Premda pandemijske okolnosti zna\u010dajno pridonose trenutnim poskupljenjima hrane, glavni se razlog ipak krije u klimatskim promjenama. One donose cijeli niz kompleksnih problema u proizvodnji hrane koje tr\u017ei\u0161ni mehanizmi nisu u stanju rije\u0161iti. Ako se u bliskoj budu\u0107nosti ta proizvodnja ne socijalizira putem me\u0111unarodnih institucija solidarnosti prijeti nam scenarij koji ne mo\u017eemo ni zamisliti.<\/p>\n\n\n\n
Sezona pripreme zimnice ove je godine koincidirala sa gotovo istorijski visokim cenama hrane, pa su se mnogi, tumaraju\u0107i po pijacama u potrazi za boljom ponudom, zapitali da li im se uop\u0161te isplati da pripremaju ajvar. Mo\u017eda ove godine ipak presko\u010diti. Su\u0161a je u\u010dinila da \u201cbalkanski kavijar\u201d sada i zbog cene sa pravom ponese ovo ime. Me\u0111utim, pitanje je da li je opravdano nadati se da \u0107e situacija dogodine biti bolja.<\/p>\n\n\n\n
Na\u017ealost, paprika nije jedina namirnica koja je u poslednje vreme poskupela. Prema zvani\u010dnoj statistici, godi\u0161nja inflacija u Srbiji u avgustu je iznosila 4,3%, \u010demu je najvi\u0161e doprineo rast cena energenata i neprera\u0111ene hrane. Kada se pogledaju pojedina\u010dna dobra stvar je jo\u0161 nepovoljnija za obi\u010dne potro\u0161a\u010de. Prose\u010dna cena derivata nafte je na godi\u0161njem nivou porasla za vi\u0161e od 17%, mesa za 10%, a povr\u0107a i ulja za gotovo 20%. Ako na sve ovo dodamo poskupljenje komunalija, javnog prevoza, rente i nekretnina, jasno je da se skok prose\u010dnih (nominalnih) plata brzo pretvorio u srozavanje realnih primanja. Za dru\u0161tvo u kojem se vi\u0161e od tre\u0107ine stanovni\u0161tva zvani\u010dno nalazi u riziku od siroma\u0161tva ovo predstavlja ozbiljan udar.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, ni proizvo\u0111a\u010di nisu zadovoljni trenutnim stanjem. Veliki broj onih koji se bave poljoprivredom, a pre svega sto\u010darstvom, jedva prebacuje prag rentabilnosti. Usled visokih cena sto\u010dne hrane i niskih otkupnih cena mleka i mesa, mnogi se odlu\u010duju da napuste ovu granu. Sto\u010dni fond se ve\u0107 decenijma smanjuje po stopi od 1,2 do 1,7 procenta godi\u0161nje. U odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine broj goveda je pao sa dva miliona na oko 800 hiljada, a broj svinja sa oko 4,3 miliona na tek ne\u0161to preko tri miliona. Skora\u0161nji rast cena kukuruza i soje na svetskom tr\u017ei\u0161tu, kao i su\u0161a koja je uni\u0161tila pa\u0161njake, zna\u010dajno su podigle cene sto\u010dne hrane, i time samo oja\u010dale makaze cena koje poljoprivrednicima seku granu na kojoj sede.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, sektor proizvodnje hrane nije pogo\u0111en samo u Srbiji. Cene hrane na globalnom nivou ve\u0107 petnaest meseci unazad bele\u017ee gotovo konstantni rast. U odnosu na pro\u0161lu godinu porasle su za gotovo 40 procenata, \u0161to predstavlja najvi\u0161i skok u prethodnoj deceniji, jo\u0161 od poslednje velike ekonomske krize.<\/p>\n\n\n\n
Uzroka poskupljenja je na pretek. Na samom po\u010detku pandemije, poreme\u0107aji u trgovini su svakako dopineli porastu cene hrane. Me\u0111utim, uprkos tome \u0161to je me\u0111unarodna razmena ubrzo ponovo uspostavljena, vrednosti namirnica su nastavile da rastu. Pojedine ekonomije jesu \u017eelele da obnove svoje zalihe, ali pravi uzroci le\u017ee u, sa jedne strane, kontigentnim faktorima na tr\u017ei\u0161tu i, sa druge, u dugoro\u010dnim posledicama klimatskih promena koje prete da ugroze bezbednost hrane za ve\u0107inu svetske populacije.<\/p>\n\n\n\n
