Srbiji naredne godina predstoji nova runda izbora na razli\u010ditim nivoima. Donosimo pregled situacije na opozicijskoj sceni i taktika kojima se spremaju ugroziti vladavinu “naprednjaka”.<\/p>\n\n\n\n
Ostalo je manje od \u0161est meseci do predsedni\u010dkih izbora u Srbiji i izbora za Skup\u0161tinu grada Beograda. Po sili zakona, sigurno je da \u0107e se odr\u017eati izbori na ova dva nivoa \u2013 isti\u010de petogodi\u0161nji mandat predsednika, te \u010detvorogodi\u0161nji mandat odbornika u Skup\u0161tini glavnog grada. Gradona\u010delnici se ne biraju direktno, pa opozicija ima \u0161ansu da kroz dobar izborni rezultat formira vladaju\u0107u ve\u0107inu u gradskoj skup\u0161tini i izabere novog gradona\u010delnika. Sada ve\u0107 sasvim <\/a>izvesno<\/a>, istovremeno sa beogradskim i predsedni\u010dkim izborima odr\u017ea\u0107e se i vanredni parlamentarni izbori. Legitimitet aktuelnog saziva je poprili\u010dno okrnjen, s obzirom na to da u Narodnoj skup\u0161tini trenutno nema opozicionih poslanika. Usled bojkota prethodnih izbora<\/a> od strane opozicije, parlament Srbije je jednostrana\u010dki, pa ni samoj vladaju\u0107oj partiji nije u interesu da se ovakvu stanje zadr\u017ei.<\/p>\n\n\n\n I sam Aleksandar Vu\u010di\u0107 je ubrzo po zavr\u0161etku parlamentarnih izbora 2020. najavio<\/a> nove izbore po\u010detkom 2022. godine. Osim toga, iz Srpske napredne stranke (SNS) znaju da im fokusiranje na lokalne teme ne ide u korist, posebno u Beogradu. Zbog toga \u0107e poku\u0161ati da kroz kampanju za parlamentarne izbore, krupnim identitetskim pitanjima, potisnu gradske teme u drugi plan.<\/p>\n\n\n\n Situacija posebno dobija na zna\u010daju zbog toga \u0161to \u0107e se, nakon du\u017eeg vremena, odr\u017eati izbori na kojima postoji mogu\u0107nost da opozicija pobedi vladaju\u0107u partiju \u2013 pre svega, beogradskim izborima. Tome u prilog ide niska izlaznost u Beogradu na parlamentarnim izborima 2020. kada je svega 35% glasa\u010da iza\u0161lo da glasa 1<\/a><\/sup> . Procene su da je to maksimum koji SNS mo\u017ee da izvu\u010de u glavnom gradu, a da je na opoziciji zadatak da mobili\u0161e nezadovoljne gra\u0111ane.<\/p>\n\n\n\n Kada je o opoziciji re\u010d, proteklih nekoliko meseci obele\u017eile su dve teme. Prva se ticala dileme izme\u0111u ponovnog bojkota ili izlaska na izbore. Su\u0161tinski ovde je re\u010d o la\u017enoj dilemi. Malo ko veruje da ponovni bojkot ima smisla, i sasvim je sigurno da \u0107e najve\u0107i deo opozicije ovoga puta u\u010destvovati na izborima. Htele to da priznaju ili ne, ve\u0107ina opozicionih organizacija se u proteklom periodu pripremala za izbore. \u0160to nas vodi do drugog pitanja: kako bi opozicija trebalo da se suprotstavi vladaju\u0107oj koaliciji? Jednostavnije re\u010deno, pitanje je da li bi opozicija trebalo da iza\u0111e u jednoj koloni ili je pak nekoliko razli\u010ditih, ideol\u0161ki profilisanih kolona, prava formula za pobedu opozicije.<\/p>\n\n\n\n S obzirom na to da se o\u010dekuje i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, broj otvorenih pitanja i kombinacija raste. Mogu\u0107e je iza\u0107i u jednoj koloni i na gradske i parlamentarne izbore, u vi\u0161e kolona na gradske, a u jednoj na parlamentarne, i naposletku u jednoj koloni i na gradske, a u vi\u0161e kolona na parlamentarne. Osim toga, postavlja se i pitanje da li opozicija treba da podr\u017ei jednog kandidata na predsedni\u010dkim izborima, ili bi svako trebalo da iza\u0111e sa svojim kandidatom.<\/p>\n\n\n\n Nekoliko je nivoa rasprave o kolonama, koje simptomati\u010dno, na povr\u0161inu izbacuju dijametralno suprotna razumevanja politike na opozicionoj sceni. Upravo su na osnovu ovog pitanja manje ili vi\u0161e formirana najmanje tri bloka u okviru opozicije u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Jedan blok \u010dine centristi\u010dke partije koje su najve\u0107im delom nastale raspar\u010davanjem Demokratske stranke (DS). Tu su nominalno socijaldemokratska Stranka slobode i pravde, biv\u0161eg gradona\u010delnika Beograda i biv\u0161eg predsednika DS-a Dragana \u0110ilasa, zatim umereno desni\u010darska Narodna stranka Vuka Jeremi\u0107a, tako\u0111e biv\u0161eg visokog funkcionera DS-a, kao i sama Demokratska stranka, koja je trenutno marginalna politi\u010dka opcija. Ovom bloku pripada i liberalni Pokret slobodnih gra\u0111ana, uz jo\u0161 par minornih organizacija. Oni zagovaraju jedinstvenu opozicionu listu, pre svega u Beogradu, dok su na nacionalnom nivou, tako\u0111e, bli\u017ei jedinstvenoj listi, ali ostavljaju prostora i za nekoliko kolona 2<\/a><\/sup> . Smatraju i da je neophodno da opozicija ima jednog predsedni\u010dkog kandidata.