Talijanska multinacionalna kompanija Geox prije pet godina otvorila je pogon u Vranju, \u0161to je najavljeno kao prilika za zaposlenje i sigurnu budu\u0107nost radnika\/ica. Po\u010detkom kolovoza ove godine, kompanija je obavijestila svoje zaposlenike da zatvara proizvodni pogon u Vranju i napu\u0161ta Srbiju, \u010dime je 1.200 radnica i radnika ostalo bez posla. U me\u0111uvremenu, Geox je postao sinonim nehumanih uslova rada u stranim kompanijama u Srbiji, a srpska vlada i dalje otpu\u0161tenim radnicima nema za ponuditi ni\u0161ta osim obe\u0107anja o dolasku nove strane kompanije. <\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom avgusta italijanska kompanija Geox preko likvidacionog upravnika obavestila je svoje zaposlene da zatvara proizvodni pogon u Vranju i napu\u0161ta Srbiju. Ovim su potvr\u0111ene dvomese\u010dne glasine u javnosti i strahovanja ne\u0161to vi\u0161e od 1.200 radnica i radnika. U saop\u0161tenju, zakucanom na oglasnoj tabli, kao glavni razlog ove odluke navela se, pored pandemije, nerentabilnost proizvodnje diktirana promenom ukusa kupaca koji, kako su utvrdili iz kompanije, sve vi\u0161e naginju “kupovini moderne sportske obu\u0107e koja se ne proizvodi u Srbiji”. Na istom mestu, radnice i radnici su obave\u0161teni da nakon prestanka radnog odnosa imaju mogu\u0107nost ostvarivanja prava na nov\u010danu nadoknadu preko nadle\u017ene filijale Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje. I to bi bilo to! Firma je likvidirana, a vi\u0161e od 1.200 radnica i radnika ostalo je bez posla. Prestankom ugovora o radu zavr\u0161ena je svaka obaveza kompanije spram zaposlenih. Geox nije bio u obavezi da radnicama i radnicima isplati otpremnine.<\/p>\n\n\n\n
Dosta pompeznije je, pre ne\u0161to vi\u0161e od pet godina, pro\u0161lo otvaranje Geoksovog pogona u Vranju. Otvaranju je prisustvovao vlasnik li\u010dno, Mario Moreti Polegato i, kako to ve\u0107 biva u takvim prilikama, naglasio da je ovo samo po\u010detak pokretanja ekonomije u Srbiji, najavio ulaganja u nove tehnologije i pro\u0161irivanje proizvodnje. Na otvaranju se budu\u0107im zaposlenima, pun nade, obratio i tada\u0161nji premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107. On je insistirao na tom da se iz Beograda po\u010delo misliti i na siroma\u0161ni jug zemlje i da otvaranje ovako velike kompanije u Vranju kona\u010dno zna\u010di sigurno zaposlenje i izvesnu budu\u0107nost za radnice i radnike i njihove porodice. Verovatno je i bez toga otvaranje Geoksa do\u010dekano sa izvesnim entuzijazmom u Vranju. Tih godina, nakon \u0161to su tranzicijom uni\u0161teni industrijski giganti Ko\u0161tana, Simko i Yumko, prose\u010dna primanja u ovom gradu bila su za oko 20% ni\u017ea od republi\u010dkog proseka, a 2014. godine je tek tre\u0107ina od 59.000 radno sposobnog stanovni\u0161tva bila u radnom statusu. Budu\u0107im zaposlenicima Geoksa obe\u0107an je ugovor o radu na neodre\u0111eno, pla\u0107en prekovremeni rad i zarada 20% ve\u0107a od minimalca. Vi\u0161e nego \u0161to se tada u Vranju bilo gde drugo moglo dobiti, ali minimalac u Srbiji ni tada ni sada nije kategorija koja omogu\u0107ava i\u0161ta vi\u0161e od biolo\u0161kog pre\u017eivljavanja, pa je Vu\u010di\u0107ev zanos \u2013 da \u0107e radnice i radnici Geoksa kada budu \u0161etali svetskim metropolama mo\u0107i da gledaju izloge sa cipelama koje su oni proizveli \u2013 zvu\u010dao krajnje uvredljivo.