Objave autorskih studija o na\u0161oj suvremenosti iz marksisti\u010dke perspektive rijedak su i zna\u010dajan doga\u0111aj. To je bio i dovoljan povod da Stefan Gu\u017evica uzme u ruku knjigu Sre\u0107ka Puliga “Teorija prakse”, razmotri njene uvide i doprinose i tako ocrta presudna politi\u010dko-ideolo\u0161ka ograni\u010denja u proizvodnji znanja o vremenu u kojem \u017eivimo.<\/p>\n\n\n\n
Kada sam (poprili\u010dno prikladno) putovao na Kor\u010dulu, na katamaranu iz Splita, dovr\u0161avao sam \u010ditanje knjige Sre\u0107ka Puliga “Teorija prakse”. U jednom trenutku sam je spustio na sto ispred sebe i oti\u0161ao u toalet. U povratku, sredove\u010dni gospodin koji je sedeo preko puta, primetiv\u0161i veliki crvenu zvezdu na naslovnici, upitao me je da li je to “ne\u0161to o komunizmu”. Apologeti\u010dno isti\u010du\u0107i da se “naravno, ne sla\u017ee sa svim”, morao je da prizna da je ideja radni\u010dkog samoupravljanja poprili\u010dno “zanimljiva”. Kao odgovor sam mu, mnogo manje apologeti\u010dno, saop\u0161tio da su i autor i \u010ditalac u ovom slu\u010daju marksisti i toplo mu preporu\u010dio knjigu, naglasiv\u0161i jo\u0161 jednom ime autora.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj susret pardigmati\u010dan je za mnoge stvari o kojima knjiga pi\u0161e. Od op\u0161te neinformisanosti hrvatske javnosti o marksizmu, koja, kao \u0161to nas Pulig podse\u0107a, nije krivica te javnosti, do strukturalno uslovljene nedostupnosti ideja za koje na “tr\u017ei\u0161tu” o\u010dito postoji mnogo ve\u0107e interesovanje nego \u0161to bi se to iz njihove dnevno-politi\u010dke “potra\u017enje” moglo pretpostaviti. Do takvih stvari je zaista te\u0161ko do\u0107i ako ve\u0107 niste deo onog \u0161to se naziva “levicom” ili akademskih krugova koji istra\u017euju socijalisti\u010dku Jugoslaviju. Iako, formalno gledano, ovo nisu zabranjene teme (Puliga niko ne\u0107e poslati u zatvor niti mu zabraniti objavljivanje knjiga i tekstova), do njih \u0107e ve\u0107ina ljudi u Hrvatskoj i okolnim zemljama do\u0107i poprili\u010dno te\u0161ko, moraju\u0107i prvo da se probiju kroz nemerljivo veliku koli\u010dnu desni\u010darske propagande i dezinformacija, makar i po\u010deli od tobo\u017ee neutralnih algoritama Googlea. Postoje\u0107a obimna i kvalitetna literatura o, recimo, radni\u010dkom samoupravljanju (o kojem pi\u0161e i Pulig) \u0107e za one koji ne znaju odakle da po\u010dnu \u010desto ostati nepoznanica.<\/p>\n\n\n\n
Puligova “Teorija prakse” (Zagreb: Sandorf, 2021) poku\u0161ava, izme\u0111u ostalog, da objasni za\u0161to je to tako. Podnaslov knjige “Eseji o ideologiji, kulturi i dru\u0161tvenoj strukturi” sasvim dobro rezimira tri glavne celine iz kojih se knjiga sastoji, mada je redosled malko druga\u010diji, odnosno dru\u0161tvena struktura dolazi pre kulture. “Teorija prakse” je u stvari zbornik \u010dlanaka koje je Pulig objavio ve\u0107inom tokom 2016. godine u zagreba\u010dkim Novostima, sa izuzetkom feljtona u istim novinama povodom sto godina KPJ\/SKJ, objavljenog 2019. godine, te \u010dlanka “Prilog izu\u010davanju klasa u Hrvatskoj” objavljenog na portalu Slobodni Filozofski 2018. godine. \u010clanci su nadopunjeni i duga\u010dkim, veoma zanimljivim bele\u0161kama o knjigama koje su na kolumne uticale, ali i Puligovim detaljnim i pronicljivim razmi\u0161ljanjima o tim knjigama i temama kojih se one doti\u010du.<\/p>\n\n\n\n
