Naslije\u0111ene iz nedavnih ratova, na ovaj ili onaj na\u010din, nacionalne tenzije na postjugoslavenskim prostorima opet vriju. Premda se opet spominju teritorijalne pretenzije sa svih strana, to spominjanje ima ne\u0161to druk\u010diju funkciju nego prije tridesetak godina. O prirodi nove runde nacionalisti\u010dkih trabunjanja i nedostatnosti postoje\u0107ih odgovora pi\u0161e Vladimir Simovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Nema ni\u010deg novog u novokomponovanim praznicima. Svaki praznik je u nekom trenutku bio novokomponovani. Ali u njima mo\u017ee biti ne\u010deg spornog. Od 2020. godine u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, svakog 15. septembra obele\u017eava se praznik podu\u017eeg naziva \u2013 Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave<\/em>. U pitanju je praznik koji se obele\u017eava na dan proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu isticanjem zastava Republike Srbije i drugim manifestacijama. Uveden je na brzinu, tako da i dalje nije upisan u Zakonu o dr\u017eavnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Kriti\u010dari Aleksandra Vu\u010di\u0107a su brzo krenuli da napadaju ovaj praznik insistiraju\u0107i na tome da prekograni\u010dni karakter praznika koji slavi “srpsko jedinstvo” unosi dodatne tenzije u ionako zao\u0161trene me\u0111unacionalne odnose na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. U kontekstu stalnih pretnji Milorada Dodika, \u010dlana predsedni\u0161tva Bosne i Hercegovine, da \u0107e Republika Srpska krenuti put nezavisnosti, jasno je kuda bi koncept “srpskog jedinstva” mogao da vodi. “Mi imamo dve dr\u017eave, Srbiju i Republiku Srpsku, ali je na\u0161a te\u017enja da budemo jedna dr\u017eava”, rekao<\/a> je Dodik pro\u0161le godine ba\u0161 prilikom obele\u017eavanja novog praznika.<\/p>\n\n\n\n Opet, kolika je zapravo razlika ovog praznika i praznika koji u Bujanovcu i Pre\u0161evu svakog 28. novembra obele\u017eava albanska zajednica slave\u0107i Dan zastave? Vijorenje albanskih zastava na jugu Srbije uvek je propra\u0107eno glasnim negodovanjem srpskih nacionalista koji sada slave isti potez samo na relaciji Beograd-Banja Luka.<\/p>\n\n\n\n Vu\u010di\u0107 je pro\u0161le godine otvoreno kritikovao i albanske partije koje su u op\u0161tini Bujanovac formirale lokalnu vlast bez Srpske napredne stranke i time postali retka op\u0161tina u kojoj SNS ne u\u010destvuje u vlasti. Predsednik Republike Srbije je istakao<\/a> da je izostanak njegove SNS iz vlasti u Bujanovcu u\u010dinjen “pod uticajem Tirane kako bi mogli da ucenjuju Srbiju”. Kao da sli\u010dan uticaj Beograda ne postoji kada su u pitanju unutra\u0161nja pitanja Bosne i Hercegovine.<\/p>\n\n\n\n Ina\u010de, ka ju\u017enim susedima Srbije stalno se upu\u0107uju kritike da zagovaraju stvaranje Velike Albanije. Kriti\u010dari nisu sasvim u krivu, iako je o\u010digledno da tinjaju\u0107i narativ o Velikoj Albaniji opstaje kao korisno oru\u0111e albanskih nacionalista koji u njega ugra\u0111uju horizont nadanja, dok istovremeno, u sada\u0161njosti, najve\u0107i deo albanske populacije na Balkanu, i u tome ne predstavljaju izuzetak, \u017eivi u bedi. Kao i obi\u010dno, veliki nacionalisti\u010dki horizont ukazuje se samo kao paravan o\u010duvanja statusa kvo.<\/p>\n\n\n\n I dok upu\u0107uju kritike na velikoalbanske snove, srpski nacionalisti ne prestaju da sanjaju velikosrpske. Nedavno je ministar odbrane Republike Srbije, Aleksandar Vulin, izjavio<\/a> da “Vu\u010di\u0107 treba da stvara Srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba”. On je naglasio i da se “Srbija dosta pravdala \u0161to Srbi vekovima \u017eele da budu jedno. Srbi \u017eele da su ujedinjeni i zbog te prirodne \u017eelje i potrebe nemaju ni kome ni za\u0161to da se pravdaju.”