano znatno bolje stajala od Srbije. SR Hrvatska je \u201963. na primer imala za 31,2% ve\u0107i dru\u0161tveni proizvod po stanovniku od SR Srbije, \u201973. razlika je bila 38%, dok je \u201987. godine ona iznosila 42,9%. Podse\u0107anja radi, danas, ta razlika je 80% u korist Hrvatske, a pre pandemije tj. 2019. BDP p.c. Hrvatske je bio i vi\u0161e nego duplo ve\u0107i od BDP p.c. Srbije! Drugim re\u010dima, Srbija po nivou \u017eivotnog standarda ne da ne sti\u017ee Hrvatsku, ve\u0107 dodatno zaostaje u odnosu na ne tako davnu pro\u0161lost. Zapravo, \u010dinjenica da Srbija do danas nije ve\u0107 uveliko prestigla Hrvatsku po BDP-u, govori mnogo vi\u0161e o ekonomskoj devastiranosti zemlje, nego \u0161to mogu\u0107e prestizanje govori o njenom ekonomskom prosperitetu.<\/p>\nMe\u0161anje baba i \u017eaba<\/h2>\n\n\n\n
Naprednja\u010dka ra\u010dunica<\/h2>\n\n\n\n
Potreba za “neprijateljem” i revizionizmom<\/h2>\n\n\n\n
Povratak u SFRJ<\/h2>\n\n\n\n