Jedna od retkih zamerki ovoj ina\u010de odli\u010dnoj knjizi svakako bi bio upravo raspored tema. Nekako bi bilo prikladnije, i iz marksisti\u010dke i iz hronolo\u0161ke perspektive, da se po\u010delo sa istorijom i ekonomijom, odnosno odeljkom o “dru\u0161tvenoj strukturi”. S jedne strane, jer nam istorija Saveza komunista Jugoslavije poma\u017ee da razumemo kako smo do\u0161li do dana\u0161njeg sveta, a s druge, jer ekonomska struktura prevashodno predodre\u0111uje ideologiju i kulturu, a ne obrnuto. Iako su \u010dlanci o ideologiji i kulturi par godina stariji od ostalih, potonje istorijske i ekonomske analize dobar su uvod za njihovo razumevanje.<\/p>\n\n\n\n
Pre dubljeg osvrta na odeljke knjige, vredi spomenuti da su prvi i tre\u0107i deo ve\u0107 prakti\u010dno postali i svojevrstan istorijski izvor, svedo\u010danstvo jednog vremena: naime, svih devet \u010dlanaka iz 2016. godine pisani su u periodu od januara do oktobra, odnosno za vreme Vlade Tihomira Ore\u0161kovi\u0107a, tog tragikomi\u010dnog spoja tehnokratije i tradicionalizma. Me\u0111utim, ponovno \u010ditanje ovih tekstova podse\u0107a koliko u ono vreme ta vlast uop\u0161te nije izgledala komi\u010dno, a kontinuirana aktuelnost tema kojima se Pulig bavio 2016. godine podse\u0107a na dominaciju, \u0161to ekonomsku \u0161to ideolo\u0161ku, desnice u Hrvatskoj do dana\u0161njih dana.<\/p>\n\n\n\n
Knjiga po\u010dinje nizom \u010dlanaka koji kriti\u010dki preispituju neke od dominantnih narativa u javnom prostoru Hrvatske. Po\u010dinje od onog, tobo\u017ee nultog, a to je “anti-ideologija”, odnosno refren o tome kako bi se dru\u0161tvo trebalo baviti “stvarnim problemima”, a ne time “ko je bio partizan, a ko usta\u0161a”, na primer. Me\u0111utim, ovo je, kao \u0161to nas Pulig podse\u0107a, korisna retori\u010dka varka, ne samo zbog toga \u0161to prikriva nu\u017eno postojanje dru\u0161tvenih antagonizama koji se odvijaju (i) na vrednosnim osnovama i na onim klasnim, o kojima se u javnosti pod obavezno ni ne govori. Iako bismo razgovorom o klasi mo\u017eda zapravo<\/em> i do\u0161li do “stvarnih problema”. Po Puligu, ova floskula je varka pre svega jer ostavlja neodgovorenim pitanje ko smo ti “mi” koji se ne trebamo deliti, odnosno koja je ta osnovna, nedeljiva jedinica politi\u010dke zajednice.<\/p>\n\n\n\n Odgovor je naravno, nacija, koju Pulig naziva “nultom institucijom”. Puligovu tezu mogli bismo jo\u0161 pro\u0161iriti isticanjem \u010dinjenice da je javna tajna svakog liberalno-kapitalisti\u010dkog sistema to da je on u osnovi neizbe\u017eno nacionalan. Liberalizam u zadnjih dvestotinjak godina nije uspeo da smisli drugi jezik legitimizacije osim jezika nacije. Ako vlast ne postoji, recimo, u ime radni\u010dke klase (ili od strane radni\u010dke klase), koja je osnova politi\u010dke zajednice? Pa to \u0161to smo svi u toj zajednici Hrvati, Srbi, Japanci, Nemci. Sama ta \u010dinjenica \u010dini nastojanja na\u0161ih liberala za izgradnjom nekakvog “gra\u0111anskog” dru\u0161tva u startu osu\u0111enim na poraz. Ne\u0161to kao Jugoslavija (ili \u010dak “gra\u0111anska Hrvatska”) te\u0161ko bi moglo da bude funkcionalna nulta institucija u kapitalizmu, \u010dak i na najosnovnijem nivou legitimnosti, osim ako ne vu\u010de korene iz predmodernih institucija (\u0160vajcarska) ili predmodernih ideologija (Belgija). Naravno, i multietni\u010dka “gra\u0111anska” dr\u017eava je samo iluzija: politi\u010dka zajednica, odnosno dr\u017eava, postoji