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ta uvreda se, u odnosu na ono \u0161to je kasnije usledilo mogla nazvati i suptilnom, a po\u010detni entuzijazam je ubrzo pao u vodu sa sve u\u010destalijim prijavama brutalnog kr\u0161enja radnih prava<\/a> u novootvorenom Geoksovom pogonu. Radnice i radnici su nazivani “glupim i retardiranim”, u pogonima je vladala atmosfera straha i pritiska od previsokih normi, radilo se na sumnjive ugovore na odre\u0111eno<\/a>, bez adekvatne za\u0161tite na radu, ventilacije i klimatizacije. Vranjska hitna pomo\u0107 bele\u017eila je po nekoliko poziva dnevno iz Geoksa zbog mu\u010dnina i padanja u nesvest sve dok se iz menad\u017ementa nisu dosetili da nalo\u017ee zaposlenima da sakupe novac za mera\u010d krvnog pritiska<\/a> kako bi neko iz uprave mogao da odredi da li je osoba koja je pala u nesvest u dovoljno lo\u0161em stanju za pozivanje medicinske pomo\u0107i. Iz Geoksa je potekla i sad ve\u0107 \u010duvena preporuka zaposlenima da nose pelene za odrasle zbog ograni\u010davanja mogu\u0107nosti odlaska u toalet u toku radnog vremena. O radnim uslovima u vranjskom pogonu se tokom 2016. i 2017. godine dosta pisalo po doma\u0107im i stranim medijima, a glasovi radnica i radnika su omogu\u0107ili anga\u017eovanje me\u0111unarodnih organizacija i sindikata pa su se makar privremeno neke stvari dovele u red. Me\u0111utim, Italijanski Geoks je pored ju\u017enokorejske Jure ostao sinonim nehumanih uslova rada u stranim kompanijama<\/a> u Srbiji sve do samog zatvaranja.<\/p>\n\n\n\n Lo\u0161i uslovi rada u lancima snabdevanja multinacionalnih kompanija nisu neki specifikum poslovanja u Srbiji. Brojna empirijska istra\u017eivanja pokazuju da je kr\u0161enje radnih prava imanentno modelu poslovanja baziranom na uve\u0107anju profita kroz hipereksploataciju radne snage i beskrajno autsorsovanje na ni\u017ee razine proizvodnje sve do sweatshopova i robovskog rada u zemljama jeftine radne snage. Radnice i radnici Geoksa koji su svakodnevno trpeli najbrutalnije kr\u0161enje radnih prava za mizerne nadnice su deli\u0107 mozaika organizacije proizvodnje na globalnom nivou. Da je Geoks nastavio da posluje u Srbiji, trpeli bi i dalje \u2013 jer nemaju drugog izbora. Jednako tako, Vlada Republike Srbije danas nema \u0161ta drugo da ponudi otpu\u0161tenim radnicima osim obe\u0107anja o dolasku nove strane kompanije. U tom klju\u010du je va\u017eno sagledati za\u0161to i kako je Geoks uop\u0161te otvorio proizvodni pogon u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Od samog osnivanja ove kompanije (1992.) proizvodnja se odvija gotovo isklju\u010divo kroz autsorsovanje, pa je bilans za 2015. godinu izgledao tako da je 100% proizvodnje bilo realizovano preko podugovara\u010da i to 85% u Aziji (Kambod\u017ea, Kina, Indonezija, Mjanmar, Tajland i Vijetnam) i 15% u zemljama Isto\u010dne Evrope. Tek je nakon otvaranja pogona u Vranju na zvani\u010dni spisak od ne\u0161to vi\u0161e od 4.000 zaposlenih, uglavnom menad\u017eera i prodajnog osoblja, dodato i oko 1.200 proizvodnih radnih mesta. Jasno je da je otvaranje proizvodnog pogona u direktnom vlasni\u0161tvu Geoksa u Vranju presedan za samu kompaniju, a za koji je zaslu\u017ena primamljiva ponuda Vlade Srbije. Nije bilo dovoljno ponuditi jeftinu radnu snagu \u2013 nje svakako ima dovoljno \u2013 potrebno je bilo neutralisati rizike poslovanja koje u slu\u010daju autsorsovanja nose gotovo isklju\u010divo podugovara\u010di. Otuda obilate subvencije.