Na ovim prostorima definitivno ne nedostaje bizarnih improvizacija u tuma\u010denjima nedavne i davne historije. Unato\u010d zao\u0161trenoj konkurenciji, pro\u0161lotjedni Samit nesvrstanih u Beogradu isti\u010de kandidaturu za sam vrh. Barem kad je u pitanju kolektivni trud pre\u0161u\u0107ivanja besmislenosti samog doga\u0111aja.<\/p>\n\n\n\n
Povodom jubileja \u0161ezdesetogodi\u0161njice prve Konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu odr\u017ean je novi Samit nesvrstanih koji je od strane srpskog ministra inostranih poslova nazvan “komemorativnim”, izme\u0111u ostalog zato \u0161to je unapred bilo poznato da ovaj skup ne\u0107e donositi nikakve politi\u010dke odluke, a da je razlog za njegovo odr\u017eavanje jubilejske prirode.<\/p>\n\n\n\n
Protokol, po kome se odvijao ovaj skup bio je prekopiran od originalnog skupa od pre \u0161est decenija, s tim \u0161to je ovoga puta istovremeno organizovan sajam naoru\u017eanja i vojne opreme o \u010demu originalni tvorci Pokreta ne bi ni razmi\u0161ljali. Na skup su do\u0161le delegacije 105 zemalja, od toga, kako ovda\u0161nji mediji izve\u0161tavaju, “oko” 50 \u0161efova dr\u017eava ili vlada, te ministara inostranih poslova. Pojedini nisu propustili da primete kako je re\u010d o najmasovnijem skupu u vreme korone. Kao specijalni gosti skupa, pojavili su se ruski i turski ministri spoljnih poslova, Lavrov i \u010cavu\u0161oglu.<\/p>\n\n\n\n
Ta vrsta nisko postavljenih ciljeva ovog skupa samo naizgled predstavlja kontradikciju, ali \u0161to se samo Organizacije nesvrstanih zemalja ti\u010de, od okon\u010danja hladnog rata na liniji SAD-SSSR, ona nije uspela da na\u0111e svoj novi zna\u010daj i smisao. Skup je trajao dva dana i ipak nije pro\u0161ao bez bar jedne formalne odluke, a ona glasi da \u0107e Azarbejd\u017ean, zvani\u010dni suorganizator ovog skupa, nastaviti da predsedava Organizacijom jo\u0161 jednu godinu. Ostatak programa bio je ispunjen diskusijom o distribuciji vakcina, se\u0107anjima na doga\u0111aj \u010dija se godi\u0161njica obele\u017eava i, naravno, \u010ditavim nizom bilateralnih susreta tokom kojih su predstavnici dr\u017eava i vlada lobirale za svoje interese.<\/p>\n\n\n\n
Odluka da se pomenuti skup “bez radnog statusa”, kako bi neki formalno rekli, odr\u017ei u Beogradu, iako je Srbija tek u statusu posmatra\u010da, je mo\u017eda savr\u0161eno logi\u010dan potez iz ugla ve\u0107ine \u010dlanica Pokreta, naro\u010dito preostalih osniva\u010dica, ali srpska vlast je ipak morala za sebe i svoju unutra\u0161nju upotrebu morala da na\u0111e neku vrstu opravdanja.<\/p>\n\n\n\n
To opravdanje bi moglo da se predstavi kao interes, a njega je Aleksandar Vu\u010di\u0107 sro\u010dio ovako: “Ovaj skup mo\u017ee doneti Srbiji odre\u0111ene politi\u010dke, ekonomske, vojne i diplomatske koristi s obzirom da je PNZ najve\u0107a me\u0111unarodna institucija posle Skup\u0161tine UN, jer okuplja 120 zemalja \u010dlanica sa razli\u010ditim politi\u010dkim, istorijskim i kulturnim odnosima.” Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, Srbija danas ima status posmatra\u010da u Organizaciji nesvrstanih zemalja, a taj status je prosto nasledila kao pravni sukcesor ne SFRJ, kako mo\u017eda deo javnosti misli, ve\u0107 kao onog prelaznog oblika koji je jedno vreme nosio ime Savezna republika Jugoslavija (SRJ), kako se zvala kada je godine 2001. primljena u posmatra\u010dki status, a potom i Dr\u017eavna zajednica Srbije i Crne Gore kako se zvala od 2003. do razlaza 2006. godine.<\/p>\n\n\n\n