pre svega zarad o\u010duvanja postoje\u0107ih vlasni\u010dkih odnosa u dru\u0161tvu, tj. zarad o\u010duvanja kapitalizma. Me\u0111utim, kako nije previ\u0161e sexy re\u0107i da smo mi okupljeni u istoj dr\u017eavi da bi se pu\u0161kom i pendrekom odr\u017eala eksploatacija rada i akumulacija kapitala, mnogo lep\u0161e zvu\u010di da smo se okupili oko toga \u0161to smo Srbi ili Hrvati ili Crnogorci. Nacija je tu idealno usko\u010dila da ispuni vakuum nastao kada su, u 18. veku, ljudi (ili barem “gra\u0111anska klasa”, tj. bur\u017eoazija) sve manje verovali da neki tamo kralj nad njima vlada jer Bog li\u010dno tako \u017eeli.<\/p>\n\n\n\n Pulig uspe\u0161no identifikuje i strah od gubitka te samopodrazumevaju\u0107e legitimnosti nacije, kojim se i u ovoj i u okolnim dr\u017eavama mahnito bave obrazovni sistemi, udru\u017eenja ratnih veterana i politi\u010dke organizacije koje sebe nazivaju crkvama. Te\u0161ko je za sada re\u0107i da li je nacionalisti\u010dko divljanje 2010-ih izraz nekih poslednjih trzaja, gde se branitelji i crkva upiru da o\u010duvaju neke tekovine do kojih je dru\u0161tvu sve manje stalo, ili ne\u0161to \u0161to \u0107e tek izazivati glavobolje, kao \u0161to pokazuje novo “bu\u0111enje naroda” u Crnoj Gori, gde se porodice prepiru oko toga ko je “Srbin” a ko “Crnogorac”, ne prime\u0107uju\u0107i da im dr\u017eava ekonomski postaje kolonijalni posed Kine. U svakom slu\u010daju, nacionalistima je briga za “opstanak” nacije hleb nasu\u0161ni, \u010dak i ako fakti\u010dko odumiranje nacionalnih identiteta, na\u017ealost, nije nigde na vidiku.<\/p>\n\n\n\n U \u010dlanku o “srpskom pitanju” u Hrvatskoj, Pulig se u su\u0161tini nadovezuje na istu hipotezu, i pokazuje, poprili\u010dno lakanovski, kako projekat “samostalne hrvatske dr\u017eave” postoji upravo “zato da ne bi bio realiziran”. U fusnotama kritikuje i bizarnost jezi\u010dkog nacionalizma, koji u odre\u0111enim gradovima poput Vukovara, insistira na administrativnom kori\u0161tenju “srpskog” jezika, uprkos \u010dinjenici da su “srpski” i “hrvatski” objektivno jedan te isti jezik. Kritikom jezi\u010dke politike na koju je pristala srpska manjina, autor bespo\u0161tedno kritikuje i politiku Srpskog narodnog vije\u0107a, izdava\u010da Novosti,<\/em> odnosno medij koji mu ujedno i pru\u017ea platformu. Sama mogu\u0107nost takvog na\u010dina kritike svedo\u010di i o pomena vrednoj \u0161irini medija za koji pi\u0161e, i koji je po tome danas jedinstven u Hrvatskoj, a i \u0161ire. Takva kritika podse\u0107a i na onu \u010duvenu re\u010denicu iz Puligu dragog i hvale vrednog programa Saveza komunista Jugoslavije iz 1958. godine: “Ni\u0161ta \u0161to je stvoreno ne smije za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevazi\u0111eno.”<\/p>\n\n\n\n Pulig generalno ne preza ni od kritike usmerene ka politi\u010dkoj levici, te recimo napada Milorada Pupovca zbog privhatanja tendencije, nastale u slu\u017ebi statusa quo dana\u0161nje hrvatske dr\u017eave, koja tobo\u017ee kritikuje negativne fenomene u savremenom dru\u0161tvu kroz povla\u010denje paralela sa Jugoslavijom i socijalizmom. Pored toga, nudi i bitnu intervenciju u debatu slovena\u010dkih sociologa Sergeja Flerea i Rudija Klanj\u0161eka, koji su “branili” Jugoslaviju<\/a> od optu\u017ebi za “totalitarizam”, isti\u010du\u0107i da je ve\u0107 i samo prihvatanje ove izuzetno problemati\u010dne, ideologizovane i nau\u010dno klimave teorije samo po sebi deo problema.