<\/p>\n\n\n\n Geoks je prema ugovoru potpisanim sa Vladom Srbije 2012. godine dobio 11,25 miliona evra, odnosno 9.000 evra po radnom mestu, a kompanija je zauzvrat bila u obavezi da zaposli 1.250 radnica i radnika. Prema uvidima u finansijske izve\u0161taje Agencije za privredne registre, subvencije su pokrile skoro 40% tro\u0161kova radne snage, a Geoks je dobio duplo vi\u0161e novca nego \u0161to je kroz poreze uplatio u bud\u017eet.<\/a> Isklju\u010divo pod navedenim uslovima Geoksu se vi\u0161e isplatilo otvoriti pogon u Srbiji, nego autsorsovati proizvodnju u neku od navedenih zemalja u Aziji. Ugovor je potpisan na 5 godina, a nakon isteka subvencija kompanija \u0107e ukusu kupaca odgovarati organizacijom proizvodnje na profitabilnijoj lokaciji. Istekom ugovora, naravno, prestale su i sve obaveze kompanije prema dr\u017eavi Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Pored obe\u0107anja o hitnom pronalasku novog investitora, dr\u017eava je otpu\u0161tenim radnicima uplatila jednokratnu pomo\u0107 u iznosu ne\u0161to ni\u017eem od 500 evra. Oko stotinjak biv\u0161ih radnika Geoksa preuzela je turska kompanija Teklas, dok ostatak u neizvesnosti krcka simboli\u010dku naknadu sa biroa i gomila kreditna i ostala dugovanja u strahu od izvr\u0161itelja. Biv\u0161e radnice i radnici Geoksa ponovo nisu u stanju da biraju \u2013 prihvati\u0107e i nehumane uslove rada i mizerne nadnice ne bi li obezbedili kakvu takvu egzistenciju svojim porodicama. Sa druge strane, jasno je i da niske zarade nisu dovoljno veliki mamac za potencijalnog novog investitora kako u Vranju tako i bilo gde u Srbiji. To je jasno i vladinim telima zadu\u017eenim za privla\u010denje stranih investicija, pa se u inicijalnim bro\u0161urama<\/a> kao povoljnost poslovanja u Srbiji pored 80% jeftinije radne snage od proseka Evropske unije i dalje nudi, u zavisnosti od visine investicije, desetogodi\u0161nje osloba\u0111anje od poreza na dobit, osloba\u0111anje od dobrog dela poreza na zarade, jeftina ili u nekim slu\u010dajevima besplatna infrastruktura i \u010dini se sve ve\u0107e subvencije. U tom kontekstu, jo\u0161 licemernije zvu\u010di izjava premijerke Ane Brnabi\u0107 da je Geoks oti\u0161ao jer Srbija nije vi\u0161e zemlja jeftine radne snage.<\/p>\n\n\n\n Odlaskom Geoksa, ponovo je pokrenuta lavina kritika aktuelnog modela privla\u010denja stranih investicija i predlozi druga\u010dijih pristupa i povoljnijih regulativa prilikom potpisivanja novih ugovora o subvencionisanju. Koliko god smisleni bili, \u010dini se da ve\u0107ina prenebregava \u010dinjenicu da strukturu svetske proizvodnje \u2013 gde \u0107e se \u0161ta proizvoditi i pod kojim uslovima \u2013 ne odre\u0111uje dr\u017eava Srbija niti ijedna ekonomski zavisna dr\u017eava, nego je gotovo u potpunosti odre\u0111uju multinacionalne kompanije. Siroma\u0161ne i osiroma\u0161ene dr\u017eave mogu jedino da stanu u red spu\u0161taju\u0107i zarade i srozavaju\u0107i radno zakonodavstvo ne bi li se ispostavile isplativijim od onih drugih i uklju\u010dile kao trenutno profitabilna karika u neki od globalnih lanaca snabdevanja. U tom kontekstu servilnost dr\u017eave stranom kapitalu kroz brutalno srozavanje standarda radnica i radnika pre svega oslikava odnose mo\u0107i na globalnom nivou nego nameran izbor lo\u0161e ekonomske politike.