Period od 1992. godine kada je Jugoslavija u raspadu bila zvani\u010dno suspendovana iz \u010dlanstva Organizacije do 2001. je period koji je u Srbiji obele\u017een nerazmi\u0161ljanjem o nesvrstanima uop\u0161te. Nesvrstani su, u zvani\u010dnom stavu Beograda, zajedno sa samoupravljanjem i Jugoslavijom poslate na stranice nepo\u017eeljne istorije o kojima mora da se govori u odre\u0111enom klju\u010du \u2013 kao prele\u017eanoj de\u010djoj bolesti, zabludi i dru\u0161tvu nedostojnom zami\u0161ljenom statusu Srbije. \u010cinjenica da je 2001. godina bila svojevrsni povratak me\u0111u nesvrstane nije mnogo zna\u010dila u to vreme, jer su takozvane evroatlanstke integracije izgledale znatno izvesnije nego danas, dvadeset godina kasnije. U tom smislu, posle izolacije iz Milo\u0161evi\u0107eve ere, taj mali korak do\u017eivljavan je, iako ne bez sporenja, kao prakti\u010dan diplomatski potez povratka u “me\u0111unarodne institucije” da se prekrati vreme ka mestu za koje se u to vreme mislilo da je logi\u010dno ishodi\u0161te \u2013 daleko od Tre\u0107eg sveta.<\/p>\n\n\n\n
U protekle dve decenije Srbija je definisala svoju spoljnu politiku kao \u010detiri stuba<\/em>, okrenuta svim silama kojima je to danas mogu\u0107e \u2013 Americi, Evropi, Rusiji i Kini. Ovaj stav je opet opravdan “interesima”, jer interes je u kapitalizmu klju\u010dna re\u010d. \u0160to se ti\u010de strate\u0161kog opredeljenja, Srbija je u zvani\u010dnom procesu pridru\u017eivanja, iako i evropska, a jo\u0161 vi\u0161e srpska javnost sve realnije sagledava potpunu stagnaciju tog procesa, kao i te ideje. Sve ovo treba uzeti u obzir jer ukazuje da Srbija zapravo, kako sada stvari stoje, nema nameru da tra\u017ei formalno punopravno \u010dlanstvo u Organizaciji nesvrstanih.<\/p>\n\n\n\n Na veb-sajtu Ministarstva spoljih poslova Srbije odnos prema Nesvrstanima definisan je kao komplementaran evropskim integracijama, koji Srbija poku\u0161ava da iskoristi za ostvarenje “vitalnih dr\u017eavnih i nacionalnih interesa”.<\/em> Naravno, svedoci smo da bilo kakvi, a naro\u010dito vitalni interesi nisu zauvek dati i unapred poznati, pa se u ovoj situaciji to odnosi na ostvarivanje ekonomskih i spoljnopoliti\u010dkih interesa gde je to mogu\u0107e i to bi bilo to. Na osnovu svega \u0161to je dospelo do medija, na skupu “bez radnog statusa”, isto to je ideja ve\u0107ine, ako ve\u0107 ne i svih prisutnih \u2013 lobiranje za svoje interese i pitanja. Govorilo se o “vakcionalnom nacionalizmu”, a kako ka\u017ee ona narodna izreka \u2013 svako se \u010de\u0161ao tamo gde ga je svrbelo.<\/p>\n\n\n\n Nije, dakle bilo ni visoko postavljenih ciljeva, samim tim ni velikih uspeha ili neuspeha bilo koga. Srbija je u okviru svog programa stipendiranja, nastavila sa praksom da stipendira stotinu studenata iz nesvrstanih zemalja. Sam doga\u0111aj je dobio odre\u0111enu pozornost beogradskih medija, ipak je tu bilo visokih zvanica, \u0161to je, naravno, zahtevalo i odre\u0111eni osvrt na zna\u010daj svega toga, odnosno jedno javno razmi\u0161ljanje na temu \u0161ta su nesvrstani Srbiji, a \u0161ta Srbija nesvrstanima, koje je moralo da se provu\u010de izme\u0111u spekulacija o turisti\u010dkim, ekonomskim ili politi\u010dkim benefitima ne za svet, \u0161to bi bilo u duhu nesvrstanih, ve\u0107 pojedina\u010dne zemlje, \u0161to je u duhu dana\u0161nje politike.<\/p>\n\n\n\n Uz bezbrojne varijacije na temu eventualnih koristi, najnezgodniji trenutak jeste suo\u010davanje sa najstra\u0161nijim delom i najnepo\u017eeljnijim delom jugoslovenskog nasle\u0111a, a to je \u010dinjenica da je ugled Jugoslavije u svetu bio na nivou koji je za jo\u0161 duga vremena nedosti\u017ean za sada formalno nezavisne njene republike. Naravno, takav zaklju\u010dak se ne izri\u010de javno, kao ni onaj da je za u\u010desnike ovogodi\u0161njeg skupa Beograd ipak bitniji kao glavni grad Jugoslavije. Jo\u0161 jedna od stvari o kojoj se u javnosti jako malo govorilo jeste osnovni princip politike nesvrstavanja koji je bio formulisan kao “aktivna miroljubiva koegzistencija”.