<\/p>\n\n\n\n Da se ne bi ograni\u010dio na kritike “narativa” i “diskursa” toliko popularnih danas, Pulig, kao ozbiljan marksista, ne zaboravlja na materijalno izvori\u0161te svih reakcionarnih vladaju\u0107ih ideja \u010dak ni u \u010dlancima koji se tobo\u017ee bave “\u010disto” ideologijom. Tako u \u010dlanku “Strukturne promjene u fa\u0161istoidnim politikama”, identifikuje materijalnu osnovu dana\u0161njih ekstremno desnih politika, koje pronalazi, prate\u0107i analizu Rastka Mo\u010dnika, u individualisti\u010dkoj atomizaciji poznog kapitalizma, koja ljude usmerava ka najmanjim jedinicama dru\u0161tva – odnosno porodicama, gde kategorije poput etni\u010dke i verske pripadnosti postaju prakti\u010dno imanentne. Ovakva analiza, koja se zavr\u0161ava osvrtom na kompradorsku prirodu hrvatske bur\u017eoazije, i njeno i\u0161\u010dezavanje pod uticajem kapitala iz EU, predstavlja i odli\u010dan uvod za drugi deo knjige, koji se bavi ekonomskom bazom hrvatskog dru\u0161tva, te nekim istorijskim pitanjima.<\/p>\n\n\n\n Nekada davno, pre Kraja Istorije, u doba Druge i Tre\u0107e internacionale, marksisti\u010dka literatura bila je dozlaboga dosadna. Razlog je bio taj \u0161to je svaki \u010dlanak po\u010dinjao sa minimum desetak stranica brojki i raznoraznih statistika. Marksisti\u010dka analiza se tada oslanjala, pre svega, na empirijske podatke – drugim re\u010dima, takav “dosadan” pristup bio je krajnje neophodan. Naro\u010dito zato \u0161to se mnogo vi\u0161e znanja o dru\u0161tvu mo\u017ee izvu\u0107i iz materijalisti\u010dke analize nego raznih analiza “diskursa” i drugih danas akademski unov\u010divih pristupa. Na\u017ealost, ovakav na\u010din razmi\u0161ljanja na dana\u0161njoj levici skoro je sasvim nestao. Na sre\u0107u, Sre\u0107ko Pulig ga nije zaboravio, i upravo u tome je jedna od najve\u0107ih vrednosti drugog poglavlja, i knjige kao celine.<\/p>\n\n\n\n Ruku na srce, Pulig nam ne nudi desetak strana empirijskih podataka, ali nudi mnogo vi\u0161e materijalisti\u010dkog pristupa od mnogih savremenih analiza koje se nazivaju marksisti\u010dkim. Krivica za takvo stanje ne le\u017ei samo u marksistima. Naprotiv, dublji razlog, koji spominje i Pulig, je poprili\u010dno zanimljiv. Neki od podataka koji bi bili dragoceni za marksisti\u010dko razumevanje dru\u0161tva jednostavno su nedostupni. Ni jedna dr\u017eavna agencija vi\u0161e ne prikuplja, na primer, neke ozbiljnije podatke o klasnom sastavu dru\u0161tva, geografskoj distribuciji klasa, ili \u010dak udelu stranog kapitala u optimisti\u010dno nazvanoj “doma\u0107oj” privredi. Puligov rad, iako bi za standarde nekog “ortodoksnog” marksizma od pre sto godina bio nedope\u010den, slu\u017ei i kao dobar poziv na vra\u0107anje staroj metodologiji, i ozbiljnijim poku\u0161ajima razumevanja savremene dru\u0161tvene strukture.<\/p>\n\n\n\n Nakon metodolo\u0161kog ekskursa, u kojem se bavi Marxovim pojmom klase i nekim njegovim nedore\u010denostima, autor podse\u0107a i na bitno istra\u017eivanje Stanislava Ossowskog objavljeno kod nas osamdesetih, ali u me\u0111uvremenu i zaboravljeno, verovatno kao previ\u0161e marksisti\u010dko. Ossowski nudi dinami\u010dan model klase, uvodi tri dihotomne dru\u0161tvene podele kroz koje se mo\u017ee posmatrati klasna struktura dru\u0161tva, i razumevanje Marxa kao sintentizatora sociologije, ekonomije, filozofije i politike.