Usporavanje i prekid transporta u prvim danima pandemije uslovio je istorijski pad cene nafte i njenih derivata, me\u0111utim ova situacija nije dugo potrajala. Danas Evropi, ali i svetu, preti energetska kriza, a skok vrednosti energenata ima neposredan uticaj i na cenu hrane. Gorivo, struja i gas su u klju\u010dni resursi u svakom sektoru, a njihove cene su trenutno u porastu.<\/p>\n\n\n\n
Dodatno, ranjivost ovog sektora predstavlja i na\u010din proizvodnje i prometa poljoprivrednih dobara. Zna\u010dajan deo njih vi\u0161e nije namenjen lokalnoj potro\u0161nji, ve\u0107 je uvezan u globalne lance vrednosti, pove\u0107avaju\u0107i uticaj tro\u0161kova transporta na njihovu cenu. Manjak voza\u010da kamiona kao i kontejnera za prenos robe, povisio je tro\u0161kove radne snage i transporta. Promet hrane, za razliku od mnogih drugih dobara, daleko je osetljiviji na prekide u lancu snabdevanja. Za to su najodgovorniji visoki tro\u0161kovi skladi\u0161tenja – \u010desto su vam potrebni zamrziva\u010di i fri\u017eideri da bi se namirnice odr\u017eale, ali i uprkos tome velike koli\u010dine hrane se pokvare \u010dekaju\u0107i da stignu do finalnih potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Neki efekti epidemije COVID-19 se i dalje ose\u0107aju. Smanjena mogu\u0107nost me\u0111unarodnog putovanja uticala je i na manjak radne snage, pogotovo na poslovima berbe koji se u velikim delovima sveta oslanjaju na migrantske sezonske radnike. A mere distanciranja, zara\u017eavanje i smrtnost zaposlenih uslovile su usporavanje proizvodnje i u ostatku ovog sektora.<\/p>\n\n\n\n
U svetu u kojem dominira tr\u017ei\u0161na proizvodnja, hrana predstavlja robu, pa je, nalik mnogim drugima, podlo\u017ena \u0161pekulacijama na berzi. O\u010dekivani rast cena prehrambenih proizvoda motivi\u0161e trgovce na kupovinu, \u0161to za efekat ima dalji rast cena i kreiranje ve\u0161ta\u010dkih nesta\u0161ica. Proizvodi koji se lak\u0161e mogu o\u010duvati na du\u017ei rok su posebno podlo\u017eni tr\u017ei\u0161nim manipulacijama. Ovo je upravo slu\u010daj sa \u0161e\u0107erom, uljem i \u017eitaricama, \u010dije cene u poslednje vreme drasti\u010dno rastu.<\/p>\n\n\n\n
Proizvo\u0111a\u010di i distributeri hrane koriste i kreativne metode za prebacivanje vi\u0161ih tro\u0161kova na potro\u0161a\u010de, primenjuju\u0107i na primer praksu \u0161rinkflacije<\/em> – kada se cena pojedina\u010dnog proizvoda ne menjaju, ali se menja grama\u017ea u pakovanju. Slu\u010daj Toblerone \u010dokoladica je pre par godina privukao dosta pa\u017enje, ali ova praksa se primenjuje i kada su u pitanju mnogi drugi prehrambeni proizvodi.<\/p>\n\n\n\n Glavni uzrok za dugoro\u010dni rast cene hrane ipak predstavljaju klimatske promene. Poljoprivredna proizvodnja je izuzetno zavisna od klimatskih uslova. Za uzgoj ve\u0107ine namirnica potrebna je prava kombinacija sunca i vode u pravo vreme. Previ\u0161e ili premalo padavina, olujne nepogode, tu\u010da i su\u0161e presudno uti\u010du na prinose. Ovo nije nova stvar, ali sa klimatskim promenama obrasci vremenskih uslova postaju nepredvidljiviji a ekstremne vremenske nepogode, kao \u0161to su poplave i ekstremne vru\u0107ine, sve u\u010destalije.<\/p>\n\n\n\n Klimatske promene sa sobom donose i \u0161irenje bolesti koje poga\u0111aju useve i sto\u010dne fondove \u0161irom sveta. Najezde skakavaca ili epidemija afri\u010dke kuge, na primer, imaju devastiraju\u0107e efekte na proizvodnju hrane u kratkom roku, a direktna su posledica porasta temperatura koja pogoduje \u0161irenju virusa i razmno\u017eavanju insekata.<\/p>\n\n\n\n Izlo\u017eenost useva ugljendioksidu uti\u010de na smanjivanje njihove hranjive vrednosti, a devastacija zemlji\u0161ta tako\u0111e rezultuje time da proizvedena hrana nema adekvatne minerale i proteine. To zna\u010di da \u0107e nam u budu\u0107nosti za adekvatnu ishranu biti potrebna ve\u0107a koli\u010dina hrane.