<\/p>\n\n\n\n Bilo bi zanimljivo sprovesti ispitivanje me\u0111u politi\u010darima, analiti\u010darima i novinarima koji su se u danima oko Samita bavili ovim doga\u0111ajem koje bi nam pokazalo kako se danas razume ovaj princip i kako je on uklopiv sa doktrinom o \u010detiri stuba spoljne politike. Tako\u0111e, pitanje i oblik Dodikovog u\u010de\u0161\u0107a mo\u017ee da se propusti kroz isto filter “aktivne miroljubive koegzistencije” dao bi, verujemo, zanimljive rezultate.<\/p>\n\n\n\n U Vu\u010di\u0107evom govoru koji je potom objavljen i na njegovim dru\u0161tvenim mre\u017eama, predstavnicima nesvrstanih zemalja upu\u0107ena je dobrodo\u0161lica ku\u0107i. Tako je naslovljen njegov govor i pod tim naslovom je prenesen u medijima. Taj stav, naravno, treba da nam uka\u017ee na zvani\u010dno poslovi\u010dnu otvorenost i gostoprimstvo koje je postalo reklamni slogan i ni\u0161ta vi\u0161e od toga. \u0160to se svega ostalog ti\u010de, za Beograd nasle\u0111e perioda nesvrstavanja spada u bujni a ne previ\u0161e po\u017eeljni deo pro\u0161losti na \u010dijem prevrednavanju se radi ve\u0107 decenijama.<\/p>\n\n\n\n Pokret nesvrstanosti je do\u017eiveo svoju kataklizmu sa prestankom Hladnog rata, a Jugoslavija je kao dr\u017eava uni\u0161tena u nacionalisti\u010dkoj mr\u017enji sveop\u0161toj tranzicionoj plja\u010dki. Zato je zanimljivo razmisliti koliko je povratak organizacije koja je stara 60 godina, a drugih 30 traga za novim smislom u grad koji je centar zemlje koja taj period do\u017eivljava kao delimi\u010dno neprijateljski \u2013 povtatak ku\u0107i.<\/em> U kona\u010dnici, Samit je zaboravljen ve\u0107 po zavr\u0161etku. Malu satisfakciju ovda\u0161njoj javnosti donele su reakcije iz neposredne okoline; tu se ra\u010dunaju Stipe Mesi\u0107 i Vjosa Osmani, kao i deo bosansko-hercegova\u010dke politi\u010dke scene.<\/p>\n\n\n\n Komemoracija je zavr\u0161ena. U\u010desnici se razi\u0161li. Se\u0107anja na 1961. godinu ostaju, \u0161to se ne bi moglo re\u0107i za teku\u0107u 2021.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na ovim prostorima definitivno ne nedostaje bizarnih improvizacija u tuma\u010denjima nedavne i davne historije. Unato\u010d zao\u0161trenoj konkurenciji, pro\u0161lotjedni Samit nesvrstanih u Beogradu isti\u010de kandidaturu za sam vrh. Barem kad je u pitanju kolektivni trud pre\u0161u\u0107ivanja besmislenosti samog doga\u0111aja. Povodom jubileja \u0161ezdesetogodi\u0161njice prve Konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu odr\u017ean je novi Samit nesvrstanih koji je od […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":39910,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[144],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-39908","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-revizionizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39908","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=39908"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39908\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":39909,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39908\/revisions\/39909"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/39910"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=39908"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=39908"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=39908"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=39908"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=39908"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=39908"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=39908"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Interes pre svega ili suo\u010davanje<\/h2>\n\n\n\n
Dobro do\u0161li ku\u0107i<\/h2>\n\n\n\n