<\/p>\n\n\n\n Pulig sebi ipak postavlja malo skromnije ciljeve, te poku\u0161ava odgovoriti na pitanje ko nad nama zaista vlada, odnosno kakav je klasni sastav hrvatske bur\u017eoazije u zadnjih trideset godina. Osim \u0161to je secira, Pulig je i istoricizuje, te nudi model od tri perioda njenog razvoja: prvi, od 1991. do 1998. godine, drugi, od 1998. do 2008, i tre\u0107i, od 2008. do danas, koji naziva “lo\u0161om beskona\u010dno\u0161\u0107u”. Podse\u0107a da je pri\u010da o mitskih Tu\u0111manovih “200 obitelji” i sama po sebi pomalo mitska, odnosno da je bila malo slo\u017eenija, i da je Tu\u0111manova ekonomska vizija u su\u0161tini najsli\u010dnija korporatizmu fa\u0161isti\u010dkih i drugih autoritarno desnih re\u017eima iz me\u0111uratnog perioda. Vredelo bi dodati, i pomalo druga\u010dija, jer su se oni oslanjali na stvaranje jake doma\u0107e bur\u017eoazije, \u0161to je u Isto\u010dnoj Evropi, recimo, najbolje po\u0161lo za rukom Viktoru Orb\u00e1nu. U Hrvatskoj, kao \u0161to sam Pulig pokazuje, projekat stvaranja jake doma\u0107e bur\u017eoazije nikada nije do kraja uspeo, \u0161to zbog lo\u0161eg upravljanja, \u0161to zbog nadmo\u0107i stranog kapitala.<\/p>\n\n\n\n Autor tako zaklju\u010duje da je doma\u0107u bur\u017eoaziju najpravilnije smatrati svojevrsnom “lumpenbur\u017eoazijom”. Nju je Stipe \u0160uvar, pi\u0161u\u0107i o Maspoku krajem sedamdesetih, slikovito opisao kao “na\u0161u specifi\u010dnu Vandeju” i “kr\u010dmarsko-nakupa\u010dki sloj”: Mogu\u0107e da bi ovde i pitanje kontinuiteta dugog trajanja izme\u0111u “totalitarne Jugoslavije” i “demokratske Hrvatske” bilo zanimljivo samo po sebi. Me\u0111utim, ve\u0107 i Puligovo ograni\u010davanje na neuspele poku\u0161aje stvaranja nacionalne bur\u017eoazije i iluzije o “sitnom poduzetni\u0161tvu” predstavljaju odli\u010dnu sliku polo\u017eaja dana\u0161njeg kr\u010dmarsko-nakupa\u010dkog sloja. Diskusija se zavr\u0161ava pitanjem da li je Hrvatska, kao i druge zemlje nastale raspadom biv\u0161e Jugoslavije, danas u kolonijalnom polo\u017eaju. Pulig ne daje sasvim kona\u010dan odgovor na to pitanje, mada ostaje utisak da se, po njegovom mi\u0161ljenju, radi \u010dak o slu\u010daju unutarevropske kolonizacije u odnosu na metropolu EU.<\/p>\n\n\n\n Zatim sledi Puligova istorija KPJ\/SKJ, objavljena povodom stogodi\u0161njice osnivanja partije 2019. godine. Za ovu sintezu od \u010detrdesetak strana mo\u017eemo re\u0107i da je i istoriografski zna\u010dajna, iako autor nije istori\u010dar po struci. Naime, radi se o prvom ozbiljnom, iako kratkom, pregledu celokupne istorije KPJ\/SKJ od njenog raspada 1990. godine. Iako su neke autorke i autori obra\u0111ivali odre\u0111ene aspekte istorije partije (na primer, Hilde Haug<\/a> njen odnos prema nacionalnom pitanju), ili odre\u0111ene periode, niko nije poku\u0161ao da predstavi celokupnu istoriju od po\u010detka do kraja. Pulig predstavlja istoriju partije \u010ditljivo i dostupno \u0161iroj publici. Bez zala\u017eenja u neke ve\u0107e detalje, uspe\u0161no pokriva sve najva\u017enije aspekte njenog rada kroz malo vi\u0161e od sedamdeset godina.