<\/p>\n\n\n\n Drugi blok \u010dine zeleno-leve opcije. Pre svega, tu su pokret Ne davimo Beograd, lokalne organizacije okupljene u Gra\u0111anskom frontu, politi\u010dka platforma Solidarnost i Forum Roma Srbije. Blisku saradnju ove opcije razvijaju i sa Ekolo\u0161kim ustankom koji okuplja niz ekolo\u0161kih pokreta \u0161irom Srbije i Zajedno za Srbiju biv\u0161eg gradona\u010delnika \u0160apca Neboj\u0161e Zelenovi\u0107a. Tu je i nekoliko samostalnih lokalnih gra\u0111anskih inicijativa. Iz ove grupacije zala\u017eu se za vi\u0161e programskih kolona i na gradskim i na nacionalnim izborima. Ovo, naravno, ne isklju\u010duje post-izbornu saradnju sa opozicijom radi razvla\u0161\u0107ivanja SNS-SPS-a, uz jasno definisane principe saradnje i precizno definisane crvene linije. Iz ove grupe smatraju da bi opozicija trebalo da ima jednog zajedni\u010dkog predsedni\u010dkog kandidata, s obzirom na to da logika ve\u0107inskog sistema na predsedni\u010dkim izborima ne ide u prilog ve\u0107em broju kandidata.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i blok se polako formira na desnici. Srpski pokret Dveri Bo\u0161ka Obradovi\u0107a je ve\u0107 najavio izlazak na izbore, najverovatnije nezavisno od prva dva bloka. Sli\u010dno \u0107e i Dosta je bilo Sa\u0161e Radulovi\u0107a, pa ne bi bilo iznena\u0111enje ukoliko ove dve opcije formiraju zajedni\u010dku listu. Na desnici, za koju se ne mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i da je nezavisna u odnosu na SNS je ve\u0107 formirana jedna koalicija. Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije su formirali Nacionalno-demokratsku alternativu i imaju sasvim izgledne \u0161anse da presko\u010de izborni prag i u Beogradu i na nacionalnom nivou. Ni ova grupacija ne podr\u017eava jedinstvenu listu na gradskom i nacionalnom nivou, ali je spremna i da ponudi svoje kandidate na predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n\n\n\n Iz prve grupacije isti\u010du nekoliko argumenata za jedinstvenu listu. Navodno gra\u0111ani \u017eele jedinstvenu kolonu<\/a> opozicije i referendumsku atmosferu protiv SNS-a, posebno u Beogradu gde su u fokusu lokalna i navodno neideolo\u0161ka<\/a> pitanja. Ipak, deluje da su po sredi neki drugi razlozi. Pod broj jedan, na opozicionoj sceni u Srbiji je trenutno na delu smena generacija, a politi\u010dari iz tradicionalnih partija, koji smatraju da imaju tapiju na opozicioni aktivizam, vide da im prelazak dru\u0161tvenih pokreta iz aktivisti\u010dke u politi\u010dku arenu ugro\u017eava pozicije i privilegije. Tako, njihov je plan da jedinstvenom listom “progutaju” grassroot<\/em> pokrete iz druge grupacije. Osim toga, to je i na\u010din da se operu politi\u010dke biografije. Koalicijom sa ljudima koji do sada nisu bili na pozicijama politi\u010dke mo\u0107i i koji nisu svojim politi\u010dkim delovanjem ugro\u017eavali javni dobra, legitimizovalo bi se delovanje onih koji to jesu.<\/p>\n\n\n\n Na kraju, posebno je zanimljiv argument kako su komunalna pitanja zapravo neideolo\u0161ka pitanja. Ovakvo, tehnokratsko-menad\u017eersko, razumevanje politike nije strano opozicionoj sceni u Srbiji i upravo su levi i ekolo\u0161ki pokreti politizovali niz va\u017enih pitanja i \u0161tetne projekte koje upravo navedene partije smatraju “neideolo\u0161kim”.