{"id":3956,"date":"2015-01-08T08:00:49","date_gmt":"2015-01-08T07:00:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=3956"},"modified":"2015-01-08T09:44:21","modified_gmt":"2015-01-08T08:44:21","slug":"pravda-za-advokate","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=3956","title":{"rendered":"Blokada pravosu\u0111a: \u0161to stoji iza pobune advokata?"},"content":{"rendered":"

U Srbiji ve\u0107 vi\u0161e od tri i po mjeseca traje advokatski protest i obustava rada pravosudnih institucija. Iniciran primjenom Zakona o javnim bilje\u017enicima i posljedi\u010dnim delegiranjem poslova na notare, protest je u politi\u010dko-medijskoj dinamici bio obilje\u017een spekulacijama o zavjereni\u010dkim interesima. No cijela pri\u010da dobija \u0161iri dru\u0161tveni zna\u010daj ako ju sagledamo iz perspektive osiguravanja ugodnije investicijske klime.<\/strong><\/p>\n

Odlukom Advokatske komore advokati u Srbiji su 17. septembra stupili u protest sa obustavom rada dok su beogradski advokati svoj rad obustavili nedelju dana ranije. Tako je otpo\u010dela potpuna blokada sudskih procesa koja sada traje vi\u0161e od tri i po meseca i koja je zaustavila funkcionisanje pravosu\u0111a i izazvala otvoreni rat izme\u0111u ministra pravde i Advokatske komore. \u010cini se da se sada kona\u010dno nazire kraj<\/a> ovog protesta. Me\u0111utim, koji su bili razlozi za njegovo otpo\u010dinjanje?<\/p>\n

Prema tvrdnjama Advokatske komore, advokati su stupili u \u0161trajk “sa ciljem da se suprotstave vladavini zakona sile” i na taj se na\u010din izbore za “pravo gra\u0111ana na za\u0161titu ustavom zajam\u010denih ljudskih prava i sloboda od strane advokature kao samostalne i nezavisne slu\u017ebe.” I pored proklamovane odbrane ovih op\u0161tedru\u0161tvenih interesa, nema sumnje da direktan povod za otpo\u010dinjanje protesta bila za\u0161tita daleko partikularnijih interesa. To se mo\u017ee videti i iz zahteva koje su advokati formulisali. Prvi i osnovni zahtev advokata ti\u010de se Zakona o javnom bele\u017eni\u0161tvu. Naime, advokati zahtevaju izmene navedenog zakona kako bi im se dala mogu\u0107nost sastavljanja va\u017ee\u0107ih ugovora, a koja im je po novom zakonu oduzeta. Tako\u0111er tra\u017ee da se onemogu\u0107i pravno zastupanje gra\u0111ana pred sudovima od strane javnih bele\u017enika. Neusvajanje njihovih zahteva bi za posledicu imalo smanjenje obima posla advokata. Drugi zahtev se ti\u010de visine poreza \u2013 advokati zahtevaju naplatu poreza u skladu sa ostvarenom dobiti, \u0161to pretpostavlja smanjenje osnovice za pau\u0161alno oporezivanje koja, prema mi\u0161ljenju advokata, nije u skladu sa datim dru\u0161tveno-ekonomskim prilikama. Na kraju oni zahtevaju i smenu aktuelnog ministra pravde, Nikole Selakovi\u0107a, zbog na\u010dina postupanja tokom protesta kao i zbog neuspelog sprovo\u0111enja reformi pravosu\u0111a.<\/p>\n