<\/p>\n\n\n\n Klimatske promene i vremenske nepogode doprinose i pove\u0107anim migracijama. Seosko stanovni\u0161tvo iz poplava ili su\u0161ama zahva\u0107enih krajeva sve \u010de\u0161\u0107e je primorano da napu\u0161ta svoja doma\u0107instva i be\u017ei ka gradskim centrima u potrazi za drugom vrstom zanimanja. Ovim dolazi do dodatnog smanjenja proizvodnje hrane i pritiska na cene.<\/p>\n\n\n\n Konvencionalne poljoprivredne metode i same zna\u010dajno doprinose klimatskim promenama. Ovaj sektor na globalnom nivou u\u010destvuje sa skoro 20% u proizvodnji gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Dodatno, za potrebe pro\u0161irivanja poljoprivrednog zemlji\u0161ta vr\u0161i se ogromna deforestizacija \u0161to za posledicu ima smanjenje kapaciteta za storniranje ugljendioksida.<\/p>\n\n\n\n Deforestizacija je opasna i zbog toga \u0161to doprinosi sve ve\u0107em zagrevanju tla i eroziji zemlji\u0161ta. U kombinaciji sa prelaskom na monokulturnu proizvodnju dolazi do velikog gubitka biodiverziteta, neophodnog za pravilno i zdravo obnavljanje tla i obradive zemlje. Kao kompenzaciju poljoprivrednici koriste sve ve\u0107e koli\u010dine ve\u0161ta\u010dkog \u0111ubriva, ali posledica toga je zaga\u0111enje zemlji\u0161ta i \u017eivotne sredine. Tlo iz sezone u sezonu postaje sve lo\u0161ijeg kvaliteta, sa sve manje minerala i vi\u0161e peska, a budu\u0107nost proizvodnje hrane umnogome zavisi od budu\u0107nosti sastava zemlji\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Alternativa ovome predstavlja organska proizvodnja, zasnovana na tradicionalnim metodama, bez upotrebe ve\u0161ta\u010dkog \u0111ubriva i uz podsticanje biodiverziteta kao prirodnog na\u010dina odbrane biljnih i \u017eivotinjskih vrsta. Ovakva proizvodnja mo\u017ee da ra\u010duna i na cenu sa dodatnom premijom na tr\u017ei\u0161tu. Me\u0111utim, problem je \u0161to su prinosi dobijeni na ovakav na\u010din drasti\u010dno manji, ni izbliza dovoljni da zadovolje postoje\u0107i nivo potreba. S toga ostaju rezervisani samo za one sa dubljim d\u017eepom, koji sebi mogu da priu\u0161te zdrav na\u010din ishrane.<\/p>\n\n\n\n Poljoprivreda je i najve\u0107i zaga\u0111iva\u010d reka i slatkovodnih ekosistema, koji su i ina\u010de izuzetno ugro\u017eeni klimatskim promenama i delovanjem ljudi. Svega oko jedan procenat ukupne koli\u010dine vode na Zemlji \u010dini sve\u017ea voda pogodna za ljudsku upotrebu i poljoprivrednu proizvodnju. Od toga vi\u0161e od 70% se koristi za proizvodnju hrane, sa tendencijama rasta ovog procenta. Nesta\u0161ice vode ve\u0107 sada dovode do pove\u0107anja tro\u0161kova proizvodnje hrane. Pa ipak, irigacioni sistemi se u mnogim delovima sveta i dalje oslanjaju na neefikasno kori\u0161\u0107enje vode, a zemlji\u0161te koje se usled nedostatka biodiverziteta isu\u0161uje i pretvara u pesak iziskuje sve vi\u0161e i vi\u0161e navodnjavanja kako bi se odr\u017eala njegova plodnost. Posledice dezertifikacije zemlji\u0161ta su sada ve\u0107 vidljive i \u0161irom “razvijenog sveta”. Pustinje koje se formiraju na obodima Berlina i Bukure\u0161ta samo su neki od slikovitih primera. Uvodne scene iz Nolanovog “Interstelara” ve\u0107 danas postaju stvarnost.<\/p>\n\n\n\n Smanjenje kapaciteta za proizvodnju hrane na svetskom nivou, barem konvencionalnim metodama, suo\u010dava se sa rastu\u0107om potra\u017enjom za svim vrstama proizvoda. Rast broja ljudi na planeti i porast \u017eivotnog standarda jednog segmenta stanovnika zemalja u razvoju, poput Indije i Kine, dugoro\u010dno stvara pritiske na ponudu na tr\u017ei\u0161tu hrane, guraju\u0107i cene na gore. Prema nekim predvi\u0111anjima, svetska populacija \u0107e u slede\u0107ih 50 godina potro\u0161iti vi\u0161e hrane nego ukupno u prethodnih 10.000 godina.