<\/p>\n\n\n\n Svi znamo kako se poslednji put zavr\u0161ila pri\u010da o “vi\u0161evekovnim te\u017enjama naroda”. No igranka nacionalizma ne staje. I dok Vu\u010di\u0107 govori<\/a> o tome da Srbiju “tu\u0111e granice ne zanimaju”, on napad na izjave ministra Vulina interpretira kao napad na samu Srbiju.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda u tome da Srbija poma\u017ee srpskom narodu van njenih granica i nema ne\u010deg lo\u0161eg. Ali kako tuma\u010diti pretenzije nacionalista i njihov patriotizam ako je politika koju decenijama unazad vode dovela do toga da danas \u017eivimo u dru\u0161tvu sa ogromnim nejednakostima, u kojem su plate i penzije toliko niske da ne zadovoljavaju ni deo osnovnih potreba, a siroma\u0161ni ljudi, koje god nacionalnosti bili, nemaju mogu\u0107nost da budu adekvatno le\u010deni kroz sistem javnog zdravstva? Kako tuma\u010diti nacionalizam sve bogatijih hu\u0161ka\u010da dok narod gladuje i umire?<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda ovo zvu\u010di pateti\u010dno, ali je u pitanju \u010dinjenica. Predugo nacionalisti sa razli\u010ditih strana iskazuju pretenzije na tu\u0111e teritorije iako su nesposobni da ljudima obezbede iole normalan \u017eivot i na onoj teritoriji kojom imaju mogu\u0107nost da upravljaju.<\/p>\n\n\n\n Nedavno je i predsednik Hrvatske govorio<\/a> o tome da je on u stvari predsednik i Hrvata u Bosni i Hercegovini, dok je zastupnik u hrvatskom saboru i potpredsednik saborskog odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina, Zlatko Hasanbegovi\u0107, izjavio<\/a> da su Hrvatska i Bosna i Hercegovina jedinstvena celina. Na to je srpska nacionalisti\u010dka \u0161tampa odreagovala<\/a> naslovima: “Da je Vu\u010di\u0107 ovako ne\u0161to izjavio do\u0161lo bi do skandala”, kao da njegovi najbli\u017ei saradnici ve\u0107 nisu izgovarali identi\u010dne re\u010denice.<\/p>\n\n\n\n No nacionalizam se mahom koristi u funkciji prikrivanja stvarnog stanja. Konstantnim zazivanjem spoljnog neprijatelja i navodne ugro\u017eenosti nacionalnih interesa, fokus se pomera sa zaista klju\u010dnog pitanja koje bi trebalo razumeti kao u su\u0161tini patriotsko \u2013 \u017eivotnog standarda.<\/p>\n\n\n\n Do ovog obrta u perspektivi je te\u0161ko do\u0107i, a prepreka su mu i nacionalisti i liberalni kriti\u010dari nacionalizma. Kao i obi\u010dno, za tango je potrebno dvoje. Primer pogre\u0161nog pristupa kritici nacionalisti\u010dkih praksi mo\u017eemo uo\u010diti i u odnosu prema Crnoj Gori i svim turbulentnim de\u0161avanjima koja su se tamo odigrala u prethodne dve godine. Naime, imena koja se ve\u0107 ustaljeno pojavljuju kao kriti\u010dari srpskog nacionalizma iz kruga liberalno usmerene inteligencije su krajem 2019. godine objavila Apel 88<\/a>. I dalje zaglavljeni u devedesetim godinama, kao da se ni\u0161ta nije promenilo ni na lokalnom ni na globalnom (geo)politi\u010dkom planu, oni u svemu vide politiku Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i govore o tome da su Crnoj Gori ugro\u017eeni “mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost gra\u0111ana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica”. Nagla\u0161avaju da je re\u010d “o jo\u0161 jednom u nizu poku\u0161aja zvani\u010dnog Beograda da se Crna Gora vrati u dr\u017eavni okvir sa Srbijom i da se na taj na\u010din spre\u010di njena konsolidacija kao samostalne i suverene dr\u017eave”. Kao da je ijedna dr\u017eava nastala raspadom Jugoslavije danas zaista samostalna i suverena, o \u010demu, na kraju krajeva, govori i to da se oni u svom apelu obra\u0107aju “politi\u010dkim akterima u ma\u0111unarodnoj zajednici”.