Tokom trajanja protesta pa\u017enju javnosti verovatno je najvi\u0161e privukao medijski rat koji je obilovao me\u0111usobnim optu\u017ebama izme\u0111u ministra pravde i predstavnika Advokatske komore. \u010cinjenica da protest nije otpo\u010deo u trenutku dono\u0161enja spornog Zakona o javnom bele\u017eni\u0161tvu, \u0161to je bilo za vreme prethodne vlasti, ve\u0107 u trenutku njegovog stupanja na snagu (tri i po godine kasnije), poslu\u017eila je ministru kao osnova da optu\u017ei advokate za “politizaciju” protesta i manipulaciju javno\u0161\u0107u. Prema mi\u0161ljenju ministra Selakovi\u0107a, ali i ostatka dr\u017eavne vlasti, pravi razlog za \u0161trajk krije se u “sprezi politikanata i tajkuna”, jer cilj protesta zapravo predstavlja blokiranje rada pravosudnih organa kako bi se spre\u010dilo dono\u0161enje pravosudnih presuda u nekim od najzna\u010dajnijih slu\u010dajeva, kao \u0161to je su\u0111enje Miroslavu Mi\u0161kovi\u0107u. Pozivanjem na proces koji se vodi protiv najpoznatijeg i najomra\u017eenijeg srpskog tajkuna, ministar je nastojao da pridobije javnost i time je antagonizuje spram advokata. Me\u0111utim, advokati su o\u0161tro odbacili ovakve optu\u017ebe i na njih odgovorili podno\u0161enjem tu\u017ebi za klevetu i zahtevom za smenu ministra.<\/p>\n

Zvani\u010dni ciljevi reforme pravosu\u0111a<\/strong><\/p>\n

Uprkos proizvodnji skandala, najzna\u010dajnije posledice koje obustavljanje rada pravosu\u0111a ima po gra\u0111ane Srbije jeste odlaganje i zastarevanje brojnih slu\u010dajeva. Me\u0111utim, da li sprovo\u0111enje reforme pravosu\u0111a, koja predstavlja i pravi uzrok za otpo\u010dinjanje protesta, nosi sa sobom posledice koje su potencijalno daleko ve\u0107e po celokupno dru\u0161tvo, i da li advokati svojom borbom zaista \u0161tite i neke \u0161ire dru\u0161tvene interese?<\/p>\n

Nominalni cilj zapo\u010dete reforme predstavljen je kao pove\u0107anje efikasnosti rada pravosudnih organa. Ideja je da \u0107e se, na primer, putem uvo\u0111enja novih institucija, kao \u0161to su privatni izvr\u0161itelji i javni bele\u017eni\u010dari, rasteretiti sudstvo, pove\u0107ati pravna sigurnost svih gra\u0111ana i tako stvoriti klima koja \u0107e podsta\u0107i investiciona ulaganja. Me\u0111utim, sadr\u017eaj zakona kao i na\u010din na koji su oni dono\u0161eni \u2013 \u010desto ishitreno i bez javne rasprave \u2013 nametnuli su pitanje<\/a> u \u010dijem se zapravo interesu ovakva reforma sprovodi.<\/p>\n

U sklopu pomenute reforme donesen je i sporni Zakon o javnom bele\u017eni\u0161tvu, koji je stupio na snagu 1. septembra ove godine, iako je usvojen jo\u0161 u maju 2011. Njime je uvedena institucija javnih bele\u017enika (notara), kao (navodno) samostalna i nezavisna slu\u017eba. Notare na njihovu funkciju imenuje Ministarstvo pravde, \u010dime se zapravo privatnim subjektima na koncesiju daje sprovo\u0111enje javne funkcije. Pored dela poslova kojeg su ranije obavljali advokati, pod nadle\u017enost notara potpao je i deo poslova koji su ranije obavljali dr\u017eavni pravosudni organi, kao \u0161to je overa dokumenata. Osnovni argument iza ovoga predstavlja uverenje da \u0107e notari svoj posao obavljati bolje po\u0161to svojom imovinom odgovaraju za ispravnost zaklju\u010denog posla. Ovo bi trebalo da bude dovoljan garant da ne\u0107e dolaziti do raznih vrsta manipulacija i zloupotreba, kao \u0161to se to de\u0161avalo ranije. Stupanje Zakona na snagu odlagano je vi\u0161e od tri godine, delom i zbog slabe zainteresovanosti za polaganje ispita za notare. S tim u vezi je formalno problemati\u010dno da je Javnobele\u017eni\u010dka komora osnovana sa samo 94 \u010dlana, iako sam Zakon kao minimalni broj propisuje 100.<\/p>\n