<\/p>\n\n\n\n Tr\u017ei\u0161ni model proizvodnje i distribucije hrane nema na\u010dina da u datoj situaciji na du\u017ei rok zadovolji rastu\u0107u potra\u017enju. Sama tr\u017ei\u0161ta u krajnjoj instanci i ne brinu o tome da li su potrebe zadovoljene. Njih nikad i ne zanima ukupna potra\u017enja, ve\u0107 samo efektivna. Dokaz tome je i \u010dinjenica da uprkos milionima gladnih i bilijardama utro\u0161enim na proizvodnju, svake godine se vi\u0161e od tre\u0107ine proizvedene hrane u svetu baca.<\/p>\n\n\n\n Veliki deo poljoprivredne proizvodnje istorijski naj\u010de\u0161\u0107e i nije bio isplativ bez zna\u010dajnih dr\u017eavnih subvencija i protekcija. Uloga dr\u017eave je sve vreme bila klju\u010dna za podmirivanje prehrambenih potreba stanovni\u0161tva. Danas je jedina razlika u tome \u0161to su proizvodnja i distribucija mnogo vi\u0161e globalno uvezane pa time i ranjivije na tr\u017ei\u0161na kretanja. Ipak pritisci narastaju\u0107ih potreba i klimatskih promena nu\u017eno \u0107e voditi do druga\u010dijih politika. Ove ipak ne\u0107e mo\u0107i da se svedu na podsticanje prehrambenog “nacionalizma”. Tr\u017ei\u0161ta ve\u0107 danas ne mogu da ponude re\u0161enje. Javne kuhinje u Evropi i Severnoj Americi su prethodnih godina dobile na milione novih korisnika, a situacija van razvijenog zapada je jo\u0161 gora. Proizvodnja i distribucija hrane \u0107e barem jednim delom morati da se socijalizuju na na\u010dine koji mogu da omogu\u0107e zadovoljenje osnovnih potreba. Za ovo \u0107e biti neophodno druga\u010dije planiranje i izgradnja me\u0111unarodnih institucija solidarnosti. Ovo svakako u datom trenutku deluje vi\u0161e nego utopisti\u010dki. Me\u0111utim, alternativa tome \u0107e biti svet o kome ne \u017eelimo ni da razmi\u0161ljamo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Premda pandemijske okolnosti zna\u010dajno pridonose trenutnim poskupljenjima hrane, glavni se razlog ipak krije u klimatskim promjenama. One donose cijeli niz kompleksnih problema u proizvodnji hrane koje tr\u017ei\u0161ni mehanizmi nisu u stanju rije\u0161iti. Ako se u bliskoj budu\u0107nosti ta proizvodnja ne socijalizira putem me\u0111unarodnih institucija solidarnosti prijeti nam scenarij koji ne mo\u017eemo ni zamisliti. Sezona pripreme […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":39797,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[436,357],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-39794","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-hrana","tag-klimatske-promjene","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39794","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=39794"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39794\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":39802,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39794\/revisions\/39802"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/39797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=39794"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=39794"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=39794"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=39794"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=39794"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=39794"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=39794"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Posljedice klimatskih promjena<\/h2>\n\n\n\n
Neizvjesna budu\u0107nost<\/h2>\n\n\n\n