<\/p>\n\n\n\n Na primer, Dragan \u0110ilas je kao gradona\u010delnik Beograda uveo \u0161tetno javno-privatno partnerstvo, kojim je naplata karata u gradskom prevozu preba\u010dena na privatnu firmu. Nakon \u0161to je usledio pad naplate, uvedena je komunalna policija koja se prevashodno starala o tome \u010desto, i fizi\u010dkom silom<\/a>, da natera putnike da plate kartu. Na kraju, spomenimo i nasilno iseljavanja 250 romskih porodica, koji su \u017eiveli nadomak elitnog naselja “Belville” zbog \u010dega je svojevremeno reagovao i Amnesty <\/a>International<\/a>. Kada se sve navedeno ima u vidu, jasno je da su komunalna pitanja itekako ideolo\u0161ka i da je sasvim opravdana potreba zeleno-levog bloka da napravi otklon od koalicije okupljene oko biv\u0161eg gradona\u010delnika.<\/p>\n\n\n\n U me\u0111uvremenu su se pojavila i istra\u017eivanja<\/a> koja navodno dokazuju uspe\u0161nost jedinstvene liste, a koja su kasnije navodno objektivni i nezavisni mediji 3<\/a><\/sup> koristili kao vid pritiska<\/a> na one koji se protive jedinstvenoj listi. Pa tako, na osnovu uzorka od 271 anketirane osobe u Beogradu, prema razli\u010ditim medijima i “analiti\u010darima<\/a>“, “dokazano” je da jedna lista u Beogradu donosi opoziciji pobedu. Naravno, ko je samo bacio pogled na dato istra\u017eivanje, mo\u017ee videti da nema govora o navedenom zaklju\u010dku, ve\u0107 da je re\u010d o spinu koji su plasirali mediji i analiti\u010dari bliski prvoj grupaciji<\/p>\n\n\n\n Sva je prilika da se insistiranje na vra\u0107anju uloge programa u politi\u010dki \u017eivot i matemati\u010dka formula za ru\u0161enje SNS-a ovoga puta preklapaju. Iskustvo Saveza za Srbiju i Ujedinjene opozicije Srbiji pokazuju da je gra\u0111anima preko glave neprincipijelnih saveza koji okupljaju “te\u0161ka\u0161e” srpske politike. Veliki broj ljudi jednostavno ne vidi alternativu u bledoj i bezidejnoj opoziciji koju \u010dine ostaci Demokratske stranke, a koja ne nudi alternativnu politiku u odnosu na vlast. Malo stru\u010dnijim re\u010dnikom re\u010deno ukrupnjavanje opozicije u Srbiji ne donosi sinergijski efekat. Dakle, efikasnije je iza\u0107i u programski definisanim kolonama gde \u0107e se jasno pozicionirati zelena levica, liberalni centar i konzervativna desnica 4<\/a><\/sup> . Ve\u0161ta\u010dkim spajanjem ovih opcija, dobar deo bira\u010da iz sva tri politi\u010dka kampa ne bi iza\u0161ao na izbore. Dodatno, time se ideologija i programi (kona\u010dno) vra\u0107aju na politi\u010dku scenu i otvara se niz pitanja koja su do sada percipirana kao nepoliti\u010dka.<\/p>\n\n\n\n Jedino kome ovakav scenario ne odgovara jesu politi\u010dke elite koje \u010dine liberalno centristi\u010dki kamp. Za\u0161to? Zato \u0161to \u0107e se onda verovatno videti da dugogodi\u0161nji lideri vi\u0161e ne u\u017eivaju toliku podr\u0161ku me\u0111u gra\u0111anima i da je vreme za smenu generacija.<\/p>\n Srbiji naredne godina predstoji nova runda izbora na razli\u010ditim nivoima. Donosimo pregled situacije na opozicijskoj sceni i taktika kojima se spremaju ugroziti vladavinu “naprednjaka”. Ostalo je manje od \u0161est meseci do predsedni\u010dkih izbora u Srbiji i izbora za Skup\u0161tinu grada Beograda. Po sili zakona, sigurno je da \u0107e se odr\u017eati izbori na ova dva nivoa […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":39994,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-39992","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39992","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=39992"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39992\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":39993,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39992\/revisions\/39993"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/39994"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=39992"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=39992"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=39992"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=39992"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=39992"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=39992"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=39992"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Opoziciono grupisanje<\/h2>\n\n\n\n
Politika i matematika<\/h2>\n\n\n\n