<\/p>\n\n\n\n Treba li podsetiti da govorimo o zemlji u kojoj Milo \u0110ukanovi\u0107 \u2013 \u010dovek za koga postoje indicije da je duboko upleten u kriminalne radnje, a poslednji podaci koji su isplivali u Pandorinim papirima dokazuju i \u010ditav splet finansijskih malverzacija u kojima je u\u010destvovao \u2013 vlada poslednjih 30 godina. Potez oduzimanja imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) podstakao je pobunu dela naroda u zemlji koja jeste duboko podeljena. Nemogu\u0107e je da crnogorska vlast nije o\u010dekivala o\u0161tar odgovor SPC i njenih vernika. S tim da je, sasvim izvesno, pri\u017eeljkivala i da \u0107e tenzije dovesti do ve\u0107e mobilizacije njenih pristalica i pobede na poslednjim izborima. Ipak, nekada se ne odvija sve po planu. Naravno, vlast Republike Srbije ova de\u0161avanja nije gledala sa strane, ali je licemerno nedvosmisleno stati na stranu re\u017eima Mila \u0110ukanovi\u0107a koji tako\u0111e aktivno radi na zao\u0161travanju nacionalnih tenzija i poku\u0161ava da manipuli\u0161e verskim institucijama poma\u017eu\u0107i formiranje<\/a> nove Crnogorske pravoslavne crkve. I umesto da zagovornici \u201eustavnog poretka, vladavine zakona i jednakosti gra\u0111ana\u201c pozdrave, ako treba i kriti\u010dki, politi\u010dke promene koje su predugo \u010dekane u Crnoj Gori, oni su postali zagovornici odr\u017eanja statusa kvo koji je omogu\u0107io basnoslovno boga\u0107enje Mila \u0110ukanovi\u0107a i ljudi bliskih njemu.<\/p>\n\n\n\n Instrumentalizacija nacionalizma je vrlo korisna alatka za obra\u010dun sa politi\u010dkim protivnicima i skretanje pa\u017enje sa sopstvenih afera. Jo\u0161 bolje ako su kriti\u010dari nacionalizma kratkovidi. Potpisnici Apela 88 brzo su dobili etiketu “auto\u0161ovinista”. Osim \u0161to je \u010dudno “auto\u0161ovinistima” nazvati grupu nacionalno \u0161arenolikih ljudi \u2013 potpisnici apela su i Stjepan Mesi\u0107, Milan Ku\u010dan, Azem Vlasi, itd. \u2013 ovaj termin ima i \u010ditav niz drugih problema.<\/p>\n\n\n\n “Auto\u0161ovinizam” je postao referenca kojom se svaka kritika nacionalizma poku\u0161ava izjedna\u010diti sa mr\u017enjom prema sopstvenoj naciji. Mehanizam optu\u017ebe za auto\u0161ovinizam je vrlo jednostavan. U pitanju je igra na kartu politi\u010dke korektnosti koja se, treba to otvoreno re\u0107i, kao bumerang vratila svojim inicijalnim zagovara\u010dima. “Auto\u0161ovinizam”, u stvari, do krajnjih granica utilizuje politi\u010dku korektnost ne bi li argumente protiv dr\u017eavne politike i hegemonog desni\u010darskog narativa proglasio u izvesnoj meri i nasiljem spram samog srpskog naroda. Ako kritikujete SPC \u2013 vi ste auto\u0161ovinista jer je u sredi\u0161tu nacionalisti\u010dkog narativa ideja da se nacionalna i religijska pripadnost moraju poklapati. Ako kritikujete spoljnu politiku aktuelne vlasti \u2013 vi ste auto\u0161ovinista jer radite protiv interesa sopstvene dr\u017eave, a sasvim izvesno ste i strani pla\u0107enik. Sve to ide toliko daleko da je postalo problemati\u010dno kritikovati i filmove, jer kakav ste vi to Srbin ako vam “Dara iz Jasenovca” nije remek delo.<\/p>\n\n\n\n Pogre\u0161no shvatanje koncepta naroda kao homogene kategorije, ali i izjedna\u010davanje politike vladaju\u0107e stranke sa nacionalnim interesom, gre\u0161ke su koje koncept auto\u0161ovinizma \u010dine oru\u0111em za odr\u017eavanje statusa kvo. Sa druge strane, liberalni kriti\u010dari nacionalizma ne uspevaju da dobace dalje od apela koji su uvek upu\u0107eni ka apstraktnoj me\u0111unarodnoj zajednici. Te\u0161ko je poverovati da iko mo\u017ee misliti da aktuelna vlast u Srbiji ne opstaje delom i zato \u0161to ima podr\u0161ku te iste me\u0111unarodne zajednice. Re\u010dima jednog nema\u010dkog politi\u010dara koji je u\u010destvovao u pregovorima o izbornim uslovima u Srbiji \u2013 Evropska unija \u017eeli stabilnost i, na\u017ealost, autoritarni re\u017eimi nude stabilnost.<\/p>\n\n\n\nJalovi dometi liberalne kritike<\/h2>\n\n\n\n
“Auto\u0161ovinizam” kao sredstvo pacifikacije<\/h2>\n\n\n\n