Monopolski polo\u017eaj notara<\/strong><\/p>\n

Uvertira primeni ovog zakona bile su izmene Zakona o prometu nepokretnosti, do kojih je do\u0161lo u avgustu, a na osnovu kojih je predvi\u0111eno da je za sastavljanje i overavanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobele\u017eni\u010dkog zapisa isklju\u010divo nadle\u017ean javni bele\u017enik na \u010dijem se podru\u010dju nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Ovo predstavlja i klju\u010dnu ta\u010dku spora izme\u0111u ministra i advokata. Naime, ovim postupkom je advokatima sada onemogu\u0107eno da vr\u0161e sklapanje ovog tipa ugovora, jer su notari zauzeli monopolski polo\u017eaj u vr\u0161enju ove vrste pravnih usluga. Gra\u0111ani vi\u0161e nisu u mogu\u0107nosti da izaberu svog zastupnika, ve\u0107 \u0107e odlaziti kod notara imenovanog za teritoriju na kojoj se nalaze.<\/p>\n

Advokati su pokrenuli pitanje ustavnosti ovakvog zakonskog re\u0161enja. Naime, kako tvrde, dr\u017eava je uvo\u0111enjem javnih bele\u017enika ukinula ekskluzivitet advokata na obavljanje poslova zastupanja i javne pomo\u0107i, koja im je zagarantovana po Ustavu. Tako\u0111e, protivustavno je bilo i preno\u0161enje dela poslova iz nadle\u017enosti sudova u nadle\u017enost javnih bele\u017enika. Va\u017enu stavku predstavlja i \u010dinjenica da notari nisu nezavisni jer ih ministarstvo imenuje i razre\u0161ava pod uslovima koje samo propisuje. Na taj na\u010din je ugro\u017eeno i samo na\u010delo podele sudske i izvr\u0161ne vlasti.<\/p>\n

Uvo\u0111enjem sistema javnih bele\u017enika gra\u0111ani se dodatno materijalno optere\u0107uju porastom cena<\/a> pravnih usluga. Ovo je direktna posledica de facto\u00a0<\/em>monopolskog polo\u017eaja koji notari sad zauzimaju. \u010cinjenica da su gra\u0111ani ranije mogli da izaberu svog pravnog zastupnika, kao i da su bili u mogu\u0107nosti da mnoge vrste isprava sami sa\u010dinjavaju i da ih kasnije samo overavaju u sudovima po ni\u017eim cenama, omogu\u0107avala im je mnogo ve\u0107u kontrolu nad tro\u0161kovima. Sada nemaju izbora sem da pristanu na propisanu notarsku tarifu javnog bele\u017enika zadu\u017eenog za njihovu teritoriju. Posledica ovoga je\u00a0pove\u0107anja tro\u0161kova za gra\u0111ane koje predstavlja i ozbiljnu prepreku za jednak i slobodan pristup pravosudnim odlukama.<\/p>\n

U slu\u017ebi investicijske klime<\/strong><\/p>\n

Javlja se i problem efikasnosti, po\u0161to se \u010dini da nekoliko stotina javnih bele\u017enika, koliko se predvi\u0111a da \u0107e na kraju biti imenovano (po Zakonu o javnom bele\u017eni\u0161tvu na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni bele\u017eni) nema kapacitet da zameni 8.500 advokata kada je re\u010d o potrebama privrede i gra\u0111ana u pravnom prometu. Prema tvrdnjama advokata, ve\u0107 u prvih desetak dana od primene Zakona do\u0161lo je do odlaganja sa\u010dinjavanja javnobele\u017eni\u010dkih zapisa i za po nekoliko meseci.<\/p>\n

Uvo\u0111enje sistema notara tako\u0111e negativno uti\u010de i na bud\u017eetske prihode s obzirom da se dr\u017eava efektivno odrekla dela prihoda na osnovu poslova koji su prepu\u0161teni javnim bele\u017enicima. Tu se pre svega misli na usluge overe dokumenata po\u0161to \u0107e sada zarade od ovih poslova slivati u privatne d\u017eepove umesto u dr\u017eavnu kasu. Tako\u0111e, Republi\u010dko javno pravobranila\u0161tvo vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i samo da sastavlja ugovore (bez nadoknade) za koje je propisana forma javnobele\u017eni\u010dkog zapisa, ve\u0107 \u0107e morati da sprovede postupak javnih nabavki za izbor notara kojem \u0107e morati da plati javnobele\u017eni\u010dku taksu.<\/p>\n