<\/p>\n\n\n\n Ako pomenuti gospodin sa broda za Kor\u010dulu na kraju do\u0111e do knjige, bi\u0107e mu drago da vidi da ona pokriva i njemu toliko zanimljivo pitanje radni\u010dkog samoupravljanja. Me\u0111utim, to je mo\u017eda i najslabiji deo knjige, jer ozbiljnija kritika samoupravljanja i njemu prate\u0107e integracije Jugoslavije u globalno kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te izostaje. U neku ruku, KPJ je, u vreme kada je postala SKJ, poku\u0161ala da pobegne od staljinisti\u010dke feti\u0161izacije dr\u017eave, da bi nehotice upala u feti\u0161izaciju tr\u017ei\u0161ta i pokoravanje samoupravnih preduze\u0107a, a i partijskih rukovodstava, logici tr\u017ei\u0161ta. U isto vreme, institucija partije nikada nije ozbiljnije uzdrmana, nego je ona vi\u0111ena kao svojevrsni \u010duvar revolucije, da bi na kraju ona sama sebe rasturila, a njeni (biv\u0161i) kadrovi po\u010deli da le\u0161inare po ostacima dr\u017eave koju su njihovi tobo\u017ee politi\u010dki preci stvorili. Pulig, na\u017ealost, o ovim problemima, ili nekoj alternativnoj interpretaciji problema radni\u010dkog samoupravljanja, ne pi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i neprijatelj revolucije je revolucionarna partija. To je naro\u010dito ta\u010dno u uslovima me\u0111unarodne izolacije, kakva je zatekla mnoge socijalisti\u010dke re\u017eime dvadesetog veka. To je bila i lekcija Leve opozicije u Sovjetskom Savezu, nasilno izbrisane iz istorije u vreme Staljina. Kada su artikulisali svoje kritike staljinizma i tra\u017eili alternative, vode\u0107i jugoslovenski komunisti, poput Kidri\u010da i Kardelja, nisu imali prilike da \u010ditaju Trockog, Rakovskog, Preobra\u017eenskog, ili, recimo, ranog Buharina. Najozbiljnije bolj\u0161evi\u010dke, materijalisti\u010dke kritike Staljinovog modela, na kom je izgra\u0111ena i Jugoslavija, bile su im nedostupne. U kasnijim periodima, kada su ovi autori i objavljivani u Jugoslaviji, za njih nije postojalo preveliko interesovanje. Naro\u010dito ne u pore\u0111enju sa novim ekonomistima koji su propovedali jevan\u0111elje \u0161tednje, koje je od osamdesetih delovalo mnogo primamljivije partijskom rukovodstvu nego radni\u010dka kontrola i sovjetska demokratija.<\/p>\n\n\n\n Izostanak kritike ove slepe mrlje jugoslovenskih komunista dovodi i do slabog razumevanja raspada SFRJ i njegovih ekonomskih uzroka, koji u Puligovom narativu deluju skoro misti\u010dno. On opisuje “polaganu predaju”, “kolaps” i “dekadenciju” osamdesetih, bez ozbiljnijeg razmatranja uzroka takvog stanja. Ovde treba otvoreno re\u0107i da je autor ove recenzije, od Puligovih sagovornika u ovom poglavlju, najbli\u017ei vi\u0111enju Darka Suvina, koji na kraju feljtona naziva Jugoslaviju “polusocijalisti\u010dkom”. Iako je jugoslovenski poku\u0161aj otklona od Staljina vredan hvale, vra\u0107anje Lenjinu nikada nije previ\u0161e ozbiljno, naro\u010dito ne Lenjinu shva\u0107enom u kontekstu vremena i oslobo\u0111enom kasnijih staljinisti\u010dkih (re)interpretacija. Na kraju krajeva, problem birokratije u revoluciji se mogao na\u0107i i u Lenjinovim poslednjim spisima, bez posezanja za Trockim ili \u010dlancima njegovih saboraca iz skoro potpuno zaboravljenog Biltena Opozicije<\/em><\/a>. Ako za nekog mo\u017eemo re\u0107i da za njega ni\u0161ta stvoreno nije bilo toliko sveto da ne mo\u017ee biti prevazi\u0111eno, onda je to Lenjin. S druge strane, kao \u0161to i sam Suvin isti\u010de, kao neposredni svedok doga\u0111aja i \u010dlan partije, Savezu komunista je hroni\u010dno falilo samokritike, uprkos grandioznim proklamacijama o samoprevazilazenju iz 1958. godine.<\/p>\n\n\n\nEkonomska baza i istorijski kontekst<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Oksimoron “nacionalne” kulture<\/strong><\/h2>\n\n\n\n