<\/p>\n\n\n\n U situaciji u kojoj mali broj kompanija dr\u017ei monopol nad svetskim tr\u017ei\u0161tem dobara i usluga, a uve\u0107anje profita se istiskuje iz sve intenzivnije hipereksploatacije ili dr\u017eavnih bud\u017eeta, nejednakosti na globalnom nivou se mogu samo produbljivati. Brutalnu eksploataciju radne snage prati i neracionalna eksploatacija prirodnih resursa, pa je jasno da je postoje\u0107a organizacija privrede na globalnom nivou neodr\u017eiva. Nada mo\u017eda le\u017ei u \u010dinjenici da se pojavljuje sve vi\u0161e inicijativa za uspostavljanje me\u0111unarodnih regulativa koje bi ograni\u010dile mo\u0107 multinacionalnih kompanija. Na najvi\u0161im institucionalnim nivoima Evropske unije trenutno se lobira za izgled zakona koji bi uveo obaveznu detaljnu analizu za\u0161tite \u017eivotne sredine i ljudskih prava u okviru globalnih lanaca snabdevanja za sve multinacionalne kompanije. Nismo u situaciji da previ\u0161e o\u010dekujemo, jer kako \u0107e ovi propisi izgledati u prvoj varijanti zavisi od trenutnih odnosa mo\u0107i izme\u0111u sveta rada i sveta kapitala na globalnom nivou. Dobra stvar je \u0161to \u0107e ova legislativa u ma kakvoj meri usvojena zahtevati odgovornost multinacionalnih kompanija za uslove rada du\u017e celog lanaca snabdevanja, \u0161to za prvi korak otvara mogu\u0107nost za nadnacionalno povezivanje radni\u0161tva nasuprot iste kompanije. U perspektivi bi valjalo razmi\u0161ljati o tom kako koristiti postoje\u0107e globalne sindikalne strukture i ja\u010dati me\u0111unarodnu saradnju radni\u0161tva ne bi li reformske promene otvorile pukotinu u budu\u0107nosti i za one su\u0161tinske.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Talijanska multinacionalna kompanija Geox prije pet godina otvorila je pogon u Vranju, \u0161to je najavljeno kao prilika za zaposlenje i sigurnu budu\u0107nost radnika\/ica. Po\u010detkom kolovoza ove godine, kompanija je obavijestila svoje zaposlenike da zatvara proizvodni pogon u Vranju i napu\u0161ta Srbiju, \u010dime je 1.200 radnica i radnika ostalo bez posla. U me\u0111uvremenu, Geox je postao […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":40036,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1597,1598,668,642],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1599],"class_list":["post-40031","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-geox","tag-multinacionalne-kompanije","tag-radnicka-prava","tag-tekstilna-industrija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40031","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=40031"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40031\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40040,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/40031\/revisions\/40040"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/40036"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=40031"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=40031"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=40031"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=40031"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=40031"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=40031"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=40031"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Do isteka subvencija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kuda dalje?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n