\u010cinjenica da su advokati obustavili svoj rad i stupili u protest predstavlja bitan indikator dubine trenutnih procesa. Kriza i restrukturacija kapitalizma svakako uti\u010du i na velike delove srednje klase menjaju\u0107i osnove na kojima se njihova reprodukcija odvija. Pove\u0107anje konkurencije i sve ve\u0107a pripu\u0161tenost tr\u017ei\u0161tu mnoge pripadnike ovog sloja gura niz dru\u0161tvenu letvicu. Ovo vodi do zao\u0161travanja kako me\u0111uklasnih, tako i unutarklasnih sukoba u borbi za ostvarivanje \u0161to bolje pozicije. Primer toga upravo predstavlja i situacija u kojoj se nalaze i advokati. Op\u0161ti pad privrednih tokova dovodi i do smanjenja njihovog posla, a sprovo\u0111enje reformi koje za cilj imaju pobolj\u0161anje investicione klime dodatno ugro\u017eava njihov polo\u017eaj. Tu je potrebno imati u vidu da ni pripadnici advokatske profesije ne predstavljaju homogenu grupu po pitanju svog finansijskog, politi\u010dkog ili dru\u0161tvenog uticaja. Stoga su posledice krize i mera \u0161tednje na razli\u010dite na\u010dine pogodile i pripadnike ove grupacije, pa je op\u0161te pogor\u0161anje materijalnog polo\u017eaja svakako osnovni razlog za stupanje u protest.<\/p>\n

Protest privilegiranih<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, uprkos pozivanju na \u0161ire dru\u0161tvene interese, \u010dak i ispunjavanje zahteva advokata nema potencijal da zaustavi zapo\u010dete reforme pravosu\u0111a koje se sprovode u interesu investitora i vladaju\u0107ih struktura, a jo\u0161 manje da problematizuju funkcionisanje samog sistema. Dovo\u0111enjem u pitanje sistema advokati bi morali da dovedu u pitanje i sopstvenu ulogu u njegovoj reprodukciji kao \u0161to je za\u0161tita pravnog poretka i postojanja privatne svojine, a to se svakako ne mo\u017ee o\u010dekivati. Krajnji domet njihove borbe mo\u017ee biti samo druga\u010dija preraspodela dobiti unutar privilegovanih slojeva.<\/p>\n

Tako ovaj protest predstavlja jo\u0161 jednu u nizu pobuna protiv mera koje sprovodi vlada. Razlika je u tome \u0161to se sada radi o privilegovanom sloju koji sve vi\u0161e dolazi na udar neoliberalnih politika.\u00a0Privilegije se ne odnose nu\u017eno na bolji materijalni polo\u017eaj, mada ni to ne treba zanemariti. Pre svega se misli na ulogu koju ova dru\u0161tvena grupa ima u reprodukciji kapitalisti\u010dkog sistema. Advokati su ukazali na iste probleme koje poga\u0111aju i druge grupe, s tim \u0161to im je specifi\u010dni polo\u017eaj i u proseku bolje materijalno stanje omogu\u0107ilo da postignu ve\u0107u vidljivost i bolju pregovara\u010dku poziciju u borbi za ostvarivanje svojih zahteva. U svom protestu nisu pokazali ni zna\u010dajnije nastojanje da se pove\u017eu sa ostalima koji ispa\u0161taju zbog rasta socijalnih nejednakosti, restriktivnim mera izvr\u0161nih vlasti, uru\u0161avanja principa zakonitosti i kori\u0161\u0107enja dr\u017eavnih institucija za zadovoljavanje partikularnih interesa. Me\u0111utim, dok neko ne pomeri granicu pratikularnih borbi u pravcu pravljenja \u0161irokog dru\u0161tvenog fronta protiv uru\u0161avanja svih vidova za\u0161tite koju dr\u017eava treba da obezbedi gra\u0111anima (pravnu, socijalnu, zdravstvenu itd.), rezultati ovakvih protesta bi\u0107e kratkoro\u010dni, minimalni ili nikakvi iz vizure interesa \u0161irih dru\u0161tvenih slojeva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odlukom Advokatske komore advokati u Srbiji su 17. septembra stupili u protest sa obustavom rada \u010dime je otpo\u010dela potpuna blokada sudskih procesa koja…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":4047,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110,33],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-3956","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","tag-protest","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3956","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3956"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3956\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4046,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3956\/revisions\/4046"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4047"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3956"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3956"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3956"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=3956"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